Ponovni osvrt na Muhamedove pokušaje samoubistva

U ovom tekstu ponovo se osvrćem na Muhamedov susret sa duhom koji ga je psihički zlostavljao i demoralisao. Taj duh ga je toliko traumatizovao da je zbog toga više puta pokušao da se ubije.

Svi navodi koje ću citirati preuzeti su iz prvog toma dela Ibn Kathira The Life of the Prophet Muhammad (Al-Sira al-Nabawiyya), u prevodu profesora Trevora Le Gassicka, uz stručnu redakturu dr Ahmeda Fareeda, koje je 1998. objavio Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK, The Center for Muslim Contribution to Civilization. Sve isticanje je moje.

Al-Bukhari navodi da mu je Yahya b. Bukayr preneo, citirajući al-Layta, od Uqayla, od Ibn Shihaba, od Urwe b. al-Zubayra, od 'A'ishe, koja je rekla: “Prvi nagoveštaj objave Božjem poslaniku došao je u obliku istinitih vizija u snu. Svaka vizija koju je imao dolazila je poput svitanja zore.

“Potom je zavoleo samoću. Vreme je provodio sam u pećini Hira, gde je kroz pobožne obrede tražio versko očišćenje. Tamo bi ostajao mnogo noći, pa bi se vraćao svojoj porodici po još namirnica da bi tako nastavio; zatim bi silazio do Khadije i sve ponavljao.

“Naposletku mu je istina došla dok je bio tamo, u toj pećini Hira.

“Anđeo je došao i rekao mu: ‘Čitaj!’ On je odgovorio: ‘Ja ne čitam.’ Zatim je rekao: ‘Anđeo me je tada savladao i gušio dok više nisam mogao da izdržim, a onda me je pustio. Ponovo je rekao: ‘Čitaj!’ Ponovo sam odgovorio: ‘Ja ne čitam.’ Još jednom me je savladao i gušio dok više nisam mogao da izdržim, zatim me je pustio i rekao: ‘Čitaj!’ Odgovorio sam: ‘Ja ne čitam.’ Ponovo me je savladao i gušio po treći put dok više nisam mogao da izdržim. Zatim me je pustio i rekao: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara, stvara čoveka od zakvačka. Čitaj, plemenit je tvoj Gospodar, Koji podučava peru, Koji čoveka podučava onome što ne zna.“ (surat al-'Alaq, XCVI, st. 1-5).

“Božji poslanik se s tim vratio kući, srca koje mu je snažno lupalo. Ušao je kod Khadije, kćeri Khuwaylidove, i rekao: ‘Umotajte me! Umotajte me!’ Tako su i učinili, sve dok ga užas nije napustio.

“Zatim je razgovarao sa Khadijom i ispričao joj šta se dogodilo, rekavši: ‘Uplašio sam se za sebe.’

“Khadija je odgovorila: ‘O, ne! Kunem se Bogom da te On nikada ne bi osramotio. Ti održavaš rodbinske veze, gostoljubiv si prema gostima, podupireš slabe, izdržavaš siromašne i pomažeš kada zadesi nesreća.’

“Khadija je zatim pohitala s njim do Waraqe b. Nawfala b. Asada b. ‘Abd al-Uzze, koji je bio njen rođak. On je ranije postao hrišćanin i pisao je hebrejskim pismom, prepisujući iz Biblije na hebrejskom ono što bi ga Bog nadahnuo da napiše. Tada je već bio star čovek, i bio je slep.

“Khadija mu je rekla: ‘O rođače! Poslušaj svog sinovca!’ Waraqa mu se tada obratio: ‘O sinovče, šta si video?’ Božji poslanik mu je zatim ispričao šta je video. Waraqa je prokomentarisao: ‘To je bio anđeo Gavrilo, koji je silazio Mojsiju. Kako bih voleo da sam opet mlad! Nadam se da ću još biti živ kada te tvoj narod protera!’ Božji poslanik je uzviknuo: ‘Zar će me proterati?’ ‘Da’, odgovorio je, ‘niko nikada nije primio ono što si ti primio, a da nije bio tretiran kao neprijatelj. Ako budem živ kada za tebe dođe to vreme, pružiću ti svaku pomoć.’

“Nedugo zatim Waraqa je umro, a objava je na neko vreme prestala, tako da je Božji poslanik bio toliko potišten – kako nam je rečeno – da je često osećao želju da se baci sa vrhova visokih planina. Kad god bi stigao na vrh planine da se baci, Gavrilo bi se pojavio i rekao: ‘O Muhamede, ti si zaista Božji poslanik!’ To bi ublažilo njegovu muku i on bi se vratio dole. A ako bi nadahnuće opet dugo izostajalo, osećao bi i činio isto.”

Drugi izveštaj donosi isti tekst, osim što gore navedenu reč “kad god” zamenjuje rečju “kada”.

Izveštaj je u celini na ovaj način dat u Bab al-Tabiru (Poglavlje o izražavanju) u delu al-Bukharija.

