Otkrivanje Boga kome se Alah moli!
Prema Kuranu, Muhamedovo božanstvo se moli baš kao što to čine anđeli i muslimani:
Oni su oni na kojima su molitve (salawatun) od njihovog Gospoda i milost, i oni su ti koji su vođeni. S. 2:157
Oni na kojima su molitve od njihovog gospoda i milost, i to su oni koji su vođeni. (Usama Dakdok. The Generous Qur’an: An accurate, modern English translation of the Qur’an, Islam’s holiest book [Usama Dakdok Publishing, LLC], str. 74; podebljanje i kurziv su moji)
On je taj koji se moli (yusallee) za vas i Njegovi anđeli takođe, da vas izvedu iz tame na svetlost, jer On je milostiv prema vernicima. S. 33:43 Palmer
On je taj koji se moli na vama i njegovi anđeli, da bi vas izveo iz tame na svetlost, i on je bio milostiv prema vernicima. (Usama Dakdok, str. 690-691; podebljanje i kurziv su moji)
Zaista, Bog i Njegovi anđeli mole se (yusalloona) za proroka. O vi koji verujete! molite se za njega i pozdravite ga pozdravom! S. 33:56 Palmer
Zaista se Alah i njegovi anđeli mole na proroku. O vi koji ste poverovali, molite se na njemu i pozdravljajte, pozdravljajući. (Dakdok, str. 694; podebljanje i kurziv su moji)
Islamska tradicija takođe potvrđuje da se islamski bog zaista moli:
1387. Abu Umama je preneo da je Alahov Poslanik rekao: „Alah I Njegovi anđeli I stanovnici nebesa I zemlje, ČAK I mravi u svojim stenama I ribe, MOLE SE za blagoslov onih koji ljude uče dobru.“ [at-Tirmizi] (Aisha Bewley, Riyad as-Salihin (The Meadows of the Righteous), Book of Knowledge, 241. Poglavlje: izvrsnost znanja https://aishabewley.netlify.app/adab4#supplicate; podebljanje i velika slova su moji)
2685. Abu Umama al-Bahili je preneo: „Dvojica ljudi su pomenuta pred Alahovim Poslanikom. Jedan od njih je bio pobožnik, a drugi učenjak. Tada je Alahov Poslanik rekao: ‚Nadmoć učenjaka nad pobožnikom je poput moje nadmoći nad najmanjim među vama.‘ Zatim je Alahov Poslanik rekao: ‚Zaista ALAH, Njegovi anđeli, stanovnici nebesa i zemalja – čak i mrav u svojoj rupi, čak i riba – izgovaraju salat nad onim ko ljude uči da čine dobro. (Hasan)
[Abu ‘Eisa je rekao:] Ovaj hadis je Hasan Garib Sahih… (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, priredio imam Hafiz ‘Eisa Mohammad Ibn ‘Eisa At-Tirmidhi, od hadisa br. 2606 do 3290, preveo Abu Khaliyl (SAD), hadise priredio i referencirao Hafiz Abu Tahir Zubair ‘Ali Za’i, konačna redakcija Islamic Research Section Darussalam [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 5, poglavlje 19. Šta je preneto o nadmoći fikha nad pobožnošću, str. 80 – naveden pod brojem 70 u ALIM onlajn verziji at-Tirmizijevih hadisa http://www.alim.org/library/hadith/TIR/70; velika slova i podvlačenje su moji)
Narod Izraela reče Mojsiju: „Da li se tvoj Gospod moli?“ Njegov Gospod ga pozva [govoreći]: „O Mojsije, pitali su te da li se tvoj Gospod moli. Reci [im]: ‚Da, ja se molim, i moji anđeli [mole se] nad mojim prorocima‘“, a Alah je potom objavio svom poslaniku: „Alah i Njegovi anđeli mole se…“ (Tafsir Ibn Kesir, K. 33:56)
Hadis 216:
Izrailjci rekoše Musau: Da li se tvoj Gospod moli? Musa reče: Bojte se Alaha, o sinovi Izrailjevi! Alah reče: O Musa! Šta je rekao tvoj narod? Musa reče: O moj Gospode, Ti već znaš? Rekoše: Da li se tvoj Gospod moli? Alah reče: Reci im, MOJA MOLITVA za moje sluge jeste da moja Milost pretekne moj Gnev. Da nije tako, uništio bih ih. [Ibn ‘Asakir] (Al-Ahadith Al-Qudsiyyah – Divine Narratives, preveli dr Abdul Khaliq Kazi i dr Alan B. Day, odeljak 2: Al-Ithafat Al-Saniyya Bi‘l-Ahadith Al-Qudsiyyah, autor šeik Zain al-Din Abdul Ra‘uf b. Taj al-‘Arifin b. ‘Ali b. Zayn al-‘Abidin al-Munawi [Dar Al Kitab Arabi – USA, 1995], str. 305-306; velika slova i podvlačenje su moji)
Sledeće je preuzeto iz dela Dalail-al-Khayrat Sharhi Kara Da’uda, umro 1541:
„Zatim ugledah jedan jedini biser smaragdnozelene boje na kome beše ispisan ovaj red pisanja:
LA ILAHA ILLALLAH, MUHAMMAD-UR-RASULULLAH,ABU BAKR AS AS-SIDDIQ WA ‘UMAR AL-FARUQ
NEMA BOGA OSIM JEDNOG ISTINITOG BOGA (AL-LAH);MUHAMED JE ALAHOV POSLANIK.ABU BAKR – ISTINOLJUBIVI, I ‘UMAR – ONAJ KOJI RAZLIKUJE ISTINU OD LAŽI.
