Kuranova potvrda judeo-hrišćanskih Svetih pisama

U ovom donekle podužem članku navešćemo neke od mnogih kuranskih stihova koji priznaju i svedoče da su izvorna, neiskvarena Sveta pisma koja je Bog dao Jevrejima i hrišćanima još uvek postojala za Muhamedovog života. Svrha toga jeste da se hrišćanima pomogne da opovrgnu i ućutkaju često ponavljanu muslimansku optužbu da Kuran ne priznaje tekstualnu pouzdanost i autoritet knjiga Svete Biblije.

1. Muhamed o prethodnim otkrivenjima, kao što su Tora i Jevanđelje, govori kao o onima koja su još uvek postojala za njegovog života.

„onima koji će da slede Poslanika, Verovesnika, koji neće da zna ni da čita ni da piše, kojeg oni kod sebe, u Tori i Jevanđelju, nalaze zapisanog, koji će od njih da traži da čine dobra dela, a od odvratnih da odvraća, koji će lepa jela da im dozvoli, a ružna zabrani, koji će da ih tereta i teškoća koje su oni imali oslobodi.“ S. 7:157

„Allah je otkupio od vernika njihove živote i njihove imovine u zamenu za Raj koji će im podariti. Oni će da se bore na Allahovom putu, pa da u borbi ubijaju i budu ubijeni. On je to, zaista, obećao u Tori, Jevanđelju i Kur'anu. A ko od Allaha doslednije ispunjava svoje obećanje? Zato se radujte svojoj pogodbi koju ste sa Njim postigli, a to je zasigurno veliki uspeh.“ S. 9:111

„Neznanobošci govore:“Zašto nam ne donese kakvo čudo od Gospodara svog?” A zar im ne dolazi objašnjenje o onom što ima u davnašnjim objavama?“ S. 20:133

„I Kur'an je sigurno objava Gospodara svetova; donosi ga poverljivi anđeo, na srce tvoje, da opominješ, na jasnom arapskom jeziku. On je spomenut u knjigama prethodnih poslanika, zar njima nije znak to što za njega znaju učeni ljudi Izrailjevih sinova? A da ga objavljujemo nekom nearapu, pa da im ga on čita, opet u njega ne bi poverovali.“ S. 26:192-197

„vidiš ih kako se klanjaju i licem na tle padaju želeći Allahovu nagradu i zadovoljstvo – na licima su im znaci, tragovi od padanja licem na tlo. Tako su opisani u Tori. A u Jevanđelju: oni su kao biljka kad svoj izdanak izbaci pa ga onda učvrsti, i on ojača, i uspravi se na svojoj stabljici izazivajući divljenje sejača - da bi On sa vernicima ojadio nevernike.“ S. 48:29

„Zar on nije obavešten o onom što se nalazi u Mojsijevim listovima i Avramovim - koji je obaveze potpuno ispunjavao“ S. 53:36-37

Obratite pažnju na upotrebu sadašnjeg vremena, tj. „JESTE“, „U“, kada se govori o prethodnim otkrivenjima.

2. Kuran potvrđuje Sveta pisma koja su bila u posedu Jevreja i hrišćana Muhamedovog vremena.

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate? Zar se opametiti nećete!?“ S. 2:40-44

„Oni govore: "Naša srca su obložena!" A nije tako, nego je Allah njih prokleo zbog neverovanja njihovog, a malo je njih koji veruju. I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike!“… „A kada im se kaže: "Verujte u ono što Allah objavljuje!" Oni odgovaraju: "Mi verujemo samo u ono što je nama objavljeno", i neće da veruju u ono što se objavljuje posle, a to je Istina, koja potvrđuje da je istinito i ono što oni imaju.“ S. 2:89, 91

„A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući da je istinito ono što već imaju, deo onih kojima je Knjiga data Allahovu Knjigu odbacuju, kao da ne znaju.“ S. 2:101

„O vi kojima je data Knjiga, verujte u ovo što objavljujemo potvrđujući ono što već imate, pre nego što crte lica izbrišemo i vratimo ih nazad, ili ih prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu poštovali subotu, a Allahova zapovest biva izvršena.“ S. 4:47

3. Kuran tvrdi da su Jevreji i hrišćani Muhamedovog vremena proučavali i učili Knjigu, čime se podrazumeva da su posedovali izvorna, neiskvarena Sveta pisma.

