Muhamedanska prevara po imenu Ahmed Didat: koja Biblija?

Pokojni Ahmed Didat se među muslimanima smatra jednim od najvećih debatanata protiv hrišćanstva i navodnim muslimanskim poznavaocem Biblije. Jedan od njegovih glavnih prigovora protiv autoriteta i autentičnosti Svetog pisma ticao se različitih kanona koji se nalaze u protestantskim i rimokatoličkim izdanjima Božjeg nadahnutog Svetog pisma. Evo šta je napisao:

KATOLIČKA BIBLIJA

Držeći uzdignuto u svojoj ruci „Duej“ rimokatoličko izdanje Biblije, pitam: „Da li VI prihvatate OVU Bibliju kao Božju reč?“ Iz razloga koji su najbolje poznati njima samima, Catholic Truth Society je objavilo svoje izdanje Biblije u vrlo kratkom, zdepastom obliku. Ovo izdanje je vrlo neobičnih proporcija među brojnim izdanjima koja se danas nalaze na tržištu. Hrišćanski ispitivač je zatečen. „Kakva je to Biblija?“, pita on. „Pa, mislio sam da ste rekli da postoji samo JEDNA Biblija!“, podsećam ga. „D-a-a“, mrmlja oklevajući, „ali koje je to izdanje?“ „A zar bi to išta menjalo?“, raspitujem se. Naravno da menja, i profesionalni propovednik zna da menja. On samo blefira svojom tvrdnjom o „JEDNOJ Bibliji“.

Rimokatolička Biblija je objavljena u Remsu 1582. godine, na osnovu Jeronimove latinske Vulgate, i ponovo izdata u Dueju 1609. godine. Kao takvo, RKI (rimokatoličko izdanje) jeste najstarije izdanje koje se i danas može kupiti.

Uprkos svojoj starini, ceo protestantski svet, uključujući i „kultove“*, osuđuje RKI zato što ono sadrži sedam dodatnih „knjiga“ koje oni prezrivo nazivaju „apokrifima“, to jest, SUMNJIVIM AUTORITETOM. I pored strašnog upozorenja sadržanog u Apokalipsi, koja je poslednja knjiga u RKI (a koju su protestanti preimenovali u „Otkrivenje“), „otkriveno“ je:

„Ako ko dometne ovome, Bog će na njega nametnuti muke napisane u knjizi ovoj“ (Otkrivenje 22:18-19)

Ali koga je briga! Oni zapravo i ne veruju! Protestanti su hrabro izbrisali sedam čitavih knjiga iz svoje Božje Knjige! Izopšteni su:

Knjiga o Juditi

Knjiga Tovita

Knjiga Varuha

Knjiga o Jestiri [sic], itd.

*Ovaj pogrdni naziv pravoverni daju Jehovinim svedocima, adventistima sedmog dana i hiljadama drugih sekti i denominacija sa kojima se ne slažu. (Didat, Is The Bible God’s Word?, str. 6 https://islamhouse.com/en/books/273072/)

Ovakvi argumenti pokazuju zašto je Didat bio šarlatan koji nije bio ni obrazovan izučavalac uporedne religije, a kamoli naučnik.

Muslimani bi trebalo ozbiljno da shvate ponovljenu tvrdnju Kurana da je on „spušten“ da bi potvrdio upravo ona Pisma koja su Jevreji imali u svom posedu u Muhamedovo vreme. Moraju takođe da obrate pažnju i na često ponavljanu tvrdnju svog pisma da je Alah pretpostavio Jevreje, ili tačnije sinove Izrailjeve, svim bićima:

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate? Zar se opametiti nećete!?“… „O sinovi Izrailjevi! Setite se blagodati Mojih koje sam vam podario i to što sam vas nad drugim narodima bio odlikovao.“ S. 2:40-44, 47 Pickthall

„I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike!“ S. 2:89 Hilali-Khan

„A kada im se kaže: "Verujte u ono što Allah objavljuje!" Oni odgovaraju: "Mi verujemo samo u ono što je nama objavljeno", i neće da veruju u ono što se objavljuje posle, a to je Istina, koja potvrđuje da je istinito i ono što oni imaju. Reci: "Pa zašto ste još ranije Allahove verovesnike ubijali, ako ste vernici bili?!"“ S. 2:91 Hilali-Khan

„Oni kojima smo objavili Knjigu, pa je čitaju onako kako treba, to su oni koji u nju veruju. A oni koji u nju ne budu verovali, to su sigurni gubitnici. O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam darovao, i kada sam vas nad ostalim narodima odlikovao.“ S. 2:121-122 Pickthall

„Onima koji su jevrejstvo prihvatili, koji izvrću smisao reči govoreći: „Čujemo, ali se ne pokoravamo!“ I: „Slušaj, dabogda ne čuo!“ I: „Čuvaj nas!“ Prevrćući jezicima svojim i huleći veru, bolje bi bilo i ispravnije da kažu: „Slušamo i pokoravamo se!“ I: „Slušaj!“ I: „Pogledaj na nas!“ Ali, Allah je njih zbog neverovanja njihovog prokleo i malo ko od njih veruje. O vi kojima je data Knjiga, verujte u ovo što objavljujemo potvrđujući ono što već imate, pre nego što crte lica izbrišemo i vratimo ih nazad, ili ih prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu poštovali subotu, a Allahova zapovest biva izvršena.“ S. 4:46-47 Yusuf Ali

