Osvrt na debatu Kelly Powers vs. Dustin Smith
U ovom tekstu iznosim neke od tačaka koje sam upotrebio u svom osvrtu na debatu unitarijanskog jeretika Dustina Smitha i trinitarnog apologete Kellyja Powersa.
MNOŽINSKI BOG
Jevrejska Biblija uz imenice u množini koje se odnose na jednog istinitog Boga upotrebljava glagole, prideve, participe itd. u množini, kao što pokazuju sledeći primeri.
PRVI SLUČAJ
“„Nego zna Bog“ (ki yode’a elohim) „da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči,“ „pa ćete postati kao bogovi“ (ke’lohim), „i znati“ (yoda’e) „što je dobro što li zlo“.” Postanje 3:5
Glagol „znajući“ jeste particip u množini koji određuje imenicu Elohim. Stoga bi doslovniji prevod glasio: „bićete kao Bogovi/božanska bića koja znaju dobro i zlo“. Ovo dodatno potvrđuje ono što Bog kaže kasnije u istom tekstu:
„I reče Gospod Bog: Eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi! I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet;“ Postanje 3:22-23
DRUGI SLUČAJ
“„A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi. A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji Senarskoj, i naseliše se ondje. Pa rekoše među sobom: Hajde da pravimo ploče i da ih u vatri pečemo. I bjehu im opeke umjesto kamena i smola zemljana umjesto kreča. Poslije rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji. A Gospod siđe“ (wayyerred YHWH) „da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovječiji. I reče Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili. Hajde da siđemo“ (nerada)„i da im pometemo“ (wanabala) „jezik da ne razumiju jedan drugoga što govore. Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada. Zato se prozva Vavilon, jer ondje pomete Gospod“ (balal) „jezik cijele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji.“” Postanje 11:1-9
Nerada je oblik množine od yarad, a nabala je množina od balal. Ovde Jahve u množini opisuje sopstvene radnje silaska i rasejavanja naroda. Jahvina upotreba množine („Hajde da siđemo i da im pometemo“) očigledno je namerno paralelna govoru mnoštva („Hajde da“). Glavna razlika između te dve strane jeste u tome što se mnoštvo u Vavilonu sastojalo od mnoštva odvojenih i različitih ljudskih bića, dok je Jahve, s druge strane, jedno jedino Biće koje u sebi postoji kao zajednica božanskih Ličnosti.
TREĆI SLUČAJ
“„A kad me Bog“ (Elohim) „izvede“ (hita’u) „iz doma oca mojega, ja joj rekoh: Učini dobro, i kaži za me gdje god dođemo: Brat mi je.“” Postanje 20:13
Glagol hita’u, preveden kao „učiniti da luta“, jeste množina od ta`ah. Tekst se stoga može prevesti: „Kada su Bogovi (Elohim), oni učinili da lutam od doma svoga oca.“
ČETVRTI SLUČAJ
“„I ondje načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Vetiljski, jer mu se ondje javi“ (Elohim) „Bog“ (nigelu) „kad je bježao od brata svojega.“” Postanje 35:7
Glagol koji određuje imenicu Bog (Elohim) jeste nigelu (otkrio se), što je množina od galah. Tako stih doslovno glasi: „Bogovi, Oni su se otkrili njemu.“
PETI SLUČAJ
“„Jer koji je veliki narod kojemu je Bog blizu“ (Elohim qarobim) „kao što je Gospod Bog naš kad ga god zazovemo?“” Ponovljeni zakoni 4:7
Pridev qarobim jeste oblik množine od qarob. Stih se stoga može prevesti: „bogovi koji su tako blizu.“ Tekst poredi Jahvea sa bogovima koji su blizu svoga naroda da bi ga spasli i zaštitili. Odlomak u suštini kaže da su Izrailjci, za razliku od ostalih naroda, imali povlasticu da im njihovi Bogovi budu blizu i da im odgovore kad god ih prizovu.
