Kuranska varijanta koja pravi razliku
Iako sada moraju da priznaju da Kuran sadrži hiljade varijantnih čitanja i da postoje protivrečne arapske verzije islamskog svetog spisa, muslimani i dalje tvrde da nijedna od tih razlika ne utiče ni na jedno temeljno učenje islamske vere.
Nažalost po te muslimane, stvari ne stoje tako, kao što ću sada pokazati.
Sledeći stih pominje Muhamedovo čuđenje nad tim što nevernici poriču njegove proročke tvrdnje:
„ti se čudiš i diviš, a oni se izruguju“ (‘aijb’ta) S. 37:12 (Dr. Mustafa Khattab, The Clear Quran https://www.islamawakened.com/quran/37/st69.htm)
Ono što nije opštepoznato jeste da zapravo postoji alternativna verzija u kojoj je Alah taj koji izražava čuđenje i zbunjenost zbog toga što ljudi odbacuju njegovog takozvanog poslanika:
„Naprotiv, JA SAM SE ZAČUDIO (‘ajib’tu) njihovom poricanju, dok ti se oni rugaju.”
Ovo čitanje pominje i ističe jedan od najvećih učenjaka selefijskog islama, naime Ibn Tejmija, u raspravi u kojoj nastoji da potvrdi da su smejanje i čuđenje dve stvarne osobine koje Alah doslovno poseduje i ispoljava:
Četvrti hadis: O POTVRĐIVANJU ČUĐENJA i nekih drugih svojstava
To jest, njegova izjava „Naš Gospodar SE ČUDI očajanju svojih robova i bliskosti svoje dobrote. On vas gleda, u teškom očajanju, pa se neprestano smeje, znajući da je vaše olakšanje blizu.” Hasan hadis.[1]
❖ Čuđenje: to znači biti zapanjen nekom stvari, a do toga dolazi iz dva razloga:
Prvi razlog: Neznanje onoga koji se čudi o jednom od uzroka zapanjujućeg događaja, kao kada mu se nešto dogodi iznenada, bez ikakvog očekivanja. To je nemoguće kada je reč o Alahu, Uzvišen je On, jer je On Sveznajući. Ništa Mu nije skriveno ni na nebesima ni na Zemlji.
Drugo: Da je razlog (čuđenja) to što je ta stvar izvan onoga što je za nju uobičajeno i onoga što joj priliči; a ne zbog bilo kakve nesposobnosti onoga koji se čudi; kao kada on učini postupak koji je zapanjujući, kakav mu ne priliči.
Ovo se potvrđuje za Alaha, Uzvišen je On, jer takvo čuđenje nije posledica nesavršenstva, već je to čuđenje zbog stanja onoga koji čini ono što je zapanjujuće.
❖ Njegova izjava: „Naš Gospodar SE ČUDI očajanju svojih robova.”
Očajanje je najgori od svih oblika beznađa; Gospodar, Silni i Uzvišeni, ČUDI SE ulasku teškog beznađa u srce roba.
❖ „I bliskosti Njegove promene” Vav (i) znači „sa”, u smislu: „sa bliskošću Njegove promene.”
Dakle, Gospodar, Silni i Uzvišeni, ČUDI SE tome kako smo mi pesimistični, dok On, Slavljen i Uzvišen je On, brzo menja stvari. On menja jedno stanje u drugo stanje samo jednom rečju, a to je „Budi” — i ono biva.
❖ Njegova izjava: „On vas gleda:” to jest, Alah nas gleda svojim Očima.
❖ „U teškom očajanju:” Al-Azil je onaj koji je u teškom položaju, dok je Qanitin množina od Qanit, a to je onaj koji očajava nad olakšanjem i otklanjanjem teškoće.
Prorok je, dakle, pomenuo stanje čoveka i stanje njegovog srca. Njegovo stanje je da zapada u teškoću, a njegovo srce gubi svaku nadu, osećajući se daleko od olakšanja.
❖ „On se neprestano smeje:” On se neprestano smeje zbog te zapanjujuće situacije. Kako možete očajavati nad milošću Najmilostivijeg od svih milostivih, koji nečemu kaže: „Budi” — i ono biva?
❖ „znajući da je vaše olakšanje blizu:” To jest, otklanjanje vašeg teškog stanja je blizu.
