Pobijanje Adnana Rašida, 1. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

Ovo je materijal koji sam sastavio povodom prilično očajničkog pokušaja Adnana Rašida da dokaže kako Kuran svedoči o iskvarenosti Starog i Novog zaveta. Adnanov pokušaj odgovora možete pogledati ovde:

Da li je autor Kurana poznavao Bibliju? Odgovor Dejvidu Vudu (https://www.youtube.com/watch?v=NFyjLRgxiFI&t=674s)

PRVI PRIGOVOR: TITULA FARAON NIJE BILA U UPOTREBI U JOSIFOVO VREME

Adnan je odlučio da ponovi prigovor koji je pobijan bezbroj puta. Argument ide otprilike ovako. U Postanju se egipatski kralj u Josifovo vreme naziva faraonom. Međutim, Egipćani svog vladara nisu nazivali faraonom sve do 18. dinastije (oko 1552–1295. pre Hrista). U jeziku hijeroglifa reč „faraon“ je prvi put upotrebljena za kralja tokom vladavine Amenhofisa IV (oko 1352–1338. pre Hrista). Dakle, znamo da je takvo označavanje bilo ispravno u vreme Mojsija(P), ali je upotreba reči „faraon“ u priči o Josifu anahronizam.

POBIJANJE

Kao prvo, Postanje faraona zaista naziva kraljem:

„I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gdje ležahu sužnji carski; i on bi ondje u tamnici.“ Postanje 39:20

„Poslije toga dogodi se, te peharnik cara Misirskoga i hljebar skriviše gospodaru svojemu, caru Misirskom. I Faraon se razgnjevi na ta dva dvoranina, na starješinu nad peharnicima i na starješinu nad hljebarima; I baci ih u tamnicu u kući zapovjednika stražarskoga, gdje Josif bješe sužanj. A zapovjednik stražarski odredi im Josifa da im služi; i bijahu dugo u tamnici. I usniše san obojica u jednu noć, svaki po značenju svojega sna za sebe, i peharnik i hljebar cara Misirskoga, koji bijahu sužnji u tamnici.“ Postanje 40:1, 5

„A bijaše Josifu trideset godina kad izađe pred Faraona cara Misirskoga. I otišav od Faraona, obiđe svu zemlju Misirsku.“ Postanje 41:46

Kao drugo, nije greška što kasniji nadahnuti pisac egipatskog kralja naziva uobičajenom titulom „faraon“ radi svojih čitalaca, budući da su ga oni u to vreme upravo tako nazivali.

Kao treće, Adnanov prigovor se na kraju obija o njegovu glavu, budući da je pogrešno pretpostavio da se Mojsijev izlazak morao dogoditi u 13. veku pre Hrista. Činjenica je da među biblijskim arheolozima postoji rasprava o hronologiji Mojsija i izlaska, ali se sa sigurnošću može reći da većina naučnika smešta izlazak pre vladavine Amenhofisa IV.

U Sudijama 11:26 jedan od poslednjih sudija, po imenu Jeftaj, kaže da je razdoblje od prvog naseljavanja u Zajordanju, tokom osvajanja, do njegovog vremena iznosilo 300 godina. 1. Carevima 6:1 nam kaže da je vreme od izlaska do Solomonove gradnje hrama 966. pre Hrista zabeleženo kao 480 godina, što se slaže sa podatkom iz Sudija. Ova dva odlomka smeštaju izlazak oko 1450. pre Hrista, mnogo pre Amenhofisa IV (oko 1352–1338. pre Hrista).

Tu leži problem za Adnana. Budući da je Amenhofis IV (oko 1352–1338. pre Hrista) bio prvi egipatski kralj koji je nazvan faraonom, a izlazak se dogodio pre vladavine Amenhofisa IV, Adnan je sada osudio Alaha i njegovog poslanika zato što ne poznaju sopstvenu istoriju.

