Muhamed kao milost svemu stvorenom: šta je sa psima?

Muslimani često tvrde, na osnovu sledećeg stiha,

„tebe smo poslali samo kao milost svetovima“ S. 21:107 Hilali-Khan

da Muhamed nije bio saosećajan samo prema čovečanstvu, nego je trebalo da bude i izraz Alahove milosti prema životinjama.

Ova tvrdnja je prilično ironična kada uzmemo u obzir činjenicu da sami islamski izvori svedoče da je Muhamed zapravo bio nemilosrdan prema onima koji bi se usudili da dovedu u pitanje njegove proročke tvrdnje ili da mu se rugaju.

Zapazimo, na primer, sledeće slučajeve u kojima je Muhamed naredio ubistva Jevrejina starog 120 godina i majke koja je dojila, i to samo zato što su se usudili da mu se rugaju u stihovima:

SARIJA UMEJRA IBN ADIJA

Zatim (se dogodila) sarija Umejra ibn Adija ibn Haraše al-Hatmija protiv Asme bint Marvan, iz Banu Umeje ibn Zejda, kada je do kraja meseca ramazana preostalo pet noći, na početku devetnaestog meseca od hidžre Alahovog Poslanika.

Asma je bila žena Jazida ibn Zejda ibn Hisna al-Hatmija. Ona je vređala islam, nanosila uvrede Poslaniku i podsticala (narod) protiv njega. Sastavljala je stihove.

Umejr ibn Adi je došao kod nje noću i ušao u njenu kuću. Njena deca su spavala oko nje. Bilo je i jedno koje je dojila. Opipao ju je rukom jer je bio slep, i odvojio dete od nje. Zario joj je mač u grudi tako da joj je prošao kroz leđa.

Zatim je sa Poslanikom obavio jutarnju molitvu u Medini… Alahov Poslanik mu reče: Jesi li ubio Marvanovu kćer? On reče: Da. Treba li još nešto da učinim? On reče: Ne. Dve koze će se sudariti rogovima zbog nje. Ovo je bila reč koja se prvi put čula od Alahovog Poslanika. Alahov Poslanik je Umejra nazvao basir (onaj koji vidi).

SARIJA SALIMA IBN UMEJRA

Zatim se dogodila sarija Salima ibn Umejra al-Amrija protiv Abu Afaka, Jevrejina, u mesecu ševalu, na početku dvadesetog meseca od hidžre Alahovog Poslanika. Abu Afak je bio iz Banu Amra ibn Avfa, i bio je starac koji je dostigao sto dvadeset godina.

Bio je Jevrejin i podsticao je narod protiv Alahovog Poslanika i sastavljao (satirične) stihove. Salim ibn Umejr, koji je bio jedan od velikih plakača i koji je učestvovao u bici na Bedru, reče: Zaklinjem se da ću ili ubiti Abu Afaka ili umreti pre njega.

Čekao je priliku sve dok nije došla vrela noć, a Abu Afak je zaspao na otvorenom. Salim ibn Umejr je to saznao, pa mu je postavio mač na jetru i pritiskao ga dok nije stigao do njegove postelje. Neprijatelj Alaha je vrisnuo, a ljudi, koji su bili njegovi sledbenici, pojuriše k njemu, odneše ga u njegovu kuću i sahraniše ga.

(Ibn Sadov Kitab Al-Tabaqat Al-Kabir, engleski prevod S. Moinul Haq, M.A., PH.D, uz pomoć H.K. Ghazanfara M.A. [Kitab Bhavan Exporters & Importers, 1784 Kalan Mahal, Daryaganj, New Delhi – 110 002 India), tom II, str. 30-31; podebljanje i podvlačenje moji)

Islamski korpus takođe otkriva činjenicu da Muhamed nije bio nimalo saosećajan prema životinjama, a naročito prema psima.

Muhamed je verovao da anđeli ne ulaze u kuću u kojoj se nalazi pas:

Prenosi Abu Talha: Poslanik je rekao: ‘Anđeli ne ulaze u kuću u kojoj se nalazi pas ili slika.’” (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 54, broj 539 http://searchtruth.com/book_display.php?book=54&translator=1&start=0&number=539 – vidi takođe tom 5, knj. 59, br. 338)

I:

Poglavlje 19: ANĐELI NE ULAZE U KUĆU U KOJOJ SE NALAZI PAS ILI SLIKA

Aiša je prenela da je Gavrilo obećao Alahovom Poslaniku da će doći u određeni čas; taj čas je došao, ali ga on nije posetio. A u njegovoj ruci (u ruci Alahovog Poslanika) beše štap. Bacio ga je iz ruke i rekao: Nikada Alah niti Njegovi izaslanici (anđeli) nisu prekršili obećanje.

