Još citata rane crkve o krštenju
Iznosim dodatne citate nekih od najvećih teologa i naučnika u istoriji crkve o nužnosti i središnjem značaju vodenog krštenja za ponovno rođenje, spasenje i oproštenje grehova. Sav naglasak je moj.
Sveti Ilarije iz Poatjea
57. Sačuvaj, molim Te, ovu moju pobožnu veru neokaljanom, i sve do časa kada moj duh ode, daj da ovo bude izraz mojih uverenja: da bih se uvek čvrsto držao onoga što sam ispovedio u simvolu vere svoga ponovnog rođenja, kada sam bio kršten u Ocu, i Sinu, i Svetom Duhu. Dopusti mi, ukratko, da Tebe obožavam, Oče naš, i Tvoga Sina zajedno s Tobom; dopusti mi da zadobijem naklonost Tvoga Svetog Duha, koji je od Tebe, kroz Tvoga Jedinorodnog. Jer imam ubedljivog Svedoka svoje vere, koji kaže: „sve moje tvoje je, i tvoje moje“ Jovan 17:10, samoga Gospoda moga Isusa Hrista, koji prebiva u Tebi, i od Tebe, i s Tobom, doveka Bog: koji je blagosloven u vekove vekova. Amin. (O Trojstvu, Knjiga XII)
Sveti Kirilo Aleksandrijski
Posmatraj Ga, dakle, kao čoveka, koji sa nama podnosi ono što pripada ljudskom stanju i ispunjava svaku pravdu, radi plana spasenja. A to saznaješ iz onoga što jevanđelist kaže: „A dogodi se kada se bješe krstio sav narod, i kada se Isus krstio, dok se on moljaše Bogu“ Da li je, dakle, i Njemu bilo potrebno sveto krštenje? Ali kakva bi Mu korist od njega mogla pripasti? Jedinorodna Reč Božija jeste Svet nad svetima: tako Ga serafimi imenuju u svojim hvalospevima, tako Ga svuda imenuje zakon, i zbor svetih proroka slaže se sa Mojsijevim spisima. Šta je to što dobijamo svetim krštenjem? Očigledno oproštenje naših grehova. Ali u Isusu nije bilo ničega od toga; „On grijeha ne učini, niti se nađe prijevara u ustima njegovim“ kako Sveto pismo kaže. „svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa“ prema rečima božanskog Pavla. (Beseda 11: Luka 3:21-23.)
Sveti Fulgentije iz Ruspe
43. Kroz istoriju, kroz tajne koje je Hristos ustanovio verom u svoje ovaploćenje, u to carstvo su stigli oni koje je Bog besplatno spasao bez ikakvih prethodnih zasluga dobre volje ili dobrih dela. Kao što od tog vremena pa nadalje, otkako je naš Spasitelj rekao: „ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“,_53 bez svete tajne krštenja, izuzev onih koji su prolili svoju krv za Hrista u Katoličanskoj crkvi ali bez krštenja,_ niko ne može primiti ni carstvo nebesko ni večni život. I tako, svako ko primi svetu tajnu krštenja u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, bilo u Katoličanskoj crkvi bilo u bilo kojoj jeresi ili raskolu, prima potpunu svetu tajnu; ali on neće imati spasenje koje je dejstvo te svete tajne ako svetu tajnu primi izvan Katoličanske crkve. Stoga se ta osoba mora vratiti Crkvi, ne da bi ponovo primila svetu tajnu krštenja, koju niko ne sme ponavljati ni nad kim ko je već kršten, nego da bi primila večni život u katoličanskoj zajednici. Svako ko je primio svetu tajnu krštenja ali je ostao izvan Katoličanske crkve nikada nije spreman da zadobije večni život. Takva osoba, čak i ako je veoma darežljiva u milostinji i čak ako prolije svoju krv za ime Hristovo, zbog činjenice da se u ovom životu nije čvrsto držala jedinstva Katoličanske crkve, neće imati večno spasenje. Gde god krštenje može nekome koristiti, tu i milostinja može biti od koristi. Krštenje zaista može postojati izvan Crkve, ali ne može biti ni od kakve koristi osim unutar Crkve. (Robert B. Eno, The Fathers of the Church: Fulgentius, Selected Works [The Catholic University of America Press, Washington, DC, 1997], tom 95, str. 87-88)
