Kuranska kleveta protiv proroka
Vreme je da okrenemo ploču protiv muhamedanaca tako što ćemo njihov sopstveni prigovor protiv Svetog pisma primeniti na njihove izvore, kako bismo im pokazali da njihovi tekstovi ne zadovoljavaju njihove sopstvene standarde i kriterijume.
U ovoj objavi uzeću tvrdnju da Sveto pismo kleveće Božje proroke i poslanike optužujući ih za gnusne grehe, i primeniću je i na Kuran i na hadise da bih pokazao da je upravo to ono što je Muhamed činio.
JOSIF
Muslimansko pismo lažno optužuje Josifa da je imao preljubničke sklonosti i da je želeo da počini preljubu sa Potifarovom ženom:
Jer ga je ona poželela (hammat bihi); i on bi je uzeo (wahamma biha), da nije video dokaz svoga Gospodara. Tako je bilo, da bismo od njega odvratili zlo i gnusobu; on beše jedan od Naših odanih slugu. S. 12:24 Arberi
Evo kako su dvojica Dželala tumačili ovaj tekst:
I ona ga je zaista poželela tražila je s njim polni odnos i on bi nju takođe poželeo tražio bi isto da nije video dokaz svoga Gospodara Ibn Abas je rekao: „Jakov mu se pojavio pred očima i udario ga je u Josifove grudi nakon čega je njegova polna požuda izašla iz njegovog tela kroz nokte“ odgovor na lavla „da nije bilo“ je izostavljen podrazumeva se da glasi la-džama‘aha „legao bi s njom“. Tako je bilo da smo mu pokazali dokaz da bismo od njega odvratili zlo izdaju i razvrat čin bluda. Zaista, on beše jedan od Naših odanih slugu u pogledu poslušnosti muhlisin varijantno čitanje glasi muhlasin drugim rečima „izabrane/očišćene sluge“. (Tafsir al-Dželalejn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=12&tAyahNo=24&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)
Ovo nije ništa drugo do opaka laž, jer prava Božja Reč, Sveto pismo, pobija ovu optužbu da je Josif gajio požudu prema udatoj ženi. Kao što sledeći hrišćanski izvor objašnjava:
ODGOVOR: Pripisivanje bezbožništva i bluda proroka Svetom pismu, kao i slične optužbe, puka su kleveta. Proroci su bili slobodni od bogohuljenja ili laži kada su prenosili Božje poruke; bili su nepogrešivi i nisu prenosili nesavršenosti ili protivrečnosti. Knjiga Božja objavljuje da je Sveti Duh nadahnuo reči i dela proroka; ipak, ona ne poriče njihovu ljudskost niti činjenicu da su i sami bili podložni greškama, nemaru i zaboravnosti u svojim običnim svakodnevnim poslovima.
Kao dokaz za neosnovanost ovih optužbi, u Bibliji se pominju proroci poput Enoha, Ilije, Josifa pravednog, Danila i drugih, a da im se ne pripisuje nikakav greh; ipak, Kuran Josifu pripisuje greh koji on nije počinio. Čitamo u suri Josif 12:24: „…Ona ga je poželela; i on bi je uzeo…“ U ovom stihu na arapskom koristi se reč hamma („odlučio“); ona opisuje čoveka koji je rešen da postigne ono što namerava. U kuranskom izveštaju, Potifarova žena strasno žudi za Josifom i odlučna je da ostvari polni odnos s njim – a isto tako i on s njom. Međutim, Postanje 39:9 kaže da je, kada ga je njegova gospodarica zamolila da ima odnos s njom, Josif odgovorio: „…Kako bih onda mogao učiniti tako veliko zlo i sagrešiti Bogu?“
Uzimajući u obzir ove stihove iz Kurana i Biblije, koja je to knjiga koja Josifu pripisuje greh? Kuran kaže da Josif ne samo da je poželeo tu ženu, već da je bio i odlučan da ispuni svoju nameru. Iz jevanđelja znamo da je svako ko požudno poželi ženu u svom srcu kriv za preljubu (Matej 5:28). (Pravo vođstvo [Light of Life, Filah, Austrija, 1. englesko izdanje 1991], Prvi deo. Nepogrešivost otkrivenja i gresi proroka, str. 8)
