Muhamedova nepravedna i nemoralna pravila o preljubi

Kuran nalaže da moraju postojati četiri svedoka preljubničkog čina pre nego što iko može biti osuđen za preljubu:

„Bludnicu i bludnika izbičujte sa po stotinu udaraca biča, i neka vas pri vršenju Allahovih propisa ne obuzima prema njima nikakvo sažaljenje, ako verujete u Allaha i u Sudnji dan, i neka njihovom kažnjavanju posvedoči jedna grupa vernika! Bludnik se ne ženi osim sa bludnicom ili neznanoboškinjom, a sa bludnicom se ženi samo bludnik ili neznanobožac, a vernicima je to zabranjeno. Oni koji potvore čedne žene, a potom ne dokažu to sa četiri svedoka, izbičujte ih sa osamdeset udaraca i ne primajte nikada više njihovo svedočenje; oni su nečasni ljudi, osim onih koji se posle toga pokaju i poprave, jer Allah oprašta grehe i milostiv je. A oni koji okrive svoje žene, a ne budu imali drugih svedoka, nego su samo oni svedoci, potvrdiće svoje svedočenje zakletvom Allahom, i to četiri puta da zaista govore istinu, a peti put da ih pogodi Allahovo prokletstvo ako lažu! A ona će kazne biti pošteđena, ako se četiri puta Allahom zakune da on, uistinu, laže. A peti put da je stigne Allahova srdžba, ako on govori istinu! A da nije Allahove dobrote prema vama i Njegove milosti... A Allah, zaista, prima pokajanje i mudar je! Među vama je bilo onih koji su iznosili potvoru. Vi ne smatrajte to nekim zlom po vas; ne, to je dobro po vas. Svaki od njih biće kažnjen prema grehu koji je zaslužio, a onoga od njih koji je to najviše radio čeka velika patnja. Zašto, čim ste to čuli, vernici i vernice nisu jedni o drugima dobro pomislili i rekli: „Ovo je očigledna potvora!““ S. 24:2-12

Hadisi beleže kako Muhamed izričito govori čoveku da, ako zatekne svoju ženu sa nekim drugim, mora smesta da otrči po četiri svedoka pre nego što išta preduzme ili optuži svoju suprugu za preljubu!

19 Knjiga o prizivanju prokletstva

Abu Hurejra je preneo da je Sad b. Ubada rekao:

Allahov Poslaniče, ako bih kod svoje žene zatekao muškarca, da li treba da čekam dok ne dovedem četiri svedoka? On reče: Da.

Referenca: Sahih Muslim 1498b

Referenca u knjizi: Knjiga 19, hadis 20

USC-MSA veb (engleska) referenca (zastareli sistem numeracije): Knjiga 9, hadis 3570 (sunnah.com https://sunnah.com/muslim:1498b; naglasak moj)

19 Knjiga o prizivanju prokletstva

Abu Hurejra je preneo da je Sad b. Ubada rekao: Allahov Poslaniče, ako bih kod svoje žene zatekao muškarca, zar ne smem da ga dotaknem pre nego što dovedem četiri svedoka? Allahov Poslanik reče: Da. On reče: Nipošto. Tako mi Onoga koji te je poslao sa Istinom, pre toga bih pohitao na njega svojim mačem. Allahov Poslanik reče: Čujte šta govori vaš vođa. On ljubomorno čuva svoju čast, ja sam ljubomorniji od njega, a Bog je ljubomorniji od mene.

Referenca: Sahih Muslim 1498c

Referenca u knjizi: Knjiga 19, hadis 21

USC-MSA veb (engleska) referenca (zastareli sistem numeracije): Knjiga 9, hadis 3571 (sunnah.com https://sunnah.com/muslim:1498c; naglasak moj)

13 Brak

(14a) Poglavlje: Prizivanje prokletstva – Odeljak 1

Abu Hurejra je ispričao da je Sad b. Ubada upitao: „Ako bih zatekao muškarca sa svojom ženom, zar ne smem da ga dotaknem pre nego što dovedem četiri svedoka?“ Kada je Božji Poslanik odgovorio da je tako, on reče: „Nipošto. Kunem se Onim koji te je poslao sa istinom da bih pre toga potegao mač na njega.“ Božji Poslanik reče: „Čujte šta govori vaš vođa. On ljubomorno čuva svoju čast, ali ja sam ljubomorniji od njega, a Bog je ljubomorniji od mene.“

Muslim ga prenosi.

Referenca: Miškat al-Masabih 3308

Referenca u knjizi: Knjiga 13, hadis 222 (sunnah.com https://sunnah.com/mishkat:3308; naglasak moj)

41 Vrste krvarine (Kitab Al-Dijat)

(1655) Poglavlje: Ako čovek zatekne muškarca sa svojom ženom, treba li da ga ubije?

