Kuran iz 1924: neinspirisana ljudska kompilacija
Mnogi muslimani i nemuslimani nisu svesni da arapski Kuran koji stoji u osnovi engleskih prevoda rasprostranjenih širom sveta nije postojao sve do 1924. godine. Zapravo, ne postoji nijedan sačuvani rukopis Kurana koji bi bio istovetan izdanju iz 1924. godine nastalom u Kairu, u Egiptu.
Prepustiću reč direktoru Centra za hrišćansko razumevanje islama pri Južnjačkom baptističkom teološkom seminaru:
Da li možete da poverujete da zvanični primerak Kurana koji se danas koristi nije postojao u svom sadašnjem obliku SVE DO 1924. GODINE? Iznenađujuće je da današnji muslimani veruju kako je taj primerak istovetan Osmanovom Kuranu iz sedmog veka. Zašto je neophodno ispitati kairsko izdanje iz 1924? Vredi navesti nešto pozadine.
„Kuran je jedini nebeski tekst koji je Alah sačuvao od svake greške“, rekao je moj drug iz srednje škole Ahmad. Ahmad je pretpostavljao da je Biblija tokom vremena izmenjena i iskvarena, jer je imam u našoj kvartovskoj džamiji često ponavljao te optužbe. Takve optužbe šire mnogi muslimanski verski službenici (o čemu ćemo govoriti u pitanju 22), ali ih mnogi obavešteni i obrazovani muslimani u potpunosti odbacuju. Moj prijatelj Ahmad bio je nominalni musliman tokom naših školskih godina. Nije bio naročito revnostan u izučavanju islamskih načela niti u čitanju Kurana – uveliko se oslanjao na ono što je čuo od imama. Poput Ahmada, mnogi muslimani se usredsređuju na doslovno diktiranje objave. Veruju da je Alah izdiktirao određene reči i da se te reči nikada ne menjaju. Ti muslimani pretpostavljaju da se Biblija, za razliku od Kurana, razvijala tokom vremena i da nije bila zaštićena od promena. Ta tvrdnja u suštini proističe iz postojanja različitih izdanja i prevoda Biblije. Musliman bi hrišćanskom prijatelju mogao doneti dva primerka Novog zaveta, jedan u prevodu King James Version, a drugi u prevodu New International Version. Prijatelj bi mogao upitati: „Zar ne vidiš razlike? Zar ne vidiš iskvarenost teksta?“ Naravno, takva pitanja pokazuju da mnogi muslimani nisu upoznati sa postupkom tekstualne kritike, odnosno sa utvrđivanjem najboljeg teksta Svetog pisma na osnovu ispitivanja rukopisa. Drugim rečima, mnogi muslimani pogrešno pretpostavljaju da je neko Sveto pismo manjkavo ako postoji u kritičkim izdanjima, koja nastoje da poređenjem više rukopisa utvrde značenje najbliže izvorniku. Ta pretpostavka je problematična zato što podrazumeva da je s Kuranom drugačija priča, budući da je on pao pravo od Alaha Muhamedu. Za njih je to tekst zamrznut u vremenu – od Muhamedovog objavljivanja, preko navodnog zapisivanja objava na raznim materijalima, preko sastavljanja koje su izvršile halife, do prepisivanja rukopisa od strane pisara kroz istoriju, na mnogim mestima i pod različitim političkim vlastima – tekst koji je ostao istovetan i neizmenjen. Štaviše, taj neizmenjeni tekst tačno odgovara kairskom izdanju iz 1924.
Ali to je nemoguće potkrepiti dokazima. Mnogi rukopisi Kurana napisani tokom muslimanske istorije, kada se međusobno uporede, otkrivaju obilje razlika, prepisivačkih grešaka i očiglednih varijanti. (O tim neslaganjima govori se u pitanju 15.) Jednostavno rečeno, ono što mnogi nazivaju nepromenjenim, nepogrešivim primerkom Kurana zapravo je projekat dvadesetog veka. Nije iznenađujuće što je uređivački odbor odgovoran za projekat iz 1924. u konačnom primerku naveo da je projekat bio posledica OZBILJNIH ZABRINUTOSTI među muslimanima u vezi sa „greškama“ u primercima koji su ranije korišćeni u egipatskim lokalnim školama. Ipak, većina muslimana ne poznaje tu istoriju i smatra Kraljevsko kairsko izdanje Kurana iz 1924. textus receptus-om (primljenim tekstom) koji je postojao kroz čitavu islamsku istoriju još od Osmana. Taj primerak postao je zvanični Kuran.
Pa ipak, sa kairskim izdanjem iz 1924. postoji dublji problem: taj primerak nije nastao kritičkom procenom mnogih dostupnih čitanja Kurana, već izborom jedne – I SAMO JEDNE – određene varijante, koja je potom proglašena merodavnom. Iako je to opšte poznato među naučnicima, među većinom muslimana nije. Kako je, dakle, nastalo kairsko izdanje i koje je „greške“ otklonilo?
