Ponovni osvrt na pitanje nestvorenog Kurana, 1. deo
U ovom tekstu ponovo želim da istaknem tradicionalno sunitsko verovanje da je Kuran nestvoren, budući da je večno postojao sa Alahom / u Alahu, kako bih izvukao implikacije koje to ima kako po islamsko učenje o monoteizmu poznato kao Tevhid, tako i po božanstvo Gospoda Isusa Hrista.
Sledeći poznati islamolog sažima muslimansko gledište o nestvorenosti Kurana, kao i neke od sporova koji su iz tog stava proistekli:
Veruje se da je Kuran večan.
Iako je verovanje sunita, odnosno pravovernih, da je Kuran nestvoren i večan, da postoji u samoj suštini BOGA, a za samog Muhameda se kaže da je nevernikom proglasio onoga ko tvrdi suprotno,2 ipak su neki bili drugačijeg mišljenja; naročito sekta mutazilita,1 i sledbenici Ise ibn Subaiha Ebu Muse, prozvanog al-Muzdar, koji nisu oklevali da one koji su smatrali da je Kuran nestvoren optuže za neverstvo, kao one koji tvrde da postoje dva večna bića.2
Ovo pitanje bilo je predmet tako žustrog spora da je izazvalo mnoge nevolje pod nekim halifama iz porodice Abas, pri čemu je al-Mamun3 doneo javni edikt kojim je proglašeno da je Kuran stvoren, što su potvrdili njegovi naslednici al-Mutasim4 i al-Vasik,5 koji su one suprotnog mišljenja bičevali, zatvarali i ubijali. Ali je naposletku al-Mutevekil,6 koji je nasledio al-Vasika, okončao te progone ukinuvši ranije edikte, oslobodivši one koji su zbog toga bili u tamnici, i ostavivši svakom čoveku slobodu u pogledu njegovog verovanja o ovom pitanju.7
Mišljenje al-Gazalija o Kuranu.
Čini se da je al-Gazali podnošljivo pomirio oba mišljenja, rekavši da se Kuran čita i izgovara jezikom, zapisuje u knjigama i čuva u pamćenju; a ipak je večan, postoji u BOŽIJOJ suštini, i nije ga moguće odatle odvojiti nikakvim prenošenjem u ljudsko pamćenje ili na listove knjiga;8 čime, izgleda, ne misli ništa više nego da je jedino izvorna ideja Kurana zaista u BOGU, i sledstveno tome sasuštastvena i savečna s njim, ali da su prepisi stvoreni i delo čoveka.
Mišljenje al-Džahiza.
Mišljenje al-Džahiza, poglavara sekte koja nosi njegovo ime, o Kuranu suviše je značajno da bi bilo izostavljeno: govorio je **da je on telo, koje se ponekad moglo pretvoriti u čoveka,**1 a ponekad u zver;2 što se, izgleda, slaže sa shvatanjem onih koji tvrde da Kuran ima dva lica, jedno čovečije, drugo zverinje;3 čime se, kako ja to razumem, nagoveštava dvostruko tumačenje koje on dopušta, po slovu ili po duhu.
Jeretička mišljenja.
Kao što su neki smatrali da je Kuran stvoren, tako nije nedostajalo ni onih koji su tvrdili da u toj knjizi nema ničeg čudesnog u pogledu stila ili sastava, izuzev jedino proročkih izveštaja o prošlim stvarima i predskazanja onoga što će doći; i da je BOG ostavio ljude njihovoj prirodnoj slobodi, a ne ograničio ih u tom pogledu, Arabljani bi mogli da sastave nešto ne samo jednako, nego i nadmoćnije Kuranu po rečitosti, metodu i čistoti jezika. To je bilo još jedno mišljenje mutazilita, a naročito gore pomenutog al-Muzdara i al-Nazama.4 (Rev. E. M. Wherry, A Comprehensive Commentary on the Quran, III. Of the Quran itself, the Peculiarities of that Book; the Manner of its being Written and Published, and the General Design of it, str. 111-113 https://answeringislam.net/Books/Wherry/Commentary1/sect3.htm; podebljanje moje)
2 Apud Poc. Spec., p.220. (Ibid., str. 111)
1 Vidi dalje, odeljak VIII.
2 Vide Poc. Spec, p.219, &c.
3 Anno Hij., 218. Abulfarag, p.245, v. etiam Elmacin. in Vita al Mamun.
4 U vreme al-Mutasima, jedan učenjak po imenu Ebu Harun ibn al-Baka pronašao je razliku kojom se zaklonio, tvrdeći da je Kuran određen, jer se u toj knjizi kaže: „Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli,“ Otišao je i dalje, dopuštajući da je ono što je određeno stvoreno, a ipak je poricao da iz toga sledi da je Kuran stvoren. Abulfarag, str. 253.