Preneo Abu Hurejra: Sad b. Ubada je rekao Allahovom Poslaniku: Šta misliš, ako kod svoje žene zateknem muškarca, treba li da mu dam vremena dok ne dovedem četiri svedoka?“ On reče: „Da“.

Ocena: sahih (Al-Albani)

Referenca: Sunan Abi Davud 4533

Referenca u knjizi: Knjiga 41, hadis 40

Engleski prevod: Knjiga 40, hadis 4518 (sunnah.com https://sunnah.com/abudawud:4533; naglasak moj)

Muveta Malikova

36 Presude

Jahja mi je preneo od Malika, od Suhajla ibn Abi Saliha as-Samana, od njegovog oca, od Abu Hurejre, da je Sad ibn Ubada rekao Allahovom Poslaniku: „Šta misliš, ako zateknem muškarca sa svojom ženom? Da li da mu dam rok dok ne dovedem četiri svedoka?“ Allahov Poslanik reče: „Da.“

USC-MSA veb (engleska) referenca: Knjiga 36, hadis 17

Arapska referenca: Knjiga 36, hadis 1421 (sunnah.com https://sunnah.com/urn/514200; naglasak moj)

Muveta Malikova

41 Hudud

Malik mi je preneo od Suhajla ibn Abi Saliha, od njegovog oca, od Abu Hurejre, da je Sad ibn Ubada rekao Allahovom Poslaniku: „Šta misliš, šta bi trebalo da uradim ako bih zatekao muškarca sa svojom ženom? Da li da ga ostavim tu dok ne dovedem četiri svedoka?“ Allahov Poslanik reče: „Da.“

USC-MSA veb (engleska) referenca: Knjiga 41, hadis 7

Arapska referenca: Knjiga 41, hadis 1509 (sunnah.com https://sunnah.com/urn/515080; naglasak moj)

Da nesreća bude veća, islamska pravna nauka zahteva da sva četvorica svedoka moraju zaista videti kako muški polni organ ulazi u ženinu vaginu!

Svedočenje o nedozvoljenim polnim činovima

Fetva br.: 89034

Datum fetve: 9-12-2004 – 27. ševal 1425

Pitanje

Pročitao sam da je za dokazivanje bluda ili preljube potrebno da najmanje četiri svedoka vide sam polni čin. Da li je to tačno? Da li je to praktično moguće, da četiri osobe gledaju polni odnos? Da li se kamenovanje na smrt još uvek sprovodi u Saudijskoj Arabiji?

Odgovor…

Budući da su blud i preljuba među najtežim stvarima i odvratnim delima, islam je propisao odvraćajuću kaznu za onoga ko bude osuđen da je počinio te grehe. Budući da islam brižljivo čuva mir u društvu i štiti čast i dostojanstvo pojedinca, postavio je izvesne uslove za dokazivanje bluda i preljube, kako nedužni ljudi ne bi bili lažno optuženi za ono što nisu učinili. Tako, na primer, da bi blud i preljuba bili dokazani, četiri svedoka moraju posvedočiti da su videla sam čin, a njihovo svedočenje ne bi bilo prihvaćeno osim ako svaki od njih ne posvedoči da je video muški polni organ unutar ženine vagine, jer je moguće da je s njom delio postelju a da s njom nije počinio nikakav polni čin. Nema sumnje da je na ovaj način veoma teško dokazati blud i preljubu, ali nije nemoguće. Svrha ovog uslova jeste, kao što smo rekli, zaštita časti i dostojanstva muslimana.

Allah najbolje zna. (Islamweb.net https://www.islamweb.net/en/fatwa/89034/witnessing-of-illicit-sex-acts; naglasak moj)

ŠTA JE SA ŽENAMA KAO SVEDOCIMA?

Problem se javlja odmah kada imamo na umu da Kuran kaže da svedočenje jedne žene vredi samo pola svedočenja jednog muškarca, zbog čega su potrebne dve žene da bi se izjednačile sa svedočenjem jednog muškarca:

„I uzmite dva svedoka između vas, pa ako ne nađete dva muškarca, onda jednog muškarca i dve žene sa kojima ste kao svedocima zadovoljni. Ako jedna od njih dve pogrešno šta kaže, neka je druga podseti. I neka se svedoci ne ustežu, ako budu pozvani, da dođu.“ S. 2:282 Hilali-Khan

Muhamed je objasnio zašto svedočenje dve žene vredi koliko svedočenje jednog muškarca:

Preneo Abu Said al-Hudri:

Poslanik reče: „Zar svedočenje žene nije jednako polovini svedočenja muškarca?“ Žene rekoše: „Jeste.“ On reče: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENSKOG UMA.“ (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 48, broj 826 http://www.searchtruth.com/book_display.php?book=48&translator=1&start=0&number=826)

