Još kuranskih dokaza za očuvanost Tore · Apologetizam by Sam Shamoun

U ovoj objavi razmotriću dva kuranska stiha koja pružaju dodatnu potvrdu da Kuran odlučno potvrđuje neiskvarivost ranijih Pisama, naročito Tore.

Kuran 2:85

„Nakon toga, vi ipak jedni druge ubijate, a pojedine od vas i iz zavičaja njihovih proterujete, pomažući se protiv njih, uz greh i nasilje, a ako vam dođu kao zarobljenici, vi ih otkupljujete. A zabranjeno vam je da ih izgonite!“ „Zar vi u jedan deo Knjige verujete, a drugi negirate“ „Onoga od vas koji tako radi stići će na ovome svetu poniženje, a na Sudnjem danu biće stavljen na najteže muke. A Allah, zaista, nije nemaran prema onome što vi radite.“ Hilali-Khan

Uočite kako ovaj tekst oštro prekoreva određenu grupu i preti joj zato što veruje samo u jedan deo Pisma, dok zanemaruje ili prezire one delove koji joj se nisu dopadali.

Prema muslimanskim tumačima, ovo se odnosi na Jevreje iz Medine koji su odlučili da sprovode samo one zapovesti svoje Tore koje su im bile po volji.

Odredbe saveza i njihovo kršenje

Alah je kritikovao Jevreje koji su živeli u Al-Medini u vreme Alahovog Poslanika. Oni su trpeli zbog oružanih sukoba između medinskih plemena, Evsa i Hazredža. Pre islama, Evs i Hazredž su obožavali idole i među njima su se vodile mnoge bitke. U to vreme u Al-Medini su bila tri jevrejska plemena: Banu Kajnuka i Banu An-Nadir, saveznici Hazredža, i Banu Kurejza, koji su bili saveznici Evsa. Kada bi izbio rat između Evsa i Hazredža, njihovi jevrejski saveznici bi im pomagali. Jevrejin bi ubijao svog arapskog neprijatelja, a ponekad su ubijali i Jevreje koji su bili saveznici drugog arapskog plemena, iako je Jevrejima bilo zabranjeno da ubijaju jedni druge prema jasnim verskim tekstovima u njihovim Knjigama. Takođe bi jedni druge isterivali iz njihovih domova i pljačkali sve pokućstvo i novac do kojeg su mogli doći. Kada bi se rat završio, pobednički Jevreji bi oslobađali zarobljenike poražene strane, prema propisima Tevrata. Zbog toga je Alah rekao…

(„Zar vi u jedan deo Knjige verujete, a drugi negirate“) Alah je rekao…

(„I kada smo od vas zavet uzeli da krv jedni drugima nećete prolevati i da jedni druge iz domova vaših nećete izgoniti“) što znači: „Ne ubijajte jedni druge, niti isterujte jedni druge iz njihovih domova, niti učestvujte u borbi protiv njih.“ Alah je ovde upotrebio reč ‘svoj sopstveni’, kao što je rekao i u drugom ajetu…

(„zato se Stvoritelju svome pokajte i između vas prestupnike smrću kaznite! To vam je kod vašeg Stvoritelja bolje“) (2:54) jer su sledbenici jedne vere poput jedne duše. Takođe, Alahov Poslanik je rekao…

(Primer vernika u njihovoj ljubaznosti, milosti i saosećanju jednih prema drugima jeste primer jednog tela: kada jedan njegov organ oboli, ostatak tela mu pritekne u pomoć groznicom i nesanicom.) Alahova izjava…

(„vi ste to prihvatili i to posvedočili.“) znači: „Posvedočili ste da znate za savez i da ste mu bili svedoci.“…

(„Nakon toga, vi ipak jedni druge ubijate, a pojedine od vas i iz zavičaja njihovih proterujete“). Muhamed ibn Ishak ibn Jasar prenosi da je Ibn Abas prokomentarisao ajet…