Na kraju krajeva, Kuran (kao i knjiga Izlaska) primenjuje nadimak „faraon“ na egipatskog kralja u vreme kada takva titula nije bila u upotrebi!

„I Mojsije reče: „O faraone, ja sam, uistinu, poslanik Gospodara svetova!““ S. 7:104 Pickthall

Ovo me dovodi do sledećeg odeljka.

MNOGOBROJNE GREŠKE KURANA

Adnanove nevolje tek počinju. Kuran podstiče svoje čitaoce da se obrate Izrailjcima, tačnije Jevrejima, kada žele da saznaju nešto o njihovoj svetoj istoriji:

„Upitaj sinove Izrailjeve koliko smo im jasnih dokaza dali! A oni koji zamenjuju blagodat Allahovu koja im je došla, pa Allah, zaista, strahovito kažnjava!“ S. 2:211 Pickthall

„A ako sumnjaš u ono što ti objavljujemo, upitaj one koji čitaju Knjigu, objavljenu pre tebe. Tebi istina od tvoga Gospodara dolazi, i nikako ne budi od onih koji sumnjaju.“ S. 10:94

Evo spiska nekih od mnogih grubih grešaka Kurana kada je reč o istorijskom zapisu o patrijarsima i izlasku koji su Jevreji Muhamedovog vremena posedovali.

Ko je, zaboga, al-Aziz?

Pošto smo već kod Josifa, možda će Adnan biti ljubazan da objasni zašto Kuran pogrešno daje Potifaru, čoveku koji je Josifa uzeo za roba, ime al-Aziz:

„I žene u gradu počeše da pričaju: „Upravnikova žena zavodi mladića, svog slugu, u njega se ludo zaljubila! Mi mislimo da je ona u očiglednoj zabludi.““ S. 12:30

„„Šta je sa vama bilo kad ste Josifa zavodile?“ Upita vladar. „Sačuvaj Allahu!“ Rekoše one, „mi o njemu ništa ružno ne znamo!“ „Sad će istina da izađe na videlo“, reče upravnikova žena, „ja sam ga zavodila, a on je, zaista, jedan od iskrenih.“ S. 12:51

Avram ili Avraam?

U Postanju 17:1, 3, 5 čitamo:

„A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: Ja sam Bog svemogući, po mojoj volji živi i budi pošten. I učiniću zavjet između sebe i tebe, i vrlo ću te umnožiti. A Avram pade ničice. I Gospod mu još govori i reče: Od mene evo zavjet moj s tobom da ćeš biti otac mnogim narodima. Zato se više nećeš zvati Avram, nego će ti ime biti Avram, jer sam te učinio ocem mnogih naroda;“

Od tada nadalje njegovo ime je „Avraam“, ime pod kojim većina ljudi zna biblijskog patrijarha, čak i ako nikada nisu čuli za njegovo prvobitno ime.

Kuran ga, s druge strane, već u mladosti naziva „Avraam“:

„„Čuli smo jednog momka kako ih huli“, rekoše, „ime mu je Avram.““ S. 21:60

Nazivati ga „Avraam“ osamdesetak godina prerano jedan je primer kuranskih grešaka istorijske kompresije iako je taj izraz možda prevelik za ovu prostu grešku iz nepažnje, ili pre iz obične neukosti.

Ko ti je otac?

Tora jasno kaže da se Avramov otac zvao Tara:

„A ovo je pleme Tarino: Tara rodi Avrama, Nahora i Arana; a Aran rodi Lota. I umrije Aran prije Tare oca svojega na postojbini svojoj, u Uru Haldejskom. I oženi se Avram i Nahor, i ženi Avramovoj bješe ime Sara, a ženi Nahorovoj ime Melha, kći Arana, oca Melhe i Jeshe. A Sara bješe nerotkinja, i ne imaše poroda. I uze Tara sina svojega Avrama i Lota sina Aranova, unuka svojega, a Saru snahu svoju, ženu Avrama sina svojega; i pođoše zajedno iz Ura Haldejskoga da idu u zemlju Hanansku, i dođoše do Harana i ondje se nastaniše. I poživje Tara svega dvjesta i pet godina; i umrije Tara u Haranu.“ Postanje 11:27-28, 31-32

Kuran, s druge strane, tvrdi da je to bio Azar!