„Objava Jedinstva (Kalimat-at-Tawhid) ispisana je na postolju KOJE PODUPIRE BOŽANSKI PRESTO, i na SAMIM NOGAMA PRESTOLA, i ispisana je nad KAPIJAMA SEDAM NEBESA. Ponekad se dodavala i ova rečenica: ‚Osnažio sam ga kroz Alija.‘
„Kada sam stigao do Božanskog Prestola, bio sam svedok velikih događaja. Jedna kap pade sa Prestola u moja usta i njena slast prevaziđe sve što sam ikada okusio. Kada sam je progutao, Gospod Svemira prosvetli moje srce znanjem i mudrošću svega što je prošlo i što je tek imalo doći. Svetlost sa Prestola me okruži i ja bejah njome obuzet. Nisam bio svestan ničega osim te svetlosti. Suočen sa tom svetlošću, sve sam opažao okom svoga srca jasno kao da gledam svojim očima. Opažao sam ono što je bilo iza mene jednako jasno kao ono što je bilo preda mnom, u ravni sa mojim grudima.
„Nakon što se sve to dogodilo, dođoh u stanje u kome nisam čuo baš ništa, ni glasove anđela, ni zvuk bilo čega drugog. To stanje me je nagnalo da doživim veliki užas. Onda iznenada začuh glas koji kao da beše glas Abu Bakra, koji mi govoraše: ‚Qif, ya Muhammad_, inna rabbuka YUSALLI._ (Zaustavi svoj korak, o Muhamede, JER SE TVOJ GOSPOD MOLI ZA BLAGOSLOV.‘) Kada sam čuo ovaj glas, sav užas me potpuno napusti, i počeh da se pitam: ‚Šta Abu Bakr radi ovde? Da li me je nadmašio, pitam se? I šta to znači, GOSPOD SE MOLI, Gospod koji je slobodan od svake potrebe! Kakvo bi moglo biti značenje svega ovoga?‘“ (Muhammad the Messenger of Islam – His Life and Prophecy, autori Hajja Amina Adil, šeik Muhammad Hisham Kabbani, šeik Nazim Adil Al-Haqqani [Islamic Supreme Council of America, Washington, DC 2002], Sedmo nebo, str. 231-232: https://books.google.com/books?id=31tscfPF4tkC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false; velika slova i podvlačenje su moji)
Štaviše, tradicionalni ortodoksni sunitski islam uči da je Kuran nestvoreni govor/reč Alaha:
35. Kuran je Božja Reč koja je proistekla iz Njega bez modaliteta u svom izrazu. Poslao ga je svom poslaniku kao objavu. Vernici ga kao takvog prihvataju doslovno. Uvereni su da je on, u stvarnosti, Reč Boga, Uzvišenog i Slavljenog.
36. Za razliku od ljudskog govora, on je večan i nestvoren. (The Creed of Imam Al-Tahawi (Al-Aqidah al-Tahawiyyah), preveo, prokomentarisao i uvod napisao Hamza Yusuf [Zaytuna Institute, 2007], str. 54; podebljanje je moje)
73. Mi se ne prepiremo o Kuranu. Naprotiv, svedočimo da je on Reč Gospoda svemira, objavljena kroz Pouzdanog Duha, koji ga je poučio najuzvišenijeg među poslanicima, Muhameda. On je Reč Boga, Uzvišenog i Slavljenog. Nikakav smrtnički govor ne može se s njim porediti, i mi ne kažemo da je stvoren. (Isto, str. 64; podebljanje je moje)
Osim toga, sledeća sura je molitva obožavanja i molbe:
U ime Boga, Premilostivog, Samilosnog. Hvala Bogu, Gospodaru i Održavaocu sveta; Premilostivom, Samilosnom; Vladaru Dana suda. Tebi se klanjamo, i od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na pravi put (al-sirata al-mustaqeema), Put onih kojima si darovao svoju Milost, onih na kojima nije gnev i koji nisu zalutali. Sura al-Fatiha 1:1-7 J. Ali
Stoga, budući da Kuran navodno nije stvoren, to znači da je ova sura večna molitva, molitva koja je postojala čak i pre nego što je stvorenje nastalo. Kao takva, morao je postojati neko ko ju je izgovarao u večnosti. A pošto je Alah navodno jedini koji je postojao u večnosti, to implicira da je on morao izgovarati ovu suru.
