Kuran svedoči: Sveti Duh je Bog! · Apologetizam by Sam Shamoun

Prema Kuranu, Alah je sveti, odnosno onaj koji jeste svet:

„On je Allah, osim Kojeg nema drugog istinskog boga, Vladar, Blagoslovljeni i Sveti, Savršeni - Onaj Koji je bez nedostataka, Onaj Koji pruža sigurnost, Onaj Koji nad svim bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi. Slavljen i Uzvišen je Allah od onih koje pored Njega obožavaju!“ S. 59:23 Pickthall

„Allaha slavi i veliča sve što je na nebesima i ono što je na Zemlji, Vladara, Blagoslovljenog i Svetog, Silnog i Mudrog.“ S. 62:1 Pickthall

On je takođe onaj koga anđeli slave kao svetog:

„A kada Gospodar tvoj reče anđelima: "Ja ću na Zemlji namesnika postaviti!" Oni upitaše: "Zar ćeš na Zemlji postaviti onoga koji će na njoj nered širiti i krv prolevati?! A mi Tebe slavimo zahvaljujući Ti i svetost Tebi prizivamo." On reče: "Ja, zaista, znam ono što vi ne znate."“ S. 2:30 dr Laleh Bakhtiar https://www.islamawakened.com/quran/2/st46.htm

Obratite pažnju na to kako sledeći prevodi prenose ovaj odlomak:

„A mi Tebe slavimo zahvaljujući Ti i svetost Tebi prizivamo.“ The Clear Quran, Mustafa Khattab https://www.islamawakened.com/quran/2/st60.htm

„A mi Tebe slavimo zahvaljujući Ti i svetost Tebi prizivamo.“ Sher Ali

„A mi Tebe slavimo zahvaljujući Ti i svetost Tebi prizivamo.“ Amatul Rahman Omar https://www.islamawakened.com/quran/2/st9.htm

„A mi Tebe slavimo zahvaljujući Ti i svetost Tebi prizivamo.“ Mir Aneesuddin https://www.islamawakened.com/quran/2/st60.htm

„I kada je tvoj gospod rekao anđelima: ‘Zaista, Ja postavljam na zemlji kalefu.’ [16] Oni rekoše: ‘Zar ćeš postaviti na njoj one koji će na njoj činiti nered i prolivati krv, dok mi nusabah [17] sa tvojom hvalom i uzvisujemo tvoju svetost?’ On reče: ‘Zaista, Ja znam ono što vi ne znate.’” (Usama Dakdok. The Generous Qur’an: An accurate, modern English translation of the Qur’an, Islam’s holiest book [Usama Dakdok Publishing, LLC., 2009], str. 49; podebljanje i kurziv naši)

16 namesnik, nearapska reč berberskog/sirijskog porekla

17 hvaliti, nearapska reč aramejskog/hebrejskog/sirijskog porekla (Isto, str. 108)

Štaviše, islamska teologija uči da je pridev al-kudus jedno od imena Alahovih, ono koje se ne može pripisati nijednom stvorenju, ma koliko ono bilo uzvišeno:

As-Subbûh, Al-Quddûs: Svesavršeni, Potpuno Čisti

Subbuh dolazi od Subhan, što označava slavljenje i tanzih, odvajanje i uzdizanje Njega iznad svih drugih. On je Svesavršeni, Svečisti, Svesalvni, beskrajno udaljen od svega zlog i nesavršenog.

Quddus znači čist (tahir, munazzah), čist i slobodan od svake nesavršenosti. On je beskrajno udaljen od svake nesavršenosti ili nečistote, kao i od svega što bi umanjilo Njegovu slavu, i odvojen od svakog opisa dostupnog čulima i misli, Svesveti, Svečisti, Svesavršeni.

Neki kažu da Subbuh poriče nesavršenost, a Quddus potvrđuje savršenstvo.

Al-Quddus je jedno od Devedeset devet imena. (Aisha Bewley, The Divine Names https://aishabewley.netlify.app/names)

A evo još jednog od Alahovih neprenosivih imena:

Al-Amîn: Pouzdani

Onaj koji je siguran u pogledu prevrtljivosti sudbine. (Bewley)

Izveštaj onih koji su to rekli:

Ali [b. Davud al-Tamimi]–Abu Salih [Abd Allah b. Salih]–Muavija [b. Salih]–Ali [b. Abi Talib]–Ibn Abas je rekao, u vezi sa Njegovom izjavom al-Muhaymin: „Svedok”. Drugom prilikom je rekao: „Istiniti (al-Amin)”…

MIŠLJENJE: Drugi su rekli: Al-Muhaymin jeste Istinoljubivi (al-Amin).