„A kad Avram reče svome ocu Terahu: „Zar kipove smatraš bogovima?! Uistinu, vidim da ste i ti i tvoj narod u očiglednoj zabludi.“ Mi pokazasmo Avramu carstvo nebesa i Zemlje da bi postao od onih koji čvrsto veruju.“ S. 6:74-75

Faraonova žena ili kći?

Prema Svetom pismu, kada je faraon nastojao da pobije svu jevrejsku mušku decu, Bog je spasao Mojsija tako što je faraonova kći usvojila dete kao svoje:

„A neko od plemena Levijeva otide i oženi se kćerju Levijevom. I ona zatrudnje i rodi sina; i videći ga lijepa, krijaše ga tri mjeseca. A kad ga ne može više kriti, uze kovčežić od site i obli ga smolom i paklinom, i metnu dijete u nj, i odnese ga u trsku kraj rijeke. A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega. A kći Faraonova dođe da se kupa u rijeci, i djevojke njezine hodahu kraj rijeke; i ona ugleda kovčežić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. A kad otvori, vidje dijete i, gle, dijete plakaše; i sažali joj se, i reče: To je Jevrejsko dijete. Tada reče sestra njegova kćeri Faronovoj: Hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dijete? A kći Faraonova reče joj: Idi. I otide devojčica, i dozva mater djetinju. I kći Faraonova reče joj: Uzmi ovo dijete i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dijete i odoji ga. A kad dijete odraste, odvede ga ka kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadjede mu ime Mojsije govoreći: Jer ga iz vode izvadih.“ Izlazak 2:1-10

„A kada je bio izbačen, uze ga kći Faraonova i odgaji ga sebi za sina.“ Dela apostolska 7:21

Kuran dolazi preko dve hiljade godina kasnije da protivreči ranijim, istorijskim izveštajima:

„I mi smo nadahnuli Mojsijevu majku: „Doji ga, a kad se uplašiš za njegov život, spusti ga u reku, i ne strahuj i ne tuguj, Mi ćemo, zaista, da ti ga vratimo i jednim od poslanika ćemo da ga učinimo.“ I nađoše ga faraonovi ljudi, da im postane neprijatelj i tuga; zaista su faraon i Haman i vojske njihove uvek grešili. I faraonova žena reče: „On će da bude radost i meni i tebi! Ne ubijte ga, možda će da nam bude od koristi, a možemo i da ga posinimo“; i oni ništa ne predosetiše.“ S. 28:7-9 Pickthall

Nema boga osim faraona?

Kuran pogrešno prikazuje faraona kako tvrdi da je on jedini bog kojeg Egipćani obožavaju:

„„O velikani“, reče faraon, „ja ne znam da vi imate drugog boga osim mene a ti, o Hamane, peci za mene opeke i sagradi mi toranj da se popnem ka Mojsijevom Bogu, jer ja mislim da je on, zaista, jedan od lažova!““ S. 28:38 Al-Hilali & Khan

Ovo ne protivreči samo svetovnoj istoriji, već protivreči i samom Kuranu!

„A glavešine faraonovog naroda rekoše: „Zar ćeš da ostaviš Mojsija i njegov narod da nered po Zemlji pravi i da tebe i božanstva tvoja napusti?“ On reče: „Ubijaćemo njihovu mušku decu, a žensku ćemo da im ostavljamo u životu; mi, uistinu, vladamo nad njima.““ S. 7:127 Al-Hilali & Khan

Haman: faraonov glavni graditelj!