Sveti Jovan Zlatousti
2. Jer onaj ko treba da pristupi ovim svetim i strašnim tajnama mora biti budan i sabran, mora biti čist od svih briga ovoga života, ispunjen velikim uzdržanjem i velikom spremnošću; mora iz svoga uma prognati svaku misao stranu tajnama, i sa svih strana očistiti i pripremiti svoj dom, kao da treba da primi samoga cara. Takva je priprema tvoga uma: takve su tvoje misli, takva je namera tvoje duše. Očekuj stoga od Boga uzvrat dostojan ove najizvrsnije odluke, jer On svojom nagradom nadvladava one koji Mu iskazuju poslušnost. Ali pošto je nužno da i sluge zajedno s Njim doprinesu od svoga, onda ćemo i mi doprineti od svoga; štaviše, ni to nije naše, nego je i to našeg Gospodara. „Šta li imaš“, kaže On, „što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio“ 1. Korinćanima 4:7 Želeo sam da vam najpre kažem ovo: zašto su naši oci, mimoilazeći celu godinu, odredili da deca Crkve budu uvedena u tajne u ovo doba; i iz kog razloga vas, posle pouke koju ste od nas primili, skinuvši vam obuću i odeću, gole i bose, sa samo jednim odevnim predmetom na sebi, vode da čujete reči zaklinjatelja. Jer nisu nepromišljeno i naprečac osmislili za nas ovo odelo i ovo doba. Nego obe te stvari imaju izvestan tajanstven i skriven razlog. I želim vam to reći. Ali vidim da nas naša beseda sada primorava na nešto potrebnije — da kažemo šta je krštenje, i iz kog razloga ulazi u naš život, i kakva nam dobra donosi.
Ali, ako želite, hajde da govorimo o imenu koje ovo tajanstveno očišćenje nosi: jer njegovo ime nije jedno, nego ih je vrlo mnogo i vrlo su različita. Jer se ovo očišćenje naziva kupelj ponovnog rođenja. „spase nas“, kaže on, „banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim“ Titu 3:5 Naziva se i prosvetljenje, i tako ga je opet nazvao sveti Pavle: „A sjećajte se prvih dana, u koje, tek prosvijetljeni, podnijeste mnoge podvige stradanja“; Jevrejima 10:32 i opet: „Jer nije moguće one koji su jednom prosvijetljeni, i okusili dar nebeski, i postali zajedničari Duha Svetoga, I okusili dobru riječ Božiju, i sile budućega vijeka, Pa kad su otpali, ponovo vraćati na pokajanje, pošto oni sa svoje strane opet raspinju i ruže Sina Božijega“ Jevrejima 6:4-6 Naziva se i krštenje: „Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“ Galatima 3:27 Naziva se i pogreb: „Tako se s njim pogrebosmo“ kaže on, „kroz krštenje u smrt“ Rimljanima 6:4 Naziva se obrezanje: „U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tijela grjehovnosti“ Galatima 2:11 Naziva se i krst: „da se stari naš čovjek razape sa Njime, da bi se uništilo tijelo grjehovno“ Rimljanima 6:6
Moguće je navesti i druga imena osim ovih, ali da ne bismo proveli sve svoje vreme na imenima ovoga besplatnog dara, hajde da se vratimo prvom imenu i da završimo svoju besedu izlažući njegovo značenje; ali u međuvremenu, produžimo malo dalje svoje učenje. Postoji ona kupelj u kupatilima, zajednička svim ljudima, koja obično spira telesnu nečistotu; i postoji jevrejska kupelj, časnija od one druge, ali daleko niža od kupelji milosti; i ona takođe spira telesnu nečistotu, ali ne prosto nečistotu tela, jer dopire čak i do slabe savesti. Jer ima mnogo stvari koje po prirodi nisu nečiste, ali postaju nečiste zbog slabosti savesti. I kao što u slučaju male dece maske i druga strašila