Obožavanje grobova: dodatno razotkrivanje Muhamedove dvoličnosti
Prenosi se da je Muhamed prokleo Jevreje i hrišćane zato što su grobove proroka i pravednika pretvarali u mesta obožavanja, i da je upozorio svoje sledbenike da isto ne učine sa njegovim grobom:
Prenose Aiša i Abdulah ibn Abas: Kada je nastupio poslednji trenutak života Alahovog apostola, on je počeo da stavlja svoju „hamisu” na lice, a kada bi mu postalo vruće i kada bi ostajao bez daha, sklanjao bi je sa lica i govorio: „Neka Alah prokune Jevreje i hrišćane jer su podigli mesta obožavanja na grobovima svojih proroka.” Prorok je (muslimane) upozoravao na ono što su oni činili. (Sahih al-Buhari, tom 1, knjiga 8, broj 427 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=8&translator=1&start=0&number=426)
Prenosi Aiša: Alahov Poslanik je tokom bolesti od koje se nikada nije oporavio rekao: Alah je prokleo Jevreje i hrišćane zato što su grobove svojih proroka uzeli za džamije. Ona (Aiša) prenosi: Da nije bilo tako, njegov (Prorokov) grob bio bi na otvorenom mestu, ali to nije bilo moguće iz straha da ne bude uzet za džamiju. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1079 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=004&translator=2&start=0&number=1038)
21 Knjiga o sahranama
(106) Poglavlje: Uzimanje grobova za mesdžide
Prenosi se od Ebu Hurejre da je Alahov Poslanik rekao:
„Neka Alah prokune Jevreje i hrišćane koji su grobove svojih proroka uzeli za mesdžide.” (Sahih)
Poglavlje 107. Pokuđeno je hodati između grobova u sibtijskim sandalama
Referenca: Sunen en-Nesai 2047
Referenca u knjizi: knjiga 21, hadis 231
Engleski prevod: tom 3, knjiga 21, hadis 2049 (sunnah.com https://sunnah.com/nasai:2047)
4 Molitva
(8a) Poglavlje: Džamije i mesta molitve – Odeljak 1
Aiša je prenela da je Božji Poslanik tokom bolesti od koje se nije oporavio rekao: „Neka Bog prokune Jevreje i hrišćane! Oni su grobove svojih proroka uzeli za džamije.” (Buhari i Muslim.)
Referenca: Miškat al-Masabih 712
Referenca u knjizi: knjiga 4, hadis 142 (sunnah.com https://sunnah.com/mishkat:712)
4 Molitva
(8c) Poglavlje: Džamije i mesta molitve – Odeljak 3
Ata ibn Jasar prenosi da je Božji Poslanik rekao: „Bože, ne dopusti da moj grob postane idol koji se obožava. Božji gnev je žestok prema ljudima koji grobove svojih proroka uzimaju za džamije.”
Malik ga prenosi u mursal formi.
Referenca: Miškat al-Masabih 750
Referenca u knjizi: knjiga 4, hadis 178 (sunnah.com https://sunnah.com/mishkat:750)
4 Molitva
(17b) Poglavlje: Blagosiljanje Proroka i njegova vrednost – Odeljak 2
Prenosi da je čuo Božjeg Poslanika kako kaže: „Ne pretvarajte svoje kuće u grobove,* i ne činite od moga groba mesto okupljanja radi posete, nego prizivajte blagoslove na mene, jer će vaš blagoslov doći do mene gde god da ste.”
*Ovo je najverovatnije figurativan izraz koji ukazuje na to da je kuća u kojoj se ne obavlja molitva poput groba, jer se Bog u njoj ne obožava.
Nesai ga prenosi.
Referenca: Miškat al-Masabih 926
Referenca u knjizi: knjiga 4, hadis 349 (sunnah.com https://sunnah.com/mishkat:926)
Upravo tu leže Muhamedova dvoličnost i licemerje.
