Obračun s Nimrodom? · Apologetizam by Sam Shamoun

Nepotpuni Kuran ponovo udara

Vreme je da ponovo pokažemo kako Kuran sam sebe pobija protivrečeći svojoj višekratno ponovljenoj tvrdnji da je knjiga koja pruža potpuno izlaganje svih stvari i potvrdu Pisama koja su došla pre njega:

„Ovaj Kur'an nije izmišljen, od Allaha je - on potvrđuje ono što je objavljeno pre njega i objašnjava propise, nema sumnje da je on Objava od Gospodara svetova!“ S. 10:37

„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111 Pickthall

Prema Kuranu, Avram je navodno imao obračun s nekim neimenovanim kraljem oko prirode istinitog Boga:

„Zar ne znaš za onog koji se s Avramom o njegovom Gospodaru prepirao, kojem je Allah carstvo dao?! Kad Avram reče: „Gospodar moj je Onaj Koji život i smrt daje!“ On odgovori: „Ja život i smrt dajem!“ Avram reče: „Allah čini da Sunce izlazi s istoka, pa učini ti da izađe sa zapada!“ I nevernik se zbuni. A Allah, zaista, nepravednike ne upućuje na Pravi put.“ S. 2:258 Yusuf Ali

Dovoljno je reći da ovaj tekst otvara više pitanja nego što daje odgovora.

Ko je bio taj kralj? Kako se zvao? Kojom etničkom grupom ili narodom je vladao? Gde je taj kralj živeo i odakle je vladao?

Kada se tačno odigrala ta rasprava? Da li pre nego što je Avram otišao u Hanan ili nakon što se tamo nastanio? Ako pre toga, da li se to dogodilo u Uru haldejskom ili u Haranu?

Da li se ta rasprava odigrala pre nego što se rodilo ijedno Avramovo dete? A ako posle, da li se to dogodilo nakon rođenja Ismaila i Isaka, ili pre rođenja ovog drugog? Kako bilo koji musliman može da odgovori na bilo koje od ovih pitanja samo iz Kurana?

Prema muslimanskim tumačima, kralj je navodno bio Nimrod (up. Postanje 10:6-14):

Zar nisi video onoga koji se prepirao s Avramom o njegovom Gospodu zbog toga što mu je Bog dao vlast? to jest, njegovu oholost prema samoj toj Božjoj milosti to je bio Nimrod, Nimrūd. Kada je idh zamena za hājja „prepirao se“, Avram je, u odgovoru na pitanje onog drugog „Ko je taj tvoj Gospod kome nas pozivaš?“, rekao „Moj Gospod je Onaj koji daje život i usmrćuje“ — Onaj koji stvara život i smrt u telima; on, Nimrod, reče „ja dajem život poštedom i usmrćujem“ ubijanjem. Zatim je naredio da se pred njega dovedu dva čoveka, jednog je ubio, a drugog poštedeo. Kada je Avram shvatio da je taj čovek budala, Avram je, pribegavši istančanijem dokazu, rekao: „Bog dovodi sunce sa istoka; pa ti ga dovedi sa zapada.“ Tada je nevernik bio zbunjen, smeten i zapanjen; a Bog ne upućuje narod koji čini zlo, ne verujući, u veštinu raspravljanja. (Tafsir al-Dželalejn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=2&tAyahNo=258&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljano isticanje je moje)

(Razmisli) zar nisi obavešten (o onome koji se prepirao s Avramom o njegovom Gospodu) o veri njegovog Gospoda, (zato što mu je Alah dao vlast) on je Nimrod ibn Kanan; (kada Avram reče: Moj Gospod je Onaj koji daje život i uzrokuje smrt) daje život pri vaskrsenju i uzrokuje smrt okončavajući život ovoga sveta, (on odgovori: ja dajem život i uzrokujem smrt. Avram reče) daj mi dokaz za ono što govoriš. I tako Nimrod dovede dva zatvorenika, jednog ubi, a drugog poštede, pa zatim reče: ovo je moj dokaz. Kada je to video, Avram reče: (Zaista, Alah čini da sunce izlazi na istoku) iz pravca istoka, (pa ti učini da ono izađe sa zapada) iz pravca zapada. (Tako nevernik osta postiđen) onaj koji nije verovao zaćuta i ne mogaše da se raspravlja. (A Alah ne upućuje) ka ispravnom dokazu (narod koji čini nepravdu) nevernike, misleći ovde na Nimroda. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=2&tAyahNo=258&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljano isticanje je moje)