Ovo učenje da su žene glupe i manje inteligentne od muškaraca nalazi se svuda po islamskom korpusu:

Prema Junusu – Ibn Vehbu – Ibn Zejdu (u komentaru Božjih reči: „I on je šapnuo“): Sotona je šapnuo Evi o drvetu i uspeo da je odvede do njega; potom je to učinio primamljivim Adamu. Nastavio je. Kada je Adam osetio potrebu za njom i pozvao je, ona reče: Ne! osim ako ne odeš tamo. Kada je otišao, ona ponovo reče: Ne! osim ako ne jedeš sa ovog drveta. Nastavio je. Oboje su jeli sa njega i njihova stidna mesta im postadoše vidljiva. Nastavio je. Adam je zatim bežeći hodao po Raju. Njegov Gospod ga pozva: Adame, zar bežiš od Mene? Adam odgovori: Ne, Gospode moj, nego se stidim pred Tobom. Kada je Bog upitao šta mu je izazvalo nevolju, on odgovori: Eva, Gospode moj. Nato Bog reče: Sada je Moja obaveza da učinim da ona krvari jednom mesečno, kao što je ona učinila da ovo drvo krvari. TAKOĐE ĆU JE UČINITI GLUPOM, iako sam je stvorio razumnom (halimah), i moram učiniti da s mukom podnosi trudnoću i porođaj, iako sam joj olakšao da zatrudni i rodi. Ibn Zejd reče: Da nije bilo nevolje koja je zadesila Evu, žene ovoga sveta ne bi imale menstruaciju, I BILE BI RAZUMNE i, kada zatrudne, lako bi rađale. (The History of Al-Tabari: General Introduction and From the Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom 1, str. 280-281; podebljanja i velika slova moji)

„… I pozovite da posvedoče, o dugu, dva svedoka, muškarca, punoletne slobodne muslimane; ili, ako ta dvojica, svedoka, nisu muškarci, onda jednog muškarca i dve žene, da svedoče, takve svedoke koje odobravate, zbog njihove pobožnosti i čestitosti; broj žena je zbog činjenice, da ako jedna od dve žene pogreši, zaboravi svedočenje, S OBZIROM NA NJIHOVU MANJU OŠTROUMNOST I TAČNOST; druga, ona koja pamti, podsetiće je (čita se fa-tudhakkira ili fa-tudhkira), onu koja je zaboravila — klauzula o ‘podsećanju’ jeste razlog [za izbor dve žene], to jest, da bi bila podsećena ako pogreši ili zaluta u grešku, jer je to [zaboravnost] uzrok toga (varijantno čitanje [za an, ‘da’] ima uslovno in, ‘ako’, sa [glagolom u obliku] tudhakkiru, ‘ona će podsetiti’, čime nastaje nova rečenica, čiji odgovor [sledi])…“ (Tafsir al-Dželalejn, K. 2:282 http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=2&tAyahNo=282&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanja i velika slova moji)

Muškarci su zaduženi za žene, imaju vlast nad njima, discipluju ih i drže ih pod kontrolom, zbog onoga čime je Bog dao prednost jednima nad drugima, to jest, zato što im je Bog dao prednost nad ženama, U ZNANJU, RAZUMU, vlasti i drugom, i zbog onoga što izdvajaju, za njih [žene], iz svoje imovine…“ (Isto, K. 4:34 http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=4&tAyahNo=34&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanja i velika slova moji)

(A ako nema dva muškarca (na raspolaganju), onda jedan muškarac i dve žene) ovaj zahtev važi samo za ugovore koji neposredno ili posredno uključuju novac. Alah zahteva da dve žene zauzmu mesto jednog muškarca kao svedoka, zbog ženinih nedostataka, kako ih je Poslanik opisao. Muslim je u svom Sahihu zabeležio da je Abu Hurejra rekao da je Allahov Poslanik rekao…

<<O žene! Delite milostinju i tražite oproštaj, jer sam video da vi činite većinu stanovnika Vatre.>>

Jedna rečita žena reče: „O Allahov Poslaniče! Zašto mi činimo većinu stanovnika Vatre?“ On reče…

<<Mnogo proklinjete i ne cenite svog supružnika. Nikada nisam video da oni koji imaju manjkavost u umu i veri vladaju onima koji imaju zdrav razum, osim vas.>> Ona reče: „O Allahov Poslaniče! Šta je ta manjkavost u umu i veri?“ On reče…

<<Što se tiče manjkavosti njenog uma, svedočenje dve žene jednako je svedočenju jednog muškarca, i to je manjkavost uma. Što se tiče manjkavosti u veri, žena po nekoliko noći ne obavlja molitvu i prekida post u ramazanu.>>

Alahova izjava…

(takve koje prihvatate za svedoke) zahteva sposobnost svedoka. Dalje, Alahova izjava…

(pa ako jedna od njih pogreši) odnosi se na dve žene svedoke; kad god jedna od njih zaboravi deo svedočenja…

(druga će je podsetiti) što znači, svedočenje druge žene ispravlja manjkavost zaboravnosti kod prve.