ŠESTI SLUČAJ
“„A Isus reče narodu: Ne možete služiti Gospodu, jer je svet Bog“ (Elohim Qadoshim hu). „Bog revnitelj neće podnositi vaše nevjere i vaših grijeha.“” Isus Navin 24:19
Reč prevedena kao „Svet“ jeste pridev u množini qadoshim („Sveti“). Odlomak se, dakle, može preneti: „Bogovi, Sveti je on.“
SEDMI SLUČAJ
“„Jer koji je narod na zemlji kao tvoj narod Izrailj, kojega je radi Bog išao“ (halaku Elohim) „da ga iskupi da mu bude narod i da steče sebi ime i da vam učini velika i strašna djela u zemlji tvojoj, pred narodom tvojim, koji si iskupio sebi iz Misira, od naroda i bogova njihovijeh?“” 2. Samuilova 7:23
Reči „Bog ide“ stoje u množini i doslovno glase: „Bogovi, oni idoše da iskupe.“
OSMI SLUČAJ
“„I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog“ (Elohim) „sudija“ (shophetim) „na zemlji“” Psalam 58:11
David upotrebljava množinu shophetim, koja bi, kada bismo je preveli doslovno, glasila: „Bogovi, Oni sude zemlji.“
DEVETI SLUČAJ
“„Niti sam učio mudrosti, niti znam svetijeh stvari.“ (qadoshim). „Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vjetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako mu je ime? I kako je ime sinu njegovu? Znaš li?“ Priče Solomonove 30:3-4
Qadoshim u 3. stihu jeste pridev u množini, i tako je i preveden u NRSV-u:
„Niti sam učio mudrosti, niti znam svetijeh stvari.“
Agur govori o tome koliko je strahovito neuk kada je reč o Svetima, a zatim prelazi na pominjanje nedokučivih dela Boga i njegovog Sina. Ovo u suštini utvrđuje da je qadoshim ovde brojna množina, budući da Agur očigledno ukazuje na dva različita entiteta, tj. na Boga i njegovog Sina koji ima udela u suverenosti i nedokučivosti svoga Oca.
DESETI SLUČAJ
Sledeći primeri svi opisuju Jehovu kao Stvoritelje i Tvorce svih stvari:
“„A nijedan ne govori: Gdje je Bog, Stvoritelj moj“ (`osay)„koji daje pjesmu noću“” Jov 35:10
Reč ‘osay jeste particip u množini od asa’ i doslovno znači „moji Tvorci“.
“„Neka se veseli Izrailj o Stvoritelju svom“ (`osayw)„sinovi sionski nek se raduju o Caru svom“” Psalam 149:2
Tekst doslovno kaže „njegovi Tvorci“, jer je ‘osayw particip u množini.
“„Ali opominji se Tvorca svojega“ (bora’eyka) „u mladosti svojoj prije nego dođu dani zli i prispiju godine za koje ćeš reći: Nijesu mi mile“” Propovednik 12:1
Bora’eyka jeste particip u množini, što doslovno znači „tvoji Stvoritelji“.
“„Tvorac tvoj“ (`osayika) „ti je muž“ (bo`alayika)„ime mu je Gospod nad vojskama, i izbavitelj ti je Svetac Izrailjev, Bog svoj zemlji zvaće se.“” Isaija 54:5
Reč `osayik jeste particip u množini od asa’, a bo`alayika jeste imenički oblik množine od baal, te se stoga može čitati: „Jer su tvoji Tvorci tvoji Muževi.“
Nijedno od ovih mesta ne može se prosto odbaciti kao slučaj množine veličanstva, budući da Stari zavet pruža dodatne dokaze da su nadahnuti pisci znali da postoji više od jedne božanske Ličnosti odgovorne za stvaranje i načinjenje svih stvari.
Na primer, Stari zavet naglašeno svedoči da je Bog upotrebio svog Duha da stvori i da život celokupnoj tvorevini, kao i da je obnavlja i iznova stvara (Up. Jov 26:13; 27:3; 33:4; 34:14-15; Psalam 104:29-30; Isaija 32:14-15; Jezekilj 36:25-27; 37:12-14; 39:29).