Kuran dalje svedoči da je Alah Izrailjcima poverio Knjigu, koja uključuje Mojsijevo otkrivenje, kao i proročku službu:

„A Mojsiju smo dali Knjigu i uputom je Izrailjevim sinovima učinili i kazali:“Pored Mene – Gospodara drugog ne uzimajte,“ S. 17:2 Y. Ali

„Mojsiju smo onda dali Knjigu ne bi li Izrailjevi sinovi išli Pravim putem.“ S. 23:49 Rodwell

„I Lot mu je jedini poverovao! A Avram reče: „Ja se, uistinu, selim tamo gde mi je moj Gospodar naredio. On je, zaista, Silni i Mudri.“ I Mi smo mu podarili Isaka i Jakova i među njegovim potomcima smo dali verovesništvo i Knjigu; a njemu smo na ovom svetu lep spomen sačuvali, a na Onom će, zaista, jedan od onih dobrih biti.“ S. 29:26-27 Pickthall

„Mojsiju smo Mi dali Knjigu, zato ne sumnjaj da je on nije primio, i učinili smo je uputom Izrailjevim sinovima. Između njih Mi smo određivali vođe i oni su, odazivajući se Našoj zapovedi, na Pravi put upućivali, jer su strpljivi bili i u Naše reči i dokaze su čvrsto verovali.“ S. 32:23-24 Y. Ali

„Mi smo Mojsiju dali uputu i Izrailjevim sinovima smo ostavili Knjigu u nasledstvo, da bude uputstvo i opomena onima koji budu imali pameti.“ S. 40:53-54 Y. Ali

„A Izrailjeve smo sinove spasili ponižavajuće patnje, od faraona - on je bio zbilja nadmen, jedan od onih koji su prevršili svaku meru u zlu, i znajući kakvi su, odabrali smo ih među savremenicima, i neka smo im znamenja očiglednih blagodati i iskušenja dali.“ S. 44:30-33 Arberry

„Izrailjevim sinovima smo dali Knjigu i vlast, i verovesništvo, i opskrbili smo ih lepom hranom, i odlikovali ih nad ostalim narodima!“ S. 45:16 Arberry

„Mi smo poslali Noja i Avrama, i nekima od njihovih potomaka smo objavu i verovesništvo dali; neki su od njihovih potomaka na Pravom putu, a mnogi od njih su nevernici. Zatim smo, njihovim tragovima, jednog za drugim slali Naše poslanike, dok nismo Isusa, Marijinog sina, poslali. Njemu smo dali Jevanđelje, i učinili smo da u srcima njegovih sledbenika budu blagost i samilost. A monaštvo su oni sami kao novotariju uveli u želji za Allahovim zadovoljstvom - Mi im ga nismo propisali; već smo im propisali traganje za Allahovim zadovoljstvom, ali oni o njemu nisu vodili brigu onako kako bi trebalo, pa ćemo one među njima koji budu ispravno verovali da nagradimo, a mnogi od njih su nevernici.“ S. 57:26-27 Y. Ali

Povrh svega toga, islamsko pismo podstiče muslimane da pitaju Izrailjce o njihovim otkrivenjima i svetoj istoriji:

„Upitaj sinove Izrailjeve koliko smo im jasnih dokaza dali! A oni koji zamenjuju blagodat Allahovu koja im je došla, pa Allah, zaista, strahovito kažnjava!“ S. 2:211 Pickthall

„Mi smo Mojsiju devet očiglednih znamenja dali, pa upitaj Izrailjeve sinove kad je njihovim precima došao i kada mu je faraon rekao: „Ja mislim, o Mojsije, da si ti zaista opčinjen“,“ S. 17:101 Pickthall

Prethodno navedeno pokazuje da muslimani treba da se posavetuju sa Jevrejima kada je reč o kanonu jevrejskog Svetog pisma. A pošto su knjige na koje se Didat pozivao sve odreda deo jevrejskih apokrifnih spisa, a ne hrišćanskih, to znači da muslimani, umesto da katolike ili protestante pitaju o kanoničnosti tih spisa, treba da se raspitaju kod Jevreja. Kada to učine, otkriće da Jevreji u Muhamedovo vreme, pa sve do dana današnjeg, nikada nisu prihvatali te apokrifne knjige rimokatoličkog Starog zaveta, koje se obično nazivaju devterokanonskim spisima, kao deo Svetog pisma koje je Bog poverio njihovom staranju.

Drugim rečima, muslimani se moraju složiti sa protestantskim odbacivanjem ovih dodatnih knjiga i priznati samo 39 knjiga Starog zaveta protestantske Biblije, budući da su to jedini nadahnuti spisi koje Jevreji priznaju kao sama Božja otkrivenja.

Toliko o Didatovim argumentima.