Lin, prvi episkop Rima, Klimentova poslanica, Sveto pismo i čuda

Sledeći izvodi uzeti su iz Jevsevijeve Istorije crkve. Sav naglasak je moj.

Knjiga III

Poglavlje 2. Prvi naslednik svetog Petra u Rimu.

1. Nakon mučeništva Pavla i Petra, Lin je prvi dobio episkopat crkve u Rimu. Pavle ga pominje kada Timoteju piše iz Rima, u pozdravu na kraju poslanice.

Poglavlje 3. Poslanice apostola.

1. Jedna Petrova poslanica, ona koja se naziva prvom, priznaje se kao autentična. I nju su drevni starešine slobodno koristili u svojim spisima kao nesporno delo. Ali smo saznali da njegova sačuvana Druga poslanica ne pripada kanonu****; ipak, budući da se mnogima pokazala korisnom, korišćena je zajedno sa ostalim spisima Svetog pisma.

2. Takozvana Petrova Dela, međutim, i Jevanđelje koje nosi njegovo ime, i Propoved i Apokalipsa, kako se nazivaju, znamo da nisu bili opšteprihvaćeni, jer nijedan crkveni pisac, drevni ni savremeni, nije koristio svedočanstva uzeta iz njih.

3. Ali ću se tokom svoje istorije potruditi da pokažem, pored zvaničnog nasleđivanja, koji su crkveni pisci s vremena na vreme koristili neko od spornih dela, i šta su rekli o kanonskim i prihvaćenim spisima, kao i o onima koji nisu te vrste.

4. Takvi su spisi koji nose Petrovo ime, od kojih samo za jedan znam da je autentičan i priznat od drevnih starešina.

5. Pavlovih četrnaest poslanica dobro su poznate i nesporne. Zaista nije ispravno prevideti činjenicu da su neki odbacili Poslanicu Jevrejima, govoreći da je osporava rimska crkva na osnovu toga što je nije napisao Pavle. Ali ono što su o ovoj poslanici rekli oni koji su živeli pre nas navešću na odgovarajućem mestu. Što se tiče takozvanih Dela Pavlovih, nisam ih našao među nespornim spisima.

6. Ali pošto je isti apostol, u pozdravima na kraju Poslanice Rimljanima, pomenuo, među ostalima, i Jermu, kome se pripisuje knjiga zvana Pastir, treba primetiti da su i nju neki osporavali i da se zbog njih ne može svrstati među priznate knjige; dok je drugi smatraju sasvim neophodnom, naročito onima kojima je potrebna pouka u osnovama vere. Otuda je, kao što znamo, javno čitana u crkvama, a otkrio sam da su je koristili neki od najstarijih pisaca.

7. Ovo će poslužiti da se pokaže koji su božanski spisi nesporni, kao i koji nisu opšteprihvaćeni

Poglavlje 4. Prvi naslednici apostola.

1. Da je Pavle propovedao neznabošcima i položio temelje crkvama „od Jerusalima i naokolo sve do Ilirika“, jasno je i iz njegovih sopstvenih reči, Rimljanima 15:19 i iz izveštaja koji je Luka dao u Delima.

2. A u koliko je pokrajina Petar propovedao Hrista i učio nauci novog saveza one iz obrezanja, jasno je iz njegovih sopstvenih reči u poslanici koja je već pomenuta kao nesporna, u kojoj piše Jevrejima iz rasejanja u Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji. 1. Petrova 1:1

3. Ali broj i imena onih među njima koji su postali istinski i revnosni sledbenici apostola i koji su ocenjeni dostojnima da se staraju o crkvama koje su oni osnovali, nije lako navesti, osim onih koji se pominju u spisima Pavlovim.

4. Jer je imao bezbroj saradnika, ili saboraca, kako ih je nazivao, i većinu njih je počastvovao neprolaznim spomenom, jer je u svojim poslanicama o njima ostavio trajno svedočanstvo.