Jevrejska Biblija dalje uči da Bog nije samo koristio i koristi svog Duha da stvori i oblikuje sve stvari, nego za to upotrebljava i svoju svemoćnu Reč:
“„Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova.“ (ubarucha) „usta njegovijeh“.” Psalam 33:6
Ovo je utoliko zanimljivije što grčka verzija Starog zaveta, poznata kao Septuaginta (LXX), izraz „Rečju GOSPODNJOM“ prevodi kao to logo tou kyriou. To znači da je Bog upotrebio svoj Logos da načini nebesa.
I gle, upravo to uče nadahnuti hrišćanski grčki spisi, naime da je tvorevina nastala Logosom Božjim:
“„Jer oni hotimice gube iz vida da nebesa biše odavno“ (to tou theou logo) „i da je zemlja iz vode i od vode sazdana riječju Božijom“” 2. Petrova 3:5
Međutim, Novi zavet ide korak dalje i poistovećuje Božji Logos sa Isusom Hristom, Logosom koji je postao telo! To objašnjava zašto ovi nadahnuti pisci opisuju Isusa kao božanskog Posrednika kojim se Otac poslužio da stvori i održava sve stvari (Up. Jovan 1:1-5, 9-10, 14; 1. Korinćanima 8:6; Kološanima 1:13-18; Jevrejima 1:1-3, 10-12; 3:3-4; 1. Jovanova 1:1-3; Otkrivenje 3:14; 19:13).
Istovremeno, bogonadahnuto Sveto pismo jednako je jasno da je samo jedan Bog stvorio i da održava sve stvari (Up. Jov 9:8; 10:8-12; 31:15; Isaija 42:5; 44:24; 45:12, 18; Malahija 2:10; Matej 19:4-5; Dela apostolska 17:24-29; Efescima 3:9; Otkrivenje 4:11).
Upravo zato je istorijska hrišćanska vera oduvek potvrđivala monoteizam i otvoreno odbacivala triteizam. Iako Sveta Biblija primorava sve istinske vernike da prihvate Oca, Sina i Svetog Duha kao tri večno različite božanske Ličnosti, ti isti nadahnuti spisi jednako zabranjuju narodu Božjem da veruje da su oni tri odvojena boga.
PSALAM 110:1 I ADONI
Smith je tvrdio da se reč koja se u Psalmu 110:1 upotrebljava za Davidovog uzvišenog Gospoda, adoni, nikada ne koristi za Boga.
Odgovor jevrejsko-hrišćanskog apologete dr Michaela L. Browna besnom antihrišćanskom rabinu Toviji Singeru pokazuje zašto je ta tvrdnja jednostavno pogrešna:
„Njegov argument ima najmanje tri problema: Prvo, nije u pravu kada tvrdi da je ‘moj gospod’ rezervisano ‘za profano, nikada za sveto’. Pogledajte samo Isusa Navina 5:14, gde se Isus Navin obraća anđelu Gospodnjem sa ‘moj gospod’ (‘adoni). Pa ipak, taj božanski glasnik toliko je svet da se Isusu Navinu zapoveda da izuje obuću sa svojih nogu, jer stoji na svetom tlu, baš kao što je bilo zapoveđeno i Mojsiju kada mu se javio anđeo Gospodnji – koji predstavlja samog Jahvea (Izlazak 3:1-6). Ovo teško da je ‘profana’ pre nego ‘sveta’ upotreba! Slični primeri mogu se naći u Sudijama 6:13 i Zahariji 1:9, između ostalih mesta. U svakom od njih anđelima se obraća sa ‘moj gospod’, a u nekim od tih slučajeva anđeli nose božansko prisustvo. Drugo, ceo Singerov argument počiva na masoretskoj vokalizaciji, koja svoj konačni oblik nije dobila sve do srednjeg veka. Kao što zna svaki student hebrejskog, biblijski hebrejski pisan je samo suglasnicima i ‘samoglasničkim slovima’; samoglasnički znaci dodati su stotinama godina kasnije. Pa ipak, i ‘adonai (koje se koristi samo za Jahvea) i ‘adoni (koje se koristi za ljude i anđele, kao što smo upravo primetili) pišu se u hebrejskom potpuno isto, sastavljeni od četiri suglasnika ‘-d-n-y. Kako onda rabin Singer može da iznosi tako dogmatsku tvrdnju o razlikama između ta dva oblika u Bibliji? Njegov argument stoji jedino ako prihvatimo apsolutni autoritet masoretske vokalizacije, koja u nekim slučajevima zaostaje za izvornim zapisom skoro dve hiljade godina. Treće, zapravo i nije važno da li prevodimo sa ‘moj Gospod’ ili ‘moj gospod’, budući da je čitav Ješuin argument bio prosto to da je David nazvao Mesiju ‘gospodom’, što znači da je Mesija morao biti više od Davidovog sina. Iako mnogi hrišćanski prevodi zaista prenose ‘adoni kao ‘moj Gospod’ u Psalmu 110:1, oni pažljivo prave razliku između prvog Gospoda (tj. GOSPODA) i drugog.“ (Brown, Answering Jewish Objections to Jesus: Messianic Prophecy Objections [Baker Books, Grand Rapids, MI 2003], treći tom, str. 137-138)
Štaviše, postoje teoforna imena u kojima se Jehova izričito naziva adoni:
Adonija (adoniyah) = „Moj Gospod (Adoni) je Jahve“.
