Pobijanje još jedne unitarijanske izmišljotine

Protiv božanstva Gospoda Isusa

Unitarijanci su smislili još jedan prigovor protiv božanstva Gospoda Isusa. Ranije su tvrdili da Psalam 110:1 naziva Mesiju adoni, rečju koja se nikada ne koristi za Jehovu, već isključivo za osobe koje nisu božanske.

Nakon što su po tom pitanju temeljno pobijeni,

Ponovni osvrt na implikacije koje Psalam 110 ima na božanski identitet Mesije, 1. deo (/2017/03/31/revisiting-the-implications-of-psalm-110-has-on-the-divine-identity-of-the-messiah-pt-1/), 2. deo (/2017/03/31/revisiting-the-implications-that-psalm-110-has-on-the-divine-identity-of-the-messiah-pt-2/)

Binitarna priroda Šeme [1. deo] (http://answeringislam.net/authors/shamoun/binity_shema1.html), [2. deo] (http://answeringislam.net/authors/shamoun/binity_shema2.html)

Psalam 110:1 – još jedno jasno svedočanstvo o božanstvu Hrista, 1. deo (http://answeringislam.net/authors/shamoun/rebuttals/zaatari/psalm110_1_1.html), 2. deo (http://answeringislam.net/authors/shamoun/rebuttals/zaatari/psalm110_1_2.html), 3. deo (http://answeringislam.net/authors/shamoun/rebuttals/zaatari/psalm110_1_3.html), 4. deo (http://answeringislam.net/authors/shamoun/rebuttals/zaatari/psalm110_1_4.html)

Solomon nije bio Davidov Gospod! Ponovo o Psalmu 110:1… još jednom! (/2019/02/22/solomon-was-not-davids-lord-psalm-1101-revisited-again/)

Unitarijanci su, kako izgleda, promenili strategiju, pa sada tvrde da se izraz to Kyrio mou, kojim grčka verzija Psalma 110:1 prevodi adoni, nikada ne koristi za božanstvo.

Čitaoci treba da imaju na umu da je izraz to Kyrio u dativu, padežu koji reči ho Kyrios dobijaju kada u rečenici označavaju indirektni objekat.

S tim u vezi, evo prevoda jevrejske i grčke verzije nekih starozavetnih tekstova, koji pokazuju da je unitarijanska tvrdnja da se izraz ho Kyrios mou nikada ne koristi za Boga jednostavno neosnovana:

„I reče: Ako sam našao milost pred tobom,“ Gospode (Adonaj), neka moj Gospod (Adonaj), „Gospode, neka ide Gospod posred nas, jer je narod tvrdovrat; i oprosti nam bezakonje naše i grijeh naš, i uzmi nas za našljedstvo.“ Izlazak 34:9

“i reče: Ako sam našao milost pred tobom, neka moj Gospod (ho Kyrios mou) ide s nama; jer je narod tvrdovrat: i ti ćeš odneti naše grehe i naša bezakonja, i mi ćemo biti tvoji.” LXX

„Čuvaj me, Bože, jer se u te uzdam. Rekoh Gospodu“ GOSPODU (JHVH), Ti si moj Gospod (Adonaj): „nemam dobra osim tebe.“ Psalam 16:2

“Čuvaj me, Gospode (Kyrie); jer sam se u tebe uzdao. Rekoh Gospodu (to Kyrio): Ti si moj Gospod (Kyrios mou); jer ti nemaš potrebe za mojim dobrom.” Psalam 15:1-2 LXX

„Vidiš,“ GOSPODE (JHVH): „nemoj mučati;“ Gospode (Adonaj), „Gospode, nemoj odstupiti od mene.“ „Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.“ Bože moj i Gospode moj (Elohaj vadonaj). „Sudi mi“ Gospode Bože moj (JHVH Elohaj), „po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.“ Psalam 35:22-24

“Video si [to], Gospode (Kyrie): ne ćuti: Gospode (Kyrie), ne udaljuj se [ti] od mene. Probudi se, Gospode (Kyrie), i pripazi na moj sud, [to jest] na moju parnicu, Bože moj i Gospode moj (ho Theos mou kai ho Kyrios mou). Sudi mi, Gospode (Kyrie), po pravdi svojoj, Gospode Bože moj (Kyrie ho Theos); i neka mi se ne raduju.” Psalam 34:22-24 LXX

Sledeće je iz grčke verzije Psalma 151:3-4, psalma koji je na hebrejskom pronađen u zbirci svitaka sa Mrtvog mora:

Kai tis anangelei to Kyrio mou; Autos Kyrios, autos eisakousei. Autos exapesteilen ton angelon autou,

“I ko će objaviti Gospodu mome? On sam je Gospod, on sam čuje. On sam je poslao anđela svoga,” (G.T. Emery, „The Septuagint, Psalm 151, Interlinear English” http://www.embarl.force9.co.uk/Psalms/Psalm_151.pdf; podebljanje i kurziv su moji)

Kao što prethodni primeri jasno svedoče, ho Kyrios mou i njegovi razni padeži koriste se za istinsko božanstvo!

Psalam 15:2 je zanimljiv jer u grčkom koristi i dativ i nominativ za Gospoda, npr. to Kyrio, Kyrios mou, i to u odnosu na Jehovu!

Još je zanimljivije to što je Psalam 34:23 gotovo istovetan sa Jovanom 20:28, tekstom koji Isusa identifikuje kao Gospoda Boga svih istinskih vernika:

„Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran.“ „I odgovori Toma i reče mu:“ NJEMU (eipen AUTO), Gospod moj i Bog moj (ho Kyrios mou kai ho Theos mou). „Reče mu Isus:“ NJEMU (legei AUTO), „Zato što si me vidio, povjerovao si;“ „blaženi koji ne vidješe a vjerovaše.“. Jovan 20:27-29

Toma se obratio vaskrslom Hristu gotovo na isti način na koji je David govorio o Jehovi. Jedina razlika je u tome što su reči obrnutim redom, tj. ho Theos mou kai ho Kyrios mou naspram ho Kyrios mou kai ho Theos mou. Ipak, značenje je istovetno.