Ibn Shihab je izjavio da ga je Aba Salama b. 'Abd al-Rahman obavestio da je Jab'ir b. ‘Abd Allah al-Ansari rekao, govoreći o stvarima koje se tiču perioda objave, da je Prorok rekao: “Dok sam hodao, čuo sam glas sa neba. Podigao sam pogled i tamo je bio anđeo koji mi je došao na Hiri, kako sedi na prestolu između neba i zemlje. Prestravio sam se i vratio kući, govoreći: ‘Umotajte me! Umotajte me!’ I tako je Bog objavio stih: „O ti pokriveni Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj! I odeću svoju očisti! I kipova se kloni!“ (surat al-Muddaththir, LXXIV, st. 1-5). I objava je postala jača i nastavila se neprekidno.”

Al-Bukhari je dodao da su 'Abd Allah b. Yusuf i Abu Salih ovom predanju dali još jednu kariku, od al-Layta. A Hila b. Rabban je dodao kariku, od al-Zuhrija. Štaviše, Yunus i Ma'mar su u prethodnom tekstu upotrebili reč bawadir, “osećanja”, umesto reči fu'ad, “srce”.

Ovo predanje je imam al-Bukhari preneo u raznim delovima svog dela. O njemu smo opširno raspravljali u našem prvom komentaru na al-Bukharija, u knjizi o Počecima objave, kako u pogledu lanca prenosilaca tako i u pogledu njegovog teksta. A Bogu pripada svaka hvala i milost.

U svojoj zbirci sahih Muslim ovo predanje izvodi iz izveštaja al-Layta, i preko Yunusa i Ma'mara od al-Zuhrija, baš kao što ga i al-Bukhari pripisuje njihovom autoritetu. U našim komentarima osvrnuli smo se na dodatke koje je načinio Muslim i na njegove izveštaje o tome. I neka je Bogu hvala. Muslimov izveštaj o gore navedenom ide sve do gornjih Waraqinih reči: “pružiću ti svaku pomoć”.

Gore navedena izjava 'A'ishe, majke vernika, da je “prvi nagoveštaj objave Božjem poslaniku došao u obliku istinitih vizija. Svaka vizija koju je imao dolazila je poput svitanja zore”, potvrđuje ono što je Muhamed b. Ishaq b. Yasar preneo od ‘Ubayda b. Umayra al-Laythija, naime da je Prorok rekao: “A Gavrilo mi je doneo, dok sam spavao, komad svilenog brokata sa natpisom. Rekao mi je: ‘Čitaj!’ Odgovorio sam: ‘Šta da čitam?’ Nato me je gušio dok nisam pomislio da to znači smrt. Ali onda me je pustio.” Ostatak izjave 'A'ishe preneo je istim rečima.

Ovo je došlo kao uvod u buđenje koje je usledilo. Prenosi se da je Prorok to izričito izjavio u knjizi o maghaziju, vojnim pohodima, koju je napisao Musa b. Uqba, od al-Zuhrija; tamo stoji da je sve to video u snu i da mu se anđeo potom ukazao dok je bio budan.

Hafiz Abu Nu'aym al-Asbahani u svom delu Dala'il al-Nubuwwa (Znaci poslanstva) navodi sledeće: “Muhamed b. Ahmad b. al-Hasan nam je preneo, citirajući Muhameda b. Uthmana b. Abu Shaybu, koji citira Janaba h. al-Haritha, koji citira ‘Abd Allaha b. al-Ajlaha, od Ibrahima, od ‘Alqame b. Qaysa, koji je rekao: ‘Prva poseta prorocima dešava se tokom njihovog sna, kako bi ostali smireni; objava dolazi nakon toga.’ Ovaj komentar potiče neposredno od samog ‘Alqame b. Qaysa. Prikladan je i potkrepljen i onim što mu prethodi i onim što za njim sledi.” (str. 279-281)

Što se tiče gore navedene izjave: “Poslanik se s tim vratio kući Khadiji, srca koje mu je snažno lupalo”, postoji varijantno čitanje bawadir umesto reči fu'ad, to jest “srce”. Abu Ubayda objašnjava ovu reč kao da se odnosi na meso između ramena i vrata.

Drugi tumače tu reč kao da se odnosi na vene koje drhte od straha. Neka čitanja umesto reči za ono što lupa stavljaju reč baadiluhu, u jednini badila ili badil. To bi se odnosilo na područje između vrata i ključne kosti. Drugi to tumače kao osnovu grudi ili kao meso grudi.

Postoje i druga tumačenja te reči. Što se tiče izraza “Umotajte me! Umotajte me!”, kada se njegov užas smirio, upitao je Khadiju: “Šta je sa mnom? Šta mi se to ukazalo?” – i zatim ispričao šta se dogodilo. Potom je rekao: “Uplašio sam se za sebe.” To je bilo zato što je posvedočio nešto što nikada ranije nije doživeo niti zamislio. (str. 285-286)

Što se tiče reči: “Khadija je zatim pohitala s njim do Waraqe h. Nawfala . . . tada je već bio star čovek, i slep.”

Neke podatke o Waraqi izneli smo u gornjem materijalu koji se odnosi na Zayda b. 'Amra b. Nufayla. Ispričali smo kako je postao hrišćanin pre dolaska islama i kako je otišao i otputovao u Siriju u pratnji Zayda b. ‘Amra, Uthmana b. al-Huwayritha i Ubayda Allaha b. Jasha. Svi oni su postali hrišćani jer su ustanovili da je hrišćanstvo u to vreme religija najbliža istini.

Zayd b. ‘Amr b. Nufayl je, međutim, smatrao da su se u njemu dogodile izvesne novotarije, izmene, iskvarenja i tumačenja koja su ga sprečila da ga prigrli. Rabini i monasi su mu, štaviše, govorili o proroku čije je vreme blizu.