Rasprava između Ibrahima el-Halila i kralja Nimroda

Kralj koji se prepirao s Ibrahimom bio je kralj Nimrod, sin Kanana, sina Kušovog, sina Samovog, sina Nojevog, kako je izjavio Mudžahid. Takođe se govorilo da je bio Nimrod, sin Falihov, sina `Abirovog, sina Šalihovog, sina Arfakšandovog, sina Samovog, sina Nojevog. Mudžahid je rekao: „Kraljeva koji su vladali istočnim i zapadnim delovima sveta bilo je četvorica, dvojica vernika i dvojica nevernika. Što se tiče dvojice vernih kraljeva, to su bili Sulejman bin Davud i Zul-Karnejn. Što se tiče dvojice nevernih kraljeva, to su bili Nimrod i Navuhodonosor.“ Alah najbolje zna.

Alah reče…

(Zar nisi pogledao) što znači: „Svojim srcem, o Muhamede!“

(na onoga koji se prepirao s Ibrahimom o njegovom Gospodu) što znači, o postojanju Alaha. Nimrod je poricao postojanje bilo kakvog boga osim sebe samog, kako je tvrdio, baš kao što je Fir`awn kasnije rekao svom narodu…

(Ja ne znam da imate drugog boga osim mene) (28:38).

Ono što je Nimroda navelo da počini taj prestup, da iskaže potpuno neverovanje i drsku pobunu, bila je njegova tiranija i činjenica da je dugo vladao. Zato ajet nastavlja…

(Zato što mu je Alah dao vlast.)

Izgleda da je Nimrod tražio od Ibrahima da pruži dokaz da Alah postoji. Ibrahim je odgovorio…

(Moj Gospod je Onaj koji daje život i uzrokuje smrt) što znači: „Dokaz Alahovog postojanja jesu stvorenja koja postoje nakon što nisu bila ništa i propadaju nakon što su postojala. To jedino dokazuje postojanje Stvoritelja, koji čini šta hoće, jer se te stvari nisu mogle dogoditi same od sebe bez Stvoritelja koji ih je stvorio, a On je Gospod kome pozivam na obožavanje, Jedinom, bez sudruga.“

Tada je Nimrod rekao…

(Ja dajem život i uzrokujem smrt.)

Katada, Muhamed bin Ishak i As-Sudi rekli su da je time mislio: „Dovodila bi se preda me dvojica ljudi koji su zaslužili pogubljenje, i ja bih naredio da jedan od njih bude ubijen, i on bi bio ubijen. Naredio bih da drugi bude pomilovan, i on bi bio pomilovan. Tako ja dajem život i smrt.“ Međutim, izgleda da, budući da Nimrod nije poricao postojanje Stvoritelja, njegova izjava nije značila ono što je Katada rekao da znači. To objašnjenje ne pruža odgovor na ono što je Ibrahim rekao. Nimrod je oholo i prkosno tvrdio da je on stvoritelj i pretvarao se da je on taj koji daje život i smrt. Kasnije ga je Fir`awn oponašao i objavio…

(Ja ne znam da imate drugog boga osim mene) (28: 38).

Zato je Ibrahim rekao Nimrodu…

(Zaista, Alah dovodi sunce sa istoka; pa ti ga onda dovedi sa zapada.)

Taj ajet znači: „Ti tvrdiš da si ti onaj koji daje život i smrt. Onaj ko daje život i smrt upravlja postojanjem i stvara sve što je u njemu, uključujući upravljanje njegovim planetama i njihovim kretanjima. Na primer, sunce svakoga dana izlazi na istoku. Stoga, ako si bog, kako si tvrdio, onaj koji daje život i smrt, onda dovedi sunce sa zapada.“ Budući da je kralj bio svestan svoje slabosti i nedostatnosti, i toga da nije bio u stanju da odgovori na Ibrahimov zahtev, ostao je bespomoćan, ćutljiv i nesposoban da bilo šta odgovori. Time je dokaz protiv njega bio ustanovljen. Alah reče…

(A Alah ne upućuje narod koji čini nepravdu) što znači, Alah lišava nepravedne ljude svakog valjanog dokaza ili argumenta. Štaviše, njihove lažne dokaze i argumente poništava njihov Gospod, a oni su zaslužili Njegov gnev i pretrpeće tešku patnju.