Alahova izjava…

(I neka svedoci ne odbiju kada budu pozvani) znači, kada su ljudi pozvani da svedoče, treba da pristanu, kako su rekli Katada i Ar-Rabi` bin Anas. Slično tome, Alah je rekao…

(Neka pisar ne odbije da piše onako kako ga je Alah naučio)…

DILEMA

Prethodno pokazuje da bi, u slučaju svedokinja, bio potreban dvostruko veći broj nego muškaraca da bi se potvrdilo da je preljuba počinjena, i to samo ako doslovno vide kako muški polni organ zaista nestaje u vagini!

Obratite pažnju na sve moguće scenarije ako se žene uključe u spisak svedoka:

Osam žena ako nema muškaraca.
Jedan muškarac i šest žena.
Dva muškarca i četiri žene.
Tri muškarca i dve žene.

Podrazumeva se da je ovo krajnje ponižavajuće i obeščašćujuće za žene.

RAZLOG ZBOG KOJEG JE MUHAMED ZAHTEVAO ČETIRI SVEDOKA

Ono što čitaoci možda ne shvataju jeste da je zahtev za četiri muška svedoka bio „spušten“ da bi Muhamedova dete-nevesta bila oslobođena optužbe za preljubu.

Islamski izvori tvrde da je Ajša bila optužena da je počinila preljubu sa muslimanom po imenu Safvan bin al-Muatal. Kada Muhamed nije mogao da dokaže njenu nevinost (pošto je i sam sumnjao u njenu vernost), a njegovi sledbenici umalo nisu došli do fizičkog obračuna zbog tog pitanja, on je onda zgodno izašao sa odredbama koje se nalaze u suri 24.

Evo šta je napisao Ibn Kesir:

Al-Ifk (Kleveta)

Narednih deset ajeta objavljeno je povodom Ajše, majke vernika, kada su klevetnici i lažljivci među licemerima izneli optužbe protiv nje i širili laži o njoj. Alah je postao ljubomoran u njeno ime i u ime svoga Poslanika, i objavio je njenu nevinost da bi zaštitio čast Allahovog Poslanika. On je rekao…

(Zaista, oni koji su izneli klevetu jesu skupina među vama) što znači da nisu bili jedan ili dvojica, nego skupina. Na čelu te skupine bio je Abdulah bin Ubej bin Salul, vođa licemera, koji je izmislio laž i šaputao je drugima, sve dok neki muslimani nisu počeli da u nju veruju, a drugi su pomišljali da je možda moguća i počeli su o tome da govore. Tako je stanje ostalo skoro čitav mesec, sve dok nije objavljen Kuran. To je preneseno u sahih hadisima. Imam Ahmed je zabeležio da je Az-Zuhri rekao: Said bin Al-Musajib, Urva bin Az-Zubejr, Alkama bin Vakas i Ubejdulah bin Abdulah bin Utba bin Masud ispričali su mi priču o Ajši, Poslanikovoj ženi, kada su klevetnici rekli ono što su rekli o njoj, i kada je Alah objavio njenu nevinost. Svaki od njih ispričao je nešto o toj priči, a neki su znali više pojedinosti od drugih ili su više zapamtili. Priču sam naučio od svakog od njih, a oni su je čuli od same Ajše, i ono što mi je jedan ispričao potvrđivalo je ono što su rekli drugi. Spomenuli su da je Ajša, Poslanikova žena, rekla: „Kada je Allahov Poslanik hteo da krene na put, bacao bi kocku među svojim ženama, a ona čija bi kocka bila izvučena pošla bi s njim.“

Ajša reče: „Tako je bacio kocku među nama povodom pohoda na koji je kretao, i moja je izvučena, pa sam pošla sa Allahovim Poslanikom. To je bilo nakon što je bila objavljena zapovest o hidžabu, pa sam putovala u svojoj nosiljci i ostajala u njoj kada bismo logorovali. Putovali smo dok Allahov Poslanik nije završio svoj pohod, a onda smo se vratili. Kako smo se približavali Medini, zaustavili smo se nakratko, a zatim su objavili da se putovanje nastavlja. Kada sam to čula, brzo sam se udaljila od vojske da obavim nuždu, a zatim sam se vratila do svoje nosiljke. Onda sam stavila ruku na grudi i primetila da mi se ogrlica od oniksa i karneola pokidala, pa sam se vratila da je tražim, i zbog toga sam zakasnila. U međuvremenu su došli ljudi koji su moju nosiljku podizali na kamilu i stavili je na kamilu, misleći da sam ja unutra. U ono vreme žene su bile vitkije i nisu bile tako teške, jele su samo po nekoliko zalogaja hrane. Zato ljudi nisu ništa posumnjali kada su podigli tako laku nosiljku, jer sam bila mlada žena. Krenuli su, a ja sam našla svoju ogrlicu nakon što je vojska već otišla.