5 Ibid., p.257.
6 Anno Hij., p.242.
7 Abulfarag, p.262.
8 Al Ghazali, in prof. fid. (Ibid., str. 112)
1 Halifa al-Valid ibn Jezid, koji je bio jedanaesti iz loze Omeja i koga muslimani smatraju odbačenim i bezbožnim čovekom, izgleda da je s ovom knjigom postupao kao sa razumnim stvorenjem; jer, zavirivši jednoga dana u nju, prve reči na koje je naišao bile su ove: „pa je svaki oholi prkosnik nastradao.“ Nakon toga ju je nabio na koplje i strelama je izrešetao, ponavljajući ove stihove: „Zar koriš svakog buntovnog, opakog čoveka? Gle, ja sam taj buntovni, opaki čovek. Kada se pojaviš pred svojim GOSPODOM na dan vaskrsenja, reci: O GOSPODE, al-Valid me je ovako razderao.” Ibn Šohna. v. Poc. Spec., str.223.
2 Poc. Spec., p. 222.
3 Herbelot, p. 87.
4 Abulfeda, Shahristani, &c., apud Poc. Spec., p.222, et Marracc., De Our., p. 44. (Ibid., str. 113; podebljanje moje)
Ironično je što su muslimani imali svoje arijance, to jest one koji su bili poput jeretika iz četvrtog veka Arija, koji je proglašavao da je Isus stvorenje Božije, dok je istovremeno verovao da je Hristos Reč Božija. Ovi muslimani ne samo da su to verovali o Kuranu, nego su dve zavađene islamske grupe otišle čak dotle da napadaju i/ili čak ubijaju jedni druge zbog pitanja da li je muslimansko otkrivenje stvoreno ili večno.
A da muslimani ne bi prigovorili i tvrdili da je Alfred Guillaume izmišljao ili pogrešno predstavljao islamsko stanovište, navešću muslimanske izvore kako bih pokazao da je ono što je izneo o prirodi Kurana u tradicionalnim islamskim verovanjima apsolutno tačno.
42 Uzorno ponašanje Poslanika (Kit Al-Sunnah)
(1698) Poglavlje: Kuran, Reč Alahova
Ibn Abas je rekao:
Poslanik je tražio utočište kod Alaha za al-Hasana i al-Huseina, govoreći: Tražim utočište za vas dvojicu u savršenim rečima Alahovim od svakog đavola i svake otrovne stvari i od urokljivog oka koje škodi. Zatim bi rekao: vaš otac je njima tražio utočište kod Alaha za Ismaila i Ishaka.
Ebu Davud je rekao: ovo je dokaz činjenice da Kuran NIJE STVOREN.
Ocena: SAHIH (Al-Albani)
Referenca: Sunan Abi Dawud 4737
Referenca u knjizi: Knjiga 42, hadis 142
Engleski prevod: Knjiga 41, hadis 4719 (sunnah.com https://sunnah.com/abudawud/42/142; velika slova i podvlačenje moji)
Prevodilac u napomeni kaže:
4127. Poslanik je Kuran nazvao savršenim rečima Alahovim. Savršena reč ne može biti stvorena stvar. (Sunan Abu Dawud, engleski prevod sa objašnjenjima prof. Ahmada Hasana [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters; Lahore, Pakistan, 1984], XXXV. Kitab al-Sunnah [Knjiga o uzornom ponašanju (Poslanika)], poglavlje 1698: Kuran, Reč Alahova, str. 1325-26; podebljanje moje)
I:
6. Šesti dokaz
Preneseno je da je Havla bint Hakim rekla: Čula sam Alahovog Poslanika kako kaže: „Ko se zaustavi na nekom mestu i kaže: Tražim utočište u savršenim rečima Alahovim od zla onoga što je On stvorio, ništa mu neće nauditi dok ne krene s tog mesta.”. Prenosi Muslim (2708).