Stoga se vratio tražeći obaveštenja o tome, nastavljajući da veruje u jednog Boga, kao i pre. Ali smrt ga je pokosila pre Muhamedove misije.

Waraqa b. Nufayl je zaista prihvatio hrišćanstvo i imao je običaj da na osnovu njega proriče o Božjem poslaniku, kao što smo gore rekli, na osnovu načina na koji bi ga Khadija opisivala i predstavljala. Ona je Waraqi govorila o njegovim lepim, čistim osobinama i o znacima i naznakama koje su bile na njemu.

Zato je, kada se dogodilo ono gore opisano, uzela ruku Božjeg poslanika i rekla: “O rođače, poslušaj šta se dogodilo tvom sinovcu.” A kada mu je Božji poslanik ispričao šta je video, Waraqa je odgovorio: “Tako mi Preslavnog Boga, to je bio anđeo Gavrilo koji je silazio Mojsiju!”

Nije spomenuo Isusa, iako je on došao kasnije, posle Mojsija, jer je Muhamedov verski sistem trebalo da bude dovršenje i ispunjenje onoga što je poslato Mojsiju. Ispravno mišljenje učenjaka, u onome što o ovome kažu, jeste da je šerijat dopunio, a takođe i ukinuo, izvesne stvari u Mojsijevom sistemu. Kao što je Bog rekao: „I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ (surat Al-'Imran, 3, st. 49).

Ovaj Waraqin komentar sličan je onome koji su izrekli duhovi, naime: „„O narode naš“, govorili su, „mi smo slušali Knjigu koja se objavljuje posle Mojsija, koja potvrđuje da su istinite i one pre nje, i koja upućuje ka Istini i na Pravi put.“ (surat al-Ahqaf XLVI, st. 30). Waraqa je zatim prokomentarisao: “Kako bih voleo da sam opet mlad!”

To znači: “Kako bih voleo da sam mladić obdaren verom, korisnim znanjem i dobrim delom koje treba činiti.”

Izraz: “Nadam se da ću još biti živ kada te tvoj narod protera”, znači: “kako bih mogao da odem s tobom i da ti pomognem”.

Na to je Prorok odgovorio: “Zar će me proterati?” Prema al-Suhayliju, to je rekao zato što je rastanak od rodnog kraja veoma bolan. Na to je Waraqa odgovorio: “Da, niko nikada nije primio ono što si ti primio, a da nije bio tretiran kao neprijatelj. Ako budem živ kada dođe tvoje vreme, pružiću ti svaku pomoć.” To jest: “Trudiću se svom snagom da ti uvek pomažem.”

Reči “Nedugo zatim Waraqa je umro” znače da je njegova smrt nastupila ubrzo posle tog događaja. Jer ono što se ovde o njemu pripoveda predstavlja poverenje u ono što se dogodilo, veru u objavu koja je došla i dobru nameru za budućnost. (str. 287-288)

Dvojica hufaza, al-Bayhaqi i Abu Nuaym, preneli su u oba svoja dela pod naslovom Dala'il al-Nubuwwa (Znaci poslanstva), iz hadisa Yunusa b. Bukayra, od Yunusa b. 'Amra, od njegovog oca, od 'Amra b. Sharahbila, da je Božji poslanik rekao Khadiji: “Kada sam ostao sam, čuo sam krik i, tako mi Boga, uplašio sam se da će se dogoditi nešto strašno.”

Ona je odgovorila: “Bože sačuvaj! On ti nikada ne bi učinio ništa nažao! Tako mi Boga, ti se ponašaš odano, održavaš rodbinske veze i govoriš istinito.”

A kada je ušao Abu Bakr, Božji poslanik više nije bio tamo, pa mu je ona sve ispričala, rekavši: “Dobri stari prijatelju, idi sa Muhamedom do Waraqe.”

Kada je Božji poslanik ušao, Aha Bakr ga je uzeo za ruku i rekao: “Hajdemo odmah do Waraqe.” On je upitao: “Ko ti je rekao?” “Khadija.” I tako su odmah otišli do Waraqe i ispričali mu. Božji poslanik mu je rekao: “Kada sam sasvim sam, čujem glas iza sebe kako govori: ‘Muhamede! O Muhamede!’ Pa žurno istrčim napolje.” Waraqa mu je rekao: “Ne čini to. Kada dođe, ostani tu gde jesi da čuješ šta ti govori. Zatim dođi i reci mi.” A kada je bio sam, glas ga je opet pozvao, govoreći: “Muhamede! O Muhamede! Reci: „U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog. Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova.“” I nastavilo je pravo dalje (do kraja surat al-Fatiha; I) do reči ma la al-dalina, „niti onih koji su zalutali.“. Zatim je reklo: “Reci: ‘Nema Boga osim Boga!’”

Zatim je otišao Waraqi i to mu ispričao. Waraqa je odgovorio: “Raduj se, pa se opet raduj! Svedočim da si ti onaj o kome je govorio sin Marijin. Ono što ti imaš jeste poput onoga što je došlo anđelu Gavrilu za Mojsija. Ti si Prorok od Boga. Bićeš pozvan u borbu nekada kasnije. I ako doživim to vreme, boriću se zajedno s tobom!”