„Zatim sam se vratila na mesto gde smo se bili zaustavili, i nisam videla nikoga da pozovem niti da mi odgovori. Otišla sam, dakle, na mesto gde sam ranije bila, misleći da će ljudi primetiti da me nema i vratiti se po mene. Dok sam tu sedela, zaspala sam. Safvan bin Al-Muatal As-Sulami Az-Zakvani odmarao se tokom noći iza vojske. Zatim je krenuo pred samo svanuće i ujutru stigao do mesta gde sam bila, gde je ugledao obris usnule osobe. Prišao mi je i prepoznao me kada me je video, pošto me je viđao pre nego što mi je hidžab postao obaveza. Kada me je video, rekao je: ‘Zaista, Alahu pripadamo i Njemu ćemo se vratiti.’ Probudila sam se i pokrila lice svojim džilbabom (gornjom haljinom). Tako mi Alaha, nije mi progovorio ni reč, niti sam ga čula da išta kaže osim: ‘Zaista, Alahu pripadamo i Njemu ćemo se vratiti,’ sve dok nije doveo svoju kamilu i naterao je da klekne kako bih mogla da je uzjašem, a zatim je krenuo vodeći kamilu dok nismo sustigli vojsku u vreme zuhra.

„Ima ljudi koji su propali zbog onoga što mi se dogodilo, a onaj koji je u tome imao najveći udeo bio je Abdulah bin Ubej bin Salul. Kada smo se vratili u Medinu, bila sam bolesna mesec dana, a ljudi su govorili ono što su klevetnici govorili, dok ja o tome nisam znala ništa. Ono što me je uznemiravalo dok sam bila bolesna jeste to što nisam viđala onu ljubaznost koju sam navikla da vidim kod Allahovog Poslanika. Kada sam bila bolesna, on bi samo ušao i rekao…

<<Kako je ta (žena)?>> To je ono što me je uznemiravalo. Nisam osećala da nešto nije u redu sve dok nisam izašla napolje pošto mi je bilo bolje, a Um Mistah je izašla sa mnom, idući ka Al-Manasi`, kuda smo išle da obavimo nuždu, a izlazile smo u tu svrhu samo noću. To je bilo pre nego što smo imali nužnike blizu naših kuća; naš običaj bio je sličan običaju ranih Arapa, koji su izlazili u pustinju da obave nuždu, jer smo smatrali da je nezgodno i štetno imati nužnike u kućama. Tako sam izašla sa Um Mistah, koja je bila kći Abu Ruhma bin Al-Mutaliba bin Abd Manafa, a njena majka bila je kći Sahra bin Amira, tetka Abu Bekra As-Sidika. Njen sin bio je Mistah bin Utata bin Abad bin Al-Mutalib. Kada smo završile ono radi čega smo išle, kći Abu Ruhma, Um Mistah, i ja krenule smo natrag ka mojoj kući. Um Mistah se sapleo o svoju odeću i reče: ‘Neka propadne Mistah!’ Rekoh joj: ‘Kakvu si to ružnu stvar izgovorila! Zar vređaš čoveka koji je bio prisutan na Bedru?’ Ona reče: ‘Zaboga, zar nisi čula šta je rekao?’ Rekoh: ‘Šta je rekao?’ Tada mi je ispričala šta su klevetnici govorili, što me je učinilo još bolesnijom. Kada sam se vratila kući, Allahov Poslanik je ušao k meni i pozdravio me, a zatim rekao…

<<Kako je ta (žena)?>> Rekoh mu: ‘Hoćeš li mi dozvoliti da odem svojim roditeljima?’ U tom trenutku želela sam da potvrdim vest čuvši je od njih. Allahov Poslanik mi je dozvolio, pa sam otišla svojim roditeljima i upitala majku: ‘O majko, o čemu to ljudi govore?’ Moja majka reče: ‘Smiri se, jer tako mi Alaha, nema lepe žene koju muž voli i koja ima suparnice a da joj te suparnice ne bi nalazile mane.’ Rekoh: ‘Subhan Allah! Zar ljudi zaista o tome govore?’ Plakala sam čitave noći do jutra. Suze mi nisu prestajale i uopšte nisam spavala, i jutro je došlo dok sam još plakala. Pošto je objava bila prestala, Allahov Poslanik je pozvao Alija bin Abi Taliba i Usamu bin Zejda, i posavetovao se s njima o razvodu od svoje žene. Što se tiče Usame bin Zejda, on je Allahovom Poslaniku rekao ono što je znao o nevinosti njegove žene i o njegovoj naklonosti prema njoj. Rekao je: ‘O Allahov Poslaniče, ona je tvoja žena, i mi o njoj ne znamo ništa osim dobra.’ Ali Ali bin Abi Talib reče: ‘O Allahov Poslaniče, Alah ti nije nametnuo ograničenja, i ima mnogo drugih žena osim nje. Ako pitaš njenu služavku, ona će ti reći istinu.’ Tako je Allahov Poslanik pozvao Bariru i rekao…