AVRAAM
Islamska predanja lažu čak i o Avraamu, prikazujući ga kao sumnjičavog, nepoštenog, prevarantskog idolopoklonika. Opširno citiram Pravo vođstvo:
Gresi Avraamovi, prema Kuranu
Kuran Avraamu pripisuje grehe poput idolopoklonstva, sumnje, prevare i gatanja:
1. Idolopoklonstvo: U Kuranu, sura Stoka 6:77, zabeleženo je da je Avraam mesec nazvao svojim bogom: „Kada je video mesec kako izlazi, rekao je: ‚Ovo je moj Gospodar; ovaj je veći!‘ Ali kada je zašao, rekao je: ‚Ako me moj Gospodar ne uputi, sigurno ću biti od ljudi zalutalih.‘“ U 78. stihu iste sure čitamo: „Kada je video sunce kako izlazi, rekao je: ‚Ovo je moj Gospodar; ovaj je veći!‘“
Da je Avraam ovo rekao u veri, to bi bilo ili politeizam ili laž. Muslimanski učenjaci tvrde da se to dogodilo pre nego što je stekao puno poznanje Boga. Oni takođe postavljaju pitanje koliko je vremena proteklo između ovog događaja i njegovog proroštva, jer je proroštvo nezamislivo pre punog obuhvatanja poznanja Boga. Imaju i još jedno opravdanje: „Avraam je to rekao pretpostavke radi, da pokaže suprotnost: ako bi planete bile bogovi kao što se tvrdilo, onda bi Bog bio promenljiv, a to je lažno.“ Ali kuranska izjava konačno razotkriva Avraamovo idolopoklonstvo.
2. Sumnja: Kuran navodi da je Avraam dovodio u pitanje Božju moć. U suri Krava 2:263 piše: „I kada Avraam reče: ‚Gospodaru moj, pokaži mi kako ćeš oživeti mrtve.‘ On reče: ‚Zar ne veruješ?‘ ‚Da,‘ reče on, ‚ali da bi se srce moje smirilo.‘“
Muslimanski učenjaci kažu da je bogohuljenje dovoditi u pitanje moć Božju. Avraamovu sumnju potvrđuje predanje koje kaže: „Mi imamo više prava da sumnjamo nego Avraam.“
3. Prevara: U Kuranu piše da je Avraam lagao. Tumači kažu: „Kada je Avraam uništio idole, tiranin Nimrod i uglednici njegovog naroda pozvali su ga i upitali: ‚Jesi li ti to učinio našim bogovima, Avraame?‘ On je odgovorio: ‚Nisam, nego je njihov najstariji to učinio; pitajte njih ako mogu da govore!‘“ Prema predanju Abu Hurejre, koje prenose al-Buhari i Muslim, Božji poslanik je rekao: „Avraam nije lagao osim triput: dvaput o prirodi Boga (kada je rekao: ‚Zaista sam bolestan‘, i ‚Njihov najstariji je to učinio‘) i njegova tvrdnja da je Sara njegova sestra, kada joj je tiranin hteo prići“ (Komentar al-Buharija, Muslima i Ibn Kesira na suru Redovi 37:39).
4. Gatanje: Sura Redovi 37:86 glasi ovako: „I on baci pogled na zvezde, i reče: ‚Zaista sam bolestan.‘“
Ibn Abas beleži:
Avraamov narod je upražnjavao astrologiju, pa je on postupao s njima u skladu s njihovim običajima i obredima. Nije želeo da pomisle kako im se podsmeva. Njegova želja bila je da ih ubedi da je obožavanje idola uzaludno. Pošto su sutradan trebali imati svetkovinu i okupljanje, ušli su da obožavaju svoje idole, prineli svoje žrtve i izneli svoju hranu pre nego što su otišli na svoju svetkovinu. Tvrdili su da su primili blagoslove na hranu, i otišli su da je pojedu čim se raziđu sa svoje proslave. Rekli su Avraamu: „Zar ne bi hteo da pođeš s nama da učestvuješ u našoj svetkovini?“ On se posavetovao sa zvezdama i rekao: „Zaista sam bolestan (pogođen kugom).“ Oni su se od žrtve kuge držali što dalje mogu.
