Muhamedove seksualne povlastice · Apologetizam by Sam Shamoun

Ovo će biti veoma kratka objava.

Muhamedov bog je svom poslaniku dodelio određene seksualne povlastice koje nije dozvolio nikome drugom, poput uzimanja žene drugog čoveka i nametanja sebe ženama protiv njihove volje!

وَأَمَّا مَا أُحِلَّ لَهُ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَجُمْلَته سِتَّة عَشَرَ : الْأَوَّل : صَفِيّ الْمَغْنَم . الثَّانِي : الِاسْتِبْدَاد بِخُمُسِ الْخُمُس أَوْ الْخُمُس . الثَّالِث : الْوِصَال . الرَّابِع : الزِّيَادَة عَلَى أَرْبَع نِسْوَة . الْخَامِس : النِّكَاح بِلَفْظِ الْهِبَة . السَّادِس : النِّكَاح بِغَيْرِ وَلِيّ . السَّابِع : النِّكَاح بِغَيْرِ صَدَاق . الثَّامِن : نِكَاحه فِي حَالَة الْإِحْرَام . التَّاسِع : سُقُوط الْقَسْم بَيْن الْأَزْوَاج عَنْهُ , وَسَيَأْتِي . الْعَاشِر : إِذَا وَقَعَ بَصَره عَلَى اِمْرَأَة وَجَبَ عَلَى زَوْجهَا طَلَاقهَا , وَحَلَّ لَهُ نِكَاحهَا . قَالَ اِبْن الْعَرَبِيّ : هَكَذَا قَالَ إِمَام الْحَرَمَيْنِ , وَقَدْ مَضَى مَا لِلْعُلَمَاءِ فِي قِصَّة زَيْد مِنْ هَذَا الْمَعْنَى . الْحَادِيَ عَشَرَ : أَنَّهُ أَعْتَقَ صَفِيَّة وَجَعَلَ عِتْقهَا صَدَاقهَا . الثَّانِي عَشَرَ : دُخُول مَكَّة بِغَيْرِ إِحْرَام , وَفِي حَقّنَا فِيهِ اِخْتِلَاف . الثَّالِث عَشَر : الْقِتَال بِمَكَّة . الرَّابِع عَشَر : أَنَّهُ لَا يُورَث . وَإِنَّمَا ذُكِرَ هَذَا فِي قِسْم التَّحْلِيل لِأَنَّ الرَّجُل إِذَا قَارَبَ الْمَوْت بِالْمَرَضِ زَالَ عَنْهُ أَكْثَرُ مِلْكه , وَلَمْ يَبْقَ لَهُ إِلَّا الثُّلُث خَالِصًا , وَبَقِيَ مِلْك رَسُول اللَّه صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى مَا تَقَرَّرَ بَيَانه فِي آيَة الْمَوَارِيث , وَسُورَة ” مَرْيَم ” بَيَانه أَيْضًا . الْخَامِسَة عَشَر : بَقَاء زَوْجِيَّته مِنْ بَعْد الْمَوْت . السَّادِس عَشَر : إِذَا طَلَّقَ اِمْرَأَة تَبْقَى حُرْمَته عَلَيْهَا فَلَا تُنْكَح .

” أَنْ يَسْتَنْكِحهَا ” أَيْ يَنْكِحهَا , يُقَال : نَكَحَ وَاسْتَنْكَحَ , مِثْل عَجِبَ وَاسْتَعْجَبَ , وَعَجِلَ وَاسْتَعْجَلَ . وَيَجُوز أَنْ يَرِد الِاسْتِنْكَاح بِمَعْنَى طَلَب النِّكَاح , أَوْ طَلَب الْوَطْء .

„i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi, a ne ostalim vernicima“

Što se tiče onoga što je (Alah) proroku dao i učinio dozvoljenim, to je ukupno 16 stvari…

Drugo: Da (silom) uzme petinu petine ili čitavu petinu (ratnog plena)…

Četvrto: Da uzme više od četiri žene.