Ovo ne potvrđuje samo činjenica da hadisi jasno uče da je Alah recitovao dve sure Kurana hiljadu godina pre stvaranja,
Preneo Abu Hurejre:
Alahov Poslanik reče: „Hiljadu godina pre stvaranja nebesa i Zemlje, Alah je RECITOVAO Ta-Ha i Ja-Sin, a kada su anđeli ČULI recitovanje, rekli su: ‚Srećan je narod kome ovo silazi, srećni su umovi koji ovo nose, i srećni su jezici koji ovo izgovaraju.‘“
Darimi je preneo (Al-Tirmidhi Hadith, 660 http://www.alim.org/library/hadith/TIR/660; podebljanje i velika slova su moji)
To potvrđuje i 6. stih ove iste sure, gde onaj koji se moli upućuje sledeću molbu,
„Uputi nas na pravi put (al-sirata al-mustaqeema)“, Palmer
Zaprepašćujuće, Kuran priznaje da je Alah zapravo na pravom putu na isti način kao i muslimani!
„Ja se uzdam u Boga, mog Gospoda i vašeg Gospoda! Nema živog stvorenja, a da ga On ne drži za kiku. Zaista, moj Gospod je NA PRAVOM PUTU (inna rabbee ala siratin mustaqeemin).“ S. 11:56 J. Ali
Stoga, budući da je priznato da je Muhamedov gospod i sam na pravom putu, to jednostavno potvrđuje da je Alah taj koji je zapravo recitovao suru al-Fatiha, još i pre stvaranja, baš kao što je recitovao sure Ta-Ha i Ja-Sin.
Drugim rečima, islamski izvori nehotice svedoče o činjenici da se Alah zapravo moli, hvali, slavi, obožava itd., baš kao što to čine muslimani!
Ovo me dovodi do moje sledeće tačke. Sada ću pokazati koga to Alah obožava i koga moli, naročito za uputstvo.
Prema Božjoj Reči, Isus Hristos je pravi put ka večnom životu:
„Neka se ne plaši srce vaše; verujete u Boga, i u mene verujte. U kući Oca mojega mnogi su stanovi; da nije tako, kazao bih vam. „Idem da vam pripremim mjesto.“ I kad otidem i pripravim vam mesto, „opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi.“ I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode! ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati? Isus mu reče: „Ja sam Put i Istina i Život“: niko neće doći k Ocu do kroza me.“ Jovan 14:1-6
Zapazimo da je naš Gospod i put i odredište, za razliku od Alaha za koga se nikada ne kaže da je put ka spasenju. Naprotiv, kao što Kuran obilato svedoči, islamsko božanstvo je na pravom putu ka tome da bude spaseno. Obratimo pažnju na taj odlomak još jednom, dok ga navodim u raznim engleskim verzijama:
Pickthall: „… Gle! moj Gospod je na pravom putu.“
Hilali-Khan: „… moj Gospod je na Pravom Putu (istini).“
Shakir: „… zaista je moj Gospod na pravom putu.“
Khalifa: „… Moj Gospod je na pravom putu.“
Arberry: „… Zaista je moj Gospod na pravom putu.“
Palmer: „… Zaista, moj Gospod je na pravom putu!“
Rodwell: „… Prav je, uistinu, put kojim moj Gospod ide.“
Sale: „… Zaista moj Gospod [ide] pravim putem.“
Dakle, pošto je Alah na pravom putu i moli se da bude vođen pravim putem, i pošto je vaskrsli Gospod put i odredište ka večnom životu, i stoga je i sam taj pravi put, može se izneti snažan argument da Muhamedov gospod zapravo obožava Gospoda Isusa i moli mu se, preklinjući ga da ga uputi k sebi samom!
Da to izrazimo u obliku logičkog silogizma:
A. Alah je na pravom putu i zapravo se moli nekome da ga vodi pravim putem.
B. Isus Hristos svedoči da je jedini pravi put ka spasenju.
C. Stoga se muslimansko božanstvo mora moliti vaskrslom Hristu da ga i dalje vodi pravim putem, budući da nema spasenja mimo Gospoda Isusa:
„A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim, i Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar, i koliko ih god beše od roda svešteničkog; i metnuvši ih na sredu pitahu: „Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?“ Tada Petar, „ispunivši se Duha Svetoga“, reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku, te on ozdravi; da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom „da u ime Isusa Hrista Nazarećanina“, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, njime ovaj stoji pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla. „nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti“. A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, a znahu ih „da su bili sa Isusom, No gledajući iscijeljenog čovjeka gdje stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv.“.“ Dela apostolska 4:5-14
U svetlu svega prethodnog, savetovao bih svim muslimanima da slede primer svoga boga i mole se Gospodu Isusu da ih uputi ka večnom životu, budući da je sasvim očigledno da Muhamedovo božanstvo ne može nikoga uputiti na put života kada se i samo moli da bude ispravno vođeno.
Muslimani, budući da očigledno imate problema da se pouzdate u svoje božanstvo kada ono samo treba da bude vođeno, zar nije onda vreme da se okrenete Gospodu Isusu Hristu i pouzdate se u njega za večni život?