Još jedna biblijska greška: poneti štap ili ne?

Skeptici tvrde da Marko protivreči Mateju i Luki, jer prvi navodi da je Isus uputio svoje sledbenike da sa sobom ponesu štap kada su krenuli na svoje misionarsko putovanje, dok Matej i Luka beleže da im je Isus to zabranio.

Prepustiću pokojnom dr Glisonu L. Arčeru da se pozabavi ovim navodnim neslaganjem:

Kada je Isus poslao dvanaestoricu učenika, da li je trebalo da ponesu „štap” ili ne (up. Matej 10:10; Marko 6:8)?

U Mateju 10:5-6 Isus je poslao svojih dvanaest učenika na evangelizacijsku turneju po gradovima Izraela, da propovedaju dolazak carstva nebeskog i da isceljuju bolesne i demonima opsednute. Zatim ih je upozorio u pogledu opreme za to putovanje: „Ne nosite“ [ktesesthe] „zlata ni srebra ni bakra u pojasima svojim, Ni torbe“ [peran, „ranac”] „na put, ni dvije haljine, ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan hrane svoje.“ (Matej 10:9-10). Paralelno mesto u Luki 10 pominje druge predmete za put u Hristovom nalogu sedamdesetorici, ali to je morala biti kasnija epizoda. U svakom slučaju, reč „štap” se tamo uopšte ne koristi. Ali u Marku 6:7-9, gde je njegov nalog Dvanaestorici takođe zabeležen, u st. 8-9 čitamo: „I zapovjedi im da ništa ne uzimaju“ [meden airosin] „na put osim štapa“ [ei me rabdon monon] „ni torbe, ni hljeba, ni novaca u pojasu; Nego obuveni u sandale, i ne oblačiti dvije haljine.“ (NASB).

I Matej 10 i Marko 6 slažu se da je Hristos uputio učenike da za to putovanje ne nose nikakvu dodatnu opremu bilo koje vrste, već da jednostavno pođu na svoju misiju sa onim što već imaju. Luka 9:3 delimično se slaže sa formulacijom iz Marka 6:8, koristeći isti glagol airo („uzeti”); ali onda, poput Mateja, dodaje: „ni štapa, ni torbe, ni hljeba ni novca, niti po dvije haljine da imate.“ Međutim, Matej 10:10 sadrži ono što je očigledno bilo dodatno pojašnjenje: nisu smeli da nabave štap kao deo svoje posebne opreme za tu turneju. Marko 6:8 kao da ukazuje na to da to nije nužno podrazumevalo da odbace ili ostave za sobom čak ni štap za hodanje koji su inače nosili svuda kuda su išli dok su sledili Isusa tokom njegove učiteljske službe. Kao što Lange (Commentary on Mark, str. 56) kaže: „Trebalo je da pođu sa svojim štapom, onakvim kakav su tada imali; ali nisu smeli da ga brižljivo traže, niti da to učine uslovom svog putovanja.” Lange zatim sažima odeljak ovako: „Osnovna misao jeste da je trebalo da pođu sa najoskudnijom opremom i oslonjeni na to da će im biti obezbeđeno usput…. U njima [tj. Markovim izrazima] ne nalazimo ništa drugo do izričitiji prikaz njihovog hodočasničkog stanja, opterećenog najmanjim mogućim teretom i što je moguće slobodnijeg od svake brige.” Tako shvaćeno, između ta dva odeljka nema stvarnog neslaganja. (Arčer, Encyclopedia of Bible Difficulties [Zondervan Publishing House, Grand Rapids, MI 1982], str. 329-330)

Sledeće, opširnije izlaganje preuzeto je iz teksta hrišćanskog apologete Glena Milera, Poneti štap ili ne? [nostaff.html].

Dobro pitanje…

…Pa, da li im je Isus rekao da ponesu štap ili ne? Još jedna protivrečnost?!

[Nastalo 25. 7. 1997.]

Neko nam je pisao:

Zdravo, glen–

Ne znam koliko je ovo teško pitanje, ali bio bih zahvalan na tvom mišljenju. Što se tiče slanja dvanaestorice, da li su smeli da ponesu štap (Marko 6:8) ili ne (Matej 10:10; Luka 9:1-6)? (Malobrojni) komentari koje sam proverio bili su manje nego korisni.……………………………………………………………………………….