Pre Kurana iz 1924. postojala su različita čitanja Kurana. Pod čitanjem podrazumevam tekst koji je sadržao varijante, odnosno razlike, u odnosu na navodni Osmanov Kuran. Razlike su obuhvatale odstupanja u slovima, glagolima i imenicama. Neke razlike bile su značajnije od drugih. Oko početka dvadesetog veka, tokom poslednjih godina Osmanskog carstva, postojala su dva rasprostranjena čitanja Kurana: Hafs i Vorš. Ona su sadržala MNOGA NESLAGANJA. Primerci oba čitanja postoje i danas. Varijanta Vorš uobičajena je u Maroku, dok je varijanta Hafs uobičajena u Egiptu i Saudijskoj Arabiji (kao i u većini zemalja, ali ne u svima). Hafs je postao dobro poznat kada ga je Osmansko carstvo usvojilo između mnogih dostupnih varijanti Kurana, proglasivši ga merodavnim tekstom. Tim usvajanjem to određeno čitanje postalo je zvanična varijanta carstva. Postojao je jedan problem: mnogi Kurani uvezeni tokom poslednje decenije Osmanskog carstva sadržali su greške.
Godine 1907, za vladavine osmanskog kralja Fuada, egipatska vlada je otkrila da su primerci Kurana koji se koriste u lokalnim školama puni onoga što je označeno kao „greške“. Odakle su ti primerci dolazili? Činjenica je da su primerci arapskog Kurana (raznih čitanja) štampani u Evropi i slati u muslimanske zemlje. Prvi Kuran odštampan je u Veneciji 1537. godine. Zatim je u Hamburgu 1694. primerak objavio Abraham Hinklman. Usledilo je dobro poznato izdanje nemačkog naučnika Gustava Leberehta Flugela iz 1834, koje je najmanje jedan vek bilo merodavan tekst za zapadne naučnike, sve do nastanka kairskog izdanja. Kairsko izdanje iz 1924. odobrili su Osmanlije, a nadzirali su ga Univerzitet Al-Azhar i odbor muslimanskih verskih službenika. Cilj je bio da se uspostavi merodavan tekst zasnovan ISKLJUČIVO na čitanju Hafs, kako bi se otklonile greške.
Izradu Kurana iz 1924. podržali su kraljevski politički dekret i verski uticaj Al-Azhara. Muslimanski učenjaci Al-Azhara nisu imali za cilj da stvore kritičko izdanje Kurana. Nisu nastojali da ispitaju različite rukopise i uporede varijante. Njihov cilj bio je da proizvedu utvrđen tekst zasnovan na jednom unapred izabranom čitanju. Drugim rečima, učenjaci Al-Azhara nisu proučavali rukopise, već knjige napisane o jednoj određenoj varijanti koju je odbor izabrao. U izvesnom smislu, odbor se oslonio na sekundarne – a ne na primarne – izvore, što je manjkav metod pri utvrđivanju drevnog teksta.
Danas je Kuran iz 1924. merodavan tekst islama. Čak i strani prevodi zavise od njega. Naširoko je štampan, a druga čitanja su gotovo nestala. Iako se to može smatrati uspehom odbora Al-Azhara, to ne znači da je taj primerak jedino dostupno čitanje islamskog Svetog pisma.
Zanimljivo je da je kairsko izdanje iz 1924. zahtevalo ispravke nakon prvog objavljivanja. Iste godine odštampano je drugo izdanje kako bi se ispravilo nekoliko štamparskih grešaka; zatim je 1936. primenjen još jedan niz ispravki. Neko bi mogao upitati: šta je vlada uradila sa prethodno odštampanim primercima koji su sadržali greške? Navodi se da je, pošto su kasnija izdanja otklonila sve greške, egipatska vlada sakupila pogrešne Kurane I BACILA IH U NIL. Da li je to okončalo zabunu oko teksta? Ne nužno. Danas, u globalizovanom dobu u kome internet nudi pristup materijalu koji je ranije bio nedostupan, moguće je uporediti primerke različitih Kurana i mnoštvo varijanti.
Većina muslimana širom sveta danas – bilo suniti bilo šiiti – veruje Kuranu iz 1924. i smatra ga jedinim Kuranom koji je ikada postojao. Za njih on nije samo zvaničan kuranski tekst nego i, što je još važnije, tačan zapis objava koje je Muhamed objavio u sedmom veku, koje je Osman kodifikovao nekoliko decenija posle Muhamedove smrti i koje su savršeno prenošene kroz četrnaest vekova islama. Kairski Kuran iz 1924. jeste Sveto pismo islama; to je stvarnost. Međutim, kritički mislioci moraju imati na umu kako je taj tekst došao do nas. On teško da je rekonstrukcija onoga što je Muhamed objavljivao. Kuran iz 1924. jeste namenski oblikovan i manipulisan tekst, izgrađen na jednom izabranom čitanju koje je zanemarilo mnoge druge legitimne tekstove postojeće kroz islamsku istoriju. NE MOŽEMO biti sigurni da je današnji Kuran istinski prikaz teksta koji se prvobitno pojavio u arabijskoj pustinji sedmog veka. (Ayman S. Ibrahim, A Concise Guide to the Quran [BakerAcademic, Grand Rapids, MI 2020], Part 1: The History of the Text of the Quran, 13. What Do We Know about the 1924 Royal Cairo Edition of the Quran?, str. 47–50; podebljanja i velika slova su moja)
DALJE ČITANJE
Sastavljanje i tekstualna verodostojnost Kurana
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [Prvi deo]
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [Drugi deo]
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [Treći deo]
Izazov muslimanima u vezi sa Kuranom [Ekskurs]
Nenadoknadiv gubitak velikog dela Kurana