Kada je on umro, Božji poslanik je rekao: “Video sam sveštenika u nebu kako nosi svilenu odeću, jer je verovao u mene i verovao onome što sam govorio.”

Mislio je na Waraqu.

Ovaj tekst je iz al-Bayhaqija, a njegov lanac prenosilaca nije potpuno kompletan. Takođe je čudno što je prema ovom izveštaju surat al-Fatiha (Kuran, I) bila objavljena prva. (str. 289)

Ibn Ishaq je izjavio da mu je Wahb b. Kaysan, oslobođenik plemena Zubayr, preneo da je čuo 'Abd Allaha b. al-Zubayra kako govori Ubaydu b. 'Umayru b. Qatadi al-Laythiju: “Reci mi, Ubayde, kako je počela misija Božjeg poslanika, kada mu je Gavrilo prvi put došao?” Ubayd je odgovorio, u mom prisustvu, obraćajući se 'Abd Allahu b. al-Zubayru i ostalima koji su bili s njim: “Božji poslanik je imao običaj da svake godine po mesec dana boravi na Hiri u osami. Ta praksa, poznata kao al-tahannuth, tj. ‘pobožna posvećenost’, bila je praksa koju su Kurejšije upražnjavale pre dolaska islama.

“Dok je Božji poslanik boravio tamo tokom tog meseca svake godine, hranio je sve siromahe koji bi mu došli. Kada bi se razdoblje tog meseca posvećenosti završilo, prvo što bi učinio bilo je da ode do kabe****, obišavši je sedam ili više puta pre nego što bi krenuo svojoj kući.

“Tako je bilo sve do meseca one godine kada ga je Bog počastvovao njegovom misijom. Tog meseca, a bio je to ramazan, otišao je kao i obično na svoje pobožne obrede na Hiru, u pratnji svoje porodice. Zatim je došla noć u kojoj ga je Bog počastvovao njegovom misijom, ukazujući time milost svim ljudima. Gavrilo mu je tada došao sa zapovešću Boga Svemogućeg.

“Božji poslanik je rekao: ‘Došao mi je dok sam spavao, noseći brokatnu tkaninu sa natpisom. Rekao mi je: “Čitaj!” “Šta da čitam?” upitao sam. Zatim me je gušio tako snažno da sam pomislio da ću umreti, ali me je pustio i rekao: “Čitaj!” “Šta da čitam?” upitao sam, pa me je gušio tako snažno da sam pomislio da ću umreti. Zatim me je pustio i rekao: “Čitaj!” Upitao sam: “Šta da čitam?” Rekao sam to samo da bih sebe poštedeo da mi opet učini isto.

“‘Zatim je rekao: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara, stvara čoveka od zakvačka. Čitaj, plemenit je tvoj Gospodar, Koji podučava peru, Koji čoveka podučava onome što ne zna.“

“‘Tako sam to izgovorio, a onda je završio sa mnom i ostavio me. Probudio sam se iz sna, i bilo je kao da mi je u srce urezan spis.’

“Nastavio je: ‘Zatim sam otišao u planine, gde sam čuo glas sa neba kako govori: “O Muhamede, ti si Božji poslanik, a ja sam Gavrilo!”

“‘Podigao sam glavu ka nebu da pogledam, i tamo je bio Gavrilo u liku čoveka, sa stopalima ravnomerno postavljenim preko horizonata neba. Govorio je: “O Muhamede, ti si Božji poslanik, a ja sam Gavrilo.”

“‘Stajao sam tamo gledajući u njega, niti napredujući niti uzmičući, i počeo da okrećem glavu na sve strane, ali gde god bih pogledao, i dalje sam ga video.

“‘Ostao sam tako stojeći, niti napredujući niti uzmičući, sve dok Khadija nije poslala svoje glasnike da me traže. A oni su išli sve do Meke i vratili se njoj dok sam ja i dalje stajao tamo gde sam bio. Zatim me je on (Gavrilo) ostavio.

“‘Sada sam se vratio svojoj porodici i seo tik uz Khadiju. Upitala me je: “Gde si bio, o oče al-Qasimov? Kunem se, poslala sam svoje glasnike sve do Meke i natrag da te traže.”

“‘Zatim sam joj ispričao šta sam video, a ona je rekla: “Raduj se i budi hrabar; tako mi Onoga u čijim je rukama Khadija, nadam se da ćeš biti prorok ovog naroda.”’

“Ona je zatim ustala, obukla se i otišla do Waraqe b. Nawfala da mu ispriča šta joj je Božji poslanik saopštio. Waraqa je uzviknuo: ‘Sveto nad svetima! Tako mi Onoga u čijim je rukama Waraqa, ako si mi rekla istinu, Khadija, arhanđel Gavrilo mu je došao baš kao što je dolazio Mojsiju. On će biti prorok ovog naroda! Reci mu neka bude hrabar!’

“Khadija se vratila Božjem poslaniku i rekla mu šta je Waraqa rekao.

“Kada je Božji poslanik završio svoj period osamljene pobožnosti, učinio je kao i uvek, otišavši najpre do kabe i obišavši je. Tamo je sreo Waraqu b. Nawfala, koji je takođe obavljao obilazak, i Waraqa ga je upitao: ‘O sinovče, ispričaj mi šta si video i čuo.’