Ovo je bilo ODLIČNO pitanje jer osvetljava jedan od GLAVNIH izvora ’pogrešno uočenih protivrečnosti’ – morfološku sličnost.

To znači da, kada dva autora upotrebe ISTI oblik reči, neko zaključi da su ta dva različita autora mislila na ISTO značenje reči. Pogledajmo odeljke o kojima je reč:

„Ne nosite zlata ni srebra ni bakra u pojasima svojim,“ „Ni torbe“ („ktaomai”) „na put, ni dvije haljine, ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan hrane svoje.“. (Matej 10:9-10)
„I zapovjedi im“ „da ništa ne uzimaju“ („airo”) „na put“ „osim štapa“ — „ni torbe, ni hljeba, ni novaca u pojasu;“ (Marko 6:8)
„I reče im“ „Ništa ne uzimajte“ („airo”) „na put“ — „ni štapa“, „ni torbe, ni hljeba ni novca, niti po dvije haljine da imate.“ (Luka 9:3)

Na površini, ’protivrečnost’ deluje očigledno: Matej i Luka se NAIZGLED slažu da Isus zabranjuje učenicima da ponesu štap, dok Marko NAIZGLED dozvoljava da ga ponesu… Na prvi pogled – pod pretpostavkom da sva ta ’uzimanja’ znače istu stvar(!) – NEKO mora da greši!

Dakle, ovde imamo dva skupa protivrečnosti: Matej naspram Marka (različiti oblici reči za ’uzeti’) i Luka naspram Marka (isti oblici reči za ’uzeti’).

Zato pokušajmo da utvrdimo šta ti oblici reči znače za same autore:

Matej koristi reč ’ktaomai’, koja znači ’nabaviti’ (logistička funkcija).

To NIJE Matejeva reč za ’finansijsku kupovinu’. Za to on koristi izraz ’agorazo’ (izraz koji, uzgred, ponekad koristi i Luka). Na primer,

„A pred veče pristupiše mu učenici njegovi govoreći: Ovdje je pusto mjesto, a već je dockan; otpusti narod neka ide u sela da“ „kupi“ („agorazo”) „sebi hrane.“ (14:15)

„A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i“ „kupite“ („agorazo”) „kupite sebi“ 10 „A kad one otidoše da“ „kupe“ („agorazo”) „dođe ženik“ (25:9-10)

„A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cijena za krv. Nego se dogovoriše te“ „kupiše“ („agorazo”) „za njih lončarevu njivu za groblje strancima.“ (27:6-7)

Matej ne koristi tu reč za „kupovinu/pribavljanje”, već opštiju reč za ’pronaći i dobiti’. Shodno tome, zabrana kod Mateja odnosi se na TRAGANJE za štapom i njegovo obezbeđivanje/pribavljanje (verovatno zbog hitnosti i žurbe putovanja – kao što je naznačeno u svim verzijama; veliki deo ove izreke verovatno bi bio uobičajena proročka hiperbola – možda naznačena snažnim ’ne uzimajte ništa’ u nekim od odeljaka – budući da bi većina njih već imala štapove za hodanje).

Marko koristi reč ’airo’, koja je MNOGO šira i uopšteno označava ’podići i nositi’ (fizički, kao prtljag/torbe), kao u drugim odeljcima kod Marka:

„Šta je lakše? Reći oduzetome: Opraštaju ti se grijesi; ili reći: Ustani“ „i uzmi“ („airo”) „odar svoj, i hodi?“ (2:9) [misao je ’podigni to sa zemlje i odnesi’]

„I čuvši učenici njegovi, dođoše i“ „uzeše“ (’airo’) „tijelo njegovo, i položiše ga u grob.“ (6:29) [misao je ’podigoše mrtvo telo i iznesoše ga’]

„Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj: digni se“ „i baci se“ (’airo’) „u more, a ne posumnja u srcu svojemu, nego uzvjeruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.“ (11:23) [misao je ’podigni sebe i odnesi sebe’!]