Peto: Da se oženi (jastankih, ili ima odnos) ženom koja usmeno izgovori svoju posvećenost (proroku).

Šesto: Da se oženi (jastankih) bez prisustva (ili dozvole) zakonskog staratelja.

Sedmo: Da se oženi (jastankih) bez miraza.

Osmo: Da se oženi (i ima odnos) tokom stanja obrednog posvećenja i očišćenja.

Deveto: Poništenje zakletve koju bi dao svojim ženama.

Deseto: Ako Muhamed pogleda ženu (i poželi je) ONDA JE NEOPHODNO DA JE NJEN MUŽ RAZVEDE I DA JE MUHAMED OŽENI. Ibn el-Arabi je rekao: „Ovo je isto rekao i sluga dve svete džamije, kao što je učenjacima bilo jasno IZ PRIČE O ZEJDU, koja je takođe imala ovo značenje.“

Jedanaesto: Da je prorok oslobodio Safiju (iz zarobljeništva) i njeno oslobođenje smatrao njenim mirazom.

Dvanaesto: Da uđe u Meku a da ne bude u stanju obrednog očišćenja.

Trinaesto: Da se bori u Meki.

Četrnaesto: Da ga niko uopšte ne nasleđuje. Ovo je pomenuto u zakletvi razrešenja, jer kada se čovek zbog bolesti približi smrti, veći deo njegovih poseda mu se oduzima tako da mu ne ostaje više od trećine. Ali proroku su njegovi posedi ostali, kao što se vidi iz stiha o nasleđivanju i iz sure Merjem.

Petnaesto: Njegov brak se i nakon njegove smrti smatra važećim.

Šesnaesto: Ako razvede ženu, ona ostaje zabranjena svima i ne sme biti udata, nikah, ni za koga drugog.

Jastankih dolazi od reči jankah. Jer se kaže u različitim oblicima nakaha i istankaha, baš kao što se kaže adžab i istadžab… Dozvoljeno je upotrebiti reč istankaha u značenju onoga ko traži brak ili onoga ko traži seksualni odnos. (Tafsir al-Kurtubi, K. 33:50; podebljanje i velika slova su naši)

و من القسم الثالث القبلة في الصوم مع وجود الشهوة. فقد كان (صلّى الله عليه و سلّم) يقبل عائشة رصى الله تعالى عنها و هو صائم و يمص لسانها، و لعله (صلّى الله عليه و سلّم)لم يكن يبلع ريقه المختلط بريقها. والخلوة بالأجنبية، وأنه (صلّى الله عليه و سلّم) إذا رغب في امرأة خلية كان له أن يدخل بها من غير لفظ نكاح أو هبة ومن غير ولي ولا شهود ، كما وقع له (صلّى الله عليه و سلّم) في زينب بنت جحش رضي لله تعالى عنها كما تقدم ، ومن غير رضاها ، وأنه إذا رغب امرأة متزوجة يجب على زوجها أن يطلقها له (صلّى الله عليه و سلّم) ، وأنه إذا رغب في أمة وجب على سيدها أن يهبها له. وله أن يتزوج المرأة لمن يشاء ب غير رضاها ، وله أن يتزوج في حل إحرامه ، و من ذلك نكاح ميمونة على ما تقدم. وأن يسطفي من الغنيمة ما شاء قبل القسمة من جارية أو غيرها.