Prema Kuranu, navodno počivalište izmišljenih spavača iz pećine pretvoreno je u mesdžid, to jest u mesto obožavanja, i to naizgled uz Alahovo izričito odobrenje:
„Misliš li ti da su samo stanovnici pećine, čija su imena na ploči napisana, bili čudo među čudima Našim? Kad se nekoliko momaka u pećini sklonilo pa kazalo:“Gospodaru naš, daj nam Svoju milost i pruži nam u ovom našem postupku prisebnost.” I Mi smo ih u pećini dubokim snom uspavali za dugo godina. Posle smo ih probudili kako bi se videlo koja će od dve skupine bolje oceniti koliko su vremena tu proveli. Ispričaćemo ti povest njihovu – onako kako je bilo. To su bili momci, verovali su u Gospodara svog, a Mi smo im uverenje još više učvrstili. Osnažili smo bili njihova srca kad su se digli i rekli: „Naš Gospodar - Gospodar je nebesa i Zemlje, mi nećemo pored Njega drugom bogu da se molimo, jer bismo tada laž kazali. Ovaj naš narod obožava druga božanstva mimo Allaha, pa zašto o njima jasan dokaz ne donesu? A ima li većeg nepravednika od onoga koji o Allahu iznosi laž?!“ Kad napustite njih i one koje mimo Allaha obožavaju, sklonite se u pećinu, vaš Gospodar će Svojom milošću da vas obaspe i pripremiće vam sve ono što će da vam bude korisno. I ti si mogao videti kako Sunce, kad se rađa, obilazi pećinu s desne strane, a kad zalazi – zaobilazi je s leve strane, a oni su bili u sredini njenoj. To je dokaz Allahove moći! Kome Allah ukaže na Pravi put, on će Pravim putem ići, a koga u zabludu odvede, ti mu nećeš naći zaštitnika koji će ga na Pravi put uputiti. I pomislio bi da su budni, ali oni su spavali; i Mi smo ih prevrtali sad na desnu, sad na levu stranu, a pas njihov, opruženih prednjih šapa, na ulazu je ležao; da si ih video, od njih bi pobegao i strah bi te uhvatio.“
„I Mi smo ih, isto tako, probudili da bi jedni druge pitali. „Koliko ste ovde ostali?“ Upita jedan od njih. „Ostali smo dan ili deo dana“, odgovoriše. „Vaš Gospodar najbolje zna koliko ste ostali“, rekoše. „Pošaljite jednog od vas sa ovim vašim srebrenjacima u grad, pa neka vidi kod koga je najčistije jelo i neka vam od njega donese hranu i neka bude pažljiv, i neka nikome ne govori ništa o vama, jer, ako oni saznaju za vas, kamenovaće vas ili će na silu u svoju veru da vas obrate, i tada nikad nećete da uspete!“ I Mi smo, isto tako, učinili da oni za njih saznaju, da bi se uverili da je istinito Allahovo obećanje i da u čas oživljenja nema nikakve sumnje, kad su se između sebe o njima raspravljali, i rekli:“Sagradite na ulazu u nju ogradu, Gospodar njihov najbolje zna ko su oni.” A onda oni do čijih se reči najviše držalo rekoše:“Napravićemo na ulazu u nju bogomolju!” Neki će da kažu: „Bila su trojica, pas njihov je bio četvrti“, a neki će da govore: „Bila su petorica, pas njihov je bio šesti“, nagađajući o onome što ne znaju, dok će neki da kažu: „Bila su sedmorica, a pas njihov bio je osmi.“ Reci: „Moj Gospodar najbolje zna njihov broj, samo malo njih to zna. Zato ne raspravljaj o njima osim površno i lepo, i ne pitaj o njima nikoga od njih!““ S. 18:9-22 Shakir
Obratite pažnju na to kako sledeći prevod prenosi relevantni deo:
