Muhamedanska prevara zvana Ahmed Didat: koji Kuran?

Vreme je da se stvari okrenu protiv muslimana tako što ćemo isti onaj prigovor koji je Didat upućivao Bibliji uputiti njegovom sopstvenom spisu.

Iako su muslimani navedeni da veruju kako se Kuran sastoji od samo 116 poglavlja, činjenica je da najraniji i najpouzdaniji izvori potvrđuju da to nije uvek bilo tako. Prema islamskoj tradiciji, Muhamedovi saputnici sastavili su različite i međusobno protivrečne Kurane, od kojih su neki imali ili manje ili više sura od verzije koja danas kruži muslimanskim svetom. Evo primera:

Pododeljak o rasporedu Kurana u rukopisu ‘Abd Allaha ibn Mas’uda

Al-Fadl ibn Shadhan je rekao: „Našao sam u rukopisu ‘Abd Allaha ibn Mas’uda raspored sura Kurana prema sledećem redosledu:

OVO JE STO DESET SURA. (Abu’l-Faraj Muhammad ibn Ishaq Al-Nadim, The Fihrist – A 10th Century AD Survey of Islamic Culture, priredio i preveo Bayard Dodge [Great Books of the Islamic World, Inc., Columbia University Press, 1970], str. 53-57; podebljanje i verzal moji)

Prevodiočeve napomene 26 i 27 veoma su zanimljive:

26. Autor je očigledno naveo ove rečenice da bi pokazao koliko se razlikuju od zvanične verzije Kurana. Uporedi suru 103 zvanične verzije. (Isto, str. 57)

27. Ovde su ponovo navedeni stihovi, jer predstavljaju varijantu. Zvanična verzija jasno pokazuje da žena Abu Lahaba nosi gorivo za plamen kojim njen muž gori u paklu. Za suru koja sledi, zvanična verzija ima: „Reci: „On je Allah - Jedan! Allah je Utočište svakom.“ (Isto)

Za muslimane je još gore. Isto ovo muslimansko delo iz 10. veka dalje pominje Kuran Ubayya ibn Ka’ba:

Prema jednom drugom predanju, „Al-Tur” [sura 52] dolazi pre „Al-Dhariyat” [sura 51].

Ibn Shadhan je izjavio da je Ibn Sirin rekao kako ‘Abd Allah ibn Mas‘ud u svoj rukopis nije preneo ni „Al-Mu’awwidhatan [sure 113-114]” ni otvaranje Knjige. Štaviše, al-Fadl [Ibn Shadhan] je redom navodio od al-A’masha, govoreći da je u čitanju ‘Abd Allaha [ibn Mas’uda] stajalo Ha(H) Mim(M) Sin(S) Qaf(Q) [Ovo se odnosi na K. 42 i glasi: Ha(H) Mim(M) ‘Ayn(‘) Sin(S) Qaf(Q)].”

Ovako govori Muhamed ibn Ishak [al-Nadim]: Video sam više kuranskih rukopisa, koje su prepisivači zabeležili kao rukopise od Ibn Mas‘uda. NIJEDNA DVA KURANSKA PRIMERKA NISU SE SLAGALA, a većina njih bila je na jako izbledelom pergamentu. Video sam i kuranski rukopis prepisan pre otprilike dvesta godina koji je sadržao otvaranje Knjige. Pošto je al-Fadl ibn Shadhan bio jedan od vodećih autoriteta za Kuran i hadis, naveo sam ono što je on rekao, pored onoga čemu smo i sami bili svedoci.

Pododeljak o rasporedu Kurana u rukopisu Ubayya ibn Ka’ba

Al-Fadl ibn Shadhan je rekao:

Jedan od NAŠIH POUZDANIH PRIJATELJA obavestio nas je, rekavši da se raspored sura prema čitanju Ubayya ibn Ka’ba nalazi u selu zvanom Qariyat al-Ansar, dva parasanga od al-Basre, gde nam je u svojoj kući Muhamed ibn ‘Abd al-Malik al-Ansari pokazao kuranski rukopis, rekavši: „Ovo je primerak Ubayyev koji imamo, prenet od naših otaca.” Pogledao sam u njega i utvrdio naslove sura, završetke objava i broj stihova.

