Pozdravljena, puna milosti!

Luka beleži reči koje je anđeo Gavrilo izgovorio svetoj Majci Hristovoj kada je došao da objavi slavno i blagosloveno ovaploćenje našeg Gospoda:

„I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se“ (Chaire), „blagodatna“ (kecharitomene), „Gospod je s tobom“ Luka 1:28

Reč Chaire pojavljuje se još četiri puta, uvek u vezi sa Gospodom Isusom Hristom:

„I odmah pristupivši Isusu reče: Zdravo“ (Chaire), „Učitelju“ (rabbi)! „I cjeliva ga.“ Matej 26:49

„I opletavši vijenac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na koljena pred njim, rugahu mu se govoreći: Zdravo“ (Chaire), „care judejski!“ Matej 27:29 – Up. Mk. 15:18; Jovan 19:3

Zanimljiv aspekt ove reči jeste to što je odmah prati titula, tj. „Zdravo, Učitelju!“ „Zdravo, care judejski!“ Čini se da to ukazuje na to da grčki izraz koji je Luka upotrebio da prevede reč koju je Gavrilo izgovorio o Mariji, naime kecharitomene, takođe treba shvatiti kao titulu koja joj je data. Tj. Marija će odsada biti poznata i nazivana Onom koja je ispunjena milošću, odnosno onom koja je puna milosti.

Kako to kaže jedan protestantski komentator:

Gavrilove uvodne reči upućene Mariji – „Raduj se, omiljena!“ – povezane su aliteracijom u grčkom i time što spajaju dva motiva protkana kroz čitavo jevanđelje: Bog dela milostivo, a ljudi (primereno) odgovaraju radošću i hvalom. Mnogi prevodi prvu reč shvataju kao uobičajen pozdrav, a ne kao poziv na radovanje, i to je moguće. Međutim, osim upotrebe te reči u uvodima pisama namenjenih grčkoj publici u Delima apostolskim 15:23; 23:26, Luka koristi semitski izraz „mir“ kao formulu pozdrava. To ukazuje na to da ovaj pozdrav dodatno upotpunjuje sliku radovanja koja će prožimati Treće jevanđelje (npr. 1:14, 47, 58; 2:10). Štaviše, njegov pozdrav podseća na Sofonija 3:14-15; Zaharija 9:9; Joil 2:21, gde se nalazi formula: raduj se! + oslovljavanje + upućivanje na božansko delo ili stav na koji je radost primeren odgovor. „Omiljena“, dakle, funkcioniše kao ime za Mariju, označavajući je kao predmet božanskog dobročinstva. Ova stvarnost je naglašena i razjašnjena njenim ponavljanjem u st. 30, a zatim je Marija slavi (uz radovanje! – st. 47) u st. 48. Bog je svoju naklonost dao onoj koja nije imala nikakvo pravo na dostojanstven položaj, podigao je iz stanja poniznosti i izabrao je da ima središnju ulogu u istoriji spasenja.

Ovu poruku potvrđuje anđelovo objavljujuće obećanje: „Gospod je s tobom.“ To je mnogo više od pozdrava, jer ovakav govor ima svrhu u istoriji spasenja; u takvim kontekstima ova fraza uverava ljudske vršioce u božanska sredstva i zaštitu. (Joel B. Green, The New International Commentary on the New Testament: Luke [Wm. B. Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI/Cambridge, U.K. 1997], str. 86-87; naglasak moj)

Još jedan važan aspekt ovog naročitog grčkog izraza jeste to što je on perfekat pasiva glagola charitoo. To naglašava činjenicu da je Marija već bila potpuno ispunjena tim svojstvom milosti u nekom trenutku svoje prošlosti, i da će taj čin izvršen nad njom nastaviti da trajno deluje na njen život.

