Muhamed – hvala celog stvorenja!?
Ovaj kratki članak zamišljen je kao odgovor na sledeću objavu na blogu.
Pol Vilijams je objavio mem koji postavlja pitanje ko je Muhamed bio, a zatim kao odgovor navodi sledeći hadis:
Prenosi Omar: Čuo sam Proroka kako govori: „Ne preterujte u hvaljenju mene kao što su hrišćani hvalili sina Marijinog, jer ja sam samo rob. Zato me zovite robom Alahovim i Njegovim apostolom.“ (Sahih al-Bukhari, tom 4, knjiga 55, broj 654)
Očigledno je ovo bilo zamišljeno kao udarac na hrišćane zbog toga što obožavaju Isusa kao Boga, za razliku od muslimana koji na Muhameda gledaju kao na običnog čoveka, roba Alahovog, upravo onako kako im je on sam rekao.
Međutim, pravi razlog zbog kojeg Muhamedu nije bilo potrebno da ga njegovi sledbenici hvale jeste taj što svu hvalu koja mu je potrebna prima od svog božanstva. Muslimanski izvori objavljuju da se Alah bavi hvaljenjem Muhameda pred svojom nebeskom vojskom:
Zapovest da se izgovara Salah na Proroka
Al-Buhari je rekao: „Ebu el-Alija je rekao: ’Alahov Salah jeste NJEGOVO HVALJENJE NJEGA PRED ANĐELIMA, a Salah anđela jeste njihova molba.’“ Ibn Abas je rekao: „Oni donose blagoslove.“ Ebu Isa et-Tirmizi je rekao: „Ovo je preneto od Sufjana es-Sevrija i drugih učenjaka, koji su rekli: ’Gospodov Salah jeste milost, a Salah anđela jeste njihovo traženje oprosta.’“ Postoje mutevatir hadisi preneti od Alahovog poslanika u kojima nam se zapoveda da donosimo blagoslove na njega i u kojima se kaže kako da izgovaramo Salah na njega. Pomenućemo ih koliko god budemo mogli, ako Alah htedne, a Alah je Onaj od koga tražimo pomoć… (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 33:56; naglasak moj)
Izgleda da Alah nema ništa pametnije da radi nego da hvali svog „proroka“ pred anđelima.
Drugi način na koji Alah hvali i slavi Muhameda jeste taj što svom „poslaniku“ dodeljuje neka od sopstvenih imena i svojstava, kao i to što Muhamedovo ime spaja sa svojim:
Muhamed b. el-Musena – Ibn Ebi Adi – Abd er-Rahman (to jest, el-Mesudi) – Amr b. Murra – Ebu Ubejda – Ebu Musa [el-Ešari]: Božiji poslanik nam je sebe imenovao na razne načine. Rekao je: ’Ja sam Muhamed [onaj koji je hvaljen], Ahmed [najhvaljeniji], el-Mukafi [onaj koji sledi], el-Hašir [poslednji po redosledu], Nebi et-tevba ve’r-rahma [prorok pokajanja i milosti].’"
(The History of al-Tabari – The Last Years of the Prophet [State University of New York Press (SUNY), Albany], tom IX, str. 155-156; naglasak moj)
I:
Odeljak 14. O tome kako Alah počastvuje Proroka NEKIM OD SVOJIH LEPIH IMENA i opisuje ga NEKIM OD SVOJIH UZVIŠENIH SVOJSTAVA
… On je dao prednost našem proroku Muhamedu jer ga je ukrasio obiljem Svojih imena u Svojoj Silnoj Knjizi i na jezicima Svojih proroka… Jedno od Njegovih imena jeste Hvaljeni (al-Hamid). To znači Onaj koji je hvaljen zato što hvali Sebe i zato što Ga hvale Njegovi robovi. Takođe znači Onaj koji hvali Sebe i hvali dela pokornosti. Prorok se naziva Muhamed i Ahmed. Muhamed znači hvaljeni, i tako se njegovo ime pojavljuje u Davidovom Zeburu. Ahmed znači najveći među onima koji hvale I NAJUZVIŠENIJI MEĐU ONIMA KOJI SU HVALJENI. Hasan ibn Sabit je na to ukazao kada je rekao:
Uzeto mu je od Njegovog vlastitog imena da bi bio uzvišen. Onaj koji ima Presto jeste hvaljen (Mahmud) A ON JE MUHAMED.
Dva od Alahovih imena jesu Samilosni, Milostivi (ar-Ra’uf, ar-Rahim). Slična su po značenju. On ga njima naziva u Svojoj Knjizi kada kaže: „a prema vernicima je blag i milostiv“ (9.128) (Qadi Iyad Ibn Musa al-Yahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Healing by the recognition of the Rights of the Chosen One), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K., treće izdanje 1991, broširano], Poglavlje tri. On The Sound And Well-Known Traditions Related About The Immense Value Placed On Him By His Lord, His Exalted Position And His Nobility In This World And The Next, str. 126-127; naglasak moj)
Primetimo da se i sam Alah naziva Muhamed, pošto to znači „onaj koji je hvaljen“, što svakako odgovara onome što Kuran o njemu govori. Ahmed se, s druge strane, odnosi na najuzvišenijeg među onima koji su hvaljeni, što bi opet bio prikladan opis islamskog božanstva, barem prema Kuranu. Pa ipak, upravo su to imena koja je Alah dao svom takozvanom poslaniku, čime pokazuje da i čoveka Muhameda treba hvaliti, budući da ga je sam Alah učinio najuzvišenijim među onima koje treba hvaliti!