Da su Njegove reči stvorene, onda bi traženje utočišta u njima bilo širk, jer bi to bilo traženje utočišta u nečemu što je stvoreno. Dobro je poznato da je traženje utočišta u bilo čemu drugom osim u Alahu, neka je uzvišen, i u Njegovim imenima i svojstvima širk, pa kako je onda Poslanik mogao da svoj umet poduči nečemu što je očigledno širk, kada je on taj koji je došao da ih poduči čistom tevhidu?
Ovo pokazuje da reči Alaha, neka je uzvišen, nisu stvorene.
Naim ibn Hamad je rekao: Utočište se ne traži ni u čemu što je stvoreno, niti u rečima ljudi, džina, ljudskih bića ili anđela.
Al-Buhari je, nakon što je to naveo, rekao: Ovo pokazuje da reči Alahove nisu stvorene, i da je sve osim Njega stvoreno.
Vidi: Khalq Af‘aal al-‘Ibaad (str. 143)
7. Sedmi dokaz
Hadis Ebu Hurejre od Poslanika, koji je rekao:
„Prednost reči Alahovih nad svim drugim rečima jeste kao prednost Alaha nad svim Njegovim stvorenjem.”
Hasan hadis, prenosi ga Osman ad-Darimi u ar-Radd ‘ala al-Jahamiyyah (br. 287, 340); al-Lalkai (br. 557)
Ovaj hadis potvrđuje verovanje selefa, da je Kuran reč Alahova i da nije stvoren…
10. Deseti dokaz
Reči vodećih učenjaka ranijih generacija koje potvrđuju ovo verovanje:
Amr ibn Dinar – jedan od najboljih imama među tabiinima – rekao je:
Sedamdeset godina sastajao sam se sa ashabima Poslanika i drugima koji su po položaju odmah iza njih, i oni kažu: Alah je Stvoritelj, a sve osim Njega je stvoreno. Kuran je reč Alahova; od Njega je došao i Njemu će se vratiti.
Abdulah ibn Nafi je rekao: Malik je govorio:
Kuran je reč Alahova. A stav onih koji su govorili da je Kuran stvoren smatrao je odvratnim.
Prenosi Salih ibn Ahmed u al-Mihnah (str. 66) sa sahih senedom od njega.
Ar-Rabi ibn Sulejman, drug i učenik aš-Šafije, rekao je, prenoseći raspravu koja se odigrala između njega i Hafsa al-Farda o Kuranu:
On (Hafs) je započeo raspravu sa aš-Šafijom, a aš-Šafija je izneo svoj argument s dokazom, i usledila je duga rasprava u kojoj je aš-Šafija utvrdio dokaz da je Kuran reč Alahova i da nije stvoren, a Hafsa al-Farda je smatrao nevernikom. Ar-Rabi je rekao: Kasnije sam sreo Hafsa al-Farda na skupu i on je rekao: aš-Šafija je hteo da me ubije.
Prenosi Abdurahman ibn Ebi Hatim u Adaab ash-Shaafa‘i (str. 194-195). Njegov sened je sahih.
Ibn Ebi Hatim je rekao:
Pitao sam svoga oca i Ebu Zur‘u o stavovima ehli sunneta o osnovama vere, i o onome što su naučili od učenjaka u svim krajevima, i u šta su verovali u vezi s tim.
Rekli su:
Sretali smo učenjake iz svih krajeva, iz Hidžaza, Iraka, Sirije i Jemena, i njihov stav je bio da je vera i reč i delo, i da može da raste ili opada; Kuran je reč Alahova i nije ni na koji način stvoren.
Prenosi Ibn at-Tabari u as-Sunnah (1/176) sa sahih senedom.