5. I Luka u Delima govori o njegovim prijateljima i pominje ih po imenu.

6. Timotej je, kako je zabeleženo, prvi primio episkopat parohije u Efesu, a Tit crkava na Kritu.

7. Ali Luka, koji je bio antiohijskog porekla i lekar po zanimanju, i koji je bio naročito blizak sa Pavlom i dobro upoznat sa ostalim apostolima, ostavio nam je u dve nadahnute knjige dokaze one duhovne veštine isceljivanja koju je od njih naučio. Jedna od tih knjiga jeste Jevanđelje, za koje svedoči da ga je napisao onako kako su mu predali oni koji su od početka bili očevici i sluge Reči, a sve njih je, kako kaže, tačno pratio od samog početka. Luka 1:2-3 Druga knjiga jesu Dela apostolska, koja nije sastavio prema izveštajima drugih, već prema onome što je i sam video.

8. A kažu da je Pavle mislio na Lukino Jevanđelje gde god je, kao da govori o nekom svom jevanđelju, upotrebio reči, „po Jevanđelju mojemu“.

9. Što se tiče ostalih njegovih sledbenika, Pavle svedoči da je Kreskent poslat u Galiju; ali Lin, koga pominje u Drugoj poslanici Timoteju 2. Timoteju 4:21 kao svog saputnika u Rimu, bio je Petrov naslednik u episkopatu tamošnje crkve, kao što je već pokazano.

10**.** I Kliment, koji je postavljen za trećeg episkopa crkve u Rimu, bio je, kao što Pavle svedoči, njegov saradnik i saborac.

11. Pored njih, onaj Areopagit po imenu Dionisije, koji je prvi poverovao nakon Pavlovog govora Atinjanima na Areopagu (kako je Luka zabeležio u Delima), pominje se kod drugog Dionisija, drevnog pisca i pastira parohije u Korintu, kao prvi episkop crkve u Atini...

Poglavlje 13. Anaklet, drugi episkop Rima.

Pošto je Vespazijan vladao deset godina, nasledio ga je njegov sin Tit. Druge godine njegove vladavine, Lin, koji je dvanaest godina bio episkop rimske crkve, predao je svoju službu Anakletu. A Tita je nasledio njegov brat Domicijan, pošto je vladao dve godine i isto toliko meseci...

Poglavlje 15. Kliment, treći episkop Rima.

Dvanaeste godine iste vladavine Kliment je nasledio Anakleta, nakon što je ovaj dvanaest godina bio episkop rimske crkve. Apostol nas u svojoj Poslanici Filipljanima obaveštava da mu je taj Kliment bio saradnik. Njegove reči glase: „sa Klimentom i ostalim pomoćnicima mojim, čija su imena u knjizi života“

Poglavlje 16. Klimentova poslanica.

Sačuvana je poslanica ovog Klimenta, koja se priznaje kao autentična, znatne je dužine i izuzetne vrednosti. Napisao ju je u ime crkve u Rimu crkvi u Korintu, kada je u ovoj drugoj izbila pobuna. Znamo da je i ova poslanica javno korišćena u veoma mnogim crkvama, kako u ranija vremena tako i u naše. A da je pobuna zaista izbila u crkvi u Korintu u pomenuto vreme, Hegesip je pouzdan svedok.

Knjiga VI

Poglavlje 6. Spisak rimskih episkopa.

1. Blaženi apostoli, pošto su osnovali i utvrdili crkvu, poverili su službu episkopata Linu. Pavle govori o tom Linu u svojim Poslanicama Timoteju. 2. Timoteju 4:21

2. Nasledio ga je Anaklet, a posle Anakleta, na trećem mestu od apostola, Kliment je primio episkopat. On je video blažene apostole i sa njima razgovarao, njihova propoved mu je još odzvanjala u ušima, a njihovo predanje mu je još bilo pred očima. I nije bio jedini u tome, jer su mnogi koje su apostoli poučili još bili živi.

3. U vreme Klimenta, pošto je među braćom u Korintu nastao ozbiljan razdor, rimska crkva je poslala Korinćanima veoma prikladno pismo, izmirujući ih u miru, obnavljajući njihovu veru i objavljujući nauku nedavno primljenu od apostola.