Zatim je bacio pogled i (slučajno) našao štene ispod svog ležaja i rekao: Aiša, kada je ovaj pas ušao ovamo? Ona reče: Alaha mi, ne znam. On tada naredi i ono bi izbačeno. Zatim dođe Gavrilo i Alahov Poslanik mu reče: Obećao si mi i ja sam te čekao, ali nisi došao, na šta on reče: Pas u tvojoj kući me je sprečio (da dođem), jer mi (anđeli) ne ulazimo u kuću u kojoj se nalazi pas ili slika. (Sahih Muslim, knjiga 024, broj 5246 http://searchtruth.com/book_display.php?book=024&translator=2&start=0&number=5246)

I zbog toga je „Alahov Poslanik naredio da se psi pobiju“ (Sahih al-Buhari, tom 4, broj 540 http://searchtruth.com/book_display.php?book=54&translator=1&start=0&number=540).

Kasnije, nakon što je shvatio da su psi neophodni za lov i čuvanje ovaca, Muhamed se predomislio i naredio da se ubijaju samo crni psi, budući da je budalasto i pogrešno pretpostavio da su oni doslovno đavoli:

Mejmuna je prenela da je jednog jutra Alahov Poslanik ćutao ožalošćen. Mejmuna reče: Alahov Poslaniče, primećujem danas promenu u tvom raspoloženju. Alahov Poslanik reče: Gavrilo mi je obećao da će me sresti noćas, ali me nije sreo.

Alaha mi, on nikada nije kršio svoja obećanja, i Alahov Poslanik je proveo dan u tom tužnom (raspoloženju). Zatim mu pade na pamet da se ispod njihovog ležaja nalazilo štene. On naredi i ono bi izbačeno. Potom uze malo vode u ruku i poprska to mesto. Kada je pala večer, Gavrilo ga srete, a on mu reče: obećao si mi da ćeš me sresti prethodne noći. On reče: Da, ali mi ne ulazimo u kuću u kojoj se nalazi pas ili slika. Tada, tog istog jutra, on naredi ubijanje pasa sve dok nije objavio da treba ubiti i psa koji se drži radi voćnjaka, ali je poštedeo psa namenjenog čuvanju prostranih polja (ili velikih vrtova). (Sahih Muslim, knjiga 024, broj 5248 http://searchtruth.com/book_display.php?book=024&translator=2&start=0&number=5248)

Poglavlje 31: NAREDBA O UBIJANJU PASA I NJENO POTONJE UKIDANJE, TE ZABRANA NJIHOVOG DRŽANJA OSIM RADI LOVA I ČUVANJA ZEMLJE ILI STOKE ILI SLIČNOG…

Ibn Omer je preneo da je Alahov poslanik naredio ubijanje pasa, osim psa pripitomljenog za lov ili za čuvanje stada ovaca ili drugih domaćih životinja. Ibn Omeru bi rečeno da Abu Hurejra govori o (izuzetku) za psa koji čuva njivu, na šta on reče: Zato što je Abu Hurejra posedovao zemlju.“ (Sahih Muslim, knjiga 010, broj 3812 http://searchtruth.com/book_display.php?book=010&translator=2&start=0&number=3812)

Abu Zubejr je čuo Džabira b. Abdulaha kako govori: Alahov poslanik nam je naredio da ubijamo pse, i mi smo taj nalog izvršavali toliko da smo ubili i psa koji je dolazio sa jednom ženom iz pustinje. Zatim je Alahov Poslanik zabranio njihovo ubijanje. On (Sveti Poslanik) je dalje rekao: Dužnost vam je da ubijete gavran-crnog (psa) sa dve tačke (na očima), jer je on đavo. (Sahih Muslim, knjiga 010, broj 3813)

Pored toga, Musnad imama Ahmeda beleži da je Ebu Zerr rekao da je Alahov Poslanik rekao…

<<O Ebu Zerre! Traži utočište kod Alaha od đavola među ljudima i džinima.>>

Ebu Zerr reče: „Pitao sam ga: `Postoje li ljudski đavoli?’ On reče: <<Da.>>“ Štaviše, u Sahih Muslimu je zabeleženo da je Ebu Zerr rekao da je Alahov Poslanik rekao…

<<Žena, magarac i crni pas prekidaju molitvu (ako prođu ispred onih koji ne klanjaju iza sutre, tj. pregrade).>>

Ebu Zerr reče: „Rekoh: `Koja je razlika između crnog psa i crvenog ili žutog psa?’ On reče…

<<(Crni pas je đavo.>>__.

Takođe, Ibn Džerir at-Tabari je zabeležio da je `Omer ibn al-Hatab jednom jahao bertavna (ogromnu kamilu) koji poče da korača oholo. `Omer je neprestano udarao životinju, ali je ona i dalje hodala na ohol način.

`Omer sjaha sa životinje i reče: „Alaha mi! Nosio si me na šejtanu. Nisam sišao s nje sve dok nisam osetio nešto čudno u svom srcu.“ Ovaj hadis ima autentičan lanac prenosilaca. (Tefsir Ibn Kesira http://www.qtafsir.com/index.php?option=com_content&task=view&id=92&Itemid=35; podebljanje i podvlačenje moji)

Pitanje koje se prirodno nameće jeste: zar Alah nije znao da su ljudima psi potrebni za lov i čuvanje stada, budući da bi trebalo da je sveznajuć?