Imam Ebu’l-Kasim Hibetulah ibn al-Hasan at-Tabari al-Lalkai naveo je, u svojoj velikoj knjizi Sharh Usool I‘tiqaad Ahl as-Sunnah wa’l-Jamaa‘ah: Ovo je stav pet stotina pedeset pojedinaca među učenjacima i ranijim generacijama ovog umeta, koji svi kažu: Kuran je reč Alahova i nije stvoren; ko kaže da je stvoren, taj je nevernik.
Rekao je:
Tih ljudi ima pet stotina pedeset ili više, iz redova tabiina, njihovih sledbenika i vodećih učenjaka, ne računajući čestite ashabe, uprkos razlikama u mestima gde su živeli i protoku mnogih godina. Među njima je otprilike stotinu imama od kojih su ljudi učili svoja verovanja i za kojima su išli u svojim stavovima. Kada bih hteo da zapišem stavove hadiskih učenjaka (o ovom pitanju), njihovih imena bilo bi mnogo hiljada.
Kraj citata iz as-Sunnah (493)
Sažeto iz knjige al-‘Aqeedah as-Salafiyyah fi Kalaam Rabb al-Bariyyah wa Kashf Abaateel al-Mubtadi‘ah ar-Radiyyah (str. 121-147) (Islam Question & Answer, „Deset tekstualnih i racionalnih dokaza da je Kuran reč Alahova i da nije stvoren” https://islamqa.info/en/answers/219613/ten-textual-and-rational-proofs-that-the-quran-is-the-word-of-allah-and-is-not-created; podebljanje moje)
Imajte na umu argument da reči Alahove nisu stvorene, pošto ću se na tu tačku vratiti kasnije.
Ima još:
Az-Zehebi prenosi sa dobrim (džejjid) lancem prenosilaca, kako stoji u Mukhtasar al-Uluww (str. 155), od Alija bin al-Hasana al-Kuraija, koji je rekao: Ebu Jusuf je rekao:
„Raspravljao sam sa Ebu Hanifom šest meseci, a onda se naš stav ujedinio u tome da je onaj ko kaže da je Kuran stvoren kafir.”
A i al-Bejheki ovo prenosi u al-Asmaa was-Sifaat, prenoseći od Abdulaha bin Ahmeda bin Abdurahmana bin Abdulaha ad-Duštakija, koji je rekao: „Čuo sam Ebu Jusufa kako kaže..”, a zatim je to spomenuo, pa je on (al-Bejheki) rekao: „Ebu Abdulah (misli se na al-Hakima) je rekao: ‚Svi njegovi prenosioci su tikat’.” (Maturidis.com, http://www.maturidis.com/maturidi/articles/fnegp-imaam-abu-hanifah-d-150h-and-the-splitting-and-deviation-of-the-hanafis-after-him-into-diverse-factions.cfm; podebljanje moje)
[Tačka 15 od 170]
15: O govoru Alahovom i preispitivanju svojstava
Niko o svojstvima Gospodara, Svevišnjeg, ne kaže „Zašto?” osim onoga ko sumnja u Alaha, Blagoslovenog i Svevišnjeg. Kuran je govor Alahov, Njegovo otkrivenje i svetlost. On nije stvoren, pošto je Kuran od Alaha, a ono što je od Alaha nije stvoreno. To je ono što su rekli Malik ibn Anas, Ahmed ibn Hanbel i učenjaci pre i posle njih, a raspravljanje o tome je neverovanje.[1]
_____________________________
NAPOMENE
1. Kuran je govor Alahov, te je stoga svojstvo Alahovo.
Sva Alahova svojstva su oduvek s Njim. Imam Malik je rekao: „Kuran je govor Alahov. On nije stvoren.” Prenosi al-Lalikai u Sharh Usool I’tiqaad Ahl is-Sunnah (br.414).
Imam Ahmed ibn Hanbel je upitan o onome ko kaže da je Kuran stvoren, pa je rekao: „(On je) nevernik.” Prenosi al-Lalikai u Sharh Usool I’tiqaad Ahl is-Sunnah (br.449). (Kitaab Sharh us-Sunnah [Objašnjenje verovanja], od imama al-Barbaharija, preveo Abu Talhah Dawud Burbank https://qawaariyyah.wordpress.com/tag/abu-talhah/; podebljanje moje)
Kuran ne samo da je nestvoren, nego se zapravo sastoji od dve prirode ili dva vida, od kojih je jedan stvoren!