Kuran smešta osobu po imenu Haman u Mojsijevo vreme:

„I nađoše ga faraonovi ljudi, da im postane neprijatelj i tuga; zaista su faraon i Haman i vojske njihove uvek grešili. I faraonova žena reče: „On će da bude radost i meni i tebi! Ne ubijte ga, možda će da nam bude od koristi, a možemo i da ga posinimo“; i oni ništa ne predosetiše. I srce Mojsijeve majke postade prazno, i gotovo bi ga otkrila da Mi njeno srce nismo učvrstili i vernicom je učinili. I ona reče njegovoj sestri: „Idi za njim!“ I ona ga je gledala izdaleka, a oni nisu ništa primetili. A Mi smo mu već bili zabranili dojilje, pa ona reče: „Hoćete li da vam ja pokažem porodicu koja će o njemu da se brine i koja će dobro da mu želi?“ I vratismo ga njegovoj majci da se raduje i da ne tuguje, i da se uveri da je istinito Allahovo obećanje; ali većina njih ne zna. I kad on dostiže vrhunac svoje snage i potpuno stasa, dali smo mu mudrost i znanje; tako Mi nagrađujemo one koji rade dobra dela. I on uđe u grad neopažen od stanovnika njegovih i u njemu zateče dvojicu ljudi kako se tuku, jedan je pripadao njegovom, a drugi neprijateljskom narodu, pa ga je pozvao u pomoć onaj iz njegovog naroda protiv onog iz neprijateljskog naroda, i Mojsije ga udari i usmrti. 'Ovo je Sotonino delo!' – Uzviknu -, 'on je, zaista, otvoreni neprijatelj koji u zabludu dovodi!“Gospodaru moj”, reče,“ja sam sam sebi zlo naneo, oprosti mi!” I On mu oprosti, On, uistinu, prašta i milostiv je.“Gospodaru moj”, reče,“zbog blagodati koju si mi ukazao, više nikad nepravednima neću biti od pomoći!” I Mojsije u gradu osvanu prestrašen, očekujući šta će biti, kad ga onaj isti od juče pozva ponovo u pomoć.“Ti si, zbilja, u pravoj zabludi!” Reče. I kad htede ščepati zajedničkog im neprijatelja, reče mu onaj:“O Mojsije, zar ćeš ubiti i mene kao što si juče ubio čoveka? Ti hoćeš na Zemlji silu provoditi, a ne želiš miriti.” I jedan čovek sa kraja grada dotrča: „O Mojsije“, reče, „glavešine se dogovaraju da te ubiju, zato odlazi, ja sam ti, zaista, iskren savetnik!“ I Mojsije izađe iz grada, preplašen, iščekujući šta će da se desi.“Gospodaru moj”, reče,“spasi me naroda koji ne veruje!” I kad se uputi prema Medenu, on reče:“Gospodar moj će mi pokazati pravi put!” A kad stiže do medenske vode, zateče oko nje grupu ljudi kako napajaju stoku a malo dalje od njih ugleda dve žene koje su je od vode odbijale. „Šta je sa vama?“ Upita on. „Mi ne napajamo dok čobani ne oteraju stoku!“ Odgovoriše one, „a otac nam je veoma star.“ I on im je napoji, a onda ode u hladovinu i reče:“Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna!” A zatim, jedna od njih dve mu dođe idući stidljivo i reče: „Moj otac te zove da te nagradi za to što si nam stoku napojio!“ I kad mu on dođe i kaza šta je doživeo, on reče: „Ne strahuj, spasio si se naroda koji ne veruje!“ „O moj oče, „reče jedna od njih, „uzmi ga u najam, najbolje je da unajmiš onog ko je snažan i pouzdan.“ „Ja želim da te oženim jednom od ove moje dve kćeri“, reče on, „ali treba da me služiš osam godina; a ako napuniš deset biće tvoja dobra volja, a ja ne želim da te na to silim; ti ćeš videti, ako Allah da, da sam dobar.“ „U redu, to je dogovor između mene i tebe!“ Reče Mojsije, „koji god od ta dva roka ispunim nema šta da mi se prigovori, a Allah je garant za ono što smo utanačili!“ I kada Mojsije ispuni ugovoreni rok i krenu sa svojom porodicom, on ugleda vatru na jednoj strani brda i reče svojoj porodici: „Sačekajte, ugledao sam vatru, možda ću od nje kakvu vest da vam donesem, ili zapaljenu baklju, pa da se ogrejete.“ A kad dođe do vatre, neko ga zovnu sa desne strane doline, pored stabla, u blagoslovljenom kraju: „O Mojsije, Ja sam, zbilja, Allah, Gospodar svetova! Baci štap svoj!” I kad vide da se poput hitre zmije kreće, on uzmače i ne vrati se.“O Mojsije, priđi i ne boj se, sigurno ti se nikakvo zlo dogoditi neće! Uvuci svoju ruku u nedra svoja, pojaviće se bela, a bez mane, i priberi se tako od straha! To su dva dokaza od Gospodara tvog faraonu i glavešinama njegovim; oni su, zaista, narod odmetnički.” „Gospodaru moj“, reče, „ja sam ubio jednog njihovog čoveka, pa se bojim da i oni mene ne ubiju. A moj brat Aron je rečitiji od mene, pa pošalji sa mnom i njega, kao mog pomoćnika, da potvrđuje moje reči, jer se bojim da me ne nazovu lažovom.“ „Pomoći ćemo te tvojim bratom“, reče On, „i obojici ćemo vlast dati, pa vam se oni neće usuditi prići zbog Naših dokaza. Vas dvojica ćete, i oni koji vas budu sledili, da budete pobednici.“ I kad im Mojsije donese Naše jasne dokaze, oni povikaše: „Ovo je samo smišljena magija, nismo čuli da se ovako nešto dešavalo u doba naših predaka!““Gospodar moj dobro zna onog koji donosi uputstvo od Njega”, reče Mojsije,“onog koji će na kraju da pobedi – a nevernici zaista neće uspeti!” „O velikani“, reče faraon, „ja ne znam da vi imate drugog boga osim mene a ti, o Hamane, peci za mene opeke i sagradi mi toranj da se popnem ka Mojsijevom Bogu, jer ja mislim da je on, zaista, jedan od lažova!““ S. 28:8 38