Ako jeste, zašto onda nije sprečio svog poslanika da pobije toliko pasa? Da li zato što je Alah želeo da njegov prorok milosti naredi besmisleno ubijanje pasa bez ikakvog drugog razloga osim što on može činiti šta god hoće, pošto se od njega nikada ne može tražiti odgovor o moralnoj ispravnosti i razumnosti njegovih postupaka?

Konačno, Muhamed je izjavio da svaki čovek koji drži psa iz nekog drugog razloga osim lova ili čuvanja stada „svakoga dana gubi od svojih dela onoliko koliko iznose dva kirata“ (Sahih Muslim, knjiga 010, broj 3815 http://searchtruth.com/book_display.php?book=010&translator=2&start=0&number=3815).

Drugim rečima, muslimani koji drže pse u kući izgubiće svoje večne nagrade!

Ova predanja pokreću još nekoliko pitanja. Prvo, ako su Alahovi anđeli sposobni da se odupru samom Sotoni, kako ih psi ili slike mogu sprečiti da izvrše svoje zadatke?

Drugo, zar „Gavrilo“ nije mogao da sačeka da Muhamed izađe iz svoje kuće kako bi razgovarao s njim? Ili zar ga nije mogao sresti u njegovoj džamiji? Zašto je taj „Gavrilo“ morao da razgovara sa Muhamedom u njegovoj kući u kojoj je bio mrtav pas?

Treće, ako su psi zaista đavoli, zašto onda Kuran kaže da je Alah zaštitio psa zajedno sa stanovnicima pećine (Kuran 18:18 i 18:20)? Da li se Alah bavi očuvanjem zlih životinja dok one vekovima spavaju, samo da bi ih potom ponovo probudio? Još važnije, šta su te pravedne sluge uopšte radile sa psom?

Četvrto, zar Alah nije dao Solomonu vlast nad džinima da grade kipove ili slike (Kuran 34:13)? I zar hram, koji je Solomon sagradio za obožavanje Boga, nije sadržao slike (1. Carevima 6:23-35; 7:27-37; 2. Dnevnika 3:10-14)? Da li to onda znači da anđeli nikada nisu ulazili u Solomonovu palatu ili hram?

Prevodilac Sahih Muslima, Abdul Hamid Siddiqui, očajnički pokušava da objasni očigledne probleme sa Muhamedovim stavom prema psima,

„Hadis nam daje predstavu o tome zašto je Sveti Poslanik naredio da se psi pobiju. Mora da je bilo previše pasa lutalica, a time i opasnosti od besnila u gradu Medini i njegovoj okolini. Sveti Poslanik je stoga naredio da se pobiju. Kasnije, kada je utvrđeno da su ih njegovi drugovi ubijali bez razlike, zabranio im je to i rekao im da treba ubijati samo divlje zveri koje su predstavljale opasnost po život. Reč ‘đavo’ pojašnjava ovu tačku. Ovde ‘đavo’ znači divlji…“ (Sahih Muslim imama Muslima, na engleski preveo Abdul Hamid Siddiqui [Kitab Bhavan, New Delhi, India, 11. reprint 1995], tom III i IV, knjiga X. Kitab Al-Buyu’ (o poslovnim transakcijama), str. 825, fn. 2012; kurziv moj)

Oseća se Siddiquijev očaj u odbrani ubijanja pasa. On to pokušava da opravda pretpostavkom da je u Medini bilo previše pasa lutalica i besnih pasa, ali za takvu tvrdnju ne pruža nikakav dokaz.

Drugo, čak i da je njegova pretpostavka tačna, zašto je Muhamed dozvolio da i lovački i ovčarski psi ostanu živi? Uostalom, ti psi bi bili jednako smrtonosni, budući da bi dolazili u dodir sa divljim životinjama zaraženim bolestima koje su te bolesti lako mogle preneti na ljude.

Štaviše, i dalje nam ostaje da se rvemo sa problemom gavran-crnih pasa sa dve tačke koji su đavoli. Ako „đavo“, kako Sidiqqi tvrdi, znači divlji, zašto onda izdvajati baš te pse kao đavole kada je bilo drugih pasa jednako divljih, ili čak divljijih od njih? Čini se da je Muhamed verovao da su te životinje bile doslovno opsednute đavolima.

Osim toga, Siddiquijeva racionalizacija ima malo smisla u pogledu priče koja je pokrenula Muhamedov pokolj pasa. Da li je Gavrilo rekao da ne može da uđe zato što se plašio opasnog, smrtonosno bolesnog ili divljeg psa? Ne, bilo je to malo štene ispod Muhamedovog ležaja koje je sprečilo Gavrila da uđe!

A Gavrilo nije rekao ništa o tome da su psi zarazni ili divlji, već je dao izjavu o psima uopšte. Zapravo, samo spajanje „psa ili slike“ pobija Siddiquijev argument, jer se „slika“ ne uklapa ni u jedan od tih navodno „racionalnih razloga“.

Prosta činjenica jeste da Muhamed nije bio nikakva milost za stvorenje. Nije bio ništa drugo do lažni prorok i antihrist čija su učenja svetu donela veliku bedu i patnju.