„Jevreji govore: „Hrišćani nisu na pravom putu!“, a hrišćani kažu: „Jevreji nisu na pravom putu!“, a oni čitaju Knjigu.“ S. 2:113

„Oni kojima smo objavili Knjigu, pa je čitaju onako kako treba, to su oni koji u nju veruju. A oni koji u nju ne budu verovali, to su sigurni gubitnici.“ S. 2:121

„Nije primereno čoveku da mu Allah da Knjigu, i mudrost, i verovesništvo, a zatim da govori ljudima: „Mene obožavajte, a ne Allaha!“ Nego: „Budite učeni i pobožni, zato što Knjizi podučavate i što je i sami proučavate!"“ S. 3:79

„To su oni kojima smo Mi dali Knjigu i mudrost i verovesništvo. Pa ako oni u to ne veruju, Mi smo to poverili ljudima koji to ne negiraju. Njih je Allah uputio, i zato sledi njihov put. Reci: „Ja od vas ne tražim nagradu za Kur'an, on je samo pouka svetovima.“ Oni ne poznaju Allaha kako treba, kad govore: „Nijednom čoveku Allah nije ništa objavio!“ Reci: „A ko je objavio Knjigu koju je doneo Mojsije kao svetlo i uputu ljudima, koju na listove stavljate i pokazujete, a mnogo i krijete, i podučeni ste onome što ni vi ni preci vaši niste znali?“ Reci: „Allah!“ Zatim ih ostavi, neka se lažima svojim zabavljaju. A ova Knjiga, koju objavljujemo, blagoslovljena je, ona potvrđuje one pre nje“ (ar. musaddiqu alathee bayna yadayhi – dosl. potvrđujući ono što je između njegovih/njenih ruku)„i da upozoriš Mekku majku gradova i sve oko nje. A oni koji u Budući svet veruju - veruju i u nju i o molitvama svojim brinu.“ S. 6:89-92

„U Mojsijevom narodu ima zajednica ljudi koji se upućuju Istinom i koji prema njoj pravedno sude.“… „I posle njih ostale su generacije koje su Knjigu nasledile i koje su uzimale prolazna dobra ovog materijalnog sveta, i govorile: „Biće nam oprošteno!“ A ako bi im opet dopalo šaka tako nešto, opet bi to prihvatili. Zar od njih nije uzet zavet u Knjizi da će o Allahu samo istinu da govore - a oni čitaju ono što je u njoj. Budući svet je bolji za one koji nastoje da se sačuvaju; pa zar ne razumete? A oni koji se čvrsto drže Knjige i koji obavljaju molitvu - pa, Mi, zaista, nećemo da dopustimo da propadne nagrada onima koji čine dobra dela.“ S. 7:159, 169-170

4. Muhamed poziva Jevreje i hrišćane da sude po svojim Svetim pismima, što opet pretpostavlja da su te zajednice posedovale izvorna, autentična Božja otkrivenja.

„Zar ne vidiš one kojima je dat udeo u Knjizi?! Pozivaju da im se po Allahovoj Knjizi sudi, a zatim se neki od njih, okrećući se od toga, udaljavaju.“ S. 3:23

Evo kako su muslimanski tumači objasnili upravo ovaj tekst:

Zar nisi video one kojima je dat deo, udeo, Knjige, Tore, koji bivaju pozivani Knjizi Božjoj (yud‘awna, „bivaju pozivani“, jeste okolnosna odredba), da ona presudi među njima, a onda se jedan deo njih okrenu, usprotivi? prihvatanju njenih propisa. Ovo je objavljeno u vezi sa Jevrejima: dvoje njih počiniše blud i oni [Jevreji] zamoliše Poslanika da presudi u tom slučaju. On presudi da budu kamenovani, ali oni [Jevreji] to odbiše. KADA JE TORA DONETA I KONSULTOVANA, nađena je ista presuda, te njih dvoje behu kamenovani, ali oni [Jevreji] se razgneviše. (Tafsir al-Jalalayn http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=3&tAyahNo=23&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje, verzal i podvlačenje su moji)