nisu sama po sebi zastrašujuća, nego se maloj deci čine zastrašujućim zbog slabosti njihove prirode, tako je i sa onim stvarima o kojima sam govorio; kao što dodirivanje mrtvih tela nije po prirodi nečisto, ali kada to dođe u dodir sa slabom savešću, čini nečistim onoga ko ih dodirne. A da stvar o kojoj je reč nije nečista po prirodi, pokazao je sam Mojsije, koji je ovaj zakon i propisao, kada je izneo čitavo Josifovo telo, a ipak ostao čist. Zbog toga i Pavle, govoreći nam o ovoj nečistoti koja ne dolazi po prirodi nego zbog slabosti savesti, govori otprilike ovako: „ništa nije nečisto po sebi, osim kad ko misli da je što nečisto, onome je nečisto“ Rimljanima 14:14 Zar ne vidiš da nečistota ne proističe iz prirode same stvari, nego iz slabosti rasuđivanja o njoj? I opet: „sve čisto; nego je zlo za čovjeka koji jede sa spoticanjem“ Rimljanima 14:20 Vidiš li da nije jedenje, nego jedenje na sablazan ono što je uzrok nečistote?…
3. Da se, dakle, ne bismo vratili na svoju nekadašnju bljuvotinu, hajde da se odsad podvrgnemo stezi. Jer da se moramo unapred pokajati i odustati od svoga ranijeg zla, pa tako pristupiti milosti, čuj šta kaže Jovan, i šta prvak apostola govori onima koji treba da budu kršteni. Jer jedan kaže: „Rodite, dakle, plodove dostojne pokajanja, i ne počinjite govoriti u sebi: Imamo oca Avraama“; Luka 3:8 a drugi opet kaže onima koji ga pitaju: „Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista“ Dela apostolska 2:38 A onaj ko se kaje više ne dotiče iste one stvari zbog kojih se pokajao. Zbog toga nam je i naloženo da kažemo: Odričem te se, Satano, da mu se nikada više ne bismo vratili… Razmisli da je tvoja duša portret; pre nego, dakle, dođe istinska boja Duha, izbriši navike koje su u tebe pogrešno usađene, bilo zaklinjanje, bilo laž, bilo drskost, bilo prostačko govorenje, bilo šale, ili šta god drugo od nedopuštenih stvari imaš običaj da činiš. Dole s navikom, da joj se ne bi vratio posle krštenja. Kupelj čini da gresi iščeznu. Ispravi svoje navike, da kada se boje nanesu i kada se pojavi carski lik, ne bi ubuduće više brisao te boje i dodavao štetu i ožiljke lepoti koju ti je dao Bog… (Pouke katihumenima)
TREĆA POUKA…
Mnoge milosti krštenja
-
Recimo opet: „Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, koji jedan čini čudesa“,8 koji sve čini i sve preobražava. Prekjuče ste bili zarobljenici, a sada ste slobodni i građani Crkve; donedavno ste živeli u sramoti svojih grehova, a sada živite u slobodi i pravdi. Niste samo slobodni, nego i sveti; ne samo sveti, nego i pravedni; ne samo pravedni, nego i sinovi; ne samo sinovi, nego i naslednici; ne samo naslednici, nego i braća Hristova; ne samo braća Hristova, nego i sunaslednici; ne samo sunaslednici, nego i udovi; ne samo udovi, nego i hram; ne samo hram, nego i oruđa Duha.9
-
„Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, koji jedan čini čudesa“10 Videli ste koliko su brojni darovi krštenja. Iako mnogi ljudi misle da je jedini dar koji ono daje oproštenje grehova****, mi smo izbrojali njegove počasti do broja deset.11 Zbog toga krštavamo čak i odojčad, iako su bezgrešna,12 da bi im bili dati i dalji darovi posvećenja, pravednosti, sinovskog usvojenja i nasledstva, da bi bili braća i udovi Hristovi i da bi postali obitavališta Duha…
DEVETA POUKA
(Montf. 1 i PK 1)
Onima koji treba da budu kršteni. Zašto se naziva kupelj ponovnog rođenja a ne kupelj oproštenja grehova.