„A iz trećeg dela [Muhamedu je dozvoljeno] da ljubi tokom posta pred svedocima, jer je [Muhamed] imao običaj da ljubi Aišu dok je postio i sisao je njen jezik. A moguće je da [Muhamed] nije gutao svoju pljuvačku koja se sjedinila sa njenom. I [Muhamedu je dozvoljeno] da bude nasamo sa stranom ženom. A ako bi poželeo ženu koja je neudata, onda mu je dozvoljeno da uđe kod nje [radi seksualnog odnosa] a da joj ne kaže da želi da ima seksualni odnos, ili bez dara i bez dozvole njenog staratelja i bez svedoka; baš kao u slučaju Zejnabe bint Džahš, koji je već pomenut, [koju je uzeo] protiv njene volje. A ako bi poželeo udatu ženu, onda njen muž mora da je razvede i da mu je preda. A ako bi poželeo robinju, onda njen gospodar mora da mu je da. I može da uda ženu za koga hoće protiv njene volje. I može da se ženi u ihramu, što se dogodilo kada je imao seksualni odnos sa Mejmunom, što je već pomenuto. I može da uzme koju god robinju poželi, kao i druge stvari, čak i pre nego što je ratni plen podeljen.“ (Nur el-Din el-Halabi, Al-Sirah al-Halabijah, tom 3, str. 419: ISBN: 2-7451-3370-5)

Čak je i Muhamedova nevesta-dete uvidela da ima nečeg prilično sumnjivog u tome što su Muhamedu dodeljene takve povlastice.

Prenosi Aiša:

Imala sam običaj da s prezirom gledam na one žene koje su same sebe dale Alahovom Poslaniku i govorila sam: „Zar žena može samu sebe da da (nekom čoveku)?“ Ali kada je Alah objavio: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh.“ (33:51), rekla sam (proroku): „Čini mi se da tvoj Gospod žuri da ispuni tvoje želje i prohteve.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 311 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=311)

Obratite pažnju na to kako je Aiša ismevala Muhameda kada bi njegov gospod slao „objave“ da bi opravdao njegovo povlašćeno postupanje prema pojedinim ženama u odnosu na druge, kao i to što je svom poslaniku dao dozvolu da uzme svaku ženu koja mu se slobodno ponudi.

Kuran se slaže sa Aišom da Alah žuri da ugodi Muhamedu:

„Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo sigurno da te okrenemo prema pravcu koji ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Časnom hramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu. Zaista, oni kojima je data Knjiga znaju da je to istina od njihovog Gospodara. A Allah nije nemaran prema onome šta oni rade.“ S. 2:144 Hilali-Khan

Evo kako muslimanski egzegete objašnjavaju ovaj tekst:

(„Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu“) [2:144]. Prorok, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, rekao je jednom Gavrilu, mir neka je s njim: „Želeo bih da me Alah, uzvišen je On, okrene sa kible Jevreja ka drugoj kibli“ – mislio je na Ćabu, jer je ona bila Avramova kibla. Gavrilo mu reče: „Ja sam sluga kao i ti; ništa nije u mojoj moći. Zato zamoli svog Gospoda da te okrene od nje ka Avramovoj kibli.“ Gavrilo se zatim uzdigao ka nebu, dok je Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i dalje gledao u nebo u nadi da će mu Gavrilo doneti vest o onome što je zatražio. I tako je Alah objavio ovaj stih.“ Obavestio nas je Abu Mansur Muhamed ibn Muhamed el-Mansuri> el-Hafiz Ali ibn Umar> Abd el-Vehab ibn Isa> Abu Hišam el-Rifai> Abu Bekr ibn Ijaš> Abu Ishak> el-Bara, koji je rekao: „Molili smo se sa Alahovim Poslanikom, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, šesnaest meseci nakon njegovog dolaska u Medinu, okrenuti ka Jerusalimu. Zatim je Alah saznao želju svog proroka, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i tako je objavio („Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu“).“ Ovo prenosi Muslim iz predanja Abu Bekra ibn Abi Šejbe od Abu el-Ahvasa. Takođe ga prenosi i Buhari iz predanja Abu Nuajma od Zuhajra, a i Zuhajr i Abu el-Ahvas preneli su ovo predanje od Abu Ishaka. (Ali ibn Ahmed el-Vahidi, Asbab Al-Nuzul, preveo Mokrane Guezzou https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=2&tTafsirNo=73&tSoraNo=2&tAyahNo=144&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2)

Čini se očiglednim da je glavna svrha Alahovog postojanja bila i jeste da zadovolji Muhamedove izopačene želje i seksualne požude!