Otuda imena Muhamed („onaj koji je hvaljen“) i Ahmed („najhvaljeniji“) u suštini ukazuju na činjenicu da Alah zapravo želi da svi hvale i slave njegovog ljudskog „proroka“ — činjenicu koju otvoreno priznaju sledeći muslimanski izvori:
„… Možda će te Gospodar tvoj uzdići do, ustanoviti te, na Onome svetu, na, hvale dostojnom mestu, onome zbog kojeg će te hvaliti prvi i poslednji [od ljudi] — a to je mesto zagovaranja [koje će se odigrati] tokom [izricanja] Poslednjeg suda.“ (Tafsir al-Jalalayn, Kuran 17:79; naglasak moj)
„… (Možda) a izraz ’možda’ kada se upotrebi u vezi sa Alahom znači: to je nužnost (da će te Gospodar tvoj uzdići do hvaljenog položaja) mesto zagovaranja na kojem će te hvaliti ljudi starine i ljudi novoga doba.“
(Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, Kuran 17:79; naglasak moj)
Samo ime „Muhamed“ znači „ONAJ KOJI JE HVALJEN, ČESTO HVALJEN“, a ime Proroka poznato je i kao „Ahmed“, što znači „ONAJ KOJI ZASLUŽUJE HVALU“.
Imam Dželaludin es-Sujuti navodi:
Njegovo ime je Muhamed i Ahmed; njegov narod je narod hvale (hamd) – a njegov molitveni obred i molitveni obred njegovog naroda otvara se hvalom (hamd). Na Ploči pomno čuvanoj u Božijem prebivalištu bilo je zapisano da njegove halife i njegovi drugovi, zapisujući Svetu Knjigu, treba da je otvore hvalom (sura 1:1). A u njegovoj ruci na Dan vaskrsenja biće barjak hvale. I kada tada padne ničice pred Bogom zagovarajući za nas i to bude prihvaćeno, on će hvaliti Gospoda novom pesmom koja će mu tada biti objavljena, jer njemu pripada Nebesko mesto hvale (al-maqam al-mahmud, sura 17:79) – i kada ustane na tom Mestu SAV ĆE GA SABOR HVALITI, i muslimani i nevernici podjednako, prvi i poslednji, I SVA ZNAČENJA I VIDOVI ZAHVALNE HVALE BIĆE SABRANI I NJEMU PRINETI. [navedeno iz And Muhammad is His Messenger, Annemarie Schimmel, str. 107] (O hvaljenju Proroka, Mas'ud Ahmed Khan; podebljanje i velika slova naši)
Sledeći navod je prilično uznemirujući:
(„Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati“) to jest: ’čini ono što ti je zapoveđeno, a Mi ćemo te uzdići na mesto hvale i slave (Maqam Mahmud) na Dan vaskrsenja, gde će te SVE STVORENJE hvaliti’, KAO I NJIHOV STVORITELJ, neka je slavljen i uzvišen… Ja, Ibn Kesir, kažem: Alahov poslanik će na Dan vaskrsenja imati počasti u kojima niko drugi neće imati udela, počasti kojima se niko drugi neće moći meriti. On je prvi za koga će se zemlja otvoriti i on će jašući izaći na mesto okupljanja. Imaće barjak pod kojim će se okupiti Adam i svi ostali, i imaće Havd (Vrelo) kojem niko neće imati veći pristup od njega. Imaće pravo na Veliko zagovaranje kod Alaha kada On dođe da sudi Svom stvorenju. To će biti nakon što ljudi zamole Adema, potom Nuha, potom Ibrahima, potom Musaa, potom Isaa da zagovaraju, a svaki od njih će reći: „Ja to ne mogu.“ Tada će doći Muhamedu, a on će reći…
<<Ja to mogu, ja to mogu.>> O tome ćemo uskoro govoriti opširnije, ako Alah htedne. Deo toga biće i to što će zagovarati za neke ljude za koje je bilo zapoveđeno da budu odvedeni u Pakao, pa će oni biti vraćeni. On je prvi prorok čijem će se ummetu suditi, i prvi koji će ih prevesti preko Mosta nad Vatrom, i prvi koji će zagovarati u Raju, kako je preneto u Sahih Muslimu. U hadisu o Trubi stoji da nijedan vernik neće ući u Raj osim njegovim zagovaranjem. On će prvi ući u Raj, a njegov ummet biće prvi narod koji će ući. Zagovaraće da se podigne stepen ljudima čija ih dela nisu mogla dovesti dotle. On je taj koji će dosegnuti el-Vasilu, najviši položaj u Raju, koji ne dolikuje nikome osim njemu. Kada Alah dozvoli zagovaranje za grešnike, zagovaraće anđeli, proroci i vernici, a on će zagovarati za ljude čiji broj zna samo Alah. Niko neće zagovarati kao on i niko mu se u zagovaranju neće moći meriti… (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 17:79; naglasak moj)
Ovde imamo jednog od najvećih islamskih učenjaka i komentatora koji tvrdi da će se Alah pridružiti svom stvorenju u hvaljenju i slavljenju Muhameda!
To u suštini znači da Alah svom stvorenju ne samo da zapoveda da počini širk (koji je neoprostivi greh u islamu [up. Kuran 2:22; 4:48, 116]) time što ga navodi da hvali konačno, nesavršeno i grešno stvorenje, nego im se i sam pridružuje u ovom teškom činu idolopoklonstva!
Dakle, iako u hadisu Muhamed zabranjuje svojim sledbenicima da ga „preterano hvale“, islamski korpus pokazuje da svu pažnju i potvrdu koja mu je potrebna dobija od sopstvenog boga, koji se bavi hvaljenjem svog „proroka“ pred svojom anđeoskom vojskom, i da će na kraju celo stvorenje slediti Alahov primer i takođe hvaliti Muhameda.
Toliko o poricanju da su muslimani u stvarnosti muhamedanci koji obožavaju Muhameda!