(Zar nisi video one koji su dobili deo Pisma…) [3:23]. Postoji razilaženje u mišljenjima o povodu objave ovog stiha. Al-Sudi je rekao: „Kada je Poslanik pozvao Jevreje da prihvate islam, al-Numan ibn Avfa mu reče: ‘Hajde, o Muhamede, neka rabini presude među nama’. On reče: ‘Neka Alahovo Pismo bude sudija među nama’. Oni rekoše: ‘Ne! Neka rabini sude’. I tako Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih“. S druge strane, Said ibn Džubejr i Ikrima prenose da je Ibn Abas rekao: „Alahov Poslanik uđe među skupinu Jevreja u jevrejskom mestu za učenje i pozva ih Alahu. Nuajm ibn Amr i al-Haris ibn Zejd mu rekoše: ‘O Muhamede, koje si ti vere?’ On reče: ‘Avramove vere’. Oni rekoše: ‘Ali Avram je bio Jevrejin’. Alahov Poslanik reče: ‘U tom slučaju, hajdemo Tori i neka ona presudi među nama’. Oni odbiše. I Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih“. Al-Kalbi je rekao: „Ovo je objavljeno o onima koji su počinili blud u Hajberu i o Jevrejima koji su Poslanika pitali o zakonskoj kazni za blud“. Razrada ovoga doći će u suri al-Ma’ida, ako Alah, uzvišen je On, htedne“. (‘Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab Al-Nuzul, prev. Mokrane Guezzou http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=3&tAyahNo=23&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje i podvlačenje su moji)

Ostali kuranski stihovi koji Jevrejima i hrišćanima zapovedaju da sude po svojim knjigama uključuju sledeće:

„Svaka hrana bila je dozvoljena Izrailjevim sinovima, osim one koju je Izrailj sam sebi zabranio pre nego što je Tora bila objavljena. Reci: „Donesite Toru i čitajte je, ako govorite istinu!““ S. 3:93

„A otkud da oni traže od tebe da im sudiš kad imaju Toru, u kojoj su Allahovi propisi? Oni ni posle tvoje presude ne bi bili zadovoljni, i oni nisu vernici. Mi smo objavili Toru u kojoj je uputa i svetlo. Po njoj su Jevrejima sudili verovesnici koji su bili poslušni Allahu, i pobožni ljudi, i učeni, od kojih je traženo da čuvaju Allahovu knjigu, i oni su nad njom bdeli. Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne zamenjujte Moje reči za nešto što malo vredi! A oni koji ne sude prema onom što je Allah objavio, oni su, zaista, nevernici. Mi smo im u njoj propisali: glava za glavu, i oko za oko, i nos za nos, i uvo za uvo, i zub za zub, i za rane je odmazda, a onaj ko od odmazde odustane, biće mu to iskupljenje od greha. Oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, zaista, su nepravednici.“ „Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega,“ (ar. musaddiqan lima bayna yadayhi minal-tawrati****– potvrđujući ono što je između njegovih ruku od Tore) „a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega“ (ar. wa’musaddiqan lima bayna yadayhi minal-tawrati****) „u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima, i sledbenicima Jevanđelja smo bili naredili da sude prema onome što je objavio Allah u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je objavio Allah - zaista su prema Allahu nepokorni.“ S. 5:43-47

Očigledno pitanje koje na ovom mestu treba postaviti glasi: zašto bi, zaboga, Muhamed podsticao Jevreje i hrišćane da sude po iskvarenim tekstovima koji više ne odražavaju ono što su izvorna otkrivenja zaista učila? Zar ovo ne opovrgava uobičajenu muslimansku tvrdnju da su prethodna Sveta pisma bila iskvarena i da ih Jevreji i hrišćani stoga više nisu imali u svom posedu?

