Muhamedovi „sotonski stihovi“ ponovo razmotreni

Pokojni čuveni islamolog Alfred Gijom napisao je knjižicu o jednom pronađenom rukopisu, koji se čuvao u biblioteci Karavijin u Fesu pod brojem 727. Taj rukopis (rkp.) sadrži izveštaj čoveka koji je slušao predavanje Ibn Ishaka o životu Muhameda.

Ibn Ishak je musliman koji je u osmom veku nove ere napisao Muhamedovu biografiju pod naslovom Sirat Rasulullah, koju je Gijom preveo na engleski. Tu biografiju je potom priredio i pročistio Ibn Hišam u devetom veku (oko 830. n. e.).

Značaj ovog rkp. vidi se iz činjenice da on potvrđuje da je Ibn Ishak zaista prenosio događaj u kojem je Sotona nadahnuo Muhameda da izgovori stihove u pohvalu triju paganskih boginja Kurejšija — al-Lat, al-Uze i Manat. Nažalost, Ibn Hišam je ovaj izveštaj izbacio iz svoje uredničke prerade Ibn Ishakove sire.

Ovaj Muhamedov pad u očigledno idolopoklonstvo, u kojem ga je Sotona prevario da počini neoprostivi greh širka (up. Kuran 2:22; 4:48, 116), kasnije je ispravljen, a stihove je ukinuo „Gavrilo“, koji ga je obavestio da Alah te reči nije „objavio“ svome „poslaniku“.

Navodim iz Gijomove knjižice u kojoj se pominju ovi detalji:

Stihovi ubačeni u Kuran na Sotonin podsticaj

Rkp. fo. 56b; T. str. 1192 i dalje; S. str. 229; I.H. str. 241; L. str. 165

Teško da može biti sumnje u to da je Ibn Hišam izostavio deo teksta koji mu je došao do ruku jer ne navodi nikakve razloge za iznenadno obraćenje stanovnika Meke i ostavlja to neobjašnjenim. Potpuna priča je do sada bila poznata jedino od Taberija, koji je citirao Ibn Ishaka na osnovu Salaminog prenošenja. U toj verziji jasno je rečeno da je prorokova želja da okonča otuđenost između sebe i svoga naroda i da im olakša prihvatanje islama bila ono što ga je navelo da popusti Sotoninom nagovoru i doda reči „Ovo su uzvišene ždralice (garanik) čijem se posredovanju treba nadati“ (ili, u drugoj verziji, „koje je odobreno“).

Rukopis se slaže sa Salaminim izveštajem od Ibn Ishaka da su se iseljenici vratili iz Abisinije zato što su čuli za obraćenje Kurejšija usled ustupka učinjenog politeizmu, ali, začudo, ne navodi sporne reči. Pretpostavlja se da su one namerno izostavljene i da su čitaoci morali znati koje su, jer je inače pripovedanje nerazumljivo. Pominju se dva stiha, ali drugi nije naveden. S obzirom na to koliko je zanimljiv, dajem prevod rukopisa: „(Iseljenici) su ostali tamo gde su bili sve dok nisu čuli da su stanovnici Meke prihvatili islam i pali ničice. To je bilo zato što je Muhamedu bilo objavljeno poglavlje Zvezda (53) i poslanik ga je izgovorio. I muslimani i politeisti slušali su ga ćutke sve dok nije došao do svojih reči „Šta mislite o Latu i Uzau?!“ Pažljivo su ga slušali, dok su verni verovali (svome proroku). Neki su otpali kada su čuli Sotonin sedž i rekli: ’Alaha nam, služićemo im (garanicima) da bi nas one približile Alahu’. Sotona je ova dva stiha naučio svakog politeistu i njihov jezik ih je lako prihvatio. To je teško palo poslaniku sve dok mu nije došao Gavrilo i požalio mu se na ova dva stiha i na dejstvo koje su ona imala na narod. Gavrilo je odbio odgovornost za njih i rekao: ’Ti si narodu izgovorio nešto što ti ja nisam doneo od Boga i rekao si ono što ti nije rečeno da kažeš’. Poslanik je bio duboko ožalošćen i uplašen. Tada mu je Bog, radi utehe, objavio: „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio.“ pa sve do reči „Allah sve zna i mudar je.““ (Sura 22, 51).1

Ibn Kesir navodi maštovit razlog za obraćenje Mekanaca i kaže da Ibn Ishakova predaja nije verodostojna. Kaže da on sam nije naveo priču o garanicima jer bi možda bilo onih koji je čuju prvi put i koji o njoj ne bi umeli da zauzmu ispravan stav.

Suhejli, sa svojom uobičajenom iskrenošću, ne pravi pitanje od toga. Kaže da je uzrok povratka iseljenika bio onakav kakvim smo ga čuli, a takođe nam kaže da je, pored Ibn Ishaka, ovu predaju preneo i Musa ibn Ukba. Kaže da tradicionalisti odbacuju ovaj hadis, a da oni koji ga prihvataju imaju načina da ga objasne. Jedan od tih načina, kaže on, naime taj da je Sotona izgovorio reči koje su se raširile gradom, ali da ih poslanik nije izrekao, bio bi odličan da nije činjenice da predaja tvrdi da je Gavrilo rekao Muhamedu: „Ja ti ovo nisam doneo.“ (Gijom, New Light on the Life of Muhammad [Manchester University Press], str. 38–39; isticanje moje)

ZA DALJE ČITANJE

Kako događaj sa „sotonskim stihovima“ razotkriva Muhameda kao prokletog lažnog proroka, 1. deo, 2. deo

PREVARA PO IMENU ALI ATAJE: SOTONSKI STIHOVI, 1. DEO, 2. DEO, 3. DEO, DODATAK