„I koji bude u polju da se ne vraća natrag da“ „uzme“ (’airo’) „haljinu svoju.“ (13:16) [misao je ’uzeti nazad’]

Dakle, Marko im izričito DOZVOLJAVA da ’podignu i fizički ponesu’ svoj štap za hodanje (verovatno onaj koji bi svaki od njih ionako već imao)

Čini se da Luka ovde zavisi od Mateja – kao što pokazuje gramatička konstrukcija – i izgleda da je upotrebio širu reč (’airo’) umesto Matejevog užeg ’nabaviti’ (’ktaomai’). Luka je veoma sličan Mateju – glagoli u oba odeljka su imperativi (za razliku od Markove upotrebe zavisne konstrukcije i konjunktiva). Ali Luka NE MOŽE da upotrebi Matejev glagol (ktaomai) u ovom odeljku, jer ’ktaomai’ za Luku znači nešto DRUGO (i, verovatno, za njegove čitaoce). Ktaomai je kod Luke usmereno više na „KUPLJENE/finansijski POSEDOVANE stvari”. Na primer,

„Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što“ „steknem“ (ktaomai). (18:12) [misao je finansijski prihod.]

(„On, dakle, steče njivu od plate nepravedne“ „steče“ (ktaomai) „njivu“ (Dela apostolska 1:18) [misao je izričito ’kupovina’. Primetite takođe da Luka koristi ktaomai, dok Matej za isti čin u svom izveštaju o kupovini koristi ’agorazo’!]

„A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu na pogibao što si pomislio da“ „dobiti“ (ktaomai) „dar Božiji može dobiti za novce“ (Dela apostolska 8:20) [misao je jasno kupovina.]

„A zapovjednik odgovori: Ja sam“ „dobio“ (ktaomai) „za veliku cijenu ovo građanstvo“ (Dela apostolska 22:28) [misao je jasno finansijska transakcija.]

[Jedini mogući izuzetak je Luka 21:19, gde je smisao ’zadobiti’, što, naravno, u sebi nosi izvesnu transakcionu notu].

Dakle, za Luku ne bi imalo APSOLUTNO NIKAKVOG smisla da njegovi čitaoci ’vide’ kako Isus zabranjuje učenicima da „kupe novac” (!)… veoma obmanjujuća i tek marginalno smislena predstava.

To znači da je Luka MORAO da pronađe DRUGU, DRUGAČIJU reč koja bi mogla da prenese ’pronaći i nabaviti’, a koja NIJE Matejeva reč ktaomai.

Luka bira ’airo’, opštiji izraz.

I kao što ’ktaomai’ nije značilo isto za Luku i Mateja, tako ni reč ’airo’ (često) NIJE ZNAČILA isto za Luku i Marka! (čime se protivrečnost raspršuje).

Da Luka verovatno NIJE mislio na isti smisao reči ’airo’ kao Marko (čime se problem uklanja) sugeriše slično pitanje u Luki 10:4. U tom odeljku – slanju sedamdesetorice – Luka koristi glagol „bastazo” (koji ima uži opseg od airo), a koji za Luku znači ’nositi, prenositi’ [== isti smisao kao Markovo ’airo’].

Marko koristi airo 21 put za fizičko ’podizanje nečega radi premeštanja’, a bastazo koristi samo jednom – u vezi sa čovekom koji već NOSI krčag.

Jedan zanimljiv podatak za poređenje jeste da u JEDNOM opisu ’uzimanja i nošenja krsta’ Marko koristi airo (8:34; 10:21), dok Luka koristi bastazo (14:27). To snažno govori u prilog tome da je Lukino bastazo = Markovo airo (barem ponekad). Te reči se i dalje delimično preklapaju, ali za našu svrhu dovoljno je pokazati da se uopšteno razilaze.

U drugim slučajevima Markovo airo JESTE isto što i Lukino airo. Ali ta istovetna upotreba javlja se SAMO u trostrukoj tradiciji – odeljcima koje dele SVA TRI sinoptička pisca:

Isceljenje uzetog [Matej 9:1-8; Marko 2:1-12; Luka 5:17-26]
Parabola o sejaču i semenu (i objašnjenje, osim što Matej koristi reč za ’zgrabiti’) [Matej 13:12,18-23; Marko 4:15-25; Luka 8:12-18]
Sakupljanje preostalih komada [Matej 14:20; Marko 6:43; Luka 9:17]
Uzmi krst svoj [Matej 16:24; Marko 8:34; 10:21; Luka 9:23]

Iako reč airo u ovim odeljcima koriste i Luka i Marko, kod trostruke tradicije često se smatra da pisci jevanđelja nisu imali toliku slobodu u redakcijskim izmenama izbora reči kolikom su možda raspolagali u drugim delovima. Zato sličnosti u izboru reči u TT ne bi ukazivale na zajedničke semantičke ’sklonosti’, već na zajednički izvorni materijal izveštaja.