OVO JE STO ŠESNAEST SURA. (Isto, str. 57-61; podebljanje, verzal i komentari u uglastim zagradama moji)

Evo prevodiočevih komentara u fusnotama koje se pojavljuju u gornjoj tabeli, a koje dodatno ističu razlike koje su postojale između Ubayyevog kodeksa i današnjeg kuranskog teksta:

36. U zvaničnoj verziji slova glase „Alif(A) Lam(L) Ra(R).” …

42. ‘Abas[a] je već pomenuta kao sura 80. Pošto se ta reč pojavljuje u suri 74, st. 22, ovo se možda odnosi na tu suru, koja se nigde drugde na ovom spisku ne pominje. (str. 61)

44. Ova sura verovatno je mišljena kao sura 65, koja se bavi temom razvoda. S druge strane, sura 65 ima mnogo stihova, tako da „Al-Khal” može biti izobličen naslov za suru 103, koja ima tri stiha…

45. Al-jid („vrat”) pominje se na kraju sure 111, ali je ta sura ovde uvrštena kao „Abi Lahab”. Možda je reč trebalo da bude al-hamd, prva reč sure 34, koja se nigde drugde na ovom spisku ne pominje…

46. „Al-Lumazah” gotovo sigurno se odnosi na suru 104, ali reči koje su joj pridodate ne postoje u zvaničnoj verziji…

47. Ovo je greška, jer je sura već pomenuta a ime ne liči na naslove sura koje se drugde ne pominju. (Isto, str. 58; podebljanje moje)

Dakle, ne samo da su vekovima nakon njihove smrti i dalje kružili primerci Ubayyevog i ibn Masudovog Kurana koji nisu sledili isti redosled, nego ti kodeksi nisu imali čak ni isti broj sura! Ibn Masudov je imao samo 110 sura, dok ih je Ubayyev imao ukupno 116, dve više od 114 poglavlja današnjeg Kurana! Još je uznemirujuća činjenica da, prema gore navedenom izvoru, nijedna dva primerka ibn Masudovog Kurana nisu bila međusobno identična, očigledno zbog grešaka pisara i prepisivača!

Značaj Ubayya bin Kaba i Abdulaha bin Masuda

Čitaoci se možda pitaju zašto su ova varijantna čitanja uzeta iz kodeksa Ubayya b. Ka’ba i Abdulaha ibn Masuda tako važni svedoci iskvarenosti Kurana. Razlog je taj što se zasnivaju na sastavu dvojice od četvorice ljudi koje je Muhamed lično imenovao kao osobe od kojih su muslimani bili dužni da uče Kuran!

Prenosi ‘Abdulah bin ‘Amr:

Alahov Poslanik niti je govorio na uvredljiv način niti je ikada namerno govorio zlo. Govorio je: „Najdraži mi je među vama onaj koji ima najbolji karakter i ponašanje.” Dodao je: „Učite Kuran od (bilo koje od ove) četvorice ljudi: ‘Abdulaha bin Mas’uda, Salima, oslobođenog roba Abu Hudhaife, Ubaya bin Ka’ba i Mu’adha bin Džabala.” (Sahih al-Bukhari, tom 5, knjiga 57, broj 104 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=57&translator=1&start=0&number=104)

Prenosi Masrik:

‘Abdulah bin ‘Amr pomenuo je ‘Abdulaha bin Masuda i rekao: „Zauvek ću voleti tog čoveka, jer sam čuo Proroka kako govori: ‘Uzmite (naučite) Kuran od četvorice: ‘Abdulaha bin Masuda, Salima, Mu’adha i Ubaya bin Ka’ba.’” (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 61, broj 521https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=61&translator=1&start=0&number=521)

Ubayy je takođe jedan od četvorice ljudi koji su posedovali čitav Kuran.

Prenosi Katada:

Upitao sam Anasa bin Malika: „Ko je sakupio Kuran u vreme Proroka?” Odgovorio je: „Četvorica, svi iz redova Ansarija: Ubay bin Ka’b, Mu’adh bin Džabal, Zejd bin Sabit i Abu Zejd.” (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 61, broj 525 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=61&translator=1&start=0&number=525)

I:

… Kada je Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi, izdahnuo, NE VIŠE OD ČETIRI OSOBE IMALE SU KURAN U CELINI. Svi su bili Ansarije, a o petome postoji neslaganje. Ansarije koje su ga sakupile u celini bili su Zejd Ibn Sabit, Abu Zejd, Mu’adh Ibn Džabal i Ubayyi Ibn Ka’b, a osoba oko koje postoji neslaganje bio je Tamim al-Dari. (Ibn Sa’d, Kitab Al-Tabaqat Al-Kabir, engleski prevod S. Moinul Haq, M.A., PH.D, uz pomoć H.K. Ghazanfara M.A. (Kitab Bhavan Exporters & Importers, 1784 Kalan Mahal, Daryaganj, New Delhi – 110 002 India), tom II, delovi I i II, str. 457-458; podebljanje i verzal moji)