Značenje koje smo dali bolje je od značenja koje su ponudili neki filozofi, tvrdeći da je Ibrahim upotrebio drugi argument zato što je bio jasniji od prvog. Naprotiv, naše objašnjenje potvrđuje da je Ibrahim pobio obe Nimrodove tvrdnje, sva hvala pripada Alahu.

As-Sudi je izjavio da se rasprava između Ibrahima i Nimroda odigrala nakon što je Ibrahim bio bačen u vatru, jer Ibrahim pre tog dana nije sreo kralja. (Tafsir Ibn Kesir http://www.alim.org/library/quran/AlQuran-tafsir/TIK/2/258 ; isticanje je moje)

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate?“ S. 2:40-44

„I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike! Jadno je to za šta su se prodali, da negiraju ono što Allah objavljuje, samo iz zlobe što Allah, iz dobrote Svoje šalje Objavu onome kome On hoće od slugu Svojih; pa su na sebe gnev za gnevom navlačili! A nevernike čeka patnja ponižavajuća! A kada im se kaže: "Verujte u ono što Allah objavljuje!" Oni odgovaraju: "Mi verujemo samo u ono što je nama objavljeno", i neće da veruju u ono što se objavljuje posle, a to je Istina, koja potvrđuje da je istinito i ono što oni imaju.“ S. 2:89-91

„tebi na srce stavlja Kur' an potvrdujući istinitost onoga od pre, kao putokaz i radosnu vest vernicima." Ko je neprijatelj Allahu, Njegovim anđelima i Njegovim poslanicima i anđelu Gavrilu i anđelu Mihailu - pa, Allah je, zaista, neprijatelj onima koji ne veruju! A Mi tebi jasne dokaze objavljujemo, u koje jedino teški grešnici neće da veruju. Zar svaki put kada neku obavezu preuzmu, deo njih je odbaci?! Naprotiv, većina ih ne veruje. A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući da je istinito ono što već imaju, deo onih kojima je Knjiga data Allahovu Knjigu odbacuju, kao da ne znaju.“ S. 2:97, 101

„On tebi objavljuje Knjigu sa Istinom, koja potvrđuje prethodne, a objavio je i Toru i Jevanđelje, još pre kao putokaz ljudima“ S. 3:3-4

„A otkud da oni traže od tebe da im sudiš kad imaju Toru, u kojoj su Allahovi propisi? Oni ni posle tvoje presude ne bi bili zadovoljni, i oni nisu vernici. Mi smo objavili Toru u kojoj je uputa i svetlo. Po njoj su Jevrejima sudili verovesnici koji su bili poslušni Allahu, i pobožni ljudi, i učeni, od kojih je traženo da čuvaju Allahovu knjigu, i oni su nad njom bdeli. Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne zamenjujte Moje reči za nešto što malo vredi! A oni koji ne sude prema onom što je Allah objavio, oni su, zaista, nevernici. Mi smo im u njoj propisali: glava za glavu, i oko za oko, i nos za nos, i uvo za uvo, i zub za zub, i za rane je odmazda, a onaj ko od odmazde odustane, biće mu to iskupljenje od greha. Oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, zaista, su nepravednici. Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega, a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega, u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima, i sledbenicima Jevanđelja smo bili naredili da sude prema onome što je objavio Allah u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je objavio Allah - zaista su prema Allahu nepokorni. A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi.“ S. 5:43-48

„To je Naš čvrst dokaz koji smo dali Avramu protiv njegovog naroda. Mi na više stepene uzdižemo one koje hoćemo. Tvoj Gospodar je, uistinu, mudar i sve zna. I Mi smo mu darovali Isaka i Jakova; i svakog uputismo - a Noja smo još pre uputili - i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna, i Jova, i Josifa, i Mojsija, i Arona - eto, tako Mi nagrađujemo one koji dobra dela čine; i Zaharija, i Jovana, i Isusa, i Iliju - svi su oni bili među čestitima – i Jišmaela, i Jeliseja i Jonu i Lota - i svima smo prednost nad ostalim svetovima dali – I neke njihove pretke i njihove potomke i njihovu braću - odabrali smo ih i na Pravi put im ukazali. To je Allahova uputa kojom On upućuje one koje želi od slugu Svojih. A da su oni pored Allaha druge obožavali, sigurno bi propalo ono što su radili. To su oni kojima smo Mi dali Knjigu i mudrost i verovesništvo. Pa ako oni u to ne veruju, Mi smo to poverili ljudima koji to ne negiraju. Njih je Allah uputio, i zato sledi njihov put. Reci: „Ja od vas ne tražim nagradu za Kur'an, on je samo pouka svetovima.“ Oni ne poznaju Allaha kako treba, kad govore: „Nijednom čoveku Allah nije ništa objavio!“ Reci: „A ko je objavio Knjigu koju je doneo Mojsije kao svetlo i uputu ljudima, koju na listove stavljate i pokazujete, a mnogo i krijete, i podučeni ste onome što ni vi ni preci vaši niste znali?“ Reci: „Allah!“ Zatim ih ostavi, neka se lažima svojim zabavljaju. A ova Knjiga, koju objavljujemo, blagoslovljena je, ona potvrđuje one pre nje i da upozoriš Mekku majku gradova i sve oko nje.“ S. 6:83-92