46-) Da li je Kuran mahluk (nešto stvoreno)?
a. Kuran je nužno posmatrati na dva načina. Materijalni i stvoreni vid Kurana, a to su papir, mastilo, korice, glas, mesto artikulacije i futrola Kurana, koji se okom vide, uhom čuju i rukom dodiruju.
b. Duhovni vid Kurana i kelam, koji je božansko svojstvo. S tog stanovišta, Kuran nije stvoren. Pošto Alah nije stvoren i pošto je predvečan, ni Njegova svojstva nisu stvorena. Jedno od Njegovih svojstava jeste svojstvo kelama (govora). Kuran nazivamo „kelamullah” (govor ili reč Alahova). Kelamullah je božansko svojstvo; u tom vidu, on nije stvoren. To je božansko svojstvo i skromnost koja se očitovala da bismo razumeli šta Alah od nas hoće. (Questions on Islam, „Najčitanije u kategoriji Kuran” https://questionsonislam.com/tum-kategori/62; podebljanje moje)
Pitanje
Znam da je Kuran jedno od svojstava Alahovih, poput Njegovog Oka, Njegove Ruke i tako dalje, i da je on reč Alahova u pravom smislu, koja je poslata Poslaniku (blagoslov i mir Alahov neka su s njim) preko Džibrila, i da Kuran nije stvoren. Ali šta se time misli? Da li to znači da reči Alahove nisu stvorene čak ni onda kada ih mi čitamo, iako nas je Alah stvorio i iako je sve što govorimo ili činimo deo Alahovog stvaranja? Da li se ovakvo razmišljanje smatra nekom vrstom prekoračenja granice? Ne želim to da činim, sve što želim jeste da se uverim da je moje verovanje ispravno.
Odgovor
Hvala Alahu.
Kuran je reč Alaha, neka je uzvišen, i nije stvoren.
Time se misli na to da je Alah, neka je uzvišen, izgovorio reči Kurana, koje je Džibril od Njega čuo, spustio ih Poslaniku i preneo mu ih.
Sva svojstva Alaha, neka je uzvišen, nestvorena su; ona su večna, bez početka. Reči Alahove spadaju među ta svojstva, a to uključuje i Kuran. Zato su učenjaci rekli da Kuran nije stvoren, jer je on reč Alahova, a to je jedno od Njegovih svojstava.
Što se tiče ljudskih dela, ona su stvorena. Alah, neka je uzvišen, kaže (u prevodu značenja):
„kad Allah stvara i vas i ono što napravite?“
[as-Saaffaat 37:96].
Postoje dva pitanja koja moramo razlikovati:
Prvo su reči Alaha, neka je slavljen i uzvišen, koje je On izvorno izgovorio, a Džibril ih je od Njega čuo, i Poslanik nam ih je preneo. To je svojstvo Alahovo koje nije stvoreno u svojim slovima i rečima; isto važi i za Njegov glas kojim je Alah izvorno govorio, a Džibril ga je od Njega čuo.
Sve to spada pod reči Alahove, od kojih ništa nije stvoreno, bez obzira na to kako je zapisano, izgovoreno ili čuto.
Drugo su dela čoveka, koji je posuda što nosi reči Alahove, pa ih on zapisuje u knjigu, čita ih i sluša. Sve što dolazi od čoveka i što on čini jeste stvoreno.
Tako je čovekova ruka stvorena, mastilo kojim piše je stvoreno, papir na kome piše je stvoren, čovekov jezik je stvoren, njegov glas koji mu pripada je stvoren. Sve su to posude u kojima ljudi nose reč Alahovu, prenose je i dostavljaju.
Više od jednog vodećeg učenjaka objasnilo je ovo pitanje i napravilo razliku između te dve stvari. Prvi među njima jeste prvak hadiskih učenjaka, imam Muhamed ibn Ismail al-Buhari. On je o ovoj konkretnoj temi napisao knjigu pod naslovom Khalq Af‘aal al-‘Ibaad. Između ostalog, u njoj je rekao (2/70):
Ebu Abdulah ibn Ismail je rekao: Čuo sam Ubejdulaha ibn Saida kako kaže: Čuo sam Jahju ibn Saida kako kaže: Uvek sam slušao naše drugove kako govore da su ljudska dela stvorena.