„„O Hamane“, reče faraon, „sagradi mi toranj ne bih li stigao do staza, nebeskih staza, ne bih li se popeo do Mojsijevog Boga, a ja smatram da je Mojsije, zaista, lažov.““ S. 40:36-37

Ovo je još jedan mogući primer dve istorijske kompresije u istoj priči i iste zabune u oba teksta koji prepričavaju taj događaj.

Prema suri 28:35-42 i 40:36-37, Haman je bio ministar ili službenik faraona. Pa ipak, prema biblijskoj istoriji, Haman je služio kao ministar Asvira (persijskog cara, čije je grčko ime Kserks I). Osim greške u pogledu mesta, ovde se faraon (Mojsije) i Haman smeštaju u istu priču iako su živeli 1.000 godina jedan od drugog. Vidi Jestira 3:1.

Štaviše, ova priča o gradnji kule koja doseže do neba („Vavilonska kula“) jeste događaj koji se odigrao mnogo pre Avraama, koji je živeo najmanje 400 godina pre Mojsija. Vidi Postanje 11:1-9, naročito stihove 3-4:

„Pa rekoše među sobom: Hajde da pravimo ploče i da ih u vatri pečemo. I bjehu im opeke umjesto kamena i smola zemljana umjesto kreča. Poslije rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji.“

Gde je krv i jeste li sigurni u pogledu tih pošasti?

