Suprotno tvrdnji koju iznose muhamedanski polemičari, Kuran zapravo svedoči da jedan čovek može nositi grehe drugoga, i da pojedinac može stajati — i zaista stoji — na mestu mnoštva ljudi kao njihov predstavnik.

Ovo se najjasnije vidi u izobličenoj priči o Kainu i Avelju, koji se u Kuranu nikada ne pominju po imenu:

„I ispričaj im vest o dvojici Adamovih sinova, onako kako je bilo, kad su njih dvojica žrtvu prineli, pa je od jednog bila primljena a od drugog nije, pa je on rekao: „Sigurno ću da te ubijem!“ A prvi reče: „Allah prima samo od onih koji su bogobojazni. I kad bi ti pružio svoju ruku prema meni da me ubiješ, ja ne bih pružio svoju prema tebi da te ubijem. Zaista se ja bojim Allaha, Gospodara svetova. Ja želim da ti poneseš i moj i svoj greh i da budeš stanovnik u Vatri. A ona je kazna za sve nepravednike." I duša ga navede da ubije brata svoga, pa ga on ubi i postade jedan od gubitnika. Allah je onda poslao jednog gavrana da kopa po zemlji da bi mu pokazao kako da zakopa mrtvo telo svoga brata. Reče: „Teško meni, zar i ja ne mogu, kao ovaj gavran, da zakopam mrtvo telo svog brata!“ I poče da se kaje. Zbog toga smo Mi propisali Izrailjevim sinovima: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši su im poslanici donosili jasne dokaze, ali su mnogi od njih, i posle toga, zaista, na Zemlji sve granice zla prelazili.“ Kuran 5:27-32, Y. Ali

Obratite dobru pažnju na činjenicu da odlomak izričito uči da će Aveljevi gresi biti preneti, odnosno pripisani Kainu, i da je jedna ljudska duša jednaka čitavom narodu.

Uz to rečeno, pogledajmo i neke druge engleske prevode odgovarajućih stihova:

„Ja želim da ti poneseš i moj i svoj greh i da budeš stanovnik u Vatri. A ona je kazna za sve nepravednike.“… „Zbog toga smo Mi propisali Izrailjevim sinovima: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši su im poslanici donosili jasne dokaze, ali su mnogi od njih, i posle toga, zaista, na Zemlji sve granice zla prelazili.“ Kuran 5:29, 32, Pickthall

„Ja želim da ti poneseš i moj i svoj greh i da budeš stanovnik u Vatri. A ona je kazna za sve nepravednike.“… „Zbog toga smo Mi propisali Izrailjevim sinovima: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši su im poslanici donosili jasne dokaze, ali su mnogi od njih, i posle toga, zaista, na Zemlji sve granice zla prelazili.“ Arberry

A evo kako su muslimanski komentatori i/ili prevodioci razumeli Kuran 5:29:

Želim da završiš s mojim grehom — grehom što si me ubio — i sa svojim sopstvenim grehom, onim koji si ranije počinio, i da tako postaneš stanovnik Vatre, dok ja ne želim da završim s tvojim grehom, ako bih te ubio, i da postanem jedan od njih. Bog, uzvišen neka je, kaže: to je plata zlotvorima’. (Tafsir al-Dželalejn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=5&tAyahNo=29&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podvlačenje moje)

Doslovno: „moj greh kao i tvoj greh“. Iz nekoliko dobro potvrđenih hadisa očigledno je da će, ako neko umre nasilnom smrću koja nije prouzrokovana, neposredno ili posredno, njegovim sopstvenim grešnim delima, njegovi ranije počinjeni gresi biti oprošteni (razlog je očigledno taj što nije imao vremena da se pokaje, kao što bi mogao da mu je bilo dopušteno da poživi). U slučajevima neizazvanog ubistva, ubica biva opterećen — pored greha ubistva — i gresima koje je njegova nevina žrtva možda počinila u prošlosti i kojih je ona (žrtva) sada oslobođena: ovo UBEDLJIVO TUMAČENJE navedenog stiha izneo je Mudžahid (kako navodi Taberi). (Muhamed Asad, The Message of the Qur’an http://www.alim.org/library/quran/surah/english/5/ASD#ayanote-36; podvlačenje i velika slova moji)

Dakle, Kuran odlučno potvrđuje biblijska učenja o korporativnoj solidarnosti i federalnom poglavarstvu, naime, da pojedinac stoji na mestu drugih zato što je glava onih koji su s njim sjedinjeni i onih koje predstavlja.

Sledeća predanja dodatno ističu činjenicu da islamska tradicija zaista potvrđuje da dela jednog čoveka utiču na druge, bilo na dobro ili na zlo:

Prenosi Ebu Hurejra:

Alahov Poslanik je rekao: „Adam i Mojsije su se sreli, i Mojsije reče Adamu: ‘Ti si onaj koji je ljude učinio NESREĆNIM i IZAGNAO IH IZ RAJA.’ Adam mu odgovori: ‘Ti si onaj koga je Alah izabrao za svoju poruku, koga je izabrao za sebe i kome je objavio Toru.’ Mojsije reče: ‘Da.’ Adam reče: ‘Jesi li našao da je to zapisano u mojoj sudbini pre nego što sam stvoren?’ Mojsije reče: ‘Da.’ Tako je Adam nadjačao Mojsija ovim dokazom.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 260 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=260)

Prenosi Ebu Hurejra:

Poslanik je rekao: „Mojsije se prepirao s Adamom i reče mu (Adamu): ‘Ti si onaj koji je svojim grehom izveo ljude iz Raja I TIME IH UČINIO NESREĆNIM.’ Adam odgovori: ‘O Mojsije! Ti si onaj koga je Alah izabrao za svoju Poruku i za neposredan razgovor sa sobom. Pa ipak me kriviš za nešto što je Alah odredio za mene pre nego što me je stvorio?’“ Alahov Poslanik dalje reče: „Tako je Adam nadjačao Mojsija ovim dokazom.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 262 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=262)

Prenosi se na osnovu autoriteta Ebu Hurejre i Huzejfe da je Alahov Poslanik rekao: Alah, Blagosloveni i Uzvišeni, sakupiće ljude. Vernici će stajati dok im Raj ne bude približen. Doći će Adamu i reći: O oče naš, otvori nam Raj. On će reći: Ono što vas je izagnalo iz Raja BIO JE GREH VAŠEG OCA ADAMA. Ja nisam u položaju da to učinim; … (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0380 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=001&translator=2&start=0&number=0380)

Ebu Hurejra prenosi da je Božji poslanik govorio o Adamu i Mojsiju koji su vodili raspravu pred svojim Gospodom i o tome kako je Adam nadjačao Mojsija u dokazivanju. Mojsije reče: „Ti si Adam koga je Bog stvorio svojom rukom, u koga je udahnuo od svoga duha, kome je naredio anđelima da se poklone i koga je nastanio u svome vrtu; a onda si ZBOG SVOGA GREHA prouzrokovao da ČOVEČANSTVO siđe na zemlju.“ Adam odgovori: „A ti si Mojsije koga je Bog izabrao da prenese njegove poruke i da mu se obraća, kome je dao ploče na kojima je sve bilo objašnjeno i koga je primakao sebi kao pouzdanika. Koliko dugo pre nego što sam ja stvoren nalaziš da je Bog napisao Toru?“ Mojsije reče: „Četrdeset godina.“ Adam upita: „Jesi li u njoj našao: ‘I Adam ne posluša svoga Gospoda i pogreši’?“ Kada mu je rečeno da jeste, on reče: „Zar me onda kriviš što sam učinio delo KOJE JE BOG ODREDIO DA UČINIM četrdeset godina pre nego što me je stvorio?“ Božji poslanik reče: „Tako je Adam nadjačao Mojsija u raspravi.“ Preneo je Muslim. (Mishkat Al-Masabih English Translation With Explanatory Notes, dr Džejms Robson, tom I [Sh. Muhammad Ahsraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], str. 23; podvlačenje i velika slova moji)

Jahja mi je preneo od Malika, od Ebu’z-Zinada, od al-Aredža, od Ebu Hurejre, da je Alahov Poslanik rekao: „Adam i Musa su se prepirali i Adam je nadjačao Musu. Musa prekori Adama: ‘Ti si Adam KOJI JE ZAVEO LJUDE i izveo ih iz Bašte.’ Adam mu reče: ‘Ti si Musa kome je Alah dao znanje o svemu i koga je svojom porukom izabrao iznad ljudi.’ On reče: ‘Da.’ On reče: ‘Zar me onda osuđuješ za stvar KOJA JE ZA MENE ODREĐENA PRE NEGO ŠTO SAM STVOREN?’“ (Malikova Muvata, knjiga 46, broj 46.1.1 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=46&translator=4&start=0&number=46.1.1)

Primetite kako sve velike zbirke hadisa potvrđuju da Adamovo potomstvo deli krivicu i osudu za greh koji je Adam počinio dok je bio u vrtu, zbog čega niko od njih sada ne prebiva u njemu. Predanja idu čak dotle da kažu da je čovečanstvo u stanju bede zbog Adamovog prestupa. I obratite dobru pažnju na to da Adam krivi Alaha što je već četrdeset godina pre njegovog stvaranja predodredio da će Adam neizbežno sagrešiti — činjenica koja se ponavlja i u sledećoj priči:

„… Sledeći dijalog između Boga i Adama dobro predstavlja teološku raspravu o predodređenju u ranoj islamskoj zajednici: ‘Gospode, ovaj greh koji sam počinio, da li je to nešto što si mi odredio pre nego što si me stvorio, ili je to nešto što sam sâm izmislio?’ Bog odgovori: ‘Naprotiv, to je nešto što SAM TI ODREDIO PRE NEGO ŠTO SAM TE STVORIO.’ Adam reče: ‘Onda mi, pošto si mi to odredio, sada oprosti moj greh’ (Taberi I, str. 544).“ (Mahmoud M. Ayoub, The Qur’an and Its Interpreters [State University of New York Press (SUNY), Albany, NY 1984], tom 1, str. 84-85; podvlačenje i velika slova moji)

Predanja takođe krive Evu što je Božje prokletstvo palo na sve buduće naraštaje žena. Hadisi dalje smatraju Jevreje odgovornim za to što hrana postaje bajata i što se meso kvari!

Prenosi Ebu Hurejra:

Poslanik je rekao: „Da nije bilo Beni Israila, meso se ne bi kvarilo; a da nije bilo EVE, nijedna žena nikada ne bi izneverila svoga muža.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 611 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=55&translator=1&start=0&number=611)

Hamam b. Munabih je rekao: Ovo su neki od hadisa koji su nam preneti od Alahovog Poslanika, a jedan od njih je i ovaj: Alahov Poslanik je rekao: Da nije bilo Beni Israila, hrana ne bi postajala bajata i meso se ne bi kvarilo; a da nije bilo EVE, nijedna žena nikada ne bi bila neverna svome mužu. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3472 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=008&translator=2&start=0&number=3472)

Čuveni muslimanski istoričar i komentator al-Taberi ide čak dotle da prenosi priču koja Evu smatra odgovornom za to što su žene glupe!

Prema Junusu — Ibn Vehbu — Ibn Zejdu (koji komentariše Božje reči: „I on je šapnuo“): Satana je Evi šapnuo o drvetu i uspeo da je odvede do njega; zatim je to učinio primamljivim Adamu. Nastavio je. Kada je Adam osetio potrebu za njom i pozvao je, ona reče: Ne! osim ako ne odeš onamo. Kada je otišao, ona ponovo reče: Ne! osim ako ne jedeš s ovoga drveta. Nastavio je. Oboje su jeli s njega i njihova stidna mesta im postadoše vidljiva. Nastavio je. Adam je zatim, bežeći, hodao po Raju. Njegov Gospod ga pozva: Adame, zar od Mene bežiš? Adam odgovori: Ne, Gospode moj, nego se stidim pred Tobom. Kada je Bog upitao šta ga je navelo na nevolju, on odgovori: Eva, Gospode moj. Nato Bog reče: Sada je Moja obaveza da učinim da ona krvari jednom mesečno, kao što je ona učinila da ovo drvo krvari. TAKOĐE ĆU JE UČINITI GLUPOM, iako sam je stvorio razumnom (halimah), i moram učiniti da s mukom trpi trudnoću i porođaj, iako sam joj olakšao da zatrudni i rodi. Ibn Zejd je rekao: Da nije bilo nevolje koja je zadesila Evu, žene ovoga sveta ne bi imale menstruaciju, I BILE BI RAZUMNE i, kada zatrudne, lako bi rađale. (The History of Al-Tabari: General Introduction and From the Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom 1, str. 280-281; podvlačenje i velika slova moji)

Prema ovom izvoru, Eva ne samo da je zbog svoga greha učinjena da krvari, nego je učinjena i glupom, s posledicom da sve žene sada krvare i u suštini su glupe!

Niti je ovo usamljeno mišljenje nekog nepoznatog i beznačajnog muslimanskog istoričara, budući da je sam Muhamed učio da su žene moralno i intelektualno manjkave u poređenju s muškarcima, zbog čega je većina onih koji gore u paklu — žene!

Prenosi Ebu Said el-Hudri: Jednom je Alahov Poslanik izašao na musalu (da obavi molitvu) o Id-al-Adha ili o al-Fitr molitvi. Zatim je prošao pored žena i rekao: „O žene! Dajite milostinju, jer sam video da je VEĆINA stanovnika paklene vatre od vas (žena).“ One upitaše: „Zašto je to tako, o Alahov Poslaniče?“ On odgovori: „Vi često proklinjete i nezahvalne ste svojim muževima. Nisam video nikoga ko je manjkaviji u razumu i veri OD VAS. Oprezan i razborit čovek mogao bi biti zaveden od nekih od vas.“ Žene upitaše: „O Alahov Poslaniče! Šta je manjkavo u našem razumu i veri?“ On reče: „Zar SVEDOČENJE DVE ŽENE NIJE JEDNAKO SVEDOČENJU JEDNOG MUŠKARCA?“ One potvrdiše. On reče: „To je manjkavost njenog razuma. Zar nije istina da žena ne može ni da se moli ni da posti tokom svoje menstruacije?“ Žene potvrdiše. On reče: „To je manjkavost njene vere.“ (Sahih al-Buhari, tom 1, knjiga 6, broj 301: http://searchtruth.com/book_display.php?book=6&translator=1&start=0&number=301; vidi i tom 2, knjiga 24, broj 541)

I:

Prenosi Ebu Said el-Hudri: Poslanik je rekao: „Zar svedočenje žene nije jednako polovini svedočenja muškarca?“ Žene rekoše: „Da.“ On reče: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENSKOG UMA.“ (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 48, broj 826: http://searchtruth.com/book_display.php?book=48&translator=1&start=0&number=826)

Za razliku od Muhameda i njegovog boga, nigde u Svetom pismu neće se naći nijedan jedini stih u kojem istiniti Bog, otkriven u Gospodu Isusu Hristu, uči da su žene postale glupe kao posledica pada, ili da one čine većinu onih koji završe u paklu.

Ovo je utoliko zanimljivije što Kuran, da bi podržao svoje gledište, navodi jedno rabinsko predanje koje pogrešno pripisuje Bogu:

„Zbog toga smo Mi propisali Izrailjevim sinovima: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši su im poslanici donosili jasne dokaze, ali su mnogi od njih, i posle toga, zaista, na Zemlji sve granice zla prelazili.“ Kuran 5:32, Hilali-Khan

Ovde su Muhamed i/ili autor(i)/redaktor(i) Kurana citirali sledeće nenadahnuto rabinsko tumačenje:

Kako sud zastrašuje svedoke pri davanju svedočenja u predmetima krivičnog prava koji nose smrtnu kaznu? Uvodili bi svedoke unutra i zastrašivali ih govoreći im: Možda je ono što govorite u svom svedočenju zasnovano na nagađanju, ili je možda zasnovano na glasini, možda je to svedočenje zasnovano na onome što ste čuli od drugih, na primer, čuli ste svedoka da tako svedoči na nekom drugom sudu, ili je možda zasnovano na izjavi osobe od poverenja. Možda ne znate da ćemo vas na kraju ispitati istragom i unakrsnim ispitivanjem, i, ako lažete, vaša laž će biti otkrivena. Sud im kaže: Treba da znate da predmeti krivičnog prava koji nose smrtnu kaznu nisu kao predmeti imovinskog prava. U predmetima imovinskog prava, čovek koji lažno svedoči, pa novac bude dat pogrešnoj strani, može dati taj novac pravom vlasniku i njegov greh biva pomiren. U predmetima krivičnog prava koji nose smrtnu kaznu, ako neko lažno svedoči, krv optuženog i krv njegovog potomstva koje nije imao priliku da izrodi pripisuju se svedočenju tog svedoka doveka. Dokaz za to je kao što nalazimo kod Kaina, koji je ubio svoga brata, kao što je o njemu rečeno: „Glas krvi [demei] brata tvoga viče k meni sa zemlje“ (Postanje 4:10). Stih ne kaže: krv [dam] brata tvoga, u jednini, nego: „krvi [demei] brata tvoga“, U MNOŽINI. Ovo poučava da se gubitak i njegove bratovljeve krvi I KRVI POTOMSTVA NJEGOVOG BRATA pripisuje Kainu. Mišna napominje: Drugim rečima, izraz „krvi [demei] brata tvoga“, napisan u množini, uči da njegova krv nije bila sabrana na jednom mestu, nego je bila isprskana po drveću i po kamenju. Sud govori svedocima: Zato je Adam, prvi čovek, stvoren sam, da vas pouči da, kada je reč o svakome ko uništi jednu dušu iz jevrejskog naroda, to jest, ubije jednog Jevrejina, stih mu pripisuje krivicu KAO DA JE UNIŠTIO ČITAV SVET, jer je Adam bio jedna osoba iz koje je proizišlo stanovništvo čitavog sveta. I obrnuto, svakome ko održi u životu jednu dušu iz jevrejskog naroda, stih mu pripisuje zaslugu KAO DA JE ODRŽAO ČITAV SVET. Mišna navodi još jedan razlog zbog kojeg je prvi čovek Adam stvoren sam: I to je učinjeno zbog važnosti održavanja mira među ljudima, da jedan čovek ne bi rekao drugome: Moj otac, to jest, predak, veći je od tvoga oca. I takođe da jeretici koji veruju u više bogova ne bi rekli: Mnogo je vlasti na Nebu, i svaka je stvorila drugačijeg čoveka. I to služi da se kaže veličina Svetoga, Blagoslovenoga, jer kada čovek kuje više novčića jednim pečatom, svi su međusobno slični. Ali vrhovni Car nad carevima, Sveti, Blagosloveni, utisnuo je svim ljudima pečat prvog čoveka Adama, jer su svi oni njegovo potomstvo, a nijedan od njih nije sličan drugome. Stoga, budući da čitavo čovečanstvo potiče od jedne osobe, svaki pojedini čovek dužan je da kaže: Svet je stvoren za mene, JER JEDNA OSOBA MOŽE BITI IZVOR ČITAVOG ČOVEČANSTVA, I DA PREPOZNA ZNAČAJ SVOJIH DELA. Sud kaže svedocima: A možda ćete reći: Zašto bismo želeli ovu nevolju? Možda bi bilo bolje uopšte ne svedočiti. Ali budite svesni, jer zar nije već rečeno: „A on, kao svedok, bilo da je video ili znao, ako to ne objavi, poneće svoje bezakonje“ (Levitska 5:1)? Prestup je ne svedočiti kada se to može učiniti. A možda ćete reći: Zašto bismo želeli da budemo odgovorni za krv ovog čoveka? Ali budite svesni, jer zar nije već rečeno: „Kada propadaju bezbožnici, ima pesme“ (Priče Solomonove 11:10)? (Mishnah Sanhedrin, 4 https://www.sefaria.org/Mishnah_Sanhedrin.4.5?lang=bi; velika slova moja)

Prema rabinskoj egzegezi Postanja 4:10, pominjanje krvî (u množini) Avelja koju je Kain prolio odnosi se na sve njegovo potomstvo koje bi proizišlo iz njegovih bedara da Avelj nije bio ubijen. Zbog toga je Adam stvoren sam — da bi se pokazalo da je ljudska duša više od jednog jedinog pojedinca. Naprotiv, ljudsko biće stoji na mestu svih onih ljudskih duša koje proizlaze iz njega.

Stoga je Muhamed, uključivši ovo rabinsko razumevanje ubistva Avelja u svoje takozvano otkrivenje, u suštini pristao uz ovaj biblijski pojam. Muhamed je prihvatio shvatanje da čovek može predstavljati i zaista predstavlja druge u onome što čini, i da se njegova ili njena dela pripisuju svima onima koje predstavlja. Drugim rečima, Muhamed je uglavnom prihvatio ideju da se ubijanje ili spasavanje jedne osobe može pripisati, pa čak i izjednačiti s ubijanjem ili spasavanjem svih onih koji su s tim pojedincem sjedinjeni.

A ipak, potvrđujući ovaj biblijski pojam, Muhamed je nehotice potvrdio novozavetno otkrivenje da je Isus došao da stane na mesto svih onih koji su s njim sjedinjeni, tako da njegova smrt, sahrana i vaskrsenje u besmrtnost postaju smrt, sahrana i vaskrsenje svih onih koji svoju nadu i poverenje polažu u njega.

U suštini, Muhamed je potvrdio ono što je blaženi i sveti apostol Pavle napisao u svojim nadahnutim poslanicama:

„Zato kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše. Jer grijeh bješe na svijetu do zakona, ali se grijeh ne računa kada nema zakona. Ali smrt carova od Adama do Mojseja i nad onima koji ne sagriješiše sličnim prijestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći. Ali blagodatni dar nije tako kao prijestup, jer ako prijestupom jednoga pomriješe mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čovjeka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prijestupom kroz jednoga; jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prijestupa. Jer ako se prijestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim prije će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista. Tako, dakle, kao što jednim prijestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čovjeka postaše mnogi grješni, tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni.“ Rimljanima 5:12-21

„Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem, Znajući ovo, da se stari naš čovjek razape sa Njime, da bi se uništilo tijelo grjehovno, da više ne robujemo grijehu. Jer ko umrije oslobodi se od grijeha. Ako li umrijesmo sa Hristom, vjerujemo da ćemo i živjeti sa njime, Znajući da Hristos ustavši iz mrtvih, više ne umire; smrt više ne vlada njime. Jer što je umro, grijehu je umro jednom za svagda; a što živi, Bogu živi.“ Rimljanima 6:3-10

„No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli. Jer pošto je kroz čovjeka smrt, kroz čovjeka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživjeti. No svaki u svome redu: prvenac Hristos, potom, o njegovu dolasku, oni koji su Hristovi;“… „Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje. Ali nije prvo duhovno, nego duševno, potom duhovno. Prvi čovjek je od zemlje, zemljan; drugi čovjek je Gospod sa neba.“ neba. „Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski. I kao što nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskoga.“ 1. Korinćanima 15:20-23, 45-49

„Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umrije, to svi umriješe. I On za sve umrije, da oni koji žive, ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umrije, i vaskrse. Zato mi od sada nikoga ne znamo po tijelu; a ako i poznasmo Hrista po tijelu, no sada ga više ne poznajemo. Stoga, ako je ko u Hristu, nova je tvar, staro prođe, gle, sve novo postade.“ novo. „A sve je od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i koji nam dade službu pomirenja. Jer Bog bješe u Hristu koji pomiri svijet sa sobom, ne uračunavši im grijehe njihove, i metnuvši u nas riječ pomirenja. Umjesto Hrista, dakle, molimo, kao da Bog poziva kroz nas; molimo u ime Hristovo – pomirite se sa Bogom! Jer Njega, koji nije znao grijeha, učini grijehom nas radi, da mi postanemo pravda Božija u Njemu.“ 2. Korinćanima 5:14-21

„Jer ste svi sinovi Božiji vjerom u Hrista Isusa. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovjek) u Hristu Isusu. A kad ste vi Hristovi, onda ste sjeme Avraamovo i nasljednici po obećanju.“ Galatima 3:26-29

„Ali kažem, za vrijeme dok je nasljednik dijete ništa se ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar svega. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. Tako i mi, kada bijasmo djeca, bijasmo porobljeni stihijama svijeta; A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje. A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče! Tako nisi više rob, nego sin; ako li si sin, i nasljednik si Božiji kroz Hrista.“ Galatima 4:1-7

Svi biblijski navodi preuzeti su iz prevoda Modern English Version (MEV) Svetog pisma.

ZA DALJE ČITANJE

Prvorodni greh u islamu — ponovo razmotreno