<<O Bariro, jesi li ikada videla nešto zbog čega bi mogla posumnjati u Ajšu?>> Barira mu reče: ‘Tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, nikada nisam videla ništa zbog čega bih je mogla kriviti, osim toga da je mlada devojka koja ponekad zaspi i ostavi testo svoje porodice nezaštićeno, pa dođu domaće koze i pojedu ga.’ Tada je Allahov Poslanik ustao i (obratio se ljudima) i upitao ko će mu obračunati sa Abdulahom bin Ubejem bin Salulom. Dok je stajao na minberu, Allahov Poslanik reče…

<<O muslimani, ko će mi pomoći protiv čoveka koji me je povredio klevetajući moju porodicu? Tako mi Alaha, o svojoj porodici ne znam ništa osim dobra, a ljudi krive čoveka o kojem ne znam ništa osim dobra, i on nikada nije ulazio kod moje porodice osim sa mnom.>>

„Sad bin Muaz Al-Ansari ustade i reče: ‘O Allahov Poslaniče, tako mi Alaha, ja ću se obračunati s njim umesto tebe. Ako je iz (plemena) Al-Aus, odrubiću mu glavu, a ako je od naše braće iz (plemena) Al-Hazredž, reci nam šta da činimo i mi ćemo to učiniti.’ Zatim ustade Sad bin Ubada. On je bio vođa Al-Hazredža i bio je čestit čovek, ali ga je obuzeo plemenski zanos. Reče Sadu bin Muazu: ‘Tako mi Alaha, nećeš ga ubiti i nikada nećeš moći da ga ubiješ.’ Zatim ustade Usejd bin Hudajr, koji je bio rođak Sada bin Muaza, i reče Sadu bin Ubadi: ‘Lažeš! Tako mi Alaha, ubićemo ga, a ti si licemer koji se prepire u ime licemera!’ Tada su se dve skupine, Al-Aus i Al-Hazredž, razgnevile i umalo nisu došle do fizičkog obračuna, dok je Allahov Poslanik stajao na minberu, pokušavajući da ih smiri dok se nisu utišali, a zatim je i sam Allahov Poslanik zaćutao. Toga dana toliko sam plakala, suze mi nisu prestajale i uopšte nisam spavala.

„Moji roditelji su mislili da će mi jetra prsnuti od tolikog plača. Dok su sedeli sa mnom, a ja plakala, jedna žena od Ansarija zatraži dozvolu da me vidi. Pustila sam je unutra, i ona sede i plakaše sa mnom. Dok smo bile u tom stanju, uđe Allahov Poslanik, pozdravi nas i sede. Nikada nije sedeo sa mnom otkako su glasine počele, a mesec dana je prošao a da mu nije došla nikakva objava o mom slučaju. Allahov Poslanik izgovori tešehud kada je seo, a zatim reče…

<<Zatim, o Ajša, rečeno mi je to i to o tebi, i ako si nevina, Alah će objaviti tvoju nevinost, ali ako si počinila greh, onda traži Alahov oproštaj i pokaj se Njemu, jer kada sluga prizna svoj greh i pokaje se Alahu, On prihvata njegovo pokajanje.>>

„Kada je Allahov Poslanik završio ono što je imao da kaže, suze su mi potpuno stale i nisam osetila više ni kap. Tada rekoh svome ocu: ‘Odgovori Allahovom Poslaniku umesto mene.’ On reče: ‘Ne znam šta bih rekao Allahovom Poslaniku.’ Tada rekoh svojoj majci: ‘Odgovori Allahovom Poslaniku umesto mene.’ Ona reče: ‘Ne znam šta bih rekla Allahovom Poslaniku.’ Iako sam bila samo mlada devojka koja nije zapamtila mnogo Kurana, rekoh: ‘Tako mi Alaha, znam da ste toliko slušali ovu priču da vam se usadila u umove i da joj verujete. Zato, ako vam sada kažem da sam nevina — a Alah zna da sam nevina — nećete mi verovati; ali ako vam nešto priznam — a Alah zna da sam nevina — verovaćete mi. Tako mi Alaha, ne mogu naći nikakav primer da vam ga navedem osim onoga što je rekao otac poslanika Jusufa…