Najzačuđujuće je to što Kuran ne samo da greši tvrdeći da je Mojsije poslat sa 9 znakova, umesto sa 10,

„Mi smo Mojsiju devet očiglednih znamenja dali, pa upitaj Izrailjeve sinove kad je njihovim precima došao i kada mu je faraon rekao: „Ja mislim, o Mojsije, da si ti zaista opčinjen“, a Mojsije odgovori: „Ti znaš da ovo nije dao niko drugi nego Gospodar nebesa i Zemlje, kao očigledna znamenja, i ja mislim da ćeš ti, o faraone, sigurno da nastradaš.““ S. 17:101-102 Y. Ali

već se nikada ne potrudi da pomene poslednji i najvažniji znak, onaj koji je doveo do toga da faraon oslobodi Izrailj, naime Pashu i smrt prvenaca (upor. Izlazak 12)!

Samarjanin ih je naterao na to!

Kuran pogrešno smešta jednog Samarjanina u Mojsijevo vreme i njega krivi za izradu zlatnog teleta!

„„Mi smo tvoj narod, posle tvog odlaska, stavili na iskušenje“, reče On, „i njih je zaveo Samirija.“ I Mojsije se svome narodu vrati ljut i žalostan. „O moj narode“, reče, „zar vam vaš Gospodar nije dao lepo obećanje? Zar vam se vreme odužilo, ili hoćete da vas stigne srdžba vašega Gospodara, pa se zato niste držali obećanja koje ste mi dali?!“ „Nismo svojevoljno prekršili obećanje koje smo ti dali“, odgovoriše. „Bili smo natovareni teretima, nakitom faraonovog naroda, pa smo to bacili.“ A to je uradio i Samirija, pa im je izlio tele koje kao da je mukalo, i oni su tada rekli: „Ovo je vaš bog i Mojsijev bog, kojeg je zaboravio.“ Zar oni nisu videli da im ono ni reči ne odgovara i da od njih ne može da otkloni nikakvu nevolju niti može ikakvu korist da im pribavi? A njima je Aron još pre govorio: „O narode moj, vi ste time samo stavljeni u iskušenje; vaš Gospodar je Svemilosni, zato sledite mene i slušajte moja upustva.“ „Mi ćemo da ga obožavamo sve dok nam se ne vrati Mojsije,“ rekoše oni. „O Arone!“ Povika Mojsije. „Šta te je sprečilo, kad si ih video da su zalutali, pa za mnom nisi pošao? Zašto nisi poslušao moje naređenje?“ „Brate moj“, reče Aron, „ne hvataj me za bradu i za kosu! Ja sam se plašio da ne kažeš: 'Razdor si među Izriljevim sinovima posejao i nisi postupio onako kako sam ti rekao.'“ „A šta si ti to hteo, o Samirija?“ Upita Mojsije.“ S. 20:85, 87, 95 Muhammad Asad

Pitanje na koje Adnan mora da odgovori jeste kako je jedan Samarjanin mogao da zavede Izrailjce u Mojsijevo vreme [oko 1400. pre Hrista], kada je grad Samariju osnovao kralj Omri oko 870. pre Hrista (vidi 1. Carevima 16:24), dok su se Samarjani kao poseban narod pojavili tek posle izgnanstva Severnog izrailjskog carstva i naseljavanja te oblasti neizrailjcima pod kraljem Sargonom II nakon 722. pre Hrista, koji su potom prihvatili sinkretizam [mešavinu] između jevrejske religije i sopstvene politeističke pozadine?

Istorijski je nemoguće da je neki Samarjanin mogao da navede Izrailjce na idolopoklonstvo u Mojsijevo vreme. Ovo je još jedna vremenska kompresija od najmanje 500, a pre 700 godina.

Nisam završio sa Adnanom, budući da ću u sledećem delu svog pobijanja imati još problema koje treba da reši: POBIJANJE ADNANA RAŠIDA, 2. DEO.