„I Mi smo, isto tako, učinili da oni za njih saznaju, da bi se uverili da je istinito Allahovo obećanje i da u čas oživljenja nema nikakve sumnje, kad su se između sebe o njima raspravljali, i rekli:“Sagradite na ulazu u nju ogradu, Gospodar njihov najbolje zna ko su oni.” A onda oni do čijih se reči najviše držalo rekoše:“Napravićemo na ulazu u nju bogomolju!”“ S. 18:21 Y. Ali
A evo objašnjenja koje daju neki od najvećih islamskih tumača:
I tako, upravo kao što smo ih probudili, tako smo ih i otkrili njihovom narodu i vernicima, da bi oni to jest njihov narod znali da je Božje obećanje o vaskrsenju istinito, na osnovu činjenice da Onaj koji ima moć da ih uspava na tako dug vremenski period ili da ih u tom stanju održi bez hrane ima i moć da vaskrsne mrtve; i da u pogledu Časa nema sumnje, nema nesigurnosti u vezi s njim. Gle — idh priloški određuje a‘tharnā „otkrili smo” — oni su se prepirali to jest vernici i nevernici među sobom o svojoj stvari o stvari mladića u pogledu podizanja nečega oko njih kao spomenika; pa su oni nevernici rekli: „Sagradite nad njima to jest oko njih zdanje da ih pokrije; njihov Gospodar najbolje ih zna.” Oni koji su prevladali u pogledu njihove stvari stvari mladića naime vernici: „Mi ćemo doista nad njima oko njih podići mesto obožavanja” da bi se u njemu obavljale molitve. A to se zaista i dogodilo na ulazu u pećinu. (Tefsir el-Dželalejn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=18&tAyahNo=21&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje je moje)
(„A onda oni do čijih se reči najviše držalo rekoše:“Napravićemo na ulazu u nju bogomolju!”“) Oni koji su ovo rekli bili su ljudi od moći i uticaja, ali da li su bili dobri ljudi ili ne — o tome postoji izvesna rasprava, jer je Prorok rekao…
(Alah je prokleo Jevreje i hrišćane koji su grobove svojih proroka i pravednika uzeli za mesta obožavanja) Upozorenje protiv onoga što su činili. Preneli smo o vladaru pravovernih Omeru ibn el-Hatabu da je, kada je tokom svoje vladavine u Iraku pronašao grob Danjala (Danila), naredio da se vest o tom grobu prikrije od naroda i da se natpis koji su tamo pronašli, a koji je sadržao pomen bitaka i slično, zakopa. (Tefsir Ibn Kesira https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/18/21; podebljanje je moje)
Priznanje Ibn Kesira da je postojala izvesna rasprava o tome da li su ljudi iz ove islamske priče o Ripu van Vinklu učinili nešto dobro time što su počivalište takozvanih spavača pretvorili u mesdžid — budući da to protivreči Muhamedovoj osudi takve prakse — ilustruje muhamedansku zagonetku.
Ono savršeno pokazuje Muhamedovu očiglednu nedoslednost, pružajući dodatnu potvrdu toga koliko je često činio ili govorio stvari u neposrednom sukobu sa Kuranom. Uostalom, u ovoj basni nema ničega što bi ukazivalo na to da muslimansko božanstvo nije odobravalo ono što su ljudi učinili. Do takve pretpostavke došlo je jedino zato što su učenjaci uvideli koliko sunet njihovog proroka neposredno protivreči izjavama njegove sopstvene knjige, pa su je izneli kako bi uskladili tu očiglednu protivrečnost.
Postaje mnogo gore.
Muhamed je svojim sledbenicima učinio obaveznim da se mole za njega, pa čak i da ga pozdravljaju u svojim molitvama nakon njegove smrti:
Ebu Hurejra je rekao da je Alahov Poslanik rekao: „Kad god me neko pozdravi mirom, Alah će mi vratiti dušu da bih mogao da uzvratim pozdrav.”