„I Davidu se rodiše sinovi u Hevronu: prvenac mu bješe Amnon od Ahinoame Jezraeljanke; Drugi bješe Hileav od Avigeje, žene Navala Karmilca; treći Avesalom, sin Mahe, kćeri Talmaja, cara Gesurskoga; Četvrti Adonija sin Agitin; i peti Sefatija, sin Avitalin; I šesti Itram od Egle, žene Davidove. Ti se rodiše Davidu u Hevronu.“ 2. Samuilova 3:2-5
„Adonija, Vigvaj, Adin,“ Nemija 10:16
Tobadonija (tob adoniyah) = „Moj Gospod (Adoni) Jahve je dobar“.
„I s njima Levite: Semaju i Nataniju i Zevadiju i Asaila i Semiramota i Jonatana i Adoniju i Toviju i Tov-Adoniju, Levite, i s njima Elisamu i Jorama, sveštenike.“ 2. Dnevnika 17:8
Adoniram = „Moj Gospod (Adoni) je uzvišen“.
„A car Solomon carovaše nad svijem Izrailjem. A ovo bijahu knezovi njegovi: Azarija, sin Sadokov, namjesnik; Elioref i Ahija, sinovi Sisini, pisari; Josafat, sin Ahiludov, pametar; Venaja, sin Jodajev, vojvoda; a Sadok i Avijatar sveštenici; A Azarija, sin Natanov, bješe nad pristavima; a Zavud, sin Natanov, prvi vijećnik, prijatelj carev; A Ahisar, upravitelj dvorski; a Adoniram, sin Avdin, nad carskim poslenicima.“ 1. Carevima 4:1-6
„I odredi Solomon ljude iz svega Izrailja, i bi određenijeh trideset tisuća ljudi. I slaše ih na Livan po deset tisuća svakoga mjeseca naizmjence; jedan mjesec bijahu na Livanu, a dva mjeseca kod kuća svojih. A Adoniram bješe nad ovijem poslenicima.“ 1. Carevima 5:13-14
Adonikam = „Moj Gospod (Adoni) je ustao“.
„A ovo su glavari domova otačkih i pleme onijeh što pođoše sa mnom iz Vavilona za vlade cara Artakserksa:“… „I od sinova Adonikamovijeh pošljednjih po imenu Elifelet, Jeilo i Semaja i s njima muškinja šezdeset“ Jezdra 8:1, 13 – Up. 2:13; Nemija 7:18
Stoga jednostavno nije tačno da se Jahve nikada ne naziva adoni, jer se svakako tako naziva, kao što gornji primeri jasno pokazuju. Uostalom, adoni prosto znači „moj Gospod“, a ako Jahve nije Gospod jednog vernika, onda to nije niko!