❖ U ovom hadisu nalazi se više svojstava:
Prvo: Čuđenje; na osnovu njegove izjave: „Naš Gospodar se čudi očajanju svojih robova.” SLAVNI KURAN JE UKAZAO NA OVO SVOJSTVO. Alah, Uzvišen je On, kaže:
Ne, JA SAM SE ČUDIO (‘Ajibtu) dok se oni rugaju. (As-Saffat 37:12)
Prema učenju sa Damma na Ta’i.[1]
— Takođe sadrži pojašnjenje Alahove moći, na osnovu njegove izjave: „I bliskosti Njegove promene”, i to da je Njegova moć, Silnog i Uzvišenog, savršena. Kad god hoće, On za kratko vreme menja situaciju iz jednog stanja u suprotno.
— Takođe potvrđuje gledanje, na osnovu njegove izjave: „On vas gleda.”
— I potvrđuje smejanje, na osnovu njegove izjave: „On se neprestano smeje.”
— A isto tako i znanje: „znajući da je vaše olakšanje blizu”
— I milost, jer olakšanje dolazi od Alaha, što je dokaz Alahove milosti prema Njegovim robovima.
A za sva ova svojstva, za koja je ovaj hadis dokaz, OBAVEZNI SMO DA POTVRDIMO DA SU ONA STVARNA ZA ALAHA, Silnog i Uzvišenog, U SKLADU SA NJIHOVIM STVARNIM ZNAČENJEM, I DA NAD NJIMA NE VRŠIMO Ta’wil.
❖ Praktična korist od ovoga jeste to što će onaj ko ovo zna o Alahu, Slavljen i Uzvišen je On, izbegavati tu stvar; to jest očajavanje nad Alahovom milošću. Upravo je zbog toga očajavanje nad Alahovom milošću jedan od velikih greha. (Commentary On Shaikh Al-Islam Ibn Taymiyyah’s Al-‘Aqidah Al-Wasitiyyah, autor: časni šejh, al-‘Alama Muhammad bin Salih al-‘Usejmin [Darussalam Publications, 2008], tom 2, str. 41-44; naglašavanje velikim slovima moje)
[1] Iz hadisa Ebu Razina, prema Ibn Kesiru u njegovom tumačenju Njegovih reči, Uzvišen bio On: „Zar mislite da ćete ući u Raj“ (Al-Baqarah 2:214), a njegova formulacija glasi: „Vaš Gospodar SE ČUDI”, a umesto Ghiyarihi (Njegova promena) stoji Ghaythihi (Njegova kiša). (Isto, str. 41; naglašavanje velikim slovima moje)
[1] Prevodilačka napomena: Odnosi se na učenje As-Saffat 37:1. Znači, ‘Ajibtu (sa Damma na Ta’); „Ja sam se čudio”, kao u učenju koje se prenosi OD IBN MES’UDA I DRUGIH, dok je uobičajeno ‘Ajibta (sa Fath na Ta’), što znači „Ti si se čudio”. (Isto, str. 43; naglašavanje velikim slovima moje)
Obratite pažnju na otvoreno priznanje Ibn Tejmije i komentatora al-Usejmina da postoji varijantno čitanje Kurana 37:12 koje se nalazi u čitanjima nekih od Muhamedovih najbližih drugova, kao što je Abdulah ibn Mes’ud, gde je zapravo Alah taj koji je zapanjen ruganjem nevernika.(1)
Ovo je utoliko zanimljivije što se Ibn Tejmija pozvao upravo na to čitanje kako bi dokazao da njegovo božanstvo doslovno doživljava zapanjenost i čuđenje — emocije svog božanstva koje je dalje utemeljio na takozvanim neospornim hadisima o Muhamedu koje je naveo.
Alternativna čitanja Kurana 37:12 priznaje i sledeći prevod Kurana, koji u svojim fusnotama navodi neke od različitih arapskih varijanti:
„ti se čudiš i diviš, a oni se izruguju, a kad im se saveti upućuju, oni ih ne prihvataju“ S. 37:12
Qd Hamza, al-Kesai i Halaf čitaju to ovako: „Naprotiv, Ja sam to ozbiljno primetio dok se oni rugaju.” (Fadel Soliman, Bridges’ Translation of the Ten Qira’at of the Noble Qur’an [AuthorHouse, 2020], str. 299; podebljanje i podvlačenje moje)
Tako, dakle, imamo kuransku varijantu i nekoliko navodno verodostojnih predanja pripisanih Muhamedu koja potvrđuju da Alah doživljava čuđenje, štaviše zbunjenost, zbog postupaka stvorenja.