Ebu Abdulah je rekao: Njihovi pokreti, glasovi, dela i pisanje su stvoreni. Što se tiče Kurana koji se recituje, zapisan u mushafu, napisan i memorisan u ljudskim srcima, on je reč Alahova i nije stvoren. Alah, neka je uzvišen, kaže (u prevodu značenja):
„u grudima su onih kojima je dato znanje“
[al-‘Ankaboot 29:49].
Ishak ibn Ibrahim je rekao: Što se tiče posuda, ko bi sumnjao da su stvorene?
Kraj citata.
Šejhul-islam Ibn Tejmija je rekao:
Kada recitujemo Kuran, recitujemo ga svojim glasovima koji su stvoreni, koji ne mogu biti nalik glasu Gospodara. Kuran koji recitujemo jeste reč Alahova, prenesena od Njega, a ne čuvena neposredno od Njega. Nego, mi ga recitujemo svojim glasovima. Reči su reči Stvoritelja, ali je glas zvuk onoga koji recituje, kako to pokazuju Kuran i sunnet, kao i zdrav razum. Alah, neka je uzvišen, kaže (u prevodu značenja):
„Ako te neki neznanobožac zamoli za zaštitu, ti ga zaštiti da bi saslušao Allahove reči, a potom ga otpremi na sigurno mesto za njega.“
[at-Tawbah 9:6].
A Poslanik je rekao: „Ukrasite Kuran svojim glasovima.”
Kraj citata iz Majmoo‘ al-Fataawa (12/98). Vidi takođe: Majmoo‘ al-Fataawa (12/53)
Učenjaci Stalne komisije za izdavanje fetvi rekli su:
Ono u šta smo dužni da verujemo u vezi sa Kuranom, a to je stav ehli sunneta vel-džemata, kako to pokazuju Kuran i sunnet, jeste da je Kuran reč Alahova u istinskom smislu. Njegova slova i značenja su spušteni, a ne stvoreni. Od Njega je došao i Njemu će se vratiti. On je reč Alaha, neka je uzvišen, i kada se recituje i kada se zapisuje. Alah, neka je uzvišen, kaže (u prevodu značenja):
„na listovima je cenjenim uzvišenim, čistim,“
[‘Abasa 80:13, 14]
„Poslanik od Allaha koji uči čiste listove, u kojima su ispravni propisi.“
[al-Bayyinah 98:2-3].
Kuran koji čitamo jeste reč Alaha, neka je uzvišen, ali ga mi recitujemo svojim glasovima. Dakle, reči su reči Stvoritelja, a glas je glas onoga koji recituje.
Kraj citata iz Fataawa al-Lajnah ad-Daa’imah (3/21)
Za više pojedinosti o ovom pitanju, vidi Mukhtasar as-Sawaa‘iq al-Mursalah od Ibn al-Kajima (503-510) (Islam Question & Answer, „Kuran je reč Alaha, neka je uzvišen, i nije stvoren” https://islamqa.info/en/answers/227441/the-quran-is-the-word-of-allah-may-he-be-exalted-and-is-not-created; podebljanje moje)
Dakle, Kuran je istovremeno i nestvoren i stvoren, i večan i vremenit, utoliko što je njegova fizička komponenta, naime mushaf ili knjiga koja ga sadrži, a koja je bitan deo njegovog sastava, stvorena.