Ebu Bekr ibn Ebi Šejba navodi da je Ebu Hurejra rekao da je Alahov Poslanik rekao: „ČUĆU svakoga ko me blagoslovi kraj moga groba. Ako je neko daleko pa me blagoslovi, i to mi se prenosi.”…
Ibn Omer je rekao: „Mnogo se molite za svoga Proroka svake džume. To mu se od vas donosi svake džume.” Jedna verzija glasi: „Niko od vas me ne blagoslovi a DA MI NJEGOVA MOLITVA NE BUDE POKAZANA kada je završi.”
El-Hasan ibn Alija je rekao da je Prorok rekao: „Blagosiljajte me gde god da ste. VAŠA MOLITVA će doći do mene.”
Jedan od njih je naveo da se ime onoga ko blagosilja Proroka POKAZUJE Proroku onda kada to čini.
El-Hasan ibn Alija je rekao: „Kada uđete u džamiju, pozdravite Proroka. Alahov Poslanik je rekao: ‘Ne činite od moje kuće mesto ‘Ida i ne činite od svojih kuća grobove. Blagosiljajte me gde god da ste. VAŠA MOLITVA će doći do mene gde god da ste.’”…
Sulejman ibn Suhajm je rekao da je video Proroka u snu i upitao ga: „Alahov proroče, prepoznaješ li pozdrav onih koji ti dolaze?” On je odgovorio: „DA, I ODGOVARAM IM.” (Kadi Ijad ibn Musa el-Jahsubi, Kitab Aš-šifa bi ta’rif huquq al-Mustafa (Isceljenje kroz upoznavanje prava Izabranoga), prevela Aiša Abdarahman Bjuli, engleski [Madinah Press, Inverness, Škotska, U.K., treće izdanje 1991, meki povez], str. 262-263; naglašavanje je moje)
Obratite pažnju na to kako je sam Muhamed prizive i pozdrave koje je trebalo da mu njegovi sledbenici upućuju svrstao među molbe i molitve. Muhamed je, dakle, lično odgovoran za očiglednu idolatriju koju muslimani širom sveta čine time što prizivaju mrtvog lažnog proroka i govore mu.
A ova zamisao da Muhamed može da vidi molitve svojih sledbenika čak i nakon svoje smrti potkrepljena je i u samom Kuranu:
„Kad se vratite među njima, oni će da vam se pravdaju. Reci: "Nemojte da se pravdate, mi vam ne verujemo, jer nas je Allah o vama obavestio. A Allah i Njegov Poslanik će videti i vaša druga dela, a zatim ćete biti vraćeni Onome koji nevidljivi i vidljivi svet zna, pa će vas On obavestiti o onome što ste radili."“ S. 9:94 Shakir
Reč za „videće” (sayara) jeste glagol u imperfektu trećeg lica muškog roda jednine, i stoji u konjunktivu. Stih doslovno glasi: „Alah i njegov apostol, ON će videti.”
Muhamed je, dakle, Alahovo viđenje izjednačio sa svojim sopstvenim vidom, što ga zauzvrat čini sveznajućim i sveprisutnim poput njegovog boga!
Da stvari budu još gore i bogohulnije nego što već jesu, Kuran prikazuje Muhameda kao nekoga ko može da očisti i pročisti svoje sledbenike od njihovih greha!
„Prihvati od njihovog imetka milostinju, da ih time očistiš od greha i učiniš ih blagoslovljenim, i pomoli se za njih, molitva tvoja će, zaista, da ih smiri - a Allah sve čuje i sve zna.“ S. 9:103 Shakir
To nije sve.