U svetlu ove činjenice, obratite pažnju na to kako je Ibn Kesir, jedan od najvećih muslimanskih učenjaka koji su ikada živeli, protumačio upravo ovaj tekst:

„… Poslanik je proučio…

<<Donesite Tevrat i učite ga, ako istinu govorite.>> I tako donesoše Tevrat i čitahu iz njega dok čitač ne stiže do stiha o kamenovanju. Tada on stavi svoju ruku na taj stih i pročita ono što je bilo pre i posle njega. `Abdulah bin Selam, koji beše sa Alahovim Poslanikom, reče: „Naredi mu da skloni ruku“, i on skloni ruku a ispod nje beše stih o kamenovanju. I tako Alahov Poslanik zapovedi da preljubnici budu kamenovani, i oni behu kamenovani. `Abdulah bin `Umer reče: „Bio sam među onima koji su ih kamenovali i video sam čoveka kako svojim telom zaklanja ženu od kamenja.“ Ebu Davud je zabeležio da je Ibn `Umer rekao: „Neki Jevreji dođoše Alahovom Poslaniku i pozvaše ga da pođe u oblast Kuf. I on ode u kuću Al-Midras, a oni rekoše: ‘O Ebu al-Kasime! Jedan čovek od nas počinio je preljubu sa ženom, pa presudi u njihovom slučaju.’ Namestiše jastuk za Alahovog Poslanika i on sede na njega i reče…

<<Donesite mi Tevrat.>> Donesoše mu Tevrat i on ukloni jastuk ispod sebe I STAVI TEVRAT NA NJEGA, govoreći…

<<VERUJEM TEBI i Onome koji te je objavio.>> Zatim reče…

<<Dovedite mi svog najučenijeg čoveka.>> I dovedoše mu mladića… a zatim je spomenuo ostatak priče koju je Malik preneo od Nafi`a. Ovi hadisi navode da je Alahov Poslanik doneo odluku koja se slaže sa propisom u Tevratu, ne da bi ukazao čast Jevrejima u onome u šta oni veruju, jer je Jevrejima bilo naređeno da slede jedino Muhamedov Zakon. Poslanik je to učinio zato što mu je Alah tako zapovedio. Pitao ih je o propisu o kamenovanju u Tevratu da bi ih naveo da priznaju šta Tevrat sadrži i šta su se udružili da sakriju, poreknu i izuzmu iz primene sve to vreme. Morali su priznati ono što su činili, iako su to činili znajući ispravan propis… (Tafsir Ibn Kesir, K. 5:41 https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/5/41; podebljanje, verzal i podvlačenje su moji)

Obratite pažljivo pažnju na Muhamedov odnos pun poštovanja prema primerku Tore koji su Jevreji imali u svom posedu. Umesto da Jevrejima kaže da je ono što imaju manjkav, iskvaren primerak izvorne Tore, Muhamed zapravo hvali baš njihov primerak ispovedajući svoje potpuno poverenje u njegovu tekstualnu istinitost i autoritet!

Evo i poslednjeg odlomka:

„A da oni kojima je data Knjiga veruju i čuvaju se, Mi bismo prešli preko njihovih ružnih postupaka i sigurno bismo ih uveli u rajske bašte uživanja. Da se oni pridržavaju Tore i Jevanđelja i onoga što im objavljuje njihov Gospodar, imali bi opskrbu od onoga što je iznad njih i od onoga što je ispod njihovih nogu. Ima ih i postojanih, ali ružno je ono što većina njih radi.“… „Reci: „O vi kojima je data Knjiga, vi niste ni na čemu ako se ne budete pridržavali Tore i Jevanđelja i onoga što vam objavljuje vaš Gospodar. A to što ti objavljuje tvoj Gospodar pojačaće, uistinu, kod mnogih od njih osionost i neverovanje, ali ti ne očajavaj zbog naroda koji ne veruje.““ S. 5:65-66, 68

Muslimanski biograf Ibn Ishak navodi navodni istorijski kontekst iza „objave“ prethodnih stihova:

Rafi b. Harisa i Salam b. Miškam i Malik b. al-Sajf i Rafi b. Hurajmila dođoše mu [Muhamedu] i rekoše: ‘Zar ne tvrdiš da slediš Avramovu veru i da veruješ u Toru KOJU MI IMAMO i svedočiš da je ona istina od Boga?’ On odgovori: ‘SVAKAKO, ali vi ste sagrešili i prekršili savez SADRŽAN U NJOJ i sakrili ono što vam je bilo naređeno da razjasnite ljudima, i ja se ograđujem od vašeg greha.’ Rekoše: ‘Mi se držimo ONOGA ŠTO IMAMO. Živimo po uputstvu i istini i ne verujemo u tebe i nećemo te slediti.’ Tako Bog objavi o njima: ‘Reci, o sledbenici Pisma, nemate nikakvog uporišta dok ne budete držali Toru i Jevanđelje i ono što vam je poslato od Gospoda vašeg. Ono što ti je poslato od Gospoda tvoga zacelo će mnogima od njih uvećati zabludu i neverovanje. Ali ne budi tužan zbog naroda nevernika.’ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karači, deseto izdanje 1995], str. 268; podebljanje i verzal su moji)

