Laodikijski sabor o suboti

Laodikijski sabor naučnici datiraju negde između 343. i 381. godine nove ere, između Sardičkog i Drugog vaseljenskog sabora. Navodim šta je ovaj Sabor napisao u vezi sa držanjem subote.

Kanon 16

Jevanđelja treba čitati u subotu [tj. u dan subotnji], zajedno sa ostalim Svetim pismom.

Pre nego što je uređenje crkvene psalmodije bilo ustanovljeno, nije bio običaj da se u subotu čita ni jevanđelje ni ostalo Sveto pismo. Ali iz obzira prema kanonima koji su zabranjivali post ili klečanje u subotu, nije bilo bogosluženja, kako bi se što više praznovalo. To oci zabranjuju i određuju da se u subotu izvrši čitava crkvena služba.

Neander (Kirchengesch., 2. izd., tom iij., str. 565 et seq.) uz upravo navedeno tumačenje predlaže i jedno drugo, naime: da je u mnogim delovima drevne Crkve postojao običaj da se svaka subota drži kao praznik u spomen na stvaranje. Neander takođe iznosi mogućnost da su neki judaizatori u subotu čitali samo Stari zavet; on, međutim, sam primećuje da bi u tom slučaju εὐαγγέλια i ἑτέρων γραφῶν zahtevali član.

Van Espen.

Kod Grka se subota držala tačno kao i Gospodnji dan, osim u pogledu prestanka rada, zbog čega Sabor želi da, kao i nedeljom, posle ostalih čitanja usledi jevanđelje.

Jer očigledno je da je po nameri Crkve čitava Božanska služba bila zamišljena radi izgrađivanja i poučavanja naroda, a naročito je to bio slučaj na praznike, kada je narod bio sklon da se okupi u velikom broju.

Ovde možemo uočiti poreklo naše sadašnje [zapadne] discipline, po kojoj se nedeljom i praznicima jevanđelje obično čita zajedno sa ostalim Svetim pismom u kanonskim časovima, dok to nije slučaj u obične dane, niti u poretku za ferije i simplices…

Kanon 29

Hrišćani ne smeju judaizirati počivajući u subotu, nego moraju raditi toga dana, radije poštujući Gospodnji dan; i, ako mogu, tada počivati kao hrišćani. Ali ako se neki nađu da su judaizatori, neka budu anatema od Hrista…

Kanon 49

Tokom Velikog posta Hleb se ne sme prinositi osim jedino u subotu i u Gospodnji dan.

Hefele.

Ovaj kanon, koji je Trulski sabor ponovio u svom pedeset drugom kanonu, nalaže da se u obične radne dane tokom Velikog posta služi samo Missa Præsanctificatorum, kao što je i danas običaj kod Grka u sve dane pokajanja i žalosti, kada im se čini neprikladnim da imaju punu liturgiju, i to, kako kaže Lav Alacije, iz razloga što je posvećenje radostan čin. Poređenje sa gore navedenim šesnaestim kanonom, međutim, pokazuje da je subota bila poseban izuzetak.

Subotama i nedeljama koje Hefele pominje mora se dodati praznik Blagovesti, koji se uvek svečano proslavlja punim služenjem Liturgije, čak i kada padne na Veliki petak…

Kanon 51

Rođendani mučenika ne treba da se praznuju tokom Velikog posta, nego se spomeni svetih mučenika imaju vršiti subotama i nedeljama.

Dodatna literatura

Rana Crkva o suboti (https://www.samshmnthelogy.net/post/early-church-on-the-sabbath-day)

Biblijski kanon Laodikijskog sabora (https://answeringislam.blog/the-synod-of-laodiceas-biblical-canon/)