„A oni koji ne veruju govore: „Mi nećemo da verujemo u ovaj Kur'an niti u Knjige pre njega!““ S. 34:31

„A ono što ti iz Knjige objavljujemo sušta je istina, ona potvrđuje da su istinite i one pre nje.“ S. 35:31

„Zar ne vidiš one koji raspravljaju o Allahovim rečima i znacima; kuda se oni okreću?! To su oni koji poriču Knjigu i ono što smo slali po poslanicima?! A saznaće oni!“ S. 40:69-70

„Mojsijeva Knjiga bila je predvodnik i milost pre njega. A ovo je Knjiga na arapskom jeziku koja nju potvrđuje, da bi upozorila one koji čine nepravdu, i da bi obradovala one koji čine dobro. Oni koji govore: „Naš Gospodar je Allah!“ I ustraju na Pravom putu, za njih nema straha i ni za čim nek ne tuguju! Oni će da budu stanovnici Raja, u njemu će večno da borave, i to će da im bude nagrada za ono što su radili. A čoveka smo zadužili da roditeljima svojim čini dobro. Majka ga njegova s mukom nosi i u mukama ga rađa, nosi ga i doji trideset meseci. Pa kad svoju zrelost dostigne i kad dostigne četrdeset godina, on kaže: „Gospodaru moj, uputi me da Ti zahvalim na Tvojoj blagodati, koju si darovao meni i mojim roditeljima, i da radim dobro kojim si Ti zadovoljan, i moje potomstvo Ti učini dobrim! Ja se Tebi, zaista, kajem i Tebi sam predan.“ Od takvih ćemo Mi dobra dela koja su radili primiti, a preko ružnih postupaka njihovih preći; oni će da budu među stanovnicima Raja, istinito obećanje koje im je dato Mi ćemo da ispunimo. A onaj koji roditeljima svojim kaže:“Ih, što mi pretite da ću biti oživljen kad su pre mene toliki narodi bili i nestali!” – A oni, moleći Allaha u pomoć, govore:“Teško tebi, veruj, Allahova će se pretnja, zaista, obistiniti!” On odgovara:“To su izmišljotine naroda drevnih!” Na takvima se treba ispuniti reč rečena o narodima: duhovima i ljudima koji su pre njih bili i nestali, jer oni su, zaista, nastradali. Za sve će da budu posebni stepeni, prema tome kako su radili; da ih nagradi, ili kazni za njihova dela, neće da im bude učinjena nepravda. A na Dan kad oni koji nisu verovali pred vatrom budu zaustavljeni:“Vi ste u svom životu na Zemlji sve svoje naslade iskoristili i u njima uživali, a danas sramnom patnjom bićete kažnjeni zato što ste se na Zemlji, bez ikakvog osnova, oholo ponašali i što ste nepokorni bili.” I spomeni Adovog brata, kad je narod svoj u Ahkafu opominjao – a bilo je i pre njega i posle njega poslanika:“Allaha samo obožavajte, ja, zaista, strahujem da ćete biti u mukama na Velikom danu!” Oni su odgovarali: „Zar si nam došao da nas odvratiš od naših božanstava? Neka se, eto, ostvare pretnje tvoje, ako istinu govoriš!”“Samo Allah zna kad će to biti”, on bi govorio,“ja vam kazujem ono što mi se objavljuje, a vi ste, vidim, narod u neznanju ogrezao.” I kad ugledaše na obzorju oblak, koji se prema dolinama njihovim kretao, povikaše:“Ovaj nam oblak kišu donosi!”“Ne, to je ono što ste požurivali: vetar koji vam bolnu patnju nosi, koji, odredbom svoga Gospodara, sve ruši.“ I ujutru su se videla samo njihova naselja; tako Mi kažnjavamo prestupnički narod. Njima smo dali mogućnosti koje vama nismo dali: i dali smo im sluh i vid i razum, ali im ni njihov sluh ni njihov vid ni njihov razum nisu bili ni od kakve koristi, jer su poricali Allahove dokaze, i sa svih strana okružilo ih je ono čemu su se ismejavali. Neke gradove oko vas još davno smo uništili, a objasnili smo im bili na razne načine dokaze, ne bi li se pokajali. A zašto im nisu pomogli oni koje su, pored Allaha, prihvatili da im budu posrednici i božanstva? Ali, njih nije bilo. To su bile samo klevete njihove i laži. I kada ti poslasmo nekoliko duhova da slušaju Kur'an, pa kada dođoše da ga čuju, rekoše: „Ćutite i slušajte!“ A kad se završi, vratiše se svome narodu da upozoravaju. „O narode naš“, govorili su, „mi smo slušali Knjigu koja se objavljuje posle Mojsija, koja potvrđuje da su istinite i one pre nje, i koja upućuje ka Istini i na Pravi put.“ S. 46:12, 30