(Zato je (meni) strpljenje najprikladnije. A od Alaha se traži pomoć protiv onoga (laži) što opisujete) (12:18). Zatim sam okrenula lice i legla na svoju postelju. Tako mi Alaha, u tom trenutku znala sam da sam nevina i da će Alah dokazati moju nevinost, jer sam bila nevina, ali tako mi Alaha, nisam mislila da će Alah objaviti Kuran koji će se zauvek učiti o mojoj situaciji, jer sam sebe smatrala previše beznačajnom da bi Alah objavio išta o meni. Ali nadala sam se da će Allahov Poslanik videti san u kojem će Alah dokazati moju nevinost. Tako mi Alaha, Allahov Poslanik nije se pomerio s mesta gde je sedeo i niko nije napustio kuću pre nego što je Alah spustio objavu svome Poslaniku, i njega je obuzelo stanje koje ga je uvek obuzimalo kada bi mu došla objava, sve dok kapi znoja poput bisera ne bi potekle niz njega, čak i po zimskom danu; to je bilo zbog težine reči koje su mu se objavljivale. Kada je to stanje prošlo — a Allahov Poslanik se osmehivao — prvo što je rekao bilo je…

<<Raduj se, o Ajša, Alah je objavio tvoju nevinost.>> Moja majka mi reče: ‘Ustani i idi k njemu.’ Rekoh: ‘Tako mi Alaha, neću ići k njemu i neću zahvaljivati nikome osim Alahu, neka je slavljen, jer je On Onaj koji je dokazao moju nevinost.’ Tako je Alah objavio:

(Zaista, oni koji su izneli klevetu jesu skupina među vama.), do desetog ajeta. Alah je objavio ove ajete o mojoj nevinosti. Abu Bekr, koji je izdržavao Mistaha bin Utatu jer mu je bio blizak rođak i jer je bio siromašan, reče: ‘Tako mi Alaha, nikada više neću ništa potrošiti na njega posle onoga što je rekao o Ajši.’ Tada je Alah objavio…

(I neka se oni među vama koji su blagosloveni obiljem i bogatstvom ne zaklinju da neće davati svojim srodnicima.) do Njegovih reči…

(Zar ne biste voleli da vam Alah oprosti? A Alah mnogo prašta, Milostiv je) (24:22). Abu Bekr tada reče: ‘Tako mi Alaha, zaista volim da mi Alah oprosti.’ Pa je nastavio da izdržava Mistaha kao što ga je izdržavao ranije, i reče: ‘Tako mi Alaha, nikada neću prestati da ga izdržavam.’ Allahov Poslanik upita Zejnabu bint Džahš o mojoj situaciji, i reče…

<<O Zejnab, šta znaš i šta si videla?>> Ona reče: ‘O Allahov Poslaniče, neka Alah zaštiti moj sluh i moj vid. Tako mi Alaha, ne znam ništa osim dobra.’ Ona je ta koja se sa mnom nadmetala među Poslanikovim ženama, ali ju je Alah sačuvao (od laganja) zbog njene pobožnosti. Ali njena sestra Hamna bint Džahš nastavila je da se bori u njeno ime, pa je propala zajedno sa onima koji su propali.“

Ibn Šihab reče: „Toliko znamo o toj skupini ljudi.“ To su takođe zabeležili Al-Buhari i Muslim u svojim Sahihima prema hadisu od Az-Zuhrija, a i Ibn Ishak takođe od Az-Zuhrija. On je takođe rekao: „Jahja bin Abad bin Abdulah bin Az-Zubejr ispričao mi je od svog oca, od Ajše, a Abdulah bin Abi Bekr bin Muhamed bin Amr bin Hazm Al-Ansari ispričao mi je od Amre, od Ajše, (predanje) slično gore navedenom. A Alah najbolje zna. Alahove reči…

(Zaista, oni koji su izneli klevetu) znače, laži, neistine i izmišljotine…

(jesu skupina) znači, družina među vama…

(Ne smatrajte to zlom za sebe.) O porodico Abu Bekra…

(Naprotiv, to je dobro za vas.) znači, na ovom svetu i na onom, časan spomen na ovom svetu i uzdignut položaj na onom svetu. Alah je pokazao kolikim je poštovanjem obasuo porodicu Abu Bekra kada je odbranio Ajšu, majku vernika, objavivši njenu nevinost u Kuranu…

(Laž mu ne može prići ni spreda ni otpozadi…) (41:42). Ibn Abas je ušao kod nje kada je umirala, i rekao joj: „Raduj se, jer ti si žena Allahovog Poslanika i on te je voleo; nijednu devicu osim tebe nije oženio, a tvoja nevinost je objavljena sa neba.“

(Svakome od njih pripašće ono što je zaslužio od greha,) znači, svako od onih koji su govorili o toj stvari i optuživali majku vernika