PSALAM 110:3 I MESIJINO BOŽANSKO PREDPOSTOJANJE
Grčka i latinska verzija Psalma 110:3 čuvaju mnogo stariji oblik hebrejskog stiha, koji jasno ukazuje na predljudsko božansko postojanje Mesije:
μετὰ σοῦ ἡ ἀρχὴ ἐν ἡμέρᾳ τῆς δυνάμεώς σου ἐν ταῖς λαμπρότησι τῶν ἁγίων σου· ἐκ γαστρὸς πρὸ ἑωσφόρου ἐγέννησά σε.
S tobom je vlast u dan tvoje sile, u sjaju tvojih svetih: iz utrobe pre jutra rodio sam te. Psalam 109:3 (Lancelot C Brenton (priređivač), The Septuagint with Apocrypha: Greek and English Hardcover; podebljanje je moje)
S tobom je vlast u dan tvoje moći među sjajem svetih. Iz utrobe, pre Zvezde Danice, rodio sam te. (Psalmi (i Molitva Manasijina), prev. Albert Pietersma, [Oxford University Press, drugo štampanje 2009], str. 603; podebljanje i kurziv su moji)
[3] S tobom je vladalaštvo u dan tvoje snage: u sjaju svetih: iz utrobe pre zvezde danice rodio sam te.
Tecum principium in die virtutis tuae in splendoribus sanctorum; ex utero, ante luciferum, genui te. Psalam 109, Douay-Rheims + latinska Vulgata (podebljanje je moje)
Utroba, jutro i/ili jutarnja zvezda / zvezda danica ukazuju na početak stvaranja, neposredno pre nego što je Bog doveo u postojanje nebeska sazvežđa.
DREVNO JEVREJSKO TUMAČENJE STVARANJA I SODOME
Evo kako su aramejske parafraze jevrejske Biblije, zvane Targumim, prenele izveštaj o stvaranju iz Postanja:
I. U početku (min avella) Gospod stvori nebesa i zemlju. A zemlja beše pustoš i praznina, bez sinova ljudskih i lišena svake životinje; i tama beše nad licem bezdana, a Duh milosti od Gospoda dahnu nad licem voda.
[JERUSALIMSKI TARGUM. U mudrosti (be-hukema) Gospod stvori. A zemlja beše pustoš i praznina, i bez sinova ljudskih, i lišena svake životinje; a Duh milosti od Gospoda dahnu nad licem voda.]…
I Gospod reče anđelima koji su služili pred Njim, koji behu stvoreni drugog dana stvaranja sveta: Načinimo čoveka po Našem obličju, po Našoj sličnosti; i neka vladaju nad ribama morskim, i nad pticama koje su u nebeskom vazduhu, i nad stokom, i nad svom zemljom, i nad svakim gmizavcem koji gmiže po zemlji. I Gospod stvori čoveka po Svom Obličju: [JERUSALIMSKI. I Reč Gospodnja stvori čoveka po Svom obličju, po obličju prisustva Gospodnjeg stvori ga, muško i njegovu saputnicu stvori ih.] Po liku Gospodnjem stvori ga, sa dve stotine četrdeset i osam udova, sa tri stotine šezdeset i pet žila, i obloži ih kožom, i ispuni je mesom i krvlju. Muško i žensko u njihovim telima stvori ih…
A vrt iz Edena pravednika beše zasađen Rečju Gospoda Boga pre stvaranja sveta, i On tamo nastani čoveka pošto ga je stvorio. I Gospod Bog učini da iz zemlje izraste svako drvo poželjno oku i dobro za jelo, i drvo života usred vrta, čija je visina bila putovanje od pet stotina godina, i drvo čijeg bi ploda oni koji jedu razlikovali dobro i zlo. Postanje 1-6 (Targums Jonathan Ben Uzziel On the Pentateuch With The Fragments of the Jerusalem Targum From the Chaldee, J. W. Etheridge, M.A. Prvo izdanje 1862)