“On mu je ispričao, a Waraqa je prokomentarisao: ‘Tako mi Onoga koji nosi moju dušu u svojoj ruci, ti ćeš zasigurno biti Prorok ovog naroda. Posetio te je arhanđel koji je dolazio Mojsiju. Sigurno će te nazivati lažovom, vređati te, slati u progonstvo i beg. Ako doživim to vreme, pružiću Bogu svoju pomoć, i On će to znati.’ Waraqa je zatim spustio svoju glavu nad njega i poljubio ga u teme. Božji poslanik je nato otišao kući.”

Ovo je izveštaj koji je dao Ubayd b. Umayr, upravo onako kako smo ga ispričali. On služi kao uvod u buđenje koje je usledilo i uvodi izjavu Khadije, koja je rekla: “Kad god bi imao vizije, dolazile su mu poput svitanja zore.”

Verovatno je da je ovaj san usledio posle onoga što je video budan, ujutru nakon te iste noći. Moguće je i da je došao nešto kasnije. Bog najbolje zna.

Musa b. Uqba je izjavio, od al-Zuhrija, od Saida b. al-Musayyaba, sledeće: “Prema onome što nam je rečeno, prvo što je video – misli se na Božjeg poslanika – bile su vizije koje mu je Bog otkrivao dok je spavao. One su ga veoma uznemirile i on je o njima ispričao svojoj ženi Khadiji. Bog ju je sačuvao od sumnje u njih, otvorivši njeno srce za veru. I tako je rekla: ‘Raduj se! Jer Bog nikada nije učinio ništa osim dobra.’

“Nakon toga je otišao, ali se kasnije vratio da joj ispriča kako je video svoj stomak rasečen, i kako je bio opran i očišćen i sve vraćeno kao pre. Na to je ona rekla: ‘Tako mi Boga, kunem se da je ovo dobro; zato se raduj!’

“Zatim se Gavrilo pojavio pred njim dok je bio na visovima iznad Meke, posadivši ga na divno počasno sedište. Prorok je govorio: ‘Posadio me je na prostirku od durnuka****, somota, ukrašenu biserima i dragim kamenjem.’ Gavrilo mu je zatim objavio misiju od Boga Svemogućeg i Slavnog i umirio Božjeg poslanika. Gavrilo mu je zatim rekao: ‘Čitaj!’ On je odgovorio: ‘Kako da čitam?’ Gavrilo je odgovorio: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara, stvara čoveka od zakvačka. Čitaj, plemenit je tvoj Gospodar, Koji podučava peru, Koji čoveka podučava onome što ne zna.“”

Nastavio je: “A ljudi tvrde da je „O ti pokriveni“ prva sura koja mu je objavljena. Ali Bog najbolje zna.”

Nastavio je: “I Božji poslanik je prihvatio misiju od svog Gospoda i pokorio se zapovesti koju mu je Gavrilo doneo od Boga.

“A kada se vraćao kući, svako drvo i svaka stena pored kojih je prolazio pozdravljali su ga. I tako se vratio svojoj porodici dobro raspoložen, uveren da je video nešto silno. Kada je ušao kod Khadije, rekao je: ‘Sećaš li se šta sam ti rekao da sam video u viziji? E pa, Gavrilo mi se sada jasno ukazao. Poslao mi ga je moj Gospod, Svemogući i Slavni.’ Zatim joj je ispričao šta mu je Gavrilo rekao da učini i šta ga je čuo da govori. Ona je odgovorila: ‘Raduj se! Jer Bog ti nikada neće doneti ništa osim dobra. Zato prihvati zapovest koja ti je došla od Boga, jer je istinita. I raduj se, jer ti si zaista Božji poslanik.’

“Zatim je izašla iz svog doma i uputila se da poseti mladića koji je pripadao Utbi b. Rabi'i b. ‘Abd Shamsu, hrišćanina poreklom iz Ninive, koji se zvao ‘Addas. Rekla mu je: ‘Zaklinjem te Bogom da mi kažeš, znaš li išta o Gavrilu?’ On je odgovorio: ‘Sveti! Sveti! Kako to da se Gavrilo pominje u ovoj zemlji, čiji su svi stanovnici obožavaoci idola?’ Ona je odgovorila: ‘Reci mi šta znaš o njemu!’ ‘Gavrilo je’, odgovorio je, ‘Božji pouzdani sluga, Božji posrednik između Njega i proroka. On je bio taj koji je pratio Mojsija i Isusa, neka je mir na obojicu.’

“Khadija se zatim vratila iz te posete i otišla da vidi Waraqu b. Nawfala. Ispričala mu je šta se dogodilo Proroku i šta mu je Gavrilo zapovedio. Waraqa joj je rekao: ‘O draga kćeri mog brata, ja jednostavno ne znam. Možda je tvoj drug prorok kojeg očekuju ljudi Knjige (tj. Pisma), o kojem nalaze zapisano u svojoj Tori i Bibliji. Ali kunem se Bogom, ako je to on i ako otvoreno objavi svoju misiju dok sam još živ, izraziću svoju posvećenost Bogu poslušnošću Njegovom poslaniku i pružanjem svake pomoći u održavanju postojanosti i u postizanju pobede.’

“Nakon toga je Waraqa, neka mu se Bog smiluje, umro.”

Al-Zuhri je izjavio: “Khadija je bila prva osoba koja je poverovala u Boga i poverovala Njegovom poslaniku.”