(„Nakon toga, vi ipak jedni druge ubijate, a pojedine od vas i iz zavičaja njihovih proterujete“) „Alah je pomenuo ono što su činili i to da im je u Tevratu zabranio da prolivaju krv jedni drugima i naložio im da oslobađaju svoje zarobljenike. U to vreme bili su podeljeni u dva tabora u Al-Medini: Banu Kajnuka, koji su bili saveznici Hazredža, i An-Nadir i Kurejza, koji su bili saveznici Evsa. Kada bi izbila borba između Evsa i Hazredža, Banu Kajnuka bi se borili uz Hazredž, dok bi se Banu An-Nadir i Kurejza borili uz Evs. Svaki jevrejski tabor borio bi se protiv svoje jevrejske braće iz drugog tabora. Prolivali su krv jedni drugima, IAKO SU TEVRAT IMALI KOD SEBE, i znali su svoja prava i obaveze. U međuvremenu, Evs i Hazredž bili su politeisti koji su obožavali idole. Nisu znali za Raj, Vatru, vaskrsenje, božanske Knjige, dozvoljeno i zabranjeno. Kada bi se rat završio, Jevreji bi otkupljivali svoje zarobljenike i sprovodili Tevrat. Shodno tome, Banu Kajnuka bi otkupljivali svoje zarobljenike koje su zarobili Evs, dok bi Banu An-Nadir i Kurejza otkupljivali svoje zarobljenike koje su zarobili Hazredž. Takođe bi tražili krvarinu. Tokom tih ratova ubijali bi koga god bi mogli (Jevreje ili Arape), pomažući pritom politeistima protiv svoje braće. Zato ih je Alah na to podsetio kada je rekao…

(„Zar vi u jedan deo Knjige verujete, a drugi negirate“) Ovaj ajet znači: ‚Da li ih otkupljujete prema propisima Tevrata, a ipak ih ubijate, iako vam je Tevrat zabranio da ih ubijate i da ih isterujete iz njihovih domova? Tevrat je takođe zapovedio da ne pomažete politeistima i onima koji Alahu pripisuju sudruge u obožavanju protiv svoje braće. Sve to činite da biste stekli ovozemaljski život.‘ Obavešten sam da je ponašanje Jevreja u vezi sa Evsom i Hazredžom bilo razlog objavljivanja ovih ajeta.“

Ovi plemeniti ajeti KRITIKUJU Jevreje zato što su TEVRAT PONEKAD SPROVODILI, a DRUGI PUT MU PRKOSILI, iako su verovali u Tevrat i znali da je ono što čine pogrešno. Zbog toga im se ne sme verovati da će sačuvati ili preneti Tevrat. Štaviše, ne treba im verovati ni kada je reč o opisu Alahovog Poslanika, o njegovom dolasku, njegovom izgnanstvu iz sopstvene zemlje i njegovoj Hidžri, kao ni o ostalim obaveštenjima koja su im prethodni proroci dali o njemu, a koja su sve prikrili. Jevreji, neka ih stigne Alahovo prokletstvo, sakrili su sve te činjenice među sobom, i zato je Alah rekao…

(„Onoga od vas koji tako radi stići će na ovome svetu poniženje“), jer su prkosili Alahovom zakonu i zapovestima…

(„a na Sudnjem danu biće stavljen na najteže muke“) kao kaznu za prkošenje Alahovoj Knjizi koju su imali. (Tafsir Ibn Kesir, https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/2/?ayah=84; naglasak moj)

Naši učenjaci kažu da savez sadrži četiri odredbe: da se ne ubija, da se ne izgoni, da se ne udružuje protiv ljudi i zapovest da se otkupljuju zarobljenici. Odvratili su se od svega na šta su pristali, osim od otkupljivanja, pa ih je Alah zbog toga prekoreo. Zato On i pita: ‘„Zar vi u jedan deo Knjige verujete“,’ misleći na Toru, ‘„a drugi negirate“’ (2:85)

Alaha mi, mi sami, muslimani, okrenuli smo se od svakog dobra tokom nevolja koje su nas zadesile, pa se i mi udružujemo jedni protiv drugih. Kamo sreće da je to sa drugim muslimanima, ali u mnogim slučajevima to je sa nevernicima! Ostavljamo svoju braću u poniženju i degradaciji pod vlašću idolopoklonika, iako je obaveza svih muslimana da se bore da ih oslobode. Nema moći ni snage osim kod Alaha, Silnog! (Tafsir al-Qurtubi: Juz’ 1: Al-Fātiḥah & Sūrat al-Baqarah 1-141, prevela Aisha Abdurrahman Bewley [Diwan Press, 2019], tom 1**,** str. 335; naglasak moj)