Neki od najistaknutijih islamskih učenjaka koristili su Kuran 4:64 da bi tvrdili da muslimani zaista mogu da posete grob svoga mrtvog proroka kako bi ga lično zamolili za posredovanje. A upravo to muhamedanci čine još od Muhamedove smrti:
Iako je ovaj stih (64) objavljen povodom određenog događaja koji se ticao licemera, njegove reči ipak daju opšte pravilo koje propisuje da će svakome ko se predstavi pred Časnim Prorokom, a on se pomoli za njegov oprost, sasvim sigurno biti oprošteno. A „prisustvo pred Prorokom”, kakvo bi bilo tokom njegovog blagoslovenog života na ovom prolaznom svetu, IMA ISTO DEJSTVO I DANAS, jer poseta svetim prostorima Prorokove džamije i čin „predstavljanja” sebe PRED BLAGOSLOVENIM STANOVNIKOM POSVEĆENOG MAUZOLEJA POTPADA POD NADLEŽNOST OVOG PRAVILA.
Sejjidna Alija je rekao: „Tri dana nakon što smo svi završili sa sahranom Alahovog Poslanika, došao je jedan seljak i pao kraj blagoslovenog groba. Gorko plačući, pozvao se na ovaj kuranski stih I OBRAĆAJUĆI SE BLAGOSLOVENOM GROBU, rekao je: ‘Svemogući Alah je u ovom stihu obećao da će grešniku, ako se predstavi pred Alahovim resulom, a resul odluči da se pomoli za njegov oprost, tada oprostiti. Zato, evo mene, predstavljam se PRED TOBOM da bih bio blagosloven TVOJOM molitvom za moj oprost.’ Ljudi koji su tada lično bili prisutni kažu da je, kao odgovor na molbu seljaka, glas koji je izašao iz posvećenog mauzoleja odjeknuo rečima… Oprošteno ti je.” (al-Bahr al-Muhit) (Muftija Šafi Usmani, Maariful Quran, tom 2, str. 486 https://www.kalamullah.com/Books/Maariful%20Quran/English-MaarifulQuran-MuftiShafiUsmaniRA-Vol-2-Page-451-505.pdf; naglašavanje velikim slovima je moje)
I:
„Alah upućuje grešnike da, kada počine greh, dođu Alahovom poslaniku i zatraže oprost u njegovom prisustvu, a zatim da ga zamole da i on zatraži oprost. I sasvim sigurno, da su to učinili, Alah bi im se okrenuo i smilovao im se, i zbog toga je rekao: „oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“”
A šejh Mansur es-Sabag je u svojoj knjizi „Savršenstva” (eš-Šemail) preneo dobro poznat (čuven) izveštaj od Utbija:
„Sedeo sam kraj Prorokovog groba i došao je jedan beduin i rekao: ‘Mir s tobom, o Alahov proroče. Čuo sam Alaha kako kaže: „A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ I došao sam ti tražeći oprost za svoj greh, uzimajući te za posrednika kod moga Gospodara.’
„Zatim je počeo da recituje stihove: ‘O ti, najbolji od onih čije su kosti pokopane u el-Ka’i — od slatkih mirisa tih kostiju čitav predeo el-Ka’e i Akamua zamirisao je. Sebe žrtvujem grobu u kojem prebivaš: u njemu je čistota i u njemu je neverovatna darežljivost.’
„Zatim je beduin otišao i savladao me je san. I video sam Proroka u snu i on je rekao: ‘Ja Utbi, pođi za beduinom i obraduj ga vešću da mu je Alah oprostio.’” (Ibn Kesir, Tefsir Kurana el-Azim [Dar al-Fikr, Bejrut, 1992/1412], tom 1, str. 643)
Očigledno je zašto su muslimanski učenjaci dozvolili takvu idolopokloničku i bogohulnu praksu,
Prema stihu o kojem je reč, Muhamedovo posredovanje jeste suštinski važno i neophodno da bi se dobio oprost:
„A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ S. 4:64 Shakir
Budući da Kuran navodno treba da bude izvor uputstva za sve narode u svim vremenima, a ne samo u Muhamedovo vreme, to znači da odlomci poput navedenog moraju i dalje da važe za sve naraštaje muslimana. Međutim, Muhamed je mrtav, a primenjivost ovih naredbi zavisi od toga da li njegovi sledbenici mogu da pristupe njegovom prisustvu kako bi imali koristi od njegovog posredovanja.