Hafiz al-Bayhaqi je izjavio, nakon što je izneo izveštaj koji smo gore preneli: “Ovde pomenuto rasecanje njegovog stomaka verovatno se odnosi na to da je pripovedao šta mu je učinjeno dok je bio dečak, to jest, da mu je stomak bio otvoren dok je bio kod Halime. Moguće je i da je bio rasečen po drugi put, pa onda i po treći, kada je bio uznet na nebo. Ali Bog najbolje zna.”

Hafiz Ibn ‘Asakir je u svojoj biografiji Waraqe preneo, sa lancem prenosilaca koji seže do Sulaymma h. Tarkhana al-Taymija, sledeće: “Čuli smo da je Bog Svemogući poslao Muhameda kao Proroka početkom 50. godine posle ponovne izgradnje kabe.

“Prvi vid Božjeg činjenja njega Prorokom i ukazivanja časti bila je vizija koju je video. To je ispričao svojoj ženi Khadiji, kćeri Khuwaylidovoj, a ona mu je rekla: ‘Raduj se! Jer, kunem se Bogom, On ti nikada neće učiniti ništa osim dobra.’

“Jednog dana, dok je bio u pećini Hira, gde se osamljivao od svog naroda, Gavrilo mu je sišao. Kada mu se približio, Božji poslanik se silno uplašio, pa je Gavrilo stavio jednu ruku na njegove grudi, a drugu na leđa među ramena, i rekao: ‘O Bože, olakšaj mu i pruži mu spokoj! Očisti mu srce! O Muhamede, raduj se! Jer ti si Prorok ovog naroda. Čitaj!’ Božji prorok je tada odgovorio, drhteći od straha: ‘Nikada nisam pročitao nijedan spis; ne čitam dobro. Niti pišem niti čitam.’

“Na to ga je Gavrilo zgrabio i snažno gušio, zatim ga pustio i rekao: ‘Čitaj!’ I dogodilo se isto kao i pre. Zatim ga je Gavrilo posadio na meku prostirku vrste durnuk****, tako raskošnu i sjajnu da ga je podsećala na bisere i drago kamenje. Gavrilo mu je zatim rekao: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara,“ i tako dalje do kraja tih stihova. Zatim mu je rekao: ‘O Muhamede, ne boj se. Ti si Božji poslanik!’

“Zatim je otišao. Božji poslanik je bio savladan teskobom i upitao se: ‘Šta da radim? I šta da kažem svom narodu?’

“Božji poslanik je zatim ustao uplašen, ali Gavrilo se pojavio pred njim u svom svom sjaju. I tako je Božji poslanik video prizor koji ga je ispunio čuđenjem, a Gavrilo mu je rekao: ‘O Muhamede, ne boj se! Gavrilo je Božji glasnik. Gavrilo je Božji glasnik Njegovim prorocima i Njegovim poslanicima. Budi siguran u Božju plemenitost. Ti si Božji poslanik.’

“Dok je Božji poslanik išao kući, svako drvo i svaka stena klanjali su se pred njim, govoreći: ‘Mir s tobom, o Božji poslaniče!’ I tako se njegova duša smirila i bio je uveren da mu je Bog ukazao čast. Kada je stigao svojoj ženi Khadiji, ona je po njegovom licu videla da se nešto dogodilo, i to ju je uplašilo. Ustala je prema njemu i, kada mu je prišla, počela da mu briše lice govoreći: ‘Verovatno si opet viđao i slušao stvari poput onih od ranije.’

“Odgovorio je: ‘O Khadija, znaš ono što sam viđao u snu i glas koji sam čuo dok sam budan i koji me je toliko uznemiravao? To je bio Gavrilo! Jasno mi se ukazao, govorio mi je i naterao me da pročitam neke reči koje su me uplašile. Zatim mi se vratio i rekao mi da sam ja prorok ovog naroda. Pa sam se vratio kući i usput su se drveće i stene okretali prema meni i govorili: “Mir s tobom, o Božji poslaniče!”’

“Khadija je rekla: ‘Raduj se! Jer, tako mi Boga, dobro znam da ti Bog neće učiniti ništa osim dobra. Svedočim da si ti prorok ovog naroda kojeg Jevreji čekaju. To su mi rekli i moj sluga Nasih i monah Bahira, i savetovali su mi pre više od 20 godina da se udam za tebe.’ I ostala je sa Božjim poslanikom dok nije jeo, pio i smejao se.

“Zatim je otišla da vidi monaha, koji je živeo blizu Meke. Kada mu se približila i kada ju je prepoznao, rekao je: ‘Šta je bilo, o gospodarice svih žena Kurejšija?’ Ona je odgovorila: ‘Došla sam ti da mi kažeš o Gavrilu.’

“On je odgovorio: ‘Slava Bogu, našem presvetom Gospodu! Kako to da se Gavrilo pominje ovde, u ovoj zemlji čiji narod obožava idole? Gavrilo je pouzdani sluga Božji i njegov izaslanik Njegovim prorocima i Njegovim poslanicima. On je bio taj koji je bio drug Mojsiju i Isusu.’

“I tako je saznala koliku čast Bog ukazuje Muhamedu.