Zatim, eto vas kako ubijate jedni druge i isterujete jedan deo vas iz njihovih prebivališta urotivši se tazzāharūna izvorno ta’ asimilovano je sa zā’; jedno varijantno čitanje ima ga bez asimilacije, to jest tazāharūna pomažući jedni drugima protiv njih u grehu u neposlušnosti i neprijateljstvu nepravdi a ako vam dođu kao zarobljenici varijantno čitanje za usārā jeste asrā otkupljujete ih varijantno čitanje za tafdūhum jeste tufādūhum to jest izbavljate ih iz zarobljeništva novcem i slično a to otkupljivanje bilo je jedna od stvari na koje su se obavezali; a ipak vam je njihovo isterivanje bilo zabranjeno muharramun ‘alaykum ikhrājuhum semantički je povezano sa wa-tukhrijūna ‘i isterujete’ a izjava koja dolazi između jeste umetnuta to jest isterivanje vam je bilo zabranjeno isto onako kao što vam je bilo zabranjeno i neotkupljivanje. Kurejza su se udružili sa Evsom, a Nadīr sa Hazredžom, ali svaki član saveza borio bi se protiv svog saveznika, razarajući tako jedni drugima domove i isterujući jedni druge, uzimajući zarobljenike i potom ih otkupljujući. Kada bi ih upitali: ‘Zašto se borite protiv njih, a zatim plaćate njihov otkup?’, odgovarali bi: ‘Zato što nam je zapoveđeno da otkupljujemo’; a onda bi ih pitali: ‘Pa zašto se onda uopšte borite protiv njih?’, na šta bi rekli: ‘Iz straha da naši saveznici ne budu poniženi’; Bog uzvišeni kaže Zar verujete u jedan deo Knjige to jest u deo o otkupu a ne verujete u drugi deo? naime u deo o odricanju od borbe, isterivanja i međusobnog pomaganja protiv drugih; Kakva će biti odmazda onima među vama koji tako čine osim ponižavanja sramote i beščašća u životu ovoga sveta oni su bili osramoćeni kada su Kurejza pobijeni a Nadīr isterani u Siriju i naterani da plaćaju džizju; a na Dan vaskrsenja da budu vraćeni najstrašnijoj kazni? A Bog nije nemaran prema onome što činite ta‘malūna ili se čita ya‘malūna ‘oni čine’. (Tafsir al-Jalalayn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=2&tAyahNo=85&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

(„Nakon toga, vi ipak jedni druge ubijate, a pojedine od vas i iz zavičaja njihovih proterujete, pomažući se protiv njih, uz greh“) protivljenje („i nasilje“) prestup – („a ako vam dođu kao zarobljenici“) zarobljenike koji pripadaju vašoj veri („vi ih otkupljujete“) oslobodili biste ih plaćajući otkup neprijatelju (–„A zabranjeno vam je da ih izgonite“) dok su njihovo isterivanje i ubijanje bili nezakoniti od samog početka. („Zar vi u jedan deo Knjige verujete“) onaj deo koji propisuje oslobađanje vaših zarobljenika iz neprijateljskih ruku („a drugi negirate“) a zarobljenike svojih prijatelja ostavljate neotkupljene. Kaže se takođe da ovaj stih znači: da li verujete u one delove Pisma koji odgovaraju vašem hiru, a ne verujete u one koji ne odgovaraju? („Onoga od vas koji tako radi stići će na ovome svetu poniženje“) time što bivaju ubijeni ili zarobljeni kao roblje, („a na Sudnjem danu biće stavljen na najteže muke. A Allah, zaista, nije nemaran“) On vam ne umanjuje kaznu zbog („prema onome što vi radite“) u pogledu prestupa; a kaže se i: zbog onoga što su prikrivali. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=2&tAyahNo=85&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

Ono što ovaj stih čini prilično ironičnim jeste to što je upravo to ono što muslimani čine i na šta u suštini podstiču Jevreje i hrišćane. Muslimani žele da Jevreji i hrišćani veruju da su jedini delovi Biblije koje treba da prihvate kao pouzdane oni koji se slažu sa Kuranom. Drugim rečima, žele da Jevreji i hrišćani čine upravo ono zbog čega je njihov sopstveni verski tekst osudio Jevreje Muhamedovog doba!