To muslimane ostavlja pred jednim od dva izbora.
Ili su ovi tekstovi, koji zahtevaju uspostavljanje kontakta sa Muhamedom, zastareli sada kada je on mrtav, što Kuran čini nekoherentnom i neupotrebljivom „objavom”, budući da je veliki deo njegovog sadržaja postao beskoristan i nepotreban nakon Muhamedove smrti. Ili su muslimani i dalje dužni da postupaju po ovim stihovima, odlazeći na Muhamedov grob kako bi stupili u kontakt sa mrtvim čovekom za koga misle da je nekako još uvek živ u svojoj grobnici.
Kao što čitaoci mogu da vide, neki islamski učenjaci izabrali su drugo gledište, što je dovelo do toga da čine upravo ono zbog čega je Muhamed prokleo Jevreje i hrišćane. To jest, kao neposredna posledica učenja Kurana i suneta, muslimani su grob svoga proroka pretvorili u mesto obožavanja, na koje dolaze i mole se mrtvom čoveku da im pomogne i spase ih od njihovih greha!
Kao da to nije dovoljno zapanjujuće, pojedini muslimani bi se pri upućivanju molbi okretali čak ka Muhamedovom grobu, a ne ka Kabi!
Isto je toliko neophodno gajiti uvažavanje i poštovanje prema Proroku NAKON NJEGOVE SMRTI KOLIKO JE TO BILO DOK JE BIO ŽIV. To znači iskazivati ga kad god se pomenu Prorok, njegov hadis ili sunet, kada neko čuje njegovo ime ili bilo šta o njegovom životu ili o tome kako su se ponašali njegova porodica i rođaci. To uključuje i poštovanje prema Ljudima njegove Kuće (ah al-bejt) i njegovim ashabima…
Ebu Humejd je rekao: „Ebu Džafer, emir el-muminin, imao je raspravu sa Malikom u Prorokovoj džamiji. Malik mu je rekao: ‘Emire el-muminin, ne podiži glas u ovoj džamiji. Alah je naučio ljude kako da se ponašaju rekavši: „ne dižite svoje glasove iznad Verovesnikovog glasa“ (49:2) On hvali ljude rečima: „One koji utišaju glasove svoje pred Allahovim Poslanikom – a to su oni čija je srca Allah prekalio u čestitosti – čeka oprost i nagrada velika.“ (49:3) On kori ljude govoreći: „onih koji te glasno dozivaju“ Poštovanje prema njemu KADA JE MRTAV isto je kao poštovanje prema njemu dok je bio živ.’”
„Ebu Džafer je time bio postiđen. Upitao je Malika: ‘Ebu Abdulahu, da li se pri upućivanju molbe okrećeš ka kibli ili ka Alahovom Poslaniku?’ On je odgovorio: ‘Zašto bi okretao lice od njega kada je on TVOJE SREDSTVO i sredstvo tvoga oca Adama do Alaha na Dan ustajanja? Ja se okrećem ka njemu i MOLIM GA da posreduje, a Alah će uslišiti njegovo posredovanje. Alah kaže: „A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu“.’” (4:64) (Kadi Ijad, str. 237-238; naglašavanje je moje)
Imajući sve navedeno u vidu, može li biti očiglednije da je Muhamed bio nedosledan licemer i tvorac idola, koji je činio upravo ono zbog čega je osuđivao druge, i koji je sebe pretvorio u boga time što je naveo svoje sledbenike da u njemu vide predmet svoga obožavanja?
DALJE ČITANJE
PRIZIVANJE I OBOŽAVANJE: ISLAMSKA DILEMA 1. DEO
PRIZIVANJE I OBOŽAVANJE: ISLAMSKA DILEMA 2. DEO