Muslimanski učenjaci izjavljuju: „Savetovanje sa zvezdama je zabranjeno, a njegova tvrdnja da je bolestan bila je laž“ (al-Razijev komentar na suru Redovi 37:86).
Ovi navodi iz Kurana pokazuju da je Avraam obožavao planete, dovodio u pitanje moć Božju, lagao nekoliko puta i savetovao se sa zvezdama. Narod Knjige (Jevreji i hrišćani) ne prihvata nijednu od ovih optužbi, osim da je dvaput slagao iz straha. Oni Avraama nazivaju ocem vernih, a njegova vera navodi se kao uzor vredan podražavanja. On je čvrsto verovao u Boga i bio Mu poslušan. Prigovarač je trebalo najpre da ukloni Avraamove grehe iz svoga Kurana i predanja, pre nego što je počeo da kleveće Sveto pismo. (Isto, str. 27–29)
Da bih potvrdio tačnost navoda, citiraću dotične stihove i odgovarajuće hadise i/ili komentare uz njih, ako bude potrebno.
K. 6:74-83
I kada Avraam reče svome ocu Azaru: ‚Zar uzimaš idole za bogove? Vidim tebe i tvoj narod u očiglednoj zabludi.‘ Tako smo Avraamu pokazivali carstvo nebesa i zemlje, da bi bio od onih koji čvrsto veruju. Kada se noć raširi nad njim ugleda zvezdu i reče: ‚Ovo je moj Gospodar.‘ Ali kada ona zađe, reče: ‚Ne volim one koji zalaze.‘ Kada vide mesec kako izlazi, reče: ‚Ovo je moj Gospodar.‘ Ali kada on zađe, reče: ‚Ako me moj Gospodar ne uputi, sigurno ću biti od ljudi zalutalih.‘ Kada vide sunce kako izlazi, reče: ‚Ovo je moj Gospodar; ovaj je veći (hatha Akbaru)!‘ Ali kada ono zađe, reče: ‚O narode moj, zaista sam čist od onoga što vi pridružujete. Okrenuo sam lice svoje Onome koji je stvorio nebesa i zemlju, kao čovek čiste vere; ja nisam od idolopoklonika.‘ Njegov narod se prepirao s njim. On reče: ‚Zar se prepirete sa mnom o Bogu, a On me je uputio? Ne bojim se onoga što Mu vi pridružujete, osim ako moj Gospodar nešto ne htedne. Moj Gospodar Svojim znanjem obuhvata sve stvari; zar se nećete opomenuti? Kako da se bojim onoga što ste vi pridružili, kada se vi ne bojite što ste Bogu pridružili ono za šta vam On nije poslao nikakav dokaz?‘ Koja od dve strane ima veće pravo na sigurnost, ako imate ikakvog znanja? Oni koji veruju, i svoje verovanje nisu pomešali sa zlodelima — njima pripada prava sigurnost; oni su ispravno vođeni. To je Naš dokaz koji smo dali Avraamu protiv njegovog naroda. Uzdižemo po stepenima koga hoćemo; zaista je tvoj Gospodar Svemudri, Sveznajući. Arberi
K. 2:260
I (setite se) kada Ibrahim (Avraam) reče: „Gospodaru moj! Pokaži mi kako oživljavaš mrtve.“ On (Alah) reče: „Zar ne veruješ?“ On [Ibrahim (Avraam)] reče: „Da (verujem), ali da bih bio jači u veri.“ On reče: „Uzmi četiri ptice, pa učini da ti se privole (zatim ih zakolji, iseci na komade), pa stavi po deo od njih na svako brdo, i pozovi ih, doći će ti žurno. I znaj da je Alah Svemoćni, Svemudri.“ Hilali-Kan