Što se tiče ibn Masuda, i on je bio jedan od onih koji su napamet znali čitav Kuran:

Prenosi Šakik bin Salama:

Jednom nam je ‘Abdulah bin Mas’ud održao propoved i rekao: „Tako mi Alaha, naučio sam preko sedamdeset sura direktno od Alahovog Poslanika. Tako mi Alaha, drugovi Prorokovi saznali su da sam ja jedan od onih koji najbolje od svih njih poznaju Alahovu Knjigu, a ipak nisam najbolji među njima.” Šakik dodaje: Sedeo sam na njegovom verskom skupu i nisam čuo da mu se iko usprotivio (u njegovom govoru). (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 61, broj 522 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=61&translator=1&start=0&number=522)

I:

Prenosi ‘Abdulah (bin Mas’ud): Tako mi Alaha, osim koga niko nema pravo da bude obožavan! Nema sure objavljene u Alahovoj Knjizi a da ne znam na kom je mestu objavljena; i nema stiha objavljenog u Alahovoj Knjizi a da ne znam o kome, nego znam povodom čega je objavljen. Kada bih znao da neko ima bolje znanje o Alahovoj Knjizi od mene, a nalazi se na mestu do koga se može stići kamilom, odjahao bih do njega (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 61, broj 524 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=61&translator=1&start=0&number=524)

Opet:

Za njim su sledili ‘Abdulah ibn Mas’ud, Ubayy ibn Ka’b, Zejd ibn Sabit i ‘Abdulah ibn ‘Amr ibn al-‘As. Sve što je preuzeto od Drugova ima izvanrednu prednost jer su oni bili svedoci objave i njenog silaska na njihovom jeziku. ‘Amir ibn Wathila je rekao: „Video sam ‘Alija ibn Abi Taliba kako govori. Čuo sam ga kako u svojoj hutbi kaže: ‘Pitajte me. Tako mi Alaha, nećete me pitati ni o čemu što će se dogoditi do Dana ustajanja a da vam o tome neću reći. Pitajte me o Alahovoj Knjizi. Tako mi Alaha, nema ajeta a da ne znam da li je objavljen noću ili danju, objavljen na ravnom tlu ili na planini.’” Ibn al-Kawwa’ je ustao i pitao o suri adh-Dhariyat (51).

‘Abdulah ibn Mas’ud je rekao: „Kada bih znao za nekoga sa više znanja o Alahovoj Knjizi od mene, do koga se može stići jahaćim životinjama, otišao bih do njega.” Neki čovek ga je upitao: „Zar nisi sreo ‘Alija ibn Abi Taliba?” „Jesam,” odgovorio je, „sreo sam ga.” Masruk je rekao: „Zatekao sam neke Muhamedove Drugove kao bare koje napoje jednog čoveka, neke kao bare koje napoje dvojicu, a neke takve da bi, kada bi svi ljudi došli do njih, sve zadovoljile. ‘Abdulah ibn Mas’ud bio je jedna od tih bara.” (Bewley, Tafsir al-Qurtubi, Uvod: Šta se prenosi o pretnjama upućenim onima koji se upuštaju u tefsir Kurana putem sopstvenog mišljenja (ra’y) ili u drskost u tome, i o rangovima komentatora, str. 38-39 http://bewley.virtualave.net/ulum1.html)

I na kraju:

Kadija nije pomenuo ‘Abdulaha ibn Mas’uda i Salima, štićenika Abu Hudhayfe, iako su oni bili među onima koji su znali čitav Kuran. Prenosi se da je ‘Umar ibn al-Khattab rekao: „Bio sam sa Alahovim Poslanikom, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, a s njim su bili Abu Bekr i onaj koga je Alah hteo. Prošli smo pored ‘Abdulaha ibn Mas’uda koji je klanjao. Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, upitao je: ‘Ko to uči Kuran?’ Rečeno mu je: ‘Abdulah ibn Umm ‘Abd.’ Rekao je: ‘Abdulah uči Kuran svež kakav je objavljen.’”