Ovo nam sada pomaže da razumemo zašto postoje protivrečna čitanja Kurana 37:12. Sasvim je razumljivo da bi muslimanima bilo neprijatno da Kuran njihovom bogu pripisuje takvu emociju kao što je čuđenje, budući da bi mu to pripisalo neznanje i promenljivost. Stoga su, uvereni da je njihov gospodar bio i jeste sveznajuće, nepromenljivo biće koje unapred zna šta će njegova stvorenja učiniti, odlučili da poprave tekst menjajući ga tako da se slaže sa njihovim teološkim pretpostavkama.
Toliko o savršenom očuvanju Kurana i o ponavljanoj tvrdnji da nijedno varijantno čitanje ne utiče na neko bitno, temeljno učenje islamske teologije.
DODATNO ČITANJE
Sastavljanje i tekstualna verodostojnost Kurana
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [1. deo]
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [2. deo]
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [3. deo]
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [Ekskurs]
Nenadoknadivi gubitak velikog dela Kurana
Kuran svedoči o sopstvenoj tekstualnoj iskvarenosti
Sedam ahrufa i višestruki kiraeti – kuranska perspektiva
NAPOMENE
(1) Za slučaj da čitaoci ne znaju koliko je Ibn Mes’ud važan, on je jedan od četvorice ljudi koje je Muhamed lično izdvojio kao one od kojih Kuran treba učiti neposredno, zbog njegovog ogromnog poznavanja njegovog sadržaja i sastava:
Prenosi Mesruk: Abdulah ibn Mes’ud je pomenut pred Abdulahom ibn Amrom, koji reče: „To je čovek koga i dalje volim, jer sam čuo Proroka kako kaže: ‘Učite učenje Kurana od četvorice: od Abdulaha ibn Mes’uda — njime je počeo — Salima, oslobođenog roba Ebu Huzejfe, Muaza ibn Džebela i Ubeja ibn Ka’ba.” (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, broj 153 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=58&translator=1&start=0&number=153)
Mesruk prenosi: Odlazili smo Abdulahu ibn Amru i razgovarali sa njim; Ibn Numejr kaže: Jednoga dana pomenusmo Abdulaha ibn Mes’uda, na šta on reče: Pomenuli ste čoveka koga volim više od bilo čega drugog. Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Učite Kuran od četvorice ljudi: od Ibn Umm Abda (tj. Abdulaha ibn Mes’uda) — njime je počeo — zatim od Muaza ibn Džebela i Ubeja ibn Ka’ba, pa od Salima, saveznika Ebu Huzejfe. (Sahih Muslim, knjiga 031, broj 6024 https://sunnah.com/muslim/44/164)
Mesruk prenosi: Bili smo u društvu Abdulaha ibn Amra kada smo pomenuli hadis od Abdulaha ibn Mes’uda; nato on reče: To je čovek prema kome ljubav uvek ostaje (sveža u mom srcu) otkako sam čuo Alahovog Poslanika kako kaže: Učite Kuran od četvorice ljudi: od Ibn Umm Abda, to jest Abdulaha ibn Mes’uda — i njegovim imenom je počeo — zatim od Ubeja ibn Ka’ba i Muaza ibn Džebela. Zuhri u svom predanju nije pomenuo reč jakuluhu. (Sahih Muslim, knjiga 031, broj 6025 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=031&translator=2&start=0&number=6008)
Dakle, arapski rukopis jednog od najvažnijih (ako ne i NAJVAŽNIJEG) sakupljača Kurana nije se slagao sa čitanjem Kurana 37:12 kakvo danas postoji. Umesto toga, njegovo čitanje je Alahu pripisivalo neznanje i promenljivost, čime se dokazuje da Muhamedov bog nije savršeno biće u kakvo su muslimani pogrešno navedeni da veruju.