Ajšu za bilo kakvo nemoralno delo, imaće veliki udeo kazne…

(a onaj od njih koji je u tome imao najveći udeo,) rečeno je da se to odnosi na onoga koji je pokrenuo glasine, ili da je to bio onaj koji je skupljao glasine i širio ih među ljudima…

(njemu pripada velika patnja.) znači, zbog toga. To je bio Abdulah bin Ubej bin Salul, neka ga Alah unakazi i prokune. (Tafsir Ibn Kesira, K. 24:11 https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/24/11/; naglasak velikim slovima moj)

Tako imamo još jedan primer zgodne „objave“ koju je Muhamed izmislio da bi izvukao svoju prerano udatu, predpubertetsku suprugu iz optužbe za preljubu. Kao posledicu toga, muslimani sada moraju da trpe nepravdu da im je potrebno četiri muška svedoka da bi potvrdili da li su im partneri bili neverni počinivši preljubu.

NIJE SVAKA PRELJUBA ZABRANJENA

Kao da islamski nemoral i izopačenje pravde ne mogu biti gori, Muhamedovo božanstvo dozvolilo je izvesne vrste preljube dopustivši svojim džihadistima da siluju udate žene koje su uzeli kao ratni plen!

„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu. To vam je Allahov propis! A ostale su vam dozvoljene, ako želite da im venčane darove date i da se njima oženite, a ne da činite blud! A suprugama vašim sa kojima imate bračne odnose dajte venčane darove kao što je propisano. I nije vam greh ako se, posle određenog venčanog dara, sa njima nagodite. Allah, zaista, sve zna i mudar je.“ S. 4:24 Hilali-Khan

Obratite pažnju na razlog koji navode hadisi i komentatori za „objavu“ ovog stiha:

Abu Said al-Hudri reče: Allahov poslanik je poslao vojni pohod na Avtas u vreme bitke kod Hunejna. Susreli su svog neprijatelja i borili se s njim. Porazili su ih i uzeli ih kao zarobljenike. Neki od drugova Allahovog Poslanika nerado su imali odnos sa zarobljenicama u prisustvu njihovih muževa koji su bili nevernici. Stoga je Alah, Uzvišeni, objavio kuranski stih: „I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“. To jest, one su im dozvoljene kada završe svoj period čekanja.

Ocena: SAHIH (Al-Albani) (Sunan Abu Davud, tom 2, broj 2150 https://sunnah.com/abudawud/12/110; naglasak moj)

Prenosi se od Abu Saida Al-Hudrija da je rekao: Dobili smo zarobljenice iz Avtasa koje su imale muževe. Izgleda da je nekim drugovima Allahovog Poslanika bilo teško da sa njima imaju polne odnose zbog toga što su njihovi muževi bili nevernici. Pitali smo Allahovog Poslanika o tome, nakon čega je Alah objavio (ono što znači): „I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“. Time su nam postale dozvoljene (kada istekne rok njihovog ‘ideta’). [Abu Davud; At-Tirmizi i An-Nesai]

Prenosi se od Ibn Abasa da je rekao: Kada je bio dan Hunejna (bitke) i kada je Uzvišeni Alah pomogao muslimanima da osvoje Hunejn, muslimani su dobili zarobljenice od sledbenika Knjige. Ako bi čovek želeo da ima polni odnos sa nekom ženom (od onih koje je posedovala njegova desnica), ONA BI MU REKLA: „IMAM MUŽA“. Allahov Poslanik je upitan o tome, nakon čega je Alah objavio ovaj kuranski stih. [Al-Taberani] (Dželal Al-Din As-Sujuti, Reasons and Occasions of Revelation of the Holy Qur’an (Lubab An-Nuqul Fi Asbab An-Nuzul), preveo dr Muhamed Mahdi Al-Šarif [Dar Al-Kotob Al-Ilmiyah, Bejrut 2015], str. 101-102; naglasak velikim slovima moj)

I zabranjene su vam udate žene, one koje imaju supružnike, da ih ženite pre nego što napuste svoje supružnike, bile one slobodne muslimanke ili ne; osim onoga što poseduju vaše desnice od zarobljenih robinja sa kojima možete imati polni odnos čak i ako imaju supružnike u neprijateljskom taboru, ali tek pošto se otkloni mogućnost trudnoće, po završetku jednog menstrualnog ciklusa… (Tafsir al-Dželalejn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=4&tAyahNo=24&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)

Umesto da svojim ubicama kaže da su bili u pravu što im je bilo neprijatno da imaju odnose sa zarobljenicama čiji su muževi još bili živi, Muhamed i njegov poslušni bog podsticali su taj krajnje nemoralan i izopačen čin dopuštajući muslimanskim muškarcima da siluju sve udate žene koje su porobili.

Ove zle zapovesti zaista potiču iz ponora pakla, nadahnute samim Sotonom, jer nikada nisu mogle doći od svečistog, svesvetog i savršeno pravednog Boga.