Ovo je bila Muhamedova prilika da Jevrejima jasno kaže da su iskvarili tekst Tore. Umesto toga, Muhamed im sasvim jasno kaže da u potpunosti veruje Tori koju su oni posedovali.

Sada dodajemo još nekoliko navoda iz Ibn Ishaka koji dodatno potkrepljuju ovu činjenicu:

Poslanik je pisao Jevrejima Hajbera, prema onome što mi je preneo jedan oslobođenik iz porodice Zejda b. Sabita od Ikrime ili od Saida b. Džubejra od Ibn Abasa: ‘U ime Boga milostivog samilosnog, od Muhameda, Božjeg poslanika, prijatelja i brata Mojsijevog KOJI POTVRĐUJE ONO ŠTO JE MOJSIJE DONEO. Bog vam kaže, o sledbenici Pisma, a naći ćete to i u svom pismu: „Muhamed je Božji poslanik; a oni koji su s njim strogi su prema nevernicima, milostivi među sobom. Vidiš ih kako se klanjaju, padaju ničice tražeći od Boga blagodat i naklonost. Znak njihovog padanja ničice je na njihovim čelima. To je njihova sličnost u Tori i u Jevanđelju, kao seme koje pusti svoju stabljiku i ojača je i ona postane debela i uspravi se na svojoj stabljici na radost sejača, da bi njima razgnevio nevernike. Bog je onima koji veruju i dobro čine obećao oproštaj i veliku nagradu.“ Zaklinjem vas Bogom, I ONIM ŠTO VAM JE OBJAVIO, i manom i prepelicama koje je dao za hranu vašim plemenima pre vas, i time što je isušio more za vaše očeve kada ih je izbavio od faraona i njegovih dela, da mi kažete, NALAZITE LI U ONOME ŠTO VAM JE OBJAVIO da treba da verujete u Muhameda? AKO TO NE NALAZITE U SVOM PISMU, ONDA NEMA PRINUDE NAD VAMA. „Pravi put se jasno razlučio od zablude“, pa vas pozivam Bogu i Njegovom Proroku’ (313). (Isto, str. 256; podebljanje i verzal su moji)

Prema onome što sam čuo od Ikrime, oslobođenika Ibn Abasa, ili od Saida b. Džubejra od Ibn Abasa, Jevreji su se nadali da će im poslanik biti pomoć protiv Ausa i Hazredža pre nego što je njegova misija započela; a kada ga je Bog poslao između Arapa, oni nisu poverovali u njega i porekli su ono što su ranije o njemu govorili. Muaz b. Džebel i Bišr b. al-Bera b. Marur, brat B. Saleme, rekoše im: ‘O Jevreji, bojte se Boga i postanite muslimani, jer ste se nekada nadali Muhamedovoj pomoći protiv nas dok smo bili idolopoklonici i govorili ste nam da će on biti poslat i opisivali ste nam ga.’ Salam b. Miškam, jedan od B. al-Nadira, reče: ‘On nam nije doneo ništa što prepoznajemo i nije onaj o kome smo vam govorili.’ I tako Bog objavi o toj njihovoj izjavi: ‘A kada im dođe knjiga od Boga KOJA POTVRĐUJE ono što oni imaju, iako su ranije tražili pomoć protiv onih koji ne veruju, kada im dođe ono što su poznavali, oni u to ne poverovaše, pa Božje prokletstvo počiva na nevernicima.’

Malik b. al-Sajf reče, kada je poslanik bio poslat i kada su ih podsetili na uslov koji im je bio postavljen i na ono što je Bog s njima ugovorio u vezi s njim: ‘Nikakav savez o Muhamedu nikada nije s nama sklopljen.’ I tako Bog objavi o njemu: ‘Zar nije tako da kad god sklope savez jedan deo njih ga odbaci? Ne, većina njih ne veruje.’

