Katehizam i molitva odrešenja
Navodim određene odeljke Katehizma Katoličke crkve o vlasti Crkve da odrešuje vernike od svakog počinjenog greha. Sav podebljani kurziv predstavlja moje isticanje.
VI. Sakrament pokore i pomirenja
1440 Greh je pre svega uvreda nanesena Bogu, prekid zajedništva s njim. Istovremeno on narušava zajedništvo s Crkvom. Zbog toga obraćenje donosi i Božije oproštenje i pomirenje s Crkvom, što se liturgijski izražava i ostvaruje sakramentom pokore i pomirenja.38
Samo Bog oprašta greh
1441 Samo Bog oprašta grehe.39 Budući da je Sin Božiji, Isus za sebe kaže: „vlast ima Sin Čovječiji na zemlji opraštati grijehe“ i vrši tu božansku moć****: „opraštaju ti se grijesi tvoji!“40 Štaviše, snagom svoje božanske vlasti on daje tu moć ljudima da je vrše u njegovo ime.41
1442 Hristos je hteo da čitava njegova Crkva, u svojoj molitvi, životu i delovanju, bude znak i oruđe oproštenja i pomirenja koje nam je stekao po cenu svoje krvi. Ali je vršenje vlasti odrešenja poverio apostolskoj službi, kojoj je predao „službu pomirenja“.42 Apostol je poslan „Umjesto Hrista“, pri čemu „kao da Bog poziva kroz nas“ preko njega i preklinje: „pomirite se sa Bogom!“43
Pomirenje s Crkvom
1443 Tokom svog javnog života Isus nije samo opraštao grehe, nego je i jasno pokazao dejstvo tog oproštenja: oproštene grešnike vraćao je u zajednicu naroda Božijeg, iz koje ih je greh otuđio, pa čak i isključio. Značajan znak toga jeste činjenica da Isus prima grešnike za svojim stolom, gest koji na zadivljujući način izražava i Božije oproštenje i povratak u okrilje naroda Božijeg.44
1444 Predajući svojim apostolima sopstvenu moć da opraštaju grehe, Gospod im daje i vlast da grešnike pomire s Crkvom. Ova crkvena dimenzija njihovog zadatka najizrazitije je izražena u Hristovim svečanim rečima upućenim Simonu Petru: „I daću ti ključeve Carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdriješiš na zemlji biće razdriješeno na nebesima.“45 „Služba vezivanja i razrešivanja, koja je data Petru, poverena je i kolegijumu apostola sjedinjenom sa svojom glavom.”46
1445 Reči vezati i razrešiti znače: onaj koga vi isključite iz svog zajedništva biće isključen iz zajedništva s Bogom; onoga koga vi ponovo primite u svoje zajedništvo, Bog će ponovo primiti u svoje. Pomirenje s Crkvom neodvojivo je od pomirenja s Bogom.
Sakrament oproštenja
1446 Hristos je ustanovio sakrament pokore za sve grešne članove svoje Crkve: pre svega za one koji su posle krštenja pali u teški greh i time izgubili krsnu milost i ranili crkveno zajedništvo. Upravo njima sakrament pokore nudi novu mogućnost da se obrate i da ponovo zadobiju milost opravdanja. Crkveni oci predstavljaju ovaj sakrament kao „drugu dasku [spasenja] posle brodoloma koji predstavlja gubitak milosti.”47
1447 Tokom vekova konkretan oblik u kojem je Crkva vršila ovu vlast primljenu od Gospoda znatno se menjao. Tokom prvih vekova pomirenje hrišćana koji su posle svog krštenja počinili naročito teške grehe (na primer, idolopoklonstvo, ubistvo ili preljubu) bilo je vezano za veoma strogu disciplinu, prema kojoj su pokornici morali javno činiti pokoru za svoje grehe, često godinama, pre nego što bi primili pomirenje. U taj „red pokornika” (koji se ticao samo određenih teških grehova) čovek je bivao primljen samo retko, a u nekim krajevima samo jednom u životu. Tokom sedmog veka irski misionari, nadahnuti istočnom monaškom tradicijom, preneli su u kontinentalnu Evropu „privatnu” praksu pokore, koja ne zahteva javno i dugotrajno vršenje pokorničkih dela pre pomirenja s Crkvom. Od tog vremena sakrament se obavlja u tajnosti, između pokornika i sveštenika. Ova nova praksa predvidela je mogućnost ponavljanja i tako otvorila put redovnom pristupanju ovom sakramentu. Omogućila je da se oproštenje teških i lakih grehova objedini u jednom sakramentalnom slavlju. U svojim glavnim crtama to je oblik pokore koji Crkva praktikuje sve do naših dana.
1448 Ispod promena u disciplini i slavlju kroz koje je ovaj sakrament prošao tokom vekova, može se uočiti ista temeljna struktura. Ona obuhvata dva podjednako bitna elementa: s jedne strane, činove čoveka koji se obraća dejstvom Svetog Duha, naime skrušenost, ispovest i zadovoljštinu; s druge strane, Božije delovanje posredstvom Crkve. Crkva, koja preko biskupa i njegovih sveštenika oprašta grehe u ime Isusa Hrista i određuje način zadovoljštine, takođe se moli za grešnika i s njim čini pokoru. Tako grešnik biva isceljen i ponovo uspostavljen u crkvenom zajedništvu.