Da se Kuran pojavljuje i u ljudskom obliku i kao zveri, potvrđuju sledeći izveštaji:
Ebu Umama je rekao da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže: Recitujte Kuran, jer će on na Dan vaskrsenja doći kao zagovornik za one koji ga recituju. Recitujte dve svetle, al-Bekaru i suru Al Imran, jer će one na Dan vaskrsenja doći kao dva oblaka ili dve senke, ili dva jata ptica u redovima, zauzimajući se za one koji ih recituju. Recitujte suru al-Bekaru, jer je pribegavanje njoj blagoslov, a njeno napuštanje uzrok žalosti, i čarobnjaci joj se ne mogu suprotstaviti. (Muavija je rekao: Preneseno mi je da ovde Batala znači čarobnjaci.) (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1757: http://searchtruth.com/book_display.php?book=004&translator=2&start=0&number=1645)
Kuran će se pojaviti u obliku bledog čoveka:
Preneseno je da je Burejda rekao: Čuo sam Poslanika kako kaže: „Kuran će sresti svog druga na Dan vaskrsenja, kada mu se otvori grob, U OBLIKU BLEDOG ČOVEKA. REĆI ĆE MU: ‚Da li me prepoznaješ?’ On će reći: ‚Ne prepoznajem te.’ REĆI ĆE: ‚Ja sam tvoj drug Kuran, koji te je držao žednim u vrelim danima i budnim noću. Svaki trgovac ima koristi od svog posla, a ti ćeš danas imati koristi od svojih dobrih dela.’ Biće mu data vlast u desnicu i večnost u levicu, i biće mu na glavu stavljena kruna dostojanstva, a njegovi roditelji biće odeveni u neprocenjivu odeću kakva se nikada nije videla na ovome svetu. Oni će reći: ‚Zašto smo ovako odeveni?’ Biće rečeno: ‚Zato što je vaš sin recitovao Kuran.’ Zatim će mu biti rečeno: ‚Recituj i uzdiži se stepenima Raja’, i on će se uzdizati sve dok recituje, bilo brzo bilo sporo.”
Prenosi Ahmed u al-Musnadu (394) i Ibn Madža u al-Sunanu (3781); ocenjen kao hasan od al-Busajrija u al-Zawaa’idu i od al-Albanija u al-Silsilah al-Saheehah (2829).
Evo engleskog prevoda verzije ovog izveštaja kod Ibn Madže:
3781. Preneseno je od Ibn Burejde da mu je otac ispričao da je Alahov Poslanik rekao: „Kuran će doći na Dan vaskrsenja, POPUT BLEDOG ČOVEKA, I REĆI ĆE: ‚Ja sam onaj koji te je držao budnim noću i žednim tokom dana.’” (Hasan) (English Translation of Sunan Ibn Majah – Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, hadise priredio i referencirao hafiz Abu Tahir Zubair ‘Ali Za’i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završni pregled Abu Khalil (SAD), [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, Poglavlja o lepom ponašanju, poglavlje 52. Nagrade vezane za Kuran, str. 68-69 https://sunnah.com/ibnmajah:3781; velika slova moja)
Povrh svega, Kuran i njegove pojedinačne sure zapravo se mole Alahu i obožavaju ga kao svog istinskog Gospoda!
Halid b. Ma‘dan je rekao: RECITUJTE IZBAVITELJKU, a to je _A.L.M. Objavljenje,_3 jer sam čuo da ju je jedan čovek koji je počinio mnoge grehe recitovao, i ništa drugo. Ona je raširila svoja krila nad njim I REKLA: ‚MOJ GOSPODE, oprosti mu, jer me je često RECITOVAO;’ pa ju je Gospod Svevišnji UČINIO ZAGOVORNIKOM za njega i rekao: ‚Zapiši mu dobro delo i uzdigni ga za jedan stepen umesto svakog greha.’ Halid je rekao: ONA ĆE SE PARNIČITI u korist onoga ko JE RECITUJE kada bude u grobu, GOVOREĆI: ‚O Bože, ako sam deo Tvoje Knjige, učini me ZAGOVORNIKOM za njega; ali ako nisam deo Tvoje Knjige, izbriši me iz nje.’ Biće poput ptice koja na njega stavlja svoje krilo, ZAUZEĆE SE za njega i sačuvaće ga od kazne u grobu. Isto je rekao i za „Blagosloven je On.”4 Halid ne bi legao na spavanje dok ih ne bi recitovao. Ta’us je rekao da im je dato šezdeset vrlina više nego bilo kojoj drugoj suri u Kuranu. Prenosi Darimi.”
3. Kuran, xxxii.
4. Kuran, lxvii. (Mishkat Al-Masabih, engleski prevod sa objašnjenjima dr Džejmsa Robsona [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], tom II, knjiga VIII. Izvrsne odlike Kurana, poglavlje I, str. 459; podebljanje i velika slova moji)