Ebu Saluba al-Fitjuni reče poslaniku: ‘O Muhamede, nisi nam doneo ništa što prepoznajemo i Bog ti nije objavio nikakav znak da bismo te sledili.’ I tako Bog objavi o njegovim rečima: ‘Objavili smo ti jasne znake i samo zločinci u njih ne veruju.’ (Isto, str. 257; podebljanje, verzal i kurziv su moji)

Ovi navodi pokazuju šta je Muhamed mislio kada je u Kuranu rekao da njegov spis potvrđuje knjige u posedu Jevreja i hrišćana. Pod potvrđivanjem nije nameravao da prenese ideju da Kuran prihvata samo određene delove judeo-hrišćanskih knjiga, kao što bi neki muslimanski polemičari želeli da poverujemo, već da svedoči o tome da su ti tekstovi potpuno pouzdani i u punoj meri autoritativni. Da je Muhamed verovao da su jevrejsko-hrišćanska Sveta pisma iskvarena, mogao je to ovde reći tako što bi Jevrejima jednostavno kazao da ne veruje u potpunosti da je Tora koju oni imaju sasvim pouzdana. Umesto da osudi tekstualnu čistotu Tore, on potvrđuje svoju veru u njenu autentičnost i tekstualnu tačnost.

5. Kuranski odlomci u kojima Muhamed zapoveda ljudima da se posavetuju sa prethodnim Svetim pismima kako bi proverili njegove tvrdnje i priče.

„A ako sumnjaš u ono što ti objavljujemo, upitaj one koji čitaju Knjigu, objavljenu pre tebe. Tebi istina od tvoga Gospodara dolazi, i nikako ne budi od onih koji sumnjaju.“ S. 10:94

„Mi smo Mojsiju devet očiglednih znamenja dali, pa upitaj Izrailjeve sinove kad je njihovim precima došao i kada mu je faraon rekao: „Ja mislim, o Mojsije, da si ti zaista opčinjen“,“ S. 17:101

„Kur'an je, zaista, čast i tebi i tvome narodu; pa bićete pitani! A pitaj one koje smo poslali pre tebe od Naših poslanika - da li smo Mi naređivali da se, osim Svemilosnog, obožavaju božanstva?“ S. 43:44-45

Dvojica Dželala, koji se smatraju nekima od najvećih islamskih komentatora, objašnjavaju Muhamedov poziv njegovim savremenicima da pitaju poslanike koji su došli pre njega radi potvrde njegove tvrdnje:

I pitaj one od Naših poslanika koje smo poslali pre tebe: da li smo [ikada] odredili, pored Milostivog, to jest, [bilo koga] drugog osim Njega, bogove kojima se robuje? Kaže se da ovo treba shvatiti doslovno, drugim rečima, da je Bog za njega sabrao sve poslanike u Noći [Noćnog] putovanja; ali se takođe kaže da je to značilo [da treba da pita] bilo koju zajednicu koja pripada bilo kojem od dva naroda Knjige. Prema jednom od dva mišljenja, on nikada nije nikoga pitao, budući da je svrha ove zapovesti o pitanju ta da se idolopoklonicima iz Kurejša potvrdi da nijedan poslanik niti spis nikada nije došao od Boga sa zapovešću da se obožava [bilo ko] drugi osim Boga. (Tafsir al-Jalalayn http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=43&tAyahNo=45&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje i podvlačenje su moji)

Navedeni citati nepobitno dokazuju da je Muhamed verovao u nadahnutost i tekstualnu pouzdanost biblijskih knjiga, budući da su to bila jedina Sveta pisma koja su Jevreji i hrišćani posedovali u njegovo vreme. Kao takvi, oni temeljno opovrgavaju muslimansku tvrdnju da Kuran ne potvrđuje nadahnutost, očuvanost, pouzdanost i autoritet Svetih pisama koja su Jevreji i hrišćani oduvek posedovali.

Za dalje čitanje

Deo 1: Kuran i Biblija (http://answeringislam.net/Campbell/s2c1.html)

Deo 2: Hadis i suna (http://answeringislam.net/Campbell/s2c2.html)

Šta Kuran kaže o Bibliji (http://answeringislam.net/Quran/Bible/index.html)