Jedan učenjak je rekao da to znači da je on učio prvi harf na kome je Kuran objavljen, a ne ostalih sedam koje je Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, dozvolio nakon što mu je Alahov izaslanik, Džibril, učio Kuran u ramazanu. Prenosi se da je Abu Æubyan rekao: „‘Abdulah ibn ‘Abbas me je upitao: ‘Koje od čitanja ti učiš?’ Odgovorio sam: ‘Prvo čitanje, ono Ibn Umm ‘Abda.’ Rekao mi je: ‘Naprotiv, to je bilo poslednje. Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, običavao je da svake godine predstavi Kuran Džibrilu. U godini u kojoj je umro, Alahov Poslanik mu ga je pročitao dvaput. ‘Abdulah je bio prisutan i znao je šta je u tome bilo derogirano i izmenjeno.’” U Muslimu, ‘Abdulah ibn ‘Amr je izjavio da je čuo Alahovog Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, kako kaže: „Uzmite Kuran od četvorice: Ibn Umm ‘Abda – a njime je i počeo – Mu’adha ibn Džabala, Ubayya ibn Ka’ba i Salima, štićenika Abu Hudhayfe.”

Ovi izveštaji pokazuju da je ‘Abdulah znao čitav Kuran za života Alahovog Poslanika, suprotno onome što je rečeno, a Alah najbolje zna. U Kitab ar-Raddu, al-Anbari prenosi da je ‘Abdulah ibn Mas’ud rekao: „Naučio sam 72 (ili 73) sure od Alahovog Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i čitao sam mu iz al-Bakare sve do „Allah, zaista, voli one koji se kaju“ (2:222).” Abu Ishak kaže da je ostatak Kurana naučio od Mudžammi’a ibn Džarije al-Ansarija. Ako je to tačno, konsenzus koji je Jazid ibn Harun pomenuo je ispravan, i zato ga kadija Ibn at-Tayyib nije pomenuo među onima koji su znali Kuran napamet u vreme Alahovog Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir. Alah najbolje zna.

Deo onoga što će ukazati na pouzdanost znanja Ibn Mas’uda o Kuranu jeste to što su ljudi sa čitanjima među stanovnicima Hidžaza, Sirije i Iraka svi vodili poreklo svojih čitanja, koja su odabrali, do nekog od Drugova koji ga je učio Alahovom Poslaniku, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir. ‘Asim je svoje čitanje vodio do ‘Alija i Ibn Mas’uda, Ibn Kathir do Ubayya, kao i Abu ‘Amr ibn al-‘Ala’, a ‘Abdulah ibn ‘Amir je svoje vodio do ‘Usmana. Svi su govorili da su ga čitali Alahovom Poslaniku. Isnadi tih čitanja su neprekinuti, a prenosioci pouzdani, kako je izjavio al-Khattabi. (Bewley, Tafsir al-Qurtubi, Uvod: Sakupljanje Kurana i razlog zbog koga je ‘Usman dao da se primerci Kurana prepišu a ostali spale. Memorisanje Kurana od strane Drugova u vreme Proroka, odeljak, str. 57-58 http://bewley.virtualave.net/ulum2.html; podebljanje moje)

Ovo je isti onaj ibn Masud koji se izjasnio protiv ‘Usmanovog Kurana koji je sastavio Zejd ibn Sabit:

… Az-Zuhri je rekao: „Ubaidulah bin Abdulah bin Utba me je obavestio da je Abdulahu bin Mas’udu bilo mrsko što Zejd bin Sabit prepisuje Musahif, i rekao je: ‘O vi muslimani! Klonite se prepisivanja Mushafa i učenja ovog čoveka. Tako mi Alaha! Kada sam primio islam, on je još bio u bedrima nevernika’ – misleći na Zejda bin Sabita – i povodom toga je Abdulah bin Mas’ud rekao: ‘O narode Iraka! Zadržite Musahif koji su kod vas, i sakrijte ih. Jer Alah je zaista rekao: A ko nešto sakrije, doći će sa onim što je sakrio na Dan suda. Zato susretnite Alaha sa Musahifima.’”

Az-Zuhri je rekao: „Preneseno mi je da nekim ljudima među najvrlijim Drugovima Alahovog Poslanika nije bilo po volji ovo mišljenje Ibn Mas’uda.” (Sahih) (Jami‘ At-Tirmidhi, tom 5, od hadisa br. 2606 do 3290, poglavlje 9. O suri At-Tawbah, br. (19). 3104, str. 414 https://sunnah.com/urn/641130; podebljanje moje)

I, kao što smo ranije videli, ibn Masud se nije slagao ni sa ostalim čuvarima Kurana, poput Ubayya ibn Kaba, jer sure 1 i 113-114 nije uključio u svoj kodeks, dok je Ubayyev kodeks imao ukupno 116!

Muslimani, imate ozbiljne probleme!