Zapravo, muslimansko pismo ide čak dotle da kaže da Tora koju su Jevreji i hrišćani imali u Muhamedovo vreme pruža jasno objašnjenje svih stvari:

„Mi smo Mojsiju dali Knjigu da učinimo potpunom blagodat onome koji će prema njoj da postupa i kao objašnjenje svemu i uputu i milost, da bi oni poverovali da će pred svojim Gospodarom da stanu. A ova je Knjiga koju objavljujemo blagoslovljena, zato je sledite i Allaha se bojte, da bi vam milost bila ukazana. I zato, da ne kažete: „Knjiga je objavljena dvema zajednicama pre nas, ali mi ne znamo da je čitamo kao oni.“ I da ne kažete: „Da je Knjiga objavljena nama, bolje bismo se od njih držali Pravog puta.““ S. 6:154-157

„„O Mojsije“, reče On, „ Ja sam te, zaista, odabrao iznad ostalih ljudi Svojom poslanicom i Svojim te govorom učinio odabranim. Ono što ti dajem prihvati i zahvalan budi!“ I Mi smo mu napisali na pločama pouku za sve, i objašnjenje za sve. Prihvati ih snažno, a narodu svom zapovedi da se pridržava onoga što je u njima na najlepši način. A pokazaću vam i stanište grešnika.“ S. 7:144-145 Pickthall

Rukopisna tradicija nepobitno dokazuje da su Jevreji i hrišćani u to vreme čitali upravo iste knjige Svetog pisma koje danas posedujemo. Stoga bi Tora koju su oni čitali bila upravo istih pet knjiga koje se nalaze u našim današnjim Biblijama, a koje naučnici nazivaju Petoknjižjem. To znači da bismo taj sukob između Avrama i Nimroda morali da nađemo u Petoknjižju koje danas posedujemo.

Na nesreću po muslimane, Petoknjižje ne samo da ne pominje nikakvu raspravu između Avrama i Nimroda, nego ne beleži ni bilo šta što bi makar izdaleka ličilo na Kuran 2:258!

Ovo je jednostavno još jedan slučaj u kome Kuran „pozajmljuje“ mitove i bajke koje je Muhamed čuo i pogrešno pretpostavio da počivaju na istorijskim činjenicama.

Kako je to rekao pokojni dr Robert A. Morey:

Kuran pravi mnoge greške u vezi sa Avramom:

Greške o Avramu

Kuran kaže da se Avramov otac zvao Azar, ali Biblija kaže da se zvao Tara (Sura 6:74).
Nije živeo niti obožavao u dolini Meke (Sura 14:37), nego u Hevronu, prema Bibliji.
Njegov sin Isak je bio taj koga je pošao da žrtvuje, a ne Ismail, kako Kuran kaže (Sura 37:100–112).
Imao je osam sinova, a ne samo dvojicu, kako Kuran tvrdi.
Imao je tri žene, a ne dve, kako Kuran kaže.
Nije sagradio Kabu, iako Kuran tako tvrdi u Suri 2:125–127.
Nije ga Nimrod bacio u vatru, kako Kuran tvrdi u Surama 21:68, 69 i 9:69.