4. Nešto dalje kaže:

Klimenta je nasledio Evarest, a Evaresta Aleksandar. Zatim je postavljen Ksist, šesti od apostola. Posle njega Telesfor, koji je slavno pretrpeo mučeništvo; zatim Higin; zatim Pije; a posle njega Anikit; Soter je nasledio Anikita; a sada, na dvanaestom mestu od apostola, Eleuterije drži službu episkopa.

5. Istim redom i nasleđivanjem predanje u Crkvi i propoved istine sišli su od apostola do nas.

Poglavlje 7. Čak i do tih vremena vernici su činili čuda.

1. Ove stvari Irinej, u saglasnosti sa izveštajima koje smo već izneli, beleži u delu koje obuhvata pet knjiga i kome je dao naslov Pobijanje i obaranje lažno nazvanog znanja. U drugoj knjizi istog spisa pokazuje da su se ispoljavanja božanske i čudotvorne sile nastavila do njegovog vremena u nekim crkvama.

2. Kaže:

Ali oni su daleko od toga da vaskrsavaju mrtve, kao što ih je Gospod vaskrsavao i kao što su ih apostoli vaskrsavali kroz molitvu. I često se u bratstvu dešavalo da je, zbog neke potrebe, čitava naša Crkva molila uz post i mnogo moljenja, pa se duh umrloga vratio, i čovek je bio povraćen kroz molitve svetih.

3. I opet, nakon drugih napomena, kaže:

Ako budu rekli da je i Gospod te stvari činio samo prividno, uputićemo ih na proročke spise i pokazati im iz njih da je sve to o njemu unapred bilo prorečeno na taj način i da se strogo ispunilo; i da je jedino on Sin Božji. Stoga njegovi istinski učenici, primajući od njega milost, čine takva dela u njegovo ime na dobrobit drugih ljudi, kako je ko primio dar od njega.

4. Jer neki od njih demone izgone delotvorno i istinski, tako da oni koji su očišćeni od zlih duhova često poveruju i pridruže se Crkvi. Drugi imaju predznanje budućih događaja, viđenja i proročka otkrivenja. Treći isceljuju bolesne polaganjem ruku i vraćaju im zdravlje. A, kao što rekosmo, čak su i mrtve osobe bile vaskrsnute i ostajale sa nama mnogo godina.

5. Ali zašto bismo govorili više? Nije moguće nabrojati mnoštvo darova koje je Crkva, širom čitavog sveta, primila od Boga u ime Isusa Hrista, koji je raspet pod Pontijem Pilatom, i koje svakodnevno koristi na dobrobit neznabožaca, nikoga ne obmanjujući niti to čineći za novac. Jer kao što je badava primila od Boga, tako badava i služi.

6. A na drugom mestu isti pisac piše:

Kao što i čujemo, mnoga braća u Crkvi imaju proročke darove, i govore, kroz Duha, svim vrstama jezika, i iznose na svetlost skrivene stvari ljudi radi njihovog dobra, i objavljuju tajne Božje.

Toliko o tome da su različiti darovi ostali među dostojnima čak i do tog vremena.

Poglavlje 8. Irinejeve izjave o božanskim Pismima.

1. Budući da smo na početku ovog dela obećali da ćemo, kada bude potrebno, navesti reči drevnih prezvitera i pisaca Crkve, u kojima su izneli ona predanja koja su do njih došla o kanonskim knjigama, a pošto je Irinej bio jedan od njih, sada ćemo navesti njegove reči, i to najpre ono što kaže o svetim jevanđeljima:

2. Matej je objavio svoje Jevanđelje među Jevrejima na njihovom jeziku, dok su Petar i Pavle propovedali i osnivali crkvu u Rimu.

3. Posle njihovog odlaska Marko, učenik i tumač Petrov, takođe nam je u pisanom obliku predao ono što je Petar propovedao; a Luka, pratilac Pavlov, zabeležio je u knjizi Jevanđelje koje je Pavle objavljivao.

4. Potom je Jovan, učenik Gospodnji, koji je i počivao na njegovim grudima, objavio svoje Jevanđelje, dok je boravio u Efesu u Aziji.