Al-Buhari je zabeležio da je Abu Hurejra rekao da je Alahov Poslanik rekao…
<<Mi smo skloniji sumnji nego Ibrahim kada je rekao: „Gospodaru moj! Pokaži mi kako oživljavaš mrtve.“ Alah reče: „Zar ne veruješ?“ Ibrahim reče: „Da (verujem), ali (pitam) da bih bio jači u veri.“>>
Poslanikova izjava u hadisu znači: „Mi smo skloniji da tražimo izvesnost.“…
`Abdur-Razak je zabeležio da je Ma`mar rekao da je Ejub rekao da je Ibn `Abas prokomentarisao ono što je Ibrahim rekao…
(ali da bih bio jači u veri), „Za mene, nema ajeta u Kuranu koji donosi više nade od ovog ajeta.“ Ibn Abi Hatim je zabeležio da je Muhamed bin Al-Munkadir rekao da je `Abdulah bin `Abas sreo `Abdulaha bin `Amra bin Al-`Asa i rekao mu: „Koji ajet u Kuranu za tebe nosi više nade?“ Ibn `Amr reče…
(Reci: „O `Ibadi (Sluge Moje) koji ste prekoračili granice na svoju štetu (čineći zla dela i grehe)! Ne očajavajte.“) (39:53).
Ibn `Abas reče: „Ali ja kažem da je to Alahova izjava…
(I (setite se) kada Ibrahim reče: „Gospodaru moj! Pokaži mi kako oživljavaš mrtve.“ On (Alah) reče: „Zar ne veruješ?“ On (Ibrahim) reče: „Da (verujem)…)
Alah je prihvatio Ibrahimovu potvrdu kada je on samo rekao: ‚Da.‘ Ovaj ajet odnosi se na sumnje koje napadaju srce i na misli koje Šejtan nadahnjuje.“ Al-Hakim je ovo takođe zabeležio u Al-Mustadraku i rekao: „Njegov lanac prenosilaca je sahih, ali oni ga nisu zabeležili.“ (Tafsir Ibn Kesir https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/2/260/; podebljanje moje)
K. 37:84-96
Od njegove strane beše i Avraam; kada dođe svome Gospodaru čista srca, kada reče svome ocu i svome narodu: ‚Šta to obožavate? Zar je kleveta to što želite, bogovi mimo Boga? Šta onda mislite o Gospodaru svih svetova?‘ I on baci pogled na zvezde, i reče: ‚Zaista sam bolestan.‘ Ali oni odoše od njega, okrenuvši mu leđa. Tada se on okrenu njihovim bogovima i reče: ‚Šta jedete? Šta vam je, što ne govorite?‘ I nasrnu na njih udarajući ih desnicom svojom. Tada mu ostali dođoše žureći. On reče: ‚Zar obožavate ono što sami klešete, a Bog je stvorio i vas i ono što pravite?‘ Arberi
Prenosi Abu Hurejra: Avraam nije slagao osim u tri prilike. Dvaput radi Alaha kada je rekao: „Bolestan sam“, i kada je rekao: „(Nisam ja ovo učinio, nego) je veliki idol to učinio.“ (Treći put) beše dok su Avraam i Sara (njegova žena) putovali i prošli pored (oblasti) jednog tiranina. Neko reče tiraninu: „Ovog čoveka (tj. Avraama) prati veoma privlačna žena.“ Tako on posla po Avraama i upita ga za Saru govoreći: „Ko je ova žena?“ Avraam reče: „Ona je moja sestra.“ Avraam ode Sari i reče: „O Saro! Na licu zemlje nema vernika osim tebe i mene. Ovaj čovek me je pitao za tebe i rekao sam mu da si moja sestra, zato nemoj protivrečiti mojoj izjavi.