Od početka mudrošću Sin Gospodnji stvori nebesa i zemlju… I Gospod reče: Stvorimo čoveka po našem obličju, sličnog nama, i neka vlada nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad stokom i nad svom zemljom, i nad svakim gmizavcem koji gmiže po zemlji. I Reč Gospodnja stvori sina čovečjeg po svom (sopstvenom) obličju, po sličnosti od Gospoda stvori ga, muško i njegovu družbenicu stvori ih. I Slava Gospodnja blagoslovi ih i Reč Gospodnja im reče: Budite jaki i množite se i napunite zemlju i pokorite je i vladajte nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad svakim živim bićem koje gmiže po zemlji. I Slava Gospodnja reče: Evo, dao sam vam sve trave koje daju seme, koje su na licu sve zemlje, i svako drvo koje na sebi ima plod – drvo koje rađa plod – vama sam ih dao za hranu. Postanje 1:2-3, 26-29 Postanje 1:1, 26-27 (Targum Neofiti, str. 497, 499 https://archive.org/details/neofiti1genesis/Neofiti%201%20-%20G%C3%A9nesis%20-%20Translation-English/page/n3/mode/2up; podebljanje je moje)
I ONI dovršiše tvorevine nebesa i zemlje i svu vojsku njihovu. I Reč Gospodnja dovrši sedmog dana svoje delo koje beše stvorila, jer beše počinak i odmor pred njim sedmog dana od svega njegovog dela koje beše stvorio. I Slava Gospodnja blagoslovi sedmi dan i proglasi ga svetim, jer je na njemu bio veliki počinak i odmor pred njim od svega njegovog dela koje je Slava Gospodnja stvorila da čini. Postanje 2:1-3 (Isto, str. 500; podebljanje i velika slova su moji)
Ove drevne verzije pobijaju očajničko i nepošteno pozivanje Dustina Smitha na množinu veličanstva, budući da množinu iz Postanja 1:26 objašnjavaju bilo time da se Bog obraća anđelima, bilo ukazivanjem na Reč i Slavu/Duha Božjeg.
I obratite posebnu pažnju na tvrdnju Neofitija da je Sin Božji stvorio nebesa i zemlju, kao i na njegovu upotrebu množine „oni“ kojom se ističe činjenica da Jehova sve stvari stvara Rečju Gospodnjom, Slavom Gospodnjom i Božjim Duhom punim ljubavi!
UNIŠTENJE SODOME
Evo kako ta ista drevna svedočanstva objašnjavaju Postanje 19:24, gde je Jehova na zemlji doveo sumpor i oganj od Jehove koji je bio na nebesima:
I Reč Gospodnja beše učinila da na Sedom i Amoru siđu pljuskovi naklonosti, da bi se pokajali, ali oni to ne učiniše: te rekoše: Zloća nije očigledna pred Gospodom. Gle, dakle, sada se na njih spuštaju sumpor i oganj od Reči Gospodnje sa Neba. [JERUSALIMSKI. 24. I sama Reč Gospodnja beše učinila da na narod Sedoma i Amore siđu pljuskovi naklonosti, da bi se pokajali od svojih zlih dela. Ali kada videše pljuskove naklonosti, rekoše: Dakle, naša zla dela nisu očigledna pred Njim. On se (tada) okrenu i učini da na njih siđu smola i oganj od Gospoda sa nebesa.] I On razori one gradove, i svu ravnicu, i sve stanovnike gradova, i rastinje zemlje. Postanje 18-22 (Targums Jonathan Ben Uzziel & The Fragments of the Jerusalem Targum)
I Reč Gospodnja učini da na Sodomu i Gomoru siđu sumpor i oganj od Gospoda, sa nebesa. (Targum Neofiti, str. 544)
DODATNA LITERATURA
JEHOVA BOG: NAŠ MNOŽINSKI STVORITELJ I ODRŽAVATELJ
JEVREJSKI IZVORI O REČI KAO BOŽANSKOJ LIČNOSTI
SHVATANJA JUDAIZMA O MESIJINOM PREDLJUDSKOM POSTOJANJU
Pobijanje još jedne unitarijanske izmišljotine protiv božanstva Gospoda Isusa
Psalam 110:1 – još jedno jasno svedočanstvo o božanstvu Hrista, 1. deo, 2. deo, 3. deo, 4. deo
Binitarna priroda Šeme [1. deo], [2. deo], [3. deo]
PRIČE SOLOMONOVE 8:22-36: VEČNO ROĐENI SIN
PRIČE SOLOMONOVE 30:4: NEDOKUČIVI SIN