5. Ovo iznosi u trećoj knjizi svog gore pomenutog dela. U petoj knjizi ovako govori o Jovanovom Otkrivenju i o broju imena Antihrista:

Pošto je to tako, i pošto se ovaj broj nalazi u svim proverenim i drevnim prepisima, a potvrđuju ga i oni koji su Jovana videli licem u lice, i razum nas uči da se broj imena zveri, prema načinu računanja kod Grka, pojavljuje u njegovim slovima....

6. I dalje o istome kaže:

Nismo dovoljno smeli da sa sigurnošću govorimo o imenu Antihrista. Jer da je bilo potrebno da njegovo ime u sadašnje vreme bude jasno objavljeno, objavio bi ga onaj koji je video otkrivenje. Jer ono je viđeno ne davno, nego gotovo u našem naraštaju, pred kraj vladavine Domicijana.

7. Ovo iznosi o Otkrivenju u pomenutom delu. Pominje i prvu Jovanovu poslanicu, uzimajući iz nje mnoge dokaze, a isto tako i prvu Petrovu poslanicu. A Pastira ne samo da poznaje, nego ga i prihvata, pišući ovako:

Dobro je reklo Sveto pismo, govoreći: „Pre svega veruj da je Bog jedan, koji je sve stvorio i dovršio“, itd.

8. A koristi gotovo doslovne reči Premudrosti Solomonove, govoreći: Viđenje Boga proizvodi besmrtnost, a besmrtnost nas približava Bogu. Pominje i sećanja izvesnog apostolskog prezvitera, čije ime prećutkuje, i navodi njegova tumačenja Svetog pisma.

9. A poziva se na Justina Mučenika i na Ignjatija, koristeći svedočanstva i iz njihovih spisa. Štaviše, obećava da će u posebnom delu pobiti Markiona iz njegovih sopstvenih spisa.

10. O prevodu nadahnutih Pisama koji su načinila Sedamdesetorica, čujte same reči koje piše:

Bog je uistinu postao čovek, i sam Gospod nas je spasao, davši znak device; ali ne kako kažu neki koji se sada usuđuju da prevode Sveto pismo: „Gle, mlada žena će začeti i roditi sina“, kako su tumačili Teodotion Efeski i Akila Pontski, obojica jevrejski prozeliti; a za njima Evioniti kažu da ga je rodio Josif.

11. Ubrzo zatim dodaje:

Jer pre nego što su Rimljani uspostavili svoje carstvo, dok su Makedonci još držali Aziju, Ptolomej, sin Lagov, želeći da biblioteku koju je osnovao u Aleksandriji ukrasi vrednim spisima svih ljudi, zatražio je od stanovnika Jerusalima da se njihovo Sveto pismo prevede na grčki jezik.

12. Ali, budući da su tada bili podanici Makedonaca, poslali su Ptolomeju sedamdeset starešina, koji su među njima bili najveštiji u Svetom pismu i u oba jezika. Tako je Bog izvršio svoju nameru.

13. Ali želeći da ih iskuša pojedinačno, jer se bojao da bi, dogovorivši se međusobno, mogli svojim tumačenjem prikriti istinu Svetog pisma, razdvojio ih je jedne od drugih i naredio svima da napišu isti prevod. Tako je učinio sa svim knjigama.

14. Ali kada su došli pred Ptolomeja i uporedili svoje pojedinačne prevode, Bog je bio proslavljen, a Sveto pismo je prepoznato kao istinski božansko. Jer svi su izneli iste stvari istim rečima i sa istim imenima od početka do kraja, tako da su neznabošci uvideli da je Sveto pismo prevedeno nadahnućem Božjim.

15. A za Boga to nije bilo ništa čudesno učiniti, jer je on, u ropstvu naroda pod Navuhodonosorom, kada je Sveto pismo bilo uništeno, a Jevreji se posle sedamdeset godina vratili u svoju zemlju, potom, u vreme Artakserksa, cara Persijanaca, nadahnuo Jezdru sveštenika, iz plemena Levijevog, da izloži sve reči ranijih proroka i da narodu obnovi Mojsijevo zakonodavstvo.

Takve su reči Irineja.