“ Tiranin zatim pozva Saru, i kada ona dođe k njemu, on pokuša da je zgrabi rukom, ali (mu se ruka ukoči i) on osta zbunjen. Zamoli Saru: „Moli Alaha za mene, i neću ti nauditi.“ Tako Sara zamoli Alaha da ga izleči i on ozdravi. Pokuša da je zgrabi po drugi put, ali (mu se ruka ukoči kao i pre ili još jače i) on osta još zbunjeniji. Ponovo zamoli Saru: „Moli Alaha za mene, i neću ti nauditi.“ Sara ponovo zamoli Alaha i njemu bi dobro. Tada pozva jednog od svojih stražara (koji ju je doveo) i reče: „Nisi mi doveo ljudsko biće, nego si mi doveo đavola.“ Tiranin zatim dade Hagaru Sari kao sluškinju. Sara se vrati (Avraamu) dok je on molio. Avraam, pokazujući rukom, upita: „Šta se dogodilo?“ Ona odgovori: „Alah je pokvario zlu zamku nevernika (ili nemoralnog čoveka) i dao mi Hagaru za služenje.“ (Abu Hurejra se zatim obrati svojim slušaocima govoreći: „Ona (Hagara) beše vaša majka, o Beni Ma-is-Sema (tj. Arapi, potomci Ismaila, Hagarinog sina).“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 578 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=55&translator=1&start=0&number=578; vidi takođe https://sunnah.com/bukhari:3358)
Katada reče: „Arapi za onoga ko duboko razmišlja kažu da gleda u zvezde.“ Katada je time mislio da je on gledao u nebesa razmišljajući o načinu da odvrati pažnju svoga naroda. Pa je rekao…
(Zaista sam bolestan.) što znači, slab. Ibn Džerir je ovde preneo hadis od Abu Hurejre, neka je Alah zadovoljan njime, u kome se navodi da je Alahov Poslanik rekao…
<<Ibrahim nije slagao osim u tri slučaja. Dva su bila radi Alaha: (jedan je) kada je rekao (Zaista sam bolestan); i (drugi) kada je rekao (Ne, ovaj, najveći (njegova žena) od njih (idola) to je učinio.) i (treći) kada je rekao za (svoju ženu) Saru: „Ona je moja sestra.“>> Ovaj hadis zabeležen je u knjigama Sahiha i Sunena sa raznim lancima prenosilaca. Ali ovo nije ona vrsta prave laži zbog koje čoveka treba osuditi — Bože sačuvaj! Naziva se laž zbog nedostatka bolje reči, jer je to zamršen govor upotrebljen u opravdanu versku svrhu, a rečeno je da se rečima…
(Zaista sam bolestan) mislilo: ‚Muka mi je u srcu od vašeg obožavanja idola umesto Alaha.‘ Al-Hasan Al-Basri reče: „Ibrahimov narod izađe na svoju svetkovinu i htedoše da i njega izvedu. Zato on leže na leđa i reče…
(Zaista sam bolestan.) i poče da gleda u nebo. Kada oni izađoše, on se okrenu njihovim bogovima i polomi ih.“ Ovo je zabeležio Ibn Abi Hatim. (Tafsir Ibn Kesir https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/37/88/; podebljanje moje)
Uprkos pokušajima Ibn Kesira i drugih muslimanskih učenjaka da objasne ili opravdaju Avraamove prestupe, ostaje činjenica da muslimansko pismo klevetnički optužuje oca vernih da je bio lažljiv, prevaran i podmukao idolopoklonik.