Dakle, može li se Lukino airo upotrebiti u smislu Matejevog ktaomai (=’nabaviti’)? Ako može, onda je pitanje rešeno, budući da znamo da Markovo airo NIJE isto što i Matejevo ktaomai i da je Markovo airo bliže Lukinom bastazo nego Lukinom airo. Dakle, poslednji deo slagalice jeste zašto je Luka upotrebio airo u 9:3. Znamo zašto nije upotrebio ktaomai (to bi obmanulo njegove čitaoce) i znamo zašto nije upotrebio bastzao (jer Matej, a time i Luka, nije govorio o podizanju i NOŠENJU prtljaga – neposrednom činu, već o PRONALAŽENJU/NABAVLJANJU/OBEZBEĐIVANJU nečega – što traje duže i odlaže misiju).

Pa, airo se SVAKAKO tako koristi u Luki 17:31 („U onaj Dan ko bude na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi“ „da ga uzme“ „a tako i onaj u polju, neka se ne vraća natrag.“). Primetite da je prisutan ISTI MOTIV VISOKE HITNOSTI; pod krajnjom hitnošću, niko ne bi trebalo da ’troši vreme na sakupljanje stvari za put – kreni sa ONIM ŠTO IMAŠ!’.

[Postoje i druga mesta kod Luke gde se airo koristi u smislu nabaviti-bez-pribavljanja… Koristi se i u Luki 6:29 za one koji ’otimaju’ nečiji ogrtač (svakako nabavljanje, bez kupovine ili nošenja prtljaga). Drugi odeljci sa ’zgrabiti’ jesu 11:22, 52; 19:24, 26; 23:18. Odeljci u kojima je prisutno nabaviti-bez-kupovine jesu 19:21,22.]

Dakle, evo na šta se ovo izgleda svodi:

Kod Mateja im Isus govori da ne ’vrše pripreme’ – putovanje je previše hitno da bi se ’nabavljale stvari za put’ (up. Luka 17:31). Bez oklevanja – kreni SADA sa onim što ti je već na raspolaganju!
Kod Marka im Isus govori da ’podignu štap za hodanje koji stoji pored njih, počnu da ga NOSE i onda krenu!’… bez oklevanja – kreni da hodaš SADA!
Kod Luke im Isus govori istu stvar kao kod Mateja – da ne ’vrše pripreme’, ali Luka mora da upotrebi drugu reč nego Matej. Iako koristi isti oblik reči kao Marko, značenja su različita – kao što se vidi iz njihovih nezavisnih upotreba istog oblika reči. Dakle, Matejevo ktaomai jednako je Lukinom airo (u ovom i u drugim odeljcima), a Markovo airo jednako je Lukinom bastazo (u ovom i u drugim odeljcima).

Primetite takođe opšte načelo da UVEK moramo pitati šta je neki autor mislio pod nekom rečju, a ne prosto šta su pod njom mislili DRUGI autori. Publike i autori se razlikuju, a s obzirom na značajne semantičke opsege reči iz svakodnevne upotrebe, uvek moramo obaviti ovaj nivo razmatranja da bismo prema tekstu bili što je moguće pošteniji.

[Mogao bih takođe da istaknem da razrešenje ovog pitanja pruža izvesnu podršku neo-grizbahovskoj hipotezi – da se Luka služi Matejem, ali da NIJE koristio Marka. Iz gornje argumentacije lako je videti kako su pojave kod Luke izvedene iz Mateja – gramatička konstrukcija je istovetna, samo je glagol promenjen usled različitih upotreba. Ali DA je Luka imao pred sobom i MARKA, Luka bi verovatno pronašao drugi način da to kaže – prosto da bi izbegao utisak tako očiglednog sukoba u glagolskim oblicima. Sama činjenica da se problem uopšte pojavljuje – zajedno sa bitnom sličnošću između Luke i Mateja – dokaz je da Luka NIJE imao dovršen Markov tekst pred sobom.]

Dakle, morfološka sličnost reči bi u ovom slučaju obmanula tumače ako ne bi obratili pažnju na obrasce upotrebe kod pojedinih autora. Kako stvari stoje, između izveštaja nema neslaganja – zapravo, začudo, izgleda da govore potpuno istu stvar – „Požurite i krenite!”.

Nadam se da ovo pomaže,glenn miller

[nostaff.html]