Da je opasno ne samo krivo se zaklinjati nego i zaklinjati se uopšte, čak i ako polažemo istinitu zakletvu.1
1. Kako sam voleo i čeznuo za2 mnoštvom svoje nove3 braće! Jer vas nazivam braćom već sada, pre časa vašega rođenja, i radujem se srodstvu među nama, iako još niste rođeni. Pošto znam i dobro razumem u koliku ćete čast i u koje veliko carstvo biti uvedeni, učiniću ono što ljudi obično čine kada neko treba da stekne vladalačku vlast. Takvog čoveka poštuju svi koji imaju na umu da sebi obezbede buduću naklonost udvarajući mu se još pre nego što stvarno stupi na vlast. Dopustite mi da to sada učinim, jer vi nećete biti uvedeni u neko siromašno gospodstvo, nego u samo carstvo; ne samo u bilo koje carstvo, nego u samo carstvo nebesko. Zato vas molim i preklinjem da me se setite kada dođete u to carstvo.4 (Baptismal instructions: John Chrysostom; Paul W. Harkins, Ancient Christian Writers: The Works of the Fathers in Translation, priredili Johannes Quasten i Walter J. Burghardt, S.J. [Newman Press, New York, N.Y./ Ramsey, N.J. 1963], str. 57, 131)
Sveti Vasilije
Poglavlje 10
Protiv onih koji kažu da nije ispravno ubrajati Svetoga Duha uz Oca i Sina.
24. Ali moramo preći u napad na svoje protivnike, u nastojanju da pobijemo one prigovore iznesene protiv nas koji potiču od znanja lažno tako nazvanog.
Nije dopušteno, tvrde oni, da Sveti Duh bude ubrojan uz Oca i Sina, zbog razlike Njegove prirode i niže časti. Njima je pravo odgovoriti rečima apostola: „Bogu se treba pokoravati više nego ljudima“ Dela apostolska 5:29
Jer ako je naš Gospod, zapovedajući krštenje koje donosi spasenje, naložio svojim učenicima da krste sve narode u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Matej 28:19 ne prezirući zajednicu s Njim, a ovi ljudi tvrde da Ga ne smemo ubrajati uz Oca i Sina, zar nije jasno da se otvoreno protive Božijoj zapovesti? Ako poriču da takvo sabiranje izražava bilo kakvu zajednicu i sjedinjenje, neka nam kažu zašto nam priliči da imamo ovo mišljenje i koji to prisniji način sjedinjenja oni imaju.
Ako Gospod zaista nije sjedinio Duha sa Ocem i sa samim sobom u krštenju, neka krivicu za to sjedinjenje ne svaljuju na nas, jer mi ne držimo niti govorimo ništa drugačije. Ako je, naprotiv, Duh tu sjedinjen sa Ocem i Sinom, a niko nije toliko bestidan da kaže nešto drugo, onda neka nas ne krive što sledimo reči Svetoga pisma.