Ova poslednja greška je najozbiljnija jer otkriva vrlo čest problem u Kuranu.

Nimrod je živeo mnogo vekova pre Avrama. Kako je onda Nimrod uspeo da baci Avrama u vatru kada je Nimrod već vekovima bio mrtav?

Linearno vreme

Arapin sedmog veka, a posebno Muhamed, nije razmišljao u okvirima linearnog vremena, to jest istorijske hronologije.

Na Zapadu ljudi o istoriji razmišljaju kao o pravoj liniji sa početkom, sredinom i krajem.

Na Istoku ljudi o vremenu razmišljaju u okvirima beskrajnih ciklusa.

Očigledno, na Bliskom istoku u Muhamedovo vreme Arapi uopšte nisu imali nikakvu ustaljenu predstavu o vremenu.

Arapske priče i legende spajaju mesta, ljude i događaje u jednu sadašnju viziju, kao da su svi živeli u isto vreme!

Zato su kroz ceo Kuran Nimrod i Avram, Haman i Mojsije, Marija i Aron itd. svi prikazani kako žive i deluju zajedno.

Zato Kuran može da spoji potop i Mojsija, Vavilonsku kulu i faraona itd., kao da se sve to dogodilo u isto vreme.

Ovo je vrlo ozbiljan izazov za integritet Kurana, jer istovremeno narušava istorijsku hronologiju Biblije i svetovne istorije. (Morey, The Islamic Invasion: Confronting the World’s Fastest Growing Religion [Christian Scholars Press, revidirano izdanje 1992], str. 157-159)

Mnoge priče u Kuranu potiču iz jevrejskog Talmuda, Midraša i mnogih apokrifnih dela.

Na to je ukazao Abraham Geiger 1833. godine, a dodatno je dokumentovao drugi jevrejski naučnik, dr Abraham Katsh sa Njujorškog univerziteta, 1954.19

Izvor Sure 3:35–37 je maštovita knjiga pod nazivom The Protevangelion’s James the Lesser.
Izvor Sure 87:19 je Zavet Avramov.
Izvor Sure 27:17–44 je Drugi targum o Jestiri.
Fantastična priča da je Bog učinio da čovek „umre na sto godina“ bez ikakvih posledica po njegovu hranu, piće ili magarca bila je jevrejska basna (Sura 2:259 i dalje).
Ideja da je Mojsije bio vaskrsnut, kao i druga građa, došla je iz jevrejskog Talmuda (Sura 2:55, 56, 67).
Priča iz Sure 5:30, 31 može se naći i u predislamskim delima — Pirke Rabi Eliezer, Targumu Jonatana ben Uziela i Jerusalimskom targumu.
Priča o Avramovom izbavljenju iz Nimrodove vatre došla je iz Midraš Rabe (vidi Sure 21:51–71; 29:16, 17; 37:97, 98). Takođe treba istaći da Nimrod i Avram nisu živeli u isto vreme. Muhamed je u Kuranu stalno mešao ljude koji nisu živeli u isto vreme.
Nebiblijski detalji o poseti kraljice od Sabe (Saba) u Suri 27:20–44 došli su iz Drugog targuma Knjige o Jestiri.
Izvor Sure 2:102 je bez sumnje Midraš Jalkut (44. poglavlje).
Priča iz Sure 7:171 o tome kako je Bog podigao goru Sinaj i držao je nad glavama Jevreja kao pretnju da će ih zgnječiti ako odbace zakon došla je iz jevrejske knjige Aboda Zara.
Priča o pravljenju zlatnog teleta u pustinji, u kojoj je lik iskočio iz vatre potpuno uobličen i zaista mukao (Sure Priča o pravljenju zlatnog teleta u pustinji, u kojoj je lik iskočio iz 7:148; 20:88), došla je iz Pirke Rabi Eliezera.
Sedam nebesa i sedam paklova opisanih u Kuranu došlo je iz Zohara i Hagige.
Muhamed je iskoristio Zavet Avramov da bi učio da će na dan suda biti upotrebljena vaga ili tas za merenje dobrih i loših dela, kako bi se odredilo da li neko ide u raj ili u pakao (Sure 42:17; 101:6–9). (Isto, str. 170-172)

Za dalje čitanje

Nepotpunost i nekoherentnost Kurana (https://answeringislam.net/Quran/Incoherence/index.html)