Kuran 2:101

„A kada im je od Allaha Poslanik došao“, „potvrđujući da je istinito ono što već imaju“, „deo onih kojima je Knjiga data“ „Allahovu Knjigu odbacuju, kao da ne znaju“, Pickthall

Muslimanski komentatori i ovaj odlomak povezuju sa grupom Jevreja iz Muhamedovog vremena koji su, kako im je odgovaralo, ostavljali po strani ili prikrivali određene stihove iz Tore.

Jevreji su napustili Alahovu Knjigu i bavili se magijom

As-Sudi je prokomentarisao…

(„A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući da je istinito ono što već imaju“) „Kada im je Muhamed došao, hteli su da mu protivreče i da se s njim spore koristeći Tevrat. Međutim, Tevrat i Kuran potvrđivali su jedan drugog. Zato su Jevreji odustali od korišćenja Tore i prihvatili Knjigu Asafa i magiju Haruta i Maruta, koja se zaista nije slagala sa Kuranom. Otuda Alahova izjava…

(„kao da ne znaju“).“

Takođe, Katada je rekao da Alahova izjava…

(„kao da ne znaju“) znači: „Znali su istinu, ali su je napustili, sakrili i poricali da je uopšte imaju.“ (Tafsir Ibn Kesir https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/2/?ayah=99; naglasak moj)

Bacili su je za svoja leđa odbacivši Poslanika. As-Suddī je rekao: ‘Odbacili su Toru i prihvatili knjigu Āṣafa i magiju Hārūta i Mārūta.’ Kaže se da se to može odnositi i na Kuran. Aš-Ša‘bī je rekao da su je čitali, ali su odbijali da po njoj postupaju. Sufjān ibn ‘Ujejna je rekao: ‘Prekrili su Knjigu svilom i brokatom i ukrasili je zlatom i srebrom, ali nisu smatrali dozvoljenim ono što je ona proglasila dozvoljenim niti zabranjenim ono što je proglasila zabranjenim.’ (Bewley, Tafsir al-Qurtubi, str. 347; naglasak moj)

Kada im je došao poslanik od Boga naime Muhamed potvrđujući ono što je kod njih jedna skupina onih kojima je dato Pismo odbacila je Božje Pismo to jest Toru za svoja leđa to jest nisu postupili prema onome što je u njemu rečeno o veri u Poslanika i o ostalom; kao da nisu znali šta se u njemu sadrži, naime da je on istinski prorok ili da je to Božja Knjiga. (Tafsir al-Jalalayn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=2&tAyahNo=101&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

(„A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući“) saobrazan po osobinama i opisu („ono što već imaju“) iz Knjige, („deo onih kojima je Knjiga data Allahovu Knjigu odbacuju“) to jest Toru („odbacuju“) ne verujući u ono što ona sadrži o osobinama i opisu Muhameda, niti su to izložili („kao da ne znaju“) kao da su bili neznalice koje ništa nisu znale. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=2&tAyahNo=101&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

Ove kuranske tvrdnje pretpostavljaju da je u Muhamedovo vreme Tora ostala netaknuta i da nije bila iskvarena. Uostalom, Jevreji ne bi mogli da zanemare ili sakriju stihove iz Tore da oni i dalje nisu bili u njihovim primercima. Niti bi Jevreji mogli biti prekoreni zbog sprovođenja samo jednog dela Tore da ona nije postojala u neiskvarenom, izvornom obliku.

Dalje čitanje

Šta Kuran kaže o Bibliji (pregledna stranica)

Kuran potvrđuje – Dva zaveta Svetog pisma jesu Tora i Indžil! [1. deo], [2. deo]

Kuransko svedočanstvo o autoritetu Biblije: [1. deo], [2. deo], [3. deo]

Kuran potvrđuje da Biblija nikada nije bila iskvarena: [1. deo], [2. deo]

Ponovno razmatranje kuranske potvrde Svetog pisma, 1. deo

KURANSKA POTVRDA SVETOG PISMA – PONOVO RAZMOTRENA

Da li Kuran potvrđuje Bibliju i kanonska jevanđelja?

Kuranska potvrda judeo-hrišćanskih Pisama

OTVORENI IZAZOV MUSLIMANIMA U VEZI SA BIBLIJOM

Još o islamskom svedočanstvu o neiskvarivosti Svetog pisma

Neka Study Quran progovori! 1. deo, 1b deo, 2. deo