“Zatim je otišla do roba Utbe b. Rabi'e po imenu ‘Addas i ispitivala ga. On joj je rekao isto što i monah, i još povrh toga. Rekao je: ‘Gavrilo je bio sa Mojsijem kada je Bog utopio faraona i njegove ljude. Bio je tamo i kada je Bog govorio Mojsiju na gori al-Tur. I on je bio taj koji je pratio Isusa, sina Marijinog, i preko koga je Bog pomagao Isusu.’

“Zatim je napustila ‘Addasa i otišla do Waraqe b. Nawfala, kojeg je pitala o Gavrilu. On joj je rekao isto. Zatim ju je upitao šta je posredi, a ona ga je naterala da se zakune da neće odati ono što će mu reći. On se zakleo, a ona mu je rekla: ‘Sin ‘Abd Allahov mi je ispričao – a on je istinoljubiv i nikada, kunem se, nije ni slagao ni bio optužen za laž – da mu je Gavrilo sišao na Hiri, rekao mu da je on prorok ovog naroda i naterao ga da izgovori neke stihove sa kojima je bio poslat.’

“Waraqa je bio zapanjen time i rekao je: ‘Ako je Gavrilo zaista spustio svoje noge na zemlju, učinio je to zbog najboljeg čoveka na njoj. A on nikada nije silazio ni zbog koga osim zbog proroka. Jer on je drug svih proroka i poslanika, onaj kojeg im Bog šalje. Verujem u ono što mi govoriš o njemu. Pošalji po sina ‘Abd Allahovog, da ga ispitam, čujem šta kaže i porazgovaram s njim. Bojim se da to možda nije Gavrilo, jer izvesni demoni ga oponašaju i time mogu da zavedu i iskvare neke ljude. To može dovesti do toga da čovek postane smeten pa čak i lud, dok je pre toga bio zdravog razuma.’

“Khadija je ustala i napustila ga, uverena da Bog njenom mužu nikada neće učiniti ništa osim dobra. Tako se vratila Božjem poslaniku i rekla mu šta je Waraqa rekao. Bog Svemogući je tada objavio reči: „Nun. Tako Mi pera i onoga što oni pišu, ti zbog blagodati svoga Gospodara, nisi lud,“ i tako dalje do kraja tih stihova (surat al-Qalam, LXIII, st. 1). On joj je zatim rekao: ‘Nikako, tako mi Boga! To je bio Gavrilo!’ Ona mu je rekla: ‘Volela bih da odeš do njega i da ga obavestiš, kako bi mu Bog mogao dati uputstvo.’

“Božji poslanik je otišao do Waraqe, koji ga je upitao: ‘Da li se onaj koji ti je došao pojavio u svetlosti ili u tami?’ Božji poslanik mu je opisao Gavrila i njegovo veličanstvo, i ono što mu je objavio.

“Waraqa je zatim rekao: ‘Svedočim da je to bio Gavrilo i da su to bile reči koje je izgovorio Bog. Zapovedio ti je da svom narodu preneseš izvesne stvari. Reč je o proroštvu, i ako doživim tvoje doba, slediću te.’ Zatim je rekao: ‘Raduj se, o sine ‘Abd al-Muttalibov!’

Izveštaj se nastavlja: “I Waraqine reči su postale nadaleko poznate, zajedno sa činjenicom da je poverovao Božjem poslaniku. Ta činjenica je ožalostila većinu njegovog naroda.

“A nakon toga je objava zastala. Pa su ljudi govorili: ‘Da je došao od Boga, ona bi se nastavila. Ali Bog je nezadovoljan njime.’ I tako je Bog objavio sure al-Duha (XCIII) i A Lam Nashrah (al-Inshirah, XCIV) u celini.” (str. 292-297)

U drugoj engleskoj verziji Ibn Kathirove biografije Muhameda postoji fusnota u kojoj stoji da je predanje od Ibn Asakira, koje uključuje Gavrilovo podsticanje Muhameda da se ne boji, daif (“slabo”):

Tarikh Ibn 'Asaakir 17/63. To je slab habar. (Al Bidaayah Wannihaayah (From the Beginning to the End), u prevodu Rafiqa Abdur Rahmana [Darul-Ishaat, Karachi, Pakistan, prvo izdanje 2014], tom 1. The Story of Creation, Ummah of the Past, The Life of Muhammad up to 9. AH, str. 534; podebljano isticanje je moje)

Ima još:

Al-Bukhari je u svom gore navedenom izveštaju rekao: “zatim je objava prestala, tako da je Božji poslanik bio toliko potišten, kako nam je rečeno, da je često osećao želju da se baci sa vrhova visokih planina. Kad god bi stigao na vrh planine da se baci, Gavrilo bi mu se pojavio i rekao: ‘O Muhamede, ti si zaista Božji poslanik.’ To bi ublažilo njegovu muku i on bi se vratio dole. A ako bi objava opet dugo izostajala, osećao bi i činio isto. Kada bi stigao na planinski vrh, Gavrilo bi se pojavio i govorio mu kao i pre.”

U obe zbirke sahih postoji predanje od ‘Abd d-Razzaqa, od Ma'mara, od al-Zuhrija, koji je rekao da je čuo Abu Salamu 'Abd al-Rahmana kako prenosi od Jabira b. 'Abd Allaha, koji je rekao da je čuo Božjeg poslanika kako, govoreći o prekidu objave, kaže: “Dok sam hodao, čuo sam glas sa neba. Podigao sam pogled ka nebu i tamo sam video anđela koji mi je došao na Hiri, kako sedi na prestolu usred neba. Kleknuo sam pred njim od straha, sve do zemlje, zatim otišao svojoj porodici i rekao: ‘Umotajte me! Umotajte me!’ I tako je Bog objavio: „Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj! I odeću svoju očisti! I kipova se kloni!“ (surat al-Mudaththir, LXXIV, st. 1-5).