Izveštaj onih koji su to rekli:

Junus [b. Abd al-A‘la]–Ibn Vahb–Ibn Zejd, u vezi sa Njegovom izjavom al-Muhaymin: „On potvrđuje kao istinito sve što se dogodilo.”

[Ibn Zejd] je proučio wa-muhayminan ‘alayhi (Q. 5:48) i rekao: „Kuran potvrđuje kao istinite sve Knjige koje su mu prethodile, a Bog potvrđuje kao istinito sve za šta je rekao da se dogodilo u prošlosti u vremenitom svetu, sve što je ostalo, i sve što je rekao o onome svetu.” (Tabari: Selections from The Comprehensive Expositions of the Interpretations of the Verses of the Qur’an, preveo Scott C. Lucas [The Royal Aal al-Bayt Institute for Islamic Thought & The Islamic Texts Society, 2017], tom II, str. 269)

Amin se odnosi na nekoga ko je veran, pouzdan, pošten, istinoljubiv i/ili dostojan poverenja.

A sada dolazimo do onoga što je prilično zanimljivo, naročito za muslimane. Kuran upravo ta jedinstvena božanska imena pripisuje samome duhu!

Muslimanska „sveta” knjiga označava duha kao al-amin:

„donosi ga poverljivi anđeo,“ S. 26:193 Shakir

I kao al-kudus:

„I Mi smo Mojsiju Knjigu dali i posle njega, jednog za drugim, poslanike slali. I Isusu, sinu Marijinom, jasne smo dokaze dali i Duhom Blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) smo ga pomogli. I kad god vam je koji poslanik doneo ono što nije godilo dušama vašim, vi ste se uzoholili, pa ste neke u laž ugonili, a neke ubijali.“ S. 2:87 Arberry

„A Isusu, Marijinom sinu, smo jasne dokaze dali i svetim Duhom (anđelom Gavrilom) ga pomogli.“ S. 2:253 Arberry

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao“ S. 5:110 Arberry

„Reci: „Od tvog Gospodara spušta ga anđeo Gavrilo kao istinu, da još više učvrsti vernike, i da bude uputa i radosna vest onima koji su Allahu predani.““ S. 16:102 Y. Ali

Prema dvojici najuglednijih islamskih komentatora, al-kudus je zapravo skraćeni oblik participa al-mukadasa:

„… i osnažili smo ga ojačali smo ga Svetim Duhom izraz rūh al-qudus primer je genitivne konstrukcije u kojoj se imenica koja se opisuje pridodaje pridevu koji je određuje drugim rečima al-rūh al-muqaddasa to jest Gavrilo, tako nazvan zbog njegove Isusove svetosti; on bi ga Isusa pratio kuda god bi pošao…” (Tafsir al-Jalalayn, Q. 2:87 https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=2&tAyahNo=87&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje i podvlačenje moji)

Ovo dodatno potvrđuje da Kuran duhu zaista pripisuje jedan od samih Alahovih opisa, naime al-kudus, što ima smisla budući da i kudus i kudus (quddus) potiču od istog arapskog korena:

Troslovni koren qāf dāl sīn (ق د س) javlja se 10 puta u Kuranu, u pet izvedenih oblika:

jednom kao glagol II vrste nuqaddisu(نُقَدِّسُ)
četiri puta kao imenica qudus(قُدُس)
dva puta kao pridev quddūs(قُدُّوس)
dva puta kao pasivni particip II vrste muqaddas(مُقَدَّس)
jednom kao pasivni particip II vrste muqaddasat(مُقَدَّسَة) (Quran Dictionary http://corpus.quran.com/qurandictionary.jsp?q=qds)

Budući da kudus nije ništa drugo do imenički oblik prideva kudus (quddus), ti su izrazi po značenju sinonimi. Zapravo, kudus i svi njegovi srodni oblici nikada se ne upotrebljavaju ni za koga osim za Alaha i duha.

To objašnjava zašto su pojedini islamski učenjaci imenicu al-kudus („sveti”) razumeli kao ukazivanje na samog Alaha:

„Ibn Ines je rekao: On je Duh koji je udahnut u Hrista. Alah ga je doveo u vezu sa samim sobom, ukazujući mu (Hristu) čast i izdvajajući ga. ‘Sveti’ jeste Bog, a izreka ‘Udahnusmo u njega od Duha našega’ upravo na to ukazuje…

„Ibn Džubejr je rekao: Duh Svetoga jeste najuzvišenije ime Alahovo i njime je Isa podizao mrtve.

„Al Kašani je rekao: Alah je naumio da očisti telo Isaovo od urođenih nečistota, a on je bio ovaploćeni duh u idealnom i duhovnom telu. On (Alah) je očistio njegov duh i izbavio ga od uticaja prirodnih nagona i osobina sredine, kako bi ga mogao podupirati Sveti Duh u čijem je obličju i bio…

„Ibn Abas je rekao: Kako je i bilo, Duh koji je u njega udahnut a Sveti jeste Alah, te je on duh Alahov. (Abd Al-Fadi, The Person of Christ in the Gospel and the Qur’an https://the-good-way.com/eng/books/4301/format-xml#idp241658464; podebljanje naše)

Ti učenjaci bili su mišljenja da ruh al-kudus doslovno znači duh Svetoga, to jest duh koji pripada Alahu. Očigledno su smatrali da je reč o jedinstvenom izrazu, za koji su verovali da se može upotrebiti samo za muslimansko božanstvo.

To pak pruža dodatnu potvrdu da je al-kudus ime Božanstva, čime se potvrđuje da ima isto značenje kao i al-kudus (al-quddus).

U svetlu toga, jedini način da duh bude nazvan al-kudus jeste da je on sam Bog po suštini. U protivnom bi autor(i) i/ili priređivač(i) Kurana bili krivi za neoprostivi greh širka (up. Q. 2:22; 4:48, 116), budući da bi jedinstvena imena i svojstva Alahova pripisali konačnom stvorenju. Time dolazim do svoje sledeće tačke.

Sve to čini još zanimljivijim to što Kuran nigde ne kaže da ljudska bića poseduju duh. Naprotiv, islamsko pismo dosledno govori o tome da ljudi imaju duše. Jedini za koga se kaže da ima duh jeste Alah:

Reč „Duh” ili njene izvedenice pominju se dvadeset četiri puta u Kuranu i nijednom u vezi sa čovekom. Reč koja opisuje unutrašnje biće čoveka jeste „duša”, a ne „Duh”. Dr Mustafa Mahmud pravi razliku između duha i duše u Kuranu:

Prema običnom govoru, mi mešamo dušu i Duh. Pa tako kažemo: „duh ga je napustio”, ili „njegov duh čezne za tim i tim”, ili „njegov duh je u mukama”… Svi ti izrazi su netačni i pripadaju jedino duši, a ne Duhu. Jer ono što napušta telo jeste duša (Q 6:93), a ono što okuša smrt jeste duša, a ne duh (Q 3:185)… Duša postoji pre rođenja, i tokom čovekovog života, i ostaje posle smrti. Duh ne može biti kušan (Q. 5:30, Q. 50:16), ne žudi i ne požuđuje (Q. 91:7&8), ne dosađuje se (Q 9:118) i ne biva mučen (Q. 9:55)… sve to pripada duši, a ne Duhu.[30]

Dok obični govor „meša” dušu i Duh, koristeći ih naizmenično, Kuran te dve reči ne tretira tako, nego reč „Duh” upotrebljava isključivo u vezi sa Bogom. Dr Mahmud nastavlja:

Duh se, međutim, u Kuranu uvek pominje sa visokim stepenom svetosti, časti i božanske transcendencije. Nikada se ne opisuje kao onaj koji trpi bol ili žudi, ili požuđuje ili čezne ili želi, ili biva očišćen ili oskrnavljen, ili uzlazi ili silazi ili se dosađuje. Nema pomena da napušta telo ili da trpi smrt… ne dovodi se u vezu sa čovekom, nego se uvek pominje u vezi sa Bogom (Q. 19:17). O stvaranju Adama Bog kaže: „kad mu dam lik i u njega udahnem dušu“ (Q. 15:29). Bog kaže „Moj Duh”, a ne „duh Adamov” – to jest, taj Duh je od Boga. Tako je naš Gospod Duh uvek dovodio u vezu sa samim sobom. I opet: „Tako Mi i tebi objavljujemo Kur'an odredbom Našom.“ Duh je ovde božanska Reč i božanska zapovest. Tako je Duh uvek u vezi sa Bogom, i u neprestanom je kretanju od Boga i ka Bogu… iz tog razloga se Duh opisuje tako uzvišenim i visokim izrazima. Jer Kuran naziva Gavrila „Duhom svetosti”… i „vernim Duhom”. Ali duša je uvek u vezi sa samim sobom, sa svojim vlasnikom. „a zlo koje te zadesi, to je od tebe.“ (Q. 4:79).[31]

Za razliku od duše,

Duh nema mesta ni u Raju ni u Paklu, nego je svetlost od svetlosti Božje, u vezi sa Bogom. On je od Njega. Ne može biti podvrgnut kušanju ili sudu, ni kazni ni nagradi, nego je najviši primer u sledećim kuranskim stihovima: „a Allah ima najuzvišenija svojstva: On je Silni i Mudri.“ (Q. 16:60) i „On je uzvišen i na nebesima i na Zemlji.“ (Q. 30:27).

To je svet blistavog obličja koje svoju svetost i svoj sjaj izvodi iz toga što je „od” Boga i „od” Njegove zapovesti.[32]

Duh je, dakle, uvek u vezi sa Bogom i pripada božanskom nivou.

30. Ibrahim Al-Qatan, citirajući dr Mustafu Mahmuda, Taysir At-Tafsir, tom 3, str. 6.

31. Isto.

32. Isto. (M. N. Anderson, The Trinity: An Appreciation of the Oneness of God with Reference to the Son of God and the Holy Spirit for Christians and Muslims, The Spirit in the Quran https://answeringislam.net/Mna/trinity.html#08-SpiritInQuran; podebljanje naše)

To nije sve. Muslimansko pismo govori o tome da Alah udahnjuje svoj duh kako bi izvršio isključivo božanske funkcije, kao što su stvaranje i davanje života:

„I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.““ S. 15:28-29 Rodwell

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!““ S. 19:16-19 Shakir

„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12 Palmer

To je navelo mnoge muslimanske učenjake i mistike da zaključe da Alahov duh nije stvorenje:

… Dalje razumevanje Duha nalazi se u spisima Ibn Arabija, sufijskog mistika, koji je verovao da:

Gavrilo se ne sme poistovetiti sa anđelom povezanim sa Nadahnućem… Nego Gavrilo jeste Načelo Života u svemu što postoji: on je celoviti Duh – sve što postoji prožeto je Njime, bez obzira na stepen života koji poseduje… Gavrilo je sama Istina, projavljena u tom Celovitom Duhu.[36]

Dakle, prema Ibn Arabiju, Gavrilo nije anđeo nego ono što Gilani (drugi sufija) naziva „Svetim Duhom”. Gilani je pisao:

Znaj da je Sveti Duh Duh duhova. On je izvan i iznad dosega i domašaja božanske stvaralačke zapovesti ‘budi’ (kon). Za Njega se ne može reći da je stvorenje, jer On je poseban vid [doslovno: lice] Istine [to jest Boga]. Tim vidom je postojanje nastalo. On je Duh za razliku od drugih duhova, jer On je Duh Božji od koga je udahnuto u Adama, na šta ukazuje Božja reč „u njega udahnem dušu“. Dakle, duh Adamov je stvoren, a Duh Božji nije stvoren. On je Sveti Duh; to jest Duh Svetosti, koji se razlikuje od mana i nedostataka telesnog postojanja.[37]

Gilani je verovao da Sveti Duh nije stvorenje, kao i Ibn Hanbal, jedan od četvorice vođa islamskih pravnih škola, koji je rekao: „Tvrdnja da je Sveti Duh stvorenje jeste jeres.”[38] Po njegovom mišljenju, jeres je reći da je Sveti Duh stvorenje, baš kao što je verovao da je bogohuljenje reći da je Reč Božja stvorena.

Imam Abu al-Azajem, drugi sufijski učenjak, rekao je:

Duh [koga je Bog udahnuo u Adama] jeste sažetak svih istina i savršen je po opisu. Iz tog razloga je Bog učinio čoveka svojim namesnikom i učinio da mu se anđeli poklone.[39]

To je jasno priznanje da Duh nije stvorenje, nego da je božanski. Samo ako je Duh udahnut u Adama božanski, dopušteno je da se anđeli poklone Adamu, jer tada to nije obožavanje jednog stvorenja od strane drugog, nego obožavanje Božanskog u Adamu od strane stvorenja.

Kao što je ranije rečeno, tradicionalni muslimanski učenjaci veruju da Kuran prikazuje Boga kao onoga koji ima telo i dušu. Čak i kada bi se sastavni delovi tela i duše Alahove mogli alegorijski tumačiti, Kuran nedvosmisleno prikazuje Alaha kao onoga koji ima duh. Pokazali smo takođe da duh nije stvorenje, nego da je kadar da daje život, a ono što može čoveku dati život ne može posedovati manje života nego što ga ima čovek. Život koji Duh Božji poseduje podrazumeva da Duh može da misli, vidi, čuje itd. U protivnom bi čovek, stvorenje, posedovao više života nego Duh Božji koji je čoveku dao život. Dakle, prema Kuranu, Bog je u najmanju ruku dvojno biće. Muslimani tada imaju istu teškoću u razumevanju prirode Alaha kakvu hrišćani imaju u razumevanju prirode Boga.

36. Dr Abu al-‘Ala ‘Afifi, komentarišući Fusus al-Hikam, Dar al-Kitab al-‘Arabi, deo 2, 1980, str. 180.

37. Abd Al-Karim Al-Gilani, The Perfect Man, Al-Matba’ah Al-Azhareiah, Kairo, 1328H, tom 2, str. 8.

38. Al-‘ustaz Mohammad Kamel So’aib, Megalat Al-massarah, 1966, str. 181. Citirano kod g. Hadada u Madkhal Ela Al-Hewar Al-Islami Al-masihi, Al-Maktabah Al-Boulesiah, Liban, 1969.

39. Dr Mustafa Mahmud, A-Sser Al-A’zam, Dar Al-‘Awdah, Bejrut, 1986, str. 47. (Anderson, The Divinity of the Spirit https://answeringislam.net/Mna/trinity.html#09-TheDivinity; podebljanje moje)

A budući da duh nije stvorenje, on stoga mora biti potpuno božanski, što znači da mora biti Bog!

Da sažmemo našu raspravu o kuranskom prikazu duha Alahovog, otkrili smo sledeće:

Duh se opisuje pomoću dva jedinstvena imena muslimanskog božanstva, naime al-kudus i al-amin.

Duh se prikazuje kao onaj koji stvara i daje život, a to su takođe božanska dela.

Za duha se kaže da je dah Alahov, u tom smislu da Alah duha izdiše iz samoga sebe. To ponovo potvrđuje da duh nije deo stvorenja, nego večni i suštinski vid samoga bića Alahovog.

Imajući sve to u vidu, kakav je još dokaz muslimanima potreban da bi se uverili da Alah nije jednolično božanstvo? Prema njihovoj sopstvenoj verskoj knjizi, njihov bog je složeno biće sastavljeno od različitih ličnosti, od kojih je jedna upravo duh.

POSTSKRIPTUM

U nekim citatima koje sam naveo, muslimanski učenjaci poistovetili su duha sa anđelom Gavrilom. Zapravo, tradicionalna islamska teologija uči da su sveti i verni duh naprosto različita imena za Gavrila.

Međutim, to muslimanima donosi nekoliko problema. Prvo, budući da se duh opisuje pomoću dva imena Alahova i da stvara i daje život, to znači da je Gavrilo sada pridružen muslimanskom božanstvu u njegovim jedinstvenim imenima, funkcijama i sposobnostima.

A prema islamskoj klasifikaciji poznatoj kao tauhid al-asma wa-sifaat („jedinstvo/jednost imena i svojstava”), imena Alahova u svojim određenim oblicima, tj. AR-Rahman („MILOSTIVI”), AL-Aziz („SILNI/NEODOLJIVI”), nikada se ne mogu pripisati stvorenju. A budući da se duh naziva AL-kudus i AL-amin, to dokazuje da je duh uistinu božanski. A ako je duh zaista Gavrilo, onda to znači da je Gavrilo božansko biće.

U svetlu toga, muslimanima preostaju dve mogućnosti. Gavrilo je stvorenje koje je Alah obožio, uzevši ga za svog sadruga u svojim božanskim svojstvima i funkcijama. Ako je tako, onda je muslimanski bog kriv za činjenje širka, budući da je sama suština širka u tome da se stvorenje pridruži Alahu u njegovim jedinstvenim odlikama i sposobnostima (up. Q. 2:22; 4:48, 116; 39:65).

ILI Gavrilo nije stvorenje, nego jedna od božanskih ličnosti koje sačinjavaju identitet samoga Alaha, što je slično stanovištu koje je zastupao sufijski mistik Ibn Arabi, gore citiran.

Drugo, u čitavom Kuranu nema nijednog jedinog odlomka koji izričito kaže da je duh Gavrilo. Zapravo, kada je Muhamed upitan o duhu, njegov odgovor je bio da je identitet duha u osnovi nepoznat:

„Pitaju te o duši. Reci:“Šta je duša samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.”“ S. 17:85 Pickthall

To je bila savršena prilika da Muhamed kaže da je duh Gavrilo. Umesto toga, on je u suštini priznao da ne zna ko je i šta je duh uistinu, čime je opovrgao muslimansku tvrdnju da je duh anđeo Gavrilo.

Ostaje činjenica da duh, prema Kuranu, ne može biti stvorenje. Naprotiv, islamsko pismo prikazuje duha kao božansko biće, koje je i nerazdvojivo od muslimanskog boga i njemu podređeno.