25. Ali sva ratna sprema je pripremljena protiv nas; svaka umna strela uperena je u nas; i sada jezici hulnika gađaju i pogađaju i opet pogađaju, još jače nego što je nekada Stefan bio pogođen od ubica Hristovih. I neka ne uspeju da sakriju činjenicu da, dok napad na nas služi kao izgovor za rat, pravi cilj ovih postupaka jeste viši. Protiv nas, kažu, spremaju svoje sprave i svoje zamke; protiv nas dovikuju jedni drugima, svaki prema svojoj snazi ili lukavstvu, da nasrnu. Ali predmet napada jeste vera. Jedini cilj čitave družine protivnika i neprijatelja zdravoga učenja 1. Timoteju 1:10 jeste da sruše temelj vere Hristove tako što će apostolsko predanje sravniti sa zemljom i potpuno ga uništiti. Tako, poput dužnika — naravno, bona fide dužnika — glasno zahtevaju pisani dokaz, a nepisano predanje Otaca odbacuju kao bezvredno. Ali mi nećemo popustiti u odbrani istine. Nećemo kukavički napustiti stvar. Gospod nam je predao kao nužno i spasonosno učenje da Svetoga Duha treba ubrajati uz Oca. Naši protivnici misle drugačije i smatraju ispravnim da Ga dele i razdiru i da Ga svrstavaju u prirodu službenoga duha. Zar onda nije neosporno da svoju sopstvenu hulu čine merodavnijom od zakona koji je Gospod propisao? Ostavimo, dakle, puko prepiranje. Razmotrimo tačke pred nama, ovako:
26. Odakle to da smo hrišćani? Kroz našu veru, bio bi opšti odgovor. A na koji način smo spaseni? Očigledno zato što smo ponovo rođeni kroz milost koja nam je data u našem krštenju. Kako bismo drugačije mogli biti? A pošto smo priznali da je ovo spasenje utemeljeno kroz Oca i Sina i Svetoga Duha, zar da odbacimo taj obrazac učenja Rimljanima 6:17 koji smo primili? Zar ne bi pre bio razlog za veliko jecanje ako se sada nađemo dalje od svoga spasenja nego kada smo prvi put poverovali, i ako sada poričemo ono što smo tada primili? Bilo da je čovek otišao s ovoga sveta bez krštenja, bilo da je primio krštenje kojemu nedostaje nešto od zahteva predanja, gubitak mu je jednak. A ko god ne drži uvek i svuda i ne čuva čvrsto kao sigurnu zaštitu ispovedanje koje smo zabeležili pri svome prvom primanju, kada smo, izbavljeni od idola, došli živome Bogu, 1. Solunjanima 1:9 taj sebe čini tuđim obećanjima Efescima 2:12 Božijim, boreći se protiv svoga sopstvenog rukopisa, koji je zapisao kada je ispovedio veru. Jer ako je meni moje krštenje bilo početak života, i onaj dan ponovnog rođenja prvi od dana, jasno je da je reč izgovorena u milosti usinovljenja bila najčasnija od svih. Mogu li onda, zaveden zavodljivim rečima ovih ljudi, napustiti predanje koje me je vodilo ka svetlosti, koje mi je darovalo dobro poznanja Boga, po kojem sam ja, tako dugo neprijatelj zbog greha, postao dete Božije? Ali, što se mene tiče, molim se da sa ovim ispovedanjem odem odavde ka Gospodu, a njima nalažem da očuvaju veru sigurnom do dana Hristovog, i da čuvaju Duha nerazdvojenim od Oca i Sina, čuvajući, i u ispovedanju vere i u slavoslovlju, učenje koje im je preneto pri njihovom krštenju.
Poglavlje 11
Da su oni koji poriču Duha prestupnici.
- „Kome: Jaoh? Kome: Kuku?“ Priče Solomonove 23:29 Kome je nevolja i tama? Kome večna osuda? Nije li prestupnicima? Onima koji poriču veru? A šta je dokaz njihovog poricanja? Nije li to što su ni u šta obratili svoja sopstvena ispovedanja? A kada su i šta ispovedili? Veru u Oca i u Sina i u Svetoga Duha, kada su se odrekli đavola i njegovih anđela i izgovorili one spasonosne reči. Kakav je onda prikladan naziv za njih pronađen, koji bi deca svetlosti upotrebila? Zar im se ne obraća kao prestupnicima, kao onima koji su prekršili savez svoga spasenja? Kako da nazovem poricanje Boga? Kako poricanje Hrista? Kako, ako ne prestupima? A onome ko poriče Duha, koji naziv želite da primenim? Zar ne mora biti isti, budući da je prekršio svoj savez sa Bogom? A kada ispovedanje vere u Njega osigurava blagoslov istinske pobožnosti, a njeno poricanje podvrgava ljude osudi bezbožnosti, zar nije strašno da oni ni u šta obrate to ispovedanje, ne iz straha od vatre, ili mača, ili krsta, ili biča, ili točka, ili sprave za mučenje, nego prosto zavedeni sofistikom i zavodljivostima pnevmatomaha? Svedočim svakom čoveku koji ispoveda Hrista a poriče Boga, da mu Hristos neće ništa koristiti; svakom čoveku koji priziva Boga a odbacuje Sina, da je njegova vera uzaludna; svakom čoