Kuran potvrđuje: Ismail ne može biti predak Muhameda!

U sledećim člancima, Ismail nije Muhamedov otac, Deo 2, pružili smo nepobitne dokaze da Ismail ne može biti telesni rodonačelnik Muhameda. U ovom tekstu pružićemo dodatni dokaz iz samog Kurana da Muhamed nije mogao biti Ismailov potomak.

Prema islamskom spisu, paganima Arabije – tačnije onima koji su živeli u Meki i Medini – kojima je Muhamed bio poslat nikada nije dato nadahnuto Sveto pismo po kome bi mogli da žive, budući da im Alah nikada nije poslao proroka ni poslanika:

„A ova je Knjiga koju objavljujemo blagoslovljena, zato je sledite i Allaha se bojte, da bi vam milost bila ukazana. I zato, da ne kažete: „Knjiga je objavljena dvema zajednicama pre nas, ali mi ne znamo da je čitamo kao oni.“ I da ne kažete: „Da je Knjiga objavljena nama, bolje bismo se od njih držali Pravog puta.“ Pa objavljuje vam se, eto, od Gospodara vašeg jasan dokaz i uputa i milost. I ima li, onda, većeg nepravednika od onoga koji Allahove reči i dokaze ne priznaje i od njih odvraća?! A Mi ćemo teškom mukom da kaznimo one koji od Naših znakova odvraćaju, zato što to stalno čine.“ S. 6:155-157

„Ti nisi bio pored brda kad smo Mojsija pozvali, ali Mi smo te poslali kao milost Gospodara tvog da opominješ ljude kojima pre tebe nije došao niko ko bi ih opomenuo, da bi se opametili.“ S. 28:46

„Međutim, oni govore:“On je izmišlja!” Ne, ona je istina od Gospodara tvog da opominješ narod kojem pre tebe nije došao niko da ga opominje, da bi išao Pravim putem.“ S. 32:3

„Oni su se zaklinjali Allahom, najtežom zakletvom, da će, bolje nego bilo koji narod, da se drže Pravog puta - samo ako im dođe onaj koji će da ih opominje. I kad im je došao onaj koji opominje, njegov dolazak samo im je povećao odbojnost;“ S. 35:42

„Tako Mi Kur'ana mudrog, ti si, uistinu, jedan od poslanika, na Pravom si putu. Kur'an je objava Silnog i Milostivog, da upozoravaš narod čiji preci nisu bili upozoravani, pa je nemaran!“ S. 36:2-6 Arberry

„A Mi im nismo dali nikakve knjige da ih izučavaju i Mi im, pre tebe, nismo bili poslali nikoga ko bi ih upozoravao.“ S. 34:44

„Ili smo im dali Knjigu pre toga pa se nje pridržavaju?!“ S. 43:21

Ovde leži problem za muslimane. Kuran tvrdi da je Ismail bio prorok kome je data božanski objavljena knjiga da je prenese svojim potomcima i svojoj zajednici:

„Mi objavljujemo tebi kao što smo objavljivali Noju i verovesnicima posle njega, objavljivali smo Avramu, i Jišmaelu i Isaku i Jakovu i potomcima, i Isusu, i Jovu, i Joni, i Mojsiju, i Aronu, i Solomonu, a Davidu smo dali Psalme,“ S. 4:163 Pickthall

„I Mi smo mu darovali Isaka i Jakova; i svakog uputismo - a Noja smo još pre uputili - i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna, i Jova, i Josifa, i Mojsija, i Arona - eto, tako Mi nagrađujemo one koji dobra dela čine; i Zaharija, i Jovana, i Isusa, i Iliju - svi su oni bili među čestitima – i Jišmaela, i Jeliseja i Jonu i Lota - i svima smo prednost nad ostalim svetovima dali – I neke njihove pretke i njihove potomke i njihovu braću - odabrali smo ih i na Pravi put im ukazali. To je Allahova uputa kojom On upućuje one koje želi od slugu Svojih. A da su oni pored Allaha druge obožavali, sigurno bi propalo ono što su radili. To su oni kojima smo Mi dali Knjigu i mudrost i verovesništvo. Pa ako oni u to ne veruju, Mi smo to poverili ljudima koji to ne negiraju.“ S. 6:84-89

„I spomeni iz Knjige Jišmaila! On je ispunjavao dato obećanje i bio je poslanik, verovesnik. Naređivao je svojoj porodici da obavljaju molitvu, i da udeljuju milostinju, i Gospodar je bio njime zadovoljan.“… „To su verovesnici koje je Allah obasuo blagodatima, od Adamovih potomaka i onih koje smo sa Nojem na lađi spasili, i Avramovih i Jakovljevih potomaka, i onih koje smo uputili i odabrali. Kad bi im se učile reči Svemilosnog, oni bi ničice padali i plakali.“ S. 19:54-55, 58 Sher Ali

Obratite pažnju kako ovi tekstovi potvrđuju da je Ismail ubrojan među one koji ne samo da su primili Knjigu i proroštvo, već je bio i među onima koji su svom narodu/svom potomstvu naložili molitvu i milostinju (zekat).

Islamski spis čak tvrdi da su Avraham i Ismail sagradili kuću za Alaha, kako bi njihovo telesno potomstvo dolazilo tamo da obožava svoga Gospoda vršeći obrede koje su njih dvojica ustanovili:

„I kada Mi Kabu učinismo utočištem i sigurnim mestom za ljude: „Neka vam mesto na kojem je Avram stajao bude prostor gde ćete molitvu da obavljate!“ I Avramu i Jišmaelu smo naredili: „Hram Moj očistite za one koji ga budu obilazili, koji budu tu boravili i molitvu obavljali.“ A kada je Avram zamolio: "Gospodaru moj, učini ovo mesto sigurnim boravištem i snabdij plodovima stanovnike njegove, one između njih koji budu u Allaha i Poslednji dan verovali!" On je rekao: "Onome koji ne bude verovao, daću da neko vreme uživa, a onda ću ga prisiliti da u patnju vatrenu uđe. A užasno je to konačno odredište!" I dok su Avram i Jišmail temelje Kabe podizali, molili su: "Gospodaru naš, primi to od nas, Ti si, uistinu, Svečujući i Sveznajući. Gospodaru naš, učini nas dvojicu muslimanima - Tebi predanim, a i u potomstvu našem neka bude zajednica Tebi predana, pokaži nam obrede naše i oprosti nam! Ti, zaista, stalno primaš pokajanja, Milostivi! Gospodaru naš, pošalji među njih poslanika, jednoga od njih, koji će im reči Tvoje kazivati, Knjizi i mudrosti ih poučiti i očistiti ih! Ti si, zaista, Silni i Mudri!"“ S. 2:125-129 Arberry

Budući da Kuran jasno navodi da narod kome je Muhamed poslat nije imao nadahnutu knjigu i da mu pre Muhamedovog vremena nikada nije bio poslat nijedan prorok/poslanik/opominjač, to znači da oni nisu mogli biti telesno potomstvo Ismailovo. Naposletku, ako su Mekanci zaista bili Ismailovi potomci, onda im je već bio poslat prorok/poslanik, naime sam Ismail, koji im je već ostavio sveti tekst.

Štaviše, ako bi zaista bilo istinito da je Ismail njihov telesni predak, onda bi im molitva i milostinja već bile naložene. Takođe bi znali za obrede vezane za kuću koju su Ismail i njegov otac Avraham sagradili kao mesto obožavanja njihovog Gospoda.

Prema tome, ovo znači ili da paganski Arapi kojima je Muhamed poslat nisu mogli biti Ismailovo telesno potomstvo, ili se muslimani suočavaju sa nepomirljivom protivrečnošću, jer je Arapima iz Meke ipak bio poslat prorok mnogo pre Muhamedovog vremena, i to onaj koji im je ostavio sveti tekst po kome će živeti. Kuran, dakle, greši kada opetovano tvrdi da je Muhamed poslat narodu kome nikada nije bio poslat nijedan opominjač/prorok/poslanik.

Evo korisnog sažetka tačaka iznetih u ovom članku:

Kuran navodi da je Muhamed poslat narodu kome nikada nije bio poslat prorok/poslanik i koji stoga pre Kurana nikada nije primio nikakav spis.
Muslimanski spis dalje tvrdi da je Ismail bio prorok/poslanik kome je data sveta knjiga za njegov narod i koji im je takođe naložio molitvu i milostinju. Za njega se čak kaže da je sagradio svetu kuću koju će njegovo telesno potomstvo posećivati da bi vršilo svete obrede u obožavanju Alaha.
Ovo, dakle, dokazuje da Arapi iz Meke nisu mogli biti Ismailovi potomci, što dalje dokazuje da Muhamed nije mogao biti Ismailit.
Ili Kuran protivreči samom sebi, budući da je paganskim Arapima koji su živeli u Meki knjiga već bila data mnogo pre nego što im je Muhamed poslat sa svojim „objavama“, te im je, dakle, već bio poslat prorok/poslanik, naime njihov telesni predak Ismail.

Prepustićemo muslimanima da razmrse svu ovu zbrku iz knjige za koju veruju da je nestvoreni govor njihovog gospoda.

Dodatna literatura

Da li su opominjači bili poslati celom čovečanstvu pre Muhameda?

Ismailiti i obožavanje Boga