A da bih pokazao zašto muhamedanska opravdanja za to što Kuran prikazuje Avraama u tako negativnom svetlu ne stoje, obratite pažnju na sledeći izveštaj u kojem Muhamed navodno tvrdi da je razlog zbog kojeg će patrijarhu biti zabranjeno da posreduje za muslimane na dan suda upravo njegov greh trostrukog laganja:
CCIII: „Potomci onih koje smo nosili s Nuhom. On beše zahvalan sluga.“ (17:3)
4435. Prenosi se da je Abu Hurejra rekao: „Alahovom Poslaniku, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, doneše nešto mesa i ponudiše mu but, koji je voleo, i on pojede nešto od njega. Zatim reče: ‚Ja ću biti gospodar ljudi na Dan ustajanja. Znate li šta to podrazumeva? Alah će sakupiti ljude, prve i poslednje, na istoj ravnici, tako da će ih posmatrač moći videti, a govornik učiniti da ga čuju. Sunce će im biti približeno i ljudi će osetiti takvu tugu i nevolju da je neće moći podneti ni izdržati. Ljudi će reći: ‚Zar ne vidite šta vas je snašlo? Zašto ne potražite nekoga da posreduje za vas kod vašeg Gospodara?‘ Ljudi će reći jedni drugima: ‚Morate poći Adamu!‘ Doći će Adamu, mir neka je s njim, i reći: ‚Ti si otac čovečanstva. Alah te je stvorio Svojom rukom i udahnuo u tebe nešto od Svoga duha i naredio je anđelima da ti se poklone. Dao ti je da prebivaš u Vrtu. Zar nećeš posredovati za nas kod svoga Gospodara? Zar ne vidiš šta trpimo?‘ Adam će reći: ‚Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada pre nije postojao niti će ikada opet. Zabranio mi je Drvo, a ja sam bio neposlušan. O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Nuhu.‘
„Otići će Nuhu i reći: ‚O Nuhu! Ti si prvi od poslanika koji je poslat ljudima na zemlji, i Alah te je nazvao zahvalnim slugom. Posreduj za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš šta nas je snašlo?‘ On će reći: ‚Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada pre nije postojao niti će ikada opet. Uputio sam molitvu protiv svoga naroda. O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom! Idite Ibrahimu.‘
„Otići će Ibrahimu i reći: ‚O Ibrahime! Ti si Alahov Prorok i Njegov bliski prijatelj među ljudima na zemlji. Posreduj za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš šta trpimo?‘ On će im reći: ‚Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada pre nije postojao niti će ikada opet. IZREKAO SAM TRI LAŽI (A Abu Hajan ih je naveo u hadisu.). O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Musau.‘
„Otići će Musau i reći: ‚O Musa, ti si Alahov Poslanik. Alah te je odlikovao Svojom porukom i Svojom Rečju iznad svih drugih ljudi. Posreduj za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš šta trpimo?‘ On će reći: ‚Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada pre nije postojao niti će ikada opet. Ubio sam dušu koju mi nije bilo naređeno da ubijem. Idite nekom drugom. Idite Isau.‘
„Otići će Isau i reći: ‚O Isa! Ti si Alahov Poslanik i Njegova Reč koju je bacio Merjemi i duh od Njega. Govorio si ljudima dok si bio u kolevci. Posreduj za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš šta trpimo?‘ Isa će reći: ‚Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada pre nije postojao niti će ikada opet,‘ I NIJE POMENUO NIKAKAV GREH. ‚O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Muhamedu.‘ (Aiša Bjuli, Sahih zbirka al-Buharija, 68. Knjiga tefsira https://aishabewley.netlify.app/bukhari30; naglasak moj)
{Zanimljivo je da Muhamed diskvalifikuje Isusa od mogućnosti da posreduje za druge, iako priznaje da je Hristos bez ikakvog greha, za razliku i od pravih proroka i od njega samog. Muhamed je sebe dovoljno poznavao da prepozna da je prestupnik koji nikada ne bi mogao polagati pravo na bezgrešnost.}
Gorenavedeni izveštaj dovoljno pobija muslimansku laž da to nisu bili ozbiljni prestupi, budući da se sam Muhamed pozvao na upravo te laži kao razlog zbog kojeg će Avraamu biti onemogućeno da posreduje!
Stoga su Kuran i sunet ti koji lažno pripisuju gnusne grehe i zla dela pravim Božjim prorocima i vernima — prestupe za koje prava Božja Reč, Sveto pismo, poriče da su ih ove pravedne sluge ikada počinile.
DALJE ČITANJE