“Nastavio je: ‘A onda je objava postala jača i nastavila se neprekidno.’”

Gore navedeni stih bio je prvi deo Kurana poslat nakon prekida objave, mada ne i sasvim prvi od svih, a to je bio stih: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara,“ (surat al-'Alaq, XCVI, st. 1).

Na osnovu Jabirovog autoriteta utvrđeno je da je prvi objavljeni stih bio: „O ti pokriveni“. Možda je prikladno njegove reči tumačiti onako kako smo predložili, jer u sledu onoga što iznosi postoji dokaz da je anđeo sišao ranije, budući da ga je prepoznao od ranije. Štaviše, u Jabirovim rečima koje se odnose na “prekid objave” postoji dokaz da je objava prethodila ovom slučaju. Ali Bog najbolje zna.

Utvrđeno je u obe zbirke sahih, iz izveštaja ‘Alija b. al-Mubaraka, kao i u delima Muslima i al-Awza'ija, koji obojica takođe navode Yahyu b. Abu Kathira kako je rekao: “Pitao sam Abu Salamu b. ‘Abd al-Rahmana: ‘Koji je deo Kurana objavljen ranije?’ Odgovorio je: ‘Stih: „O ti pokriveni“.’”

“Pitao sam: ‘A stih: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara,“?’ Odgovorio je: ‘Pitao sam Jabira b. ‘Abd Allaha koji je stih Kurana došao najranije, a on je odgovorio: “Bio je to „O ti pokriveni“.’ Pa sam ga upitao: ‘A šta je sa: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara,“?’ a on je odgovorio: ‘Božji poslanik je rekao: “Proveo sam mesec dana u osami na Hiri i kada je to prošlo, sišao sam u srce doline. Čuo sam glas kako me doziva i pogledao sam napred, iza sebe, levo i desno, ali nisam video ništa. Zatim sam pogledao gore u nebo i tamo je bio on, na prestolu u vazduhu. Obuzelo me je drhtanje” – ili je umesto reči “drhtanje” upotrebio reč “teskoba” – “i otišao sam Khadiji. Ona im je naredila i oni su me umotali. A onda je Bog objavio stih: „O ti pokriveni“ i tako dalje sve do stiha: „I odeću svoju očisti!“.”’”

Prema jednoj varijanti izveštaja upotrebio je reči: “A tamo je bio anđeo koji mi je došao na Hiri, kako sedi na prestolu između nebesa i zemlje, i kleknuo sam pred njim.”

Ovo je jasna referenca na njegov raniji dolazak k njemu i na to da mu je preneo objavu od Boga, kao što smo naveli. Ali Bog najbolje zna.

Ima onih koji tvrde da je prva objava koja je došla posle prekida bila sura koja počinje: „Tako mi jutra i noći kad se utiša, tvoj Gospodar nije te ni napustio ni omrznuo!“ (surat al-Duha, XCIII, st. 1-3), i tako do kraja sure. To je ono što je izjavio Muhamed b. Ishaq.

Neki učači Kurana kažu da je zato Božji poslanik, od radosti, izgovorio reči “Allahu Akbar” (“Bog je najveći!”) kada je primio njen prvi deo.

Ova tvrdnja je sumnjiva, budući da je pobija prethodni izveštaj dvojice autora zbirki sahih, prema kojem je prvo što je od Kurana objavljeno nakon prekida bilo: „O ti pokriveni“, dok je sura koja počinje rečima „Tako mi jutra“ došla nakon još jednog prekida od nekoliko noći.

Ovo je utvrđeno u obe zbirke sahih i drugde, kao i iz izveštaja al-Aswada b. Qaysa, od Jandaha b. ‘Abd Allaha al-Bajalija, koji je rekao: “Božji poslanik je bio indisponiran i nije ustajao jednu, dve ili nekoliko noći. Neka žena je prokomentarisala: ‘Znači, tvoj duh te je ubrzo napustio!’ I tako je Bog objavio stihove: „Tako mi jutra i noći kad se utiša, tvoj Gospodar nije te ni napustio ni omrznuo!“”

I time se objava odigrala za čovečanstvo, dok je kroz ranije okolnosti nastalo proroštvo.

Neki autoriteti navode da je prekid trajao otprilike dve godine, ili dve i po godine.

Ono što je očigledno – mada Bog jedini najbolje zna – jeste da je to bio period uporediv sa onim koji se odnosi na Mik'aila; al-Sha'bi i drugi izneli su to zapažanje.

Ovo ne pobija to da mu je Gavrilo prvi doneo objavu, u stihovima: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara,“

Nakon toga se Gavrilo povezao s njim, posle objave: „Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj! I odeću svoju očisti! I kipova se kloni!“

Nakon toga se objava pojačala i nastavila; to jest, dolazila je neprekidno, malo po malo. (str. 298-300)

Dodatna literatura

Inkriminišuće izjave jednog muslimanskog učenjaka o islamu, 1. deo

Ponovno razmatranje Sataninog uticaja i vlasti nad Muhamedom, 2. deo