Da bismo saznali kakve su bile posledice tog prošlog čina njenog potpunog ispunjenja Božjom milošću, sada se okrećemo jedinom drugom mestu u Svetom pismu na kome se pojavljuje oblik upravo ovog glagola:

„Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio u Hristu svakim blagoslovom duhovnim na nebesima, Kao što nas i izabra u Njemu prije postanja svijeta da budemo sveti i neporočni pred Njim, u ljubavi, Predodredivši nas sebi na usinovljenje kroz Isusa Hrista, po blagonaklonosti volje svoje, Na pohvalu slave blagodati svoje, kojom nas“ (echaritosen) „oblagodati u Ljubljenome, U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom, oproštenje grijehova po bogatstvu blagodati njegove,“ Efescima 1:3-7

Milostivost Božja, na koju nadahnuti apostol ukazuje, jeste ona koja za posledicu ima to da Bog slobodno čini besprekornim i svetim svakoga ko je sjedinjen sa Hristom, budući da upravo to postiže Hristova krv. Tj. ljubljeni Sin Božji došao je da prolije svoju krv upravo sa ciljem da iskupi vernike od njihovih grehova.

Ono što ovo čini zadivljujućim jeste to što su sama put, krv i telo, koje je Sin Božji uzeo na sebe radi tog naročitog zadatka prinošenja sebe kao žrtve za greh, bili uzeti iz svetog tela Marijinog silom Svetoga Duha!

Primer iz Poslanice Efescima pokazuje da je milost kojom je Marija bila ispunjena upravo ona ista milostivost koja čoveka čini svetim i bezgrešnim.

Stoga je Bog za Mariju već učinio ono što na kraju namerava da učini sa svim vernicima koji istraju do kraja ili do Hristovog povratka. Sveta Majka je već bila učinjena čistom i besprekornom, još pre svršetka veka, kada će Hristos telesno sići da uvede novo stvorenje.

Razlog zbog koga je Bog to unapred učinio za Mariju je očigledan.

Nijednom drugom ljudskom biću osim Mariji ne bi bila data čast da beskrajno, savršeno sveti i slavni Bog obitava u njemu u svoj svojoj punoći kako bi postao Čovek uzevši telo od njenog tela i kosti od njenih kostiju.

Zbog toga je sasvim smisleno da je Bog savršeno očistio blaženu Majku od svake mrlje greha i nečistote, budući da svečisti i uvek sveti Bog ne može i neće trpeti da greh ostane u njegovom blistavom i slavnom prisustvu:

„Da sam vidio u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod.“ Psalam 66:18

„Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasiti, niti je otežalo uho njegovo da ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje.“ Isaija 59:1-2

„Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zla, i bezakonja ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Mučiš, kad bezbožnik proždire pravijega od sebe?“ Avakum 1:13

„Tada će vikati ka Gospodu, ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice svoje od njih u ono vrijeme, kako oni zlo radiše.“ Mihej 3:4

Ovo objašnjava zašto su drevne, istorijske Crkve blaženu Majku Hristovu nazvale „Presvetom“ (grč. panagia) i/ili „Bezgrešnom“ (lat. Immaculata). Uzimajući podsticaj iz onoga što je Gavrilo rekao u Luki 1:28 i iz onoga što je sama sveta majka prorekla,

„I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda; I obradova se duh moj Bogu, Spasu mojemu, Što pogleda na smjernost sluškinje svoje; jer gle, od sada će me zvati blaženom svi naraštaji;“ Luka 1:45-48

Ove drevne apostolske Crkve shvatile su da su to titule koje priliče onome što je Gospod Isus milostivo učinio za blaženu Ženu koju je izabrao i stvorio da bude njegova ljubljena i slavna Majka.

Dodatna literatura

PROTESTANTSKA NAUKA O LUKI 1:26-56 I MARIJI KAO BOŽJEM KOVČEGU

(https://answeringislam.blog/protestant-scholarship-on-luke-126-56-and-mary-as-gods-ark/)

BELEŠKE ZA RASPRAVU O MARIJANSKIM DOKTRINAMA (https://answeringislam.blog/notes-for-the-discussion-on-the-marian-doctrines/)

BELEŠKE ZA POBIJANJE ANTHONYJA ROGERSA (https://answeringislam.blog/notes-for-the-anthony-rogers-rebuttal/)