1449 Formula odrešenja koja se koristi u Latinskoj crkvi izražava bitne elemente ovog sakramenta: Otac milosrđa je izvor svakog oproštenja. On ostvaruje pomirenje grešnika kroz Pashu svoga Sina i dar svoga Duha, kroz molitvu i službu Crkve:
Bog, Otac milosrđa,
kroz smrt i vaskrsenje svoga Sina
pomirio je svet sa sobom
i poslao Svetoga Duha među nas
za oproštenje grehova;
kroz službu Crkve
neka ti Bog dâ oproštaj i mir,
i ja te odrešujem od tvojih grehova u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha.48
38 Up. LG 11.
39 Up. Marko 2:7[ETML:C/].
40 Marko 2:5, 10; Luka 7:48.
41 Up. Jovan 20:21-23.
42 2. Korinćanima 5:18.
43 2. Korinćanima 5:20.
44 Up. Luka 15; 19:9.
45 Matej 16:19; up. Matej 18:18; 28:16-20.
46 LG 22 # 2.
47 Tertulijan, De Paenit. 4, 2: PL 1,1343; up. Tridentski sabor (1547): DS 1542.
48 OP 46: formula odrešenja.
I:
VIII. Služitelj ovog sakramenta
1461 Budući da je Hristos svojim apostolima poverio službu pomirenja,65 biskupi, koji su njihovi naslednici, i sveštenici, saradnici biskupa, nastavljaju da vrše ovu službu. Zaista, biskupi i sveštenici, snagom sakramenta svetog reda, imaju vlast da opraštaju sve grehe „u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.”
1462 Oproštenje grehova donosi pomirenje s Bogom, ali i s Crkvom. Od drevnih vremena biskup, vidljiva glava pojedinačne Crkve, s pravom se stoga smatra onim koji prvenstveno ima vlast i službu pomirenja: on je moderator pokorničke discipline.66 Sveštenici, njegovi saradnici, vrše je u meri u kojoj su primili ovlašćenje bilo od svog biskupa (ili redovničkog poglavara) bilo od pape, u skladu sa zakonom Crkve.67
1463 Pojedini naročito teški gresi povlače izopštenje, najstrožu crkvenu kaznu, koja sprečava primanje sakramenata i vršenje određenih crkvenih čina, i za koje se stoga, prema kanonskom pravu, odrešenje ne može dati ni od koga osim od pape, mesnog biskupa ili sveštenika koje su oni ovlastili.68 U smrtnoj opasnosti svaki sveštenik, čak i ako je lišen ovlašćenja za ispovedanje, može odrešiti od svakog greha i izopštenja.69
1464 Sveštenici moraju podsticati vernike da pristupaju sakramentu pokore i moraju biti na raspolaganju da slave ovaj sakrament svaki put kada hrišćani to razumno zatraže.70
1465 Kada slavi sakrament pokore, sveštenik ispunjava službu Dobrog Pastira koji traži izgubljenu ovcu, Milosrdnog Samarjanina koji previja rane, Oca koji čeka bludnog sina i dočekuje ga pri povratku, i pravednog i nepristrasnog sudije čiji je sud i pravedan i milosrdan. Sveštenik je znak i oruđe Božije milosrdne ljubavi prema grešniku.
1466 Ispovednik nije gospodar Božijeg oproštenja, nego njegov sluga. Služitelj ovog sakramenta treba da se sjedini s namerom i ljubavlju Hristovom.71 Treba da ima provereno poznavanje hrišćanskog vladanja, iskustvo u ljudskim stvarima, poštovanje i osetljivost prema onome ko je pao; mora ljubiti istinu, biti veran Učiteljstvu Crkve i strpljivo voditi pokornika ka isceljenju i punoj zrelosti. Mora se moliti i činiti pokoru za svog pokornika, poveravajući ga milosrđu Gospodnjem.
1467 S obzirom na osetljivost i veličinu ove službe i na poštovanje koje se duguje osobama, Crkva izjavljuje da je svaki sveštenik koji ispoveda pod veoma strogim kaznama dužan da čuva apsolutnu tajnost u pogledu grehova koje su mu njegovi pokornici ispovedili. On ne sme koristiti znanje koje mu ispovest daje o životima pokornika.72 Ova tajna, koja ne dopušta nikakve izuzetke, naziva se „sakramentalni pečat”, jer ono što je pokornik saopštio svešteniku ostaje „zapečaćeno” sakramentom.
65 Up. Jovan 20:23; 2. Korinćanima 5:18.
66 Up. LG 26 # 3.
67 Up. CIC, kan. 844; 967-969; 972; CCEO, kan. 722 ## 3-4.
68 Up. CIC, kan. 1331; 1354-1357; CCEO, kan. 1431; 1434; 1420.
69 Up. CIC, kan. 976; CCEO, kan. 725.
70 Up. CIC, kan. 486; CCEO, kan. 735; PO 13.
71 Up. PO 13.
72 Up. CIC, kan. 1388 # 1; CCEO, kan. 1456.