Ovo, dakle, tim unitarijancima stvara ozbiljne probleme, jer ne samo da pobija njihovu tvrdnju da se ho Kyrios mou nikada ne koristi za Jehovu, već pobija i njihovu tvrdnju da se Adonaj nikada ne prevodi kao ho Kyrios mou.

To, zauzvrat, pokazuje da je njihova tvrdnja da se Hrist nikada ne naziva Adonaj potpuno netačna, jer u svetlu Psalma 35:23 Tomino ispovedanje može značiti jedino to da je on priznavao (zapravo, obožavao!) vaskrslog Isusa i kao Adonaja i kao Elohima. A pošto je jedini Adonaj i Elohim kojeg jedan Izrailjac ikada može ispovediti i obožavati Jehova Bog, ovi unitarijanci sada su suočeni sa činjenicom da nadahnuti novozavetni spisi izričito identifikuju Isusa kao Jehovu Boga Svemogućeg u telu!

Kako to kaže internet kalvinistički apologeta James R. White:

“Tomin odgovor je jednostavan i jasan. Upućen je Gospodu Isusu, a nikome drugom, jer Jovan kaže: ‘rekao je njemu.’ Sadržaj njegovog ispovedanja je jasan i nedvosmislen. ‘Gospod moj i Bog moj!’ Isus je Tomin Gospod. U to nema nikakve sumnje. I jednostavno ne postoji nijedan razlog — gramatički, kontekstualni ili bilo koji drugi — da se porekne da u istom dahu Toma naziva Isusa Hrista svojim ‘Bogom’.

“Isusov odgovor na Tomino ispovedanje ne pokazuje ni najmanju nelagodnost zbog naziva ‘Bog’. Isus kaže da je Toma pokazao veru, jer je „poverovao“. Zatim izriče blagoslov nad svima koji će poverovati kao Toma, bez dodatnog elementa fizičkog viđenja. Nema nikakvog prekora zbog toga što Toma opisuje Isusa kao svog Gospoda i Boga. Nijedno stvoreno biće ne bi nikada moglo dopustiti da mu se takve reči lično upute. Nijedan anđeo, nijedan prorok, nijedno razumno ljudsko biće nikada ne bi moglo dopustiti da mu se obraćaju kao ‘Gospodu i Bogu’. Ipak, Isus ne samo da prihvata te Tomine reči, nego nad njima izriče i blagoslov vere.” (White, The Forgotten Trinity: Recovering the Heart of Christian Belief [Bethany House Publishers, 1998], str. 69; podebljanje je moje)

Drugi popularni apologeta se slaže:

“Šta reći o gledištu da je Isus Tomi bio ‘kao’ neki bog? Nema načina da to bude tačno. Odgovor poput ‘moj Gospod i moj Bog’ pri viđenju vaskrslog Hrista zahtevao bi prekor u judaizmu prvog veka osim ako Isus zaista nije bio Bog (vidi Dela apostolska 14:11-15). Toma nije Isusa nazivao ‘jednim’ bogom; nazvao ga je svojim Gospodom i svojim Bogom. A da Isus nije bio Bog Svemogući u istom smislu u kojem je to Otac, on bi Tomu sigurno ispravio rekavši nešto poput: ‘Ne. Ja sam samo bog — manji bog. Jehova je jedini istiniti Bog. Ne smeš mene stavljati na Jehovino mesto. Samo se Jehova može nazvati “moj Gospod i moj Bog.”’ Ali Isus nije rekao ništa slično. Umesto toga, on je pohvalio Tomu što je prepoznao njegov istinski identitet… Uzgred, u Psalmu 35:23 izraz ‘Bože moj i Gospode moj’ upotrebljen je za Jahvea. To navodi na pitanje da li je Toma — jevrejski vernik sasvim dobro upoznat sa Starim zavetom — imao na umu upravo ovaj stih kada se Isusu obratio rečima ‘Gospod moj i Bog moj’.

‘Možemo zaključiti da Jovan 2:28 predstavlja odličan tekst u prilog učenju o Trojstvu. Otac je potpuno Bog; Sin je potpuno Bog; a ipak postoji samo jedan istiniti Bog. To ima smisla jedino unutar trojstvenog okvira. Unutar jedinstva jednog Božanstva postoje tri ličnosti — Otac, Sin i Sveti Duh — i sve tri su jednake i podjednako večne.” (Ron Rhodes, Reasoning from the Scriptures with the Jehovah’s Witnesses [Harvest House Publishers, Eugene, Oregon 2009] str. 244-245; podebljanje je moje)

A evo šta je o Tominom ispovedanju rekao jedan od najvećih gramatičara novozavetnog grčkog jezika:

Gospod moj i Bog moj (ο κυριος μου και ο τεος μου — Ho kurios mou kai ho theos mou). Nije uzvik, nego obraćanje, vokativ iako u obliku nominativa, što je vrlo česta pojava u koine grčkom. Toma je bio potpuno uveren i nije oklevao da se vaskrslom Hristu obrati kao Gospodu i Bogu. A Isus prihvata te reči i hvali Tomu što ih je izgovorio. (A. T. Robertson’s Word Pictures in the New Testament https://www.studylight.org/commentaries/rwp/john-20.html; podvlačenje je moje)

Toliko o očajničkom argumentu da se izraz to Kyrio mou nikada ne koristi za Boga!