Sledeće predanje nam otkriva kako se Aiša zaista osećala povodom svih Muhamedovih seksualnih povlastica:

Prenosi Muaza:

Aiša je rekla: „Alahov Poslanik je imao običaj da traži dozvolu od one žene kod koje je te noći trebalo da ostane, ako je hteo da ode kod neke druge, nakon što je objavljen ovaj stih:

„Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh.“ (33:51). Upitala sam Aišu: „Šta si mu ti govorila (u tom slučaju)?“ Ona reče: „Govorila sam mu: ‘Kada bih ti mogla uskratiti dozvolu (da ideš svojim drugim ženama), ne bih dopustila da tvoja naklonost bude podarena bilo kome drugom.’“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 312 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=312)

Čoveku postane žao Muhamedove neveste-deteta, budući da njene reči jasno otkrivaju njenu čežnju da ima čoveka koji joj je svim srcem odan, čime se potvrđuju reči našeg vaskrslog Gospoda da je Božji naum za srećne i zdrave brakove monogamija.

Aiša nije bila jedina koja se osećala zapostavljeno. Omar ibn el-Hatab dao je ovaj savet svojoj kćeri Hafsi, jednoj od Muhamedovih žena:

„… Zatim je Omar nastavio predanje i rekao: „Ja i moj komšija Ansarija iz plemena Beni Umeja ibn Zejd, koji je živeo u Avali el-Medini, posećivali smo proroka naizmenično. On bi išao jedan dan, a ja drugi dan. Kada bih ja otišao, donosio bih mu vesti o onome što se tog dana dogodilo u pogledu uputstava i naredbi, a kada bi on otišao, činio bi isto za mene. Mi, ljudi iz Kurejša, imali smo vlast nad ženama, ali kada smo došli da živimo sa Ansarijama, primetili smo da ansarijske žene imaju prevlast nad svojim muževima, pa su naše žene počele da preuzimaju navike ansarijskih žena. Jednom sam povikao na svoju ženu, a ona mi je vratila istom merom, i nije mi se svidelo što mi uzvraća. Rekla je: ‘Zašto ti smeta što ti odgovaram? Alaha mi, PROROKOVE ŽENE MU UZVRAĆAJU, A NEKE OD NJIH MOŽDA NE PROGOVORE S NJIM CELOG DANA DO NOĆI.’ To što je rekla me je uplašilo i rekao sam joj: ‘Ko god od njih tako čini, biće veliki gubitnik.’ Zatim sam se obukao, otišao Hafsi i upitao je: ‘Da li neka od vas drži Alahovog Poslanika ljutim po ceo dan do noći?’ Ona je potvrdno odgovorila. Rekao sam: ‘Ona je propala, izgubljena osoba (i nikada neće imati uspeha)! Zar se ne boji da bi se Alah mogao razgneviti zbog gneva Alahovog Poslanika, pa da tako bude upropašćena? Ne traži previše stvari od Alahovog Poslanika, ne uzvraćaj mu ni u kom slučaju i ne napuštaj ga. Traži od mene šta god želiš, i nemoj se povoditi za tim da oponašaš svoju komšinicu (tj. Aišu) u njenom ponašanju prema proroku), JER JE ONA (tj. Aiša) LEPŠA OD TEBE I DRAŽA Alahovom Poslaniku. (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 43, broj 648 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=43&translator=1&start=0&number=648)

Prenosi Ibn Abas:

da je Omar ušao kod Hafse i rekao: „O kćeri moja! Nemoj se povoditi za ponašanjem one koja se ponosi svojom lepotom zbog ljubavi koju Alahov Poslanik gaji prema njoj.“ Pod „njom“ je mislio na Aišu. Omar je dodao: „Zatim sam to rekao Alahovom Poslaniku, a on se (čuvši to) osmehnuo.“ (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 145 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=62&translator=1&start=0&number=145)

Omarove izjave pokazuju da žene nisu bile zadovoljne svojim položajem i da se Aiša posebno prilično ponosila činjenicom da ju je Muhamed voleo više od ostalih. Niti je Hafsa bila jedina žena koja je bila zapostavljena zbog toga što je Muhamed voleo i davao prednost Aiši:

Prenosi Urva od Aiše:

Žene Alahovog Poslanika bile su podeljene u dve grupe. Jednu grupu su činile Aiša, Hafsa, Safija i Sevda; a drugu grupu Um Salama i ostale žene Alahovog Poslanika. Muslimani su znali da Alahov Poslanik voli Aišu, pa ako bi neko od njih imao dar i želeo da ga da Alahovom Poslaniku, odlagao bi ga sve dok Alahov Poslanik ne bi došao u Aišin dom, a onda bi mu svoj dar poslao u njen dom. Grupa Um Salame je zajedno razmotrila to pitanje i odlučila da Um Salama zamoli Alahovog Poslanika da kaže ljudima da mu darove šalju u kuću one žene kod koje se on tada nalazi. Um Salama je Alahovom Poslaniku rekla ono što su dogovorile, ali on nije odgovorio. Zatim su je one (te žene) upitale o tome. Rekla je: „Nije mi ništa rekao.“ Zamolile su je da s njim ponovo razgovara. Razgovarala je s njim ponovo kada ga je srela na svoj dan, ali on nije dao odgovor. Kada su je upitale, odgovorila je da nije dao nikakav odgovor. Rekle su joj: „Razgovaraj s njim sve dok ti ne odgovori.“ Kada je došao njen red, ponovo je razgovarala s njim. Tada joj je rekao: „Nemoj me vređati u vezi sa Aišom, JER MI BOŽANSKA NADAHNUĆA NE DOLAZE NI U JEDNOJ POSTELJI OSIM U AIŠINOJ.“ Nato je Um Salama rekla: „Kajem se Alahu što sam te uvredila.“ Zatim je grupa Um Salame pozvala Fatimu, kćer Alahovog Poslanika, i poslala je Alahovom Poslaniku da mu kaže: „Tvoje žene traže da prema njima i prema kćeri Abu Bekra postupaš POD JEDNAKIM USLOVIMA.“ Fatima mu je zatim prenela poruku. Prorok reče: „O kćeri moja! Zar ne voliš onu koju ja volim?“ Ona je potvrdno odgovorila, vratila se i ispričala im kakvo je stanje. Zamolile su je da ponovo ode kod njega, ali ona je odbila. Zatim su poslale Zejnabu bint Džahš, koja je otišla kod njega I UPOTREBILA OŠTRE REČI, REKAVŠI: „Tvoje žene traže od tebe DA PREMA NJIMA i prema kćeri Ibn Abu Kuhafe POSTUPAŠ POD JEDNAKIM USLOVIMA.“ Nato je podigla glas I VREĐALA Aišu U LICE toliko da je Alahov Poslanik pogledao u Aišu da vidi da li će uzvratiti. Aiša je počela da odgovara Zejnabi sve dok je nije ućutkala. Prorok je zatim pogledao u Aišu i rekao: „Ona je zaista kći Abu Bekra.“ (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 47, broj 755 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=47&translator=1&start=0&number=755)

Kakva drskost od Muhameda da svoje povlašćeno postupanje prema Aiši opravdava time što je ona bila jedina žena u čijoj bi mu postelji i odeći dolazilo nadahnuće!

Molim se da muslimani koji ovo pročitaju vide Muhameda onakvim kakav je zaista bio i da se okrenu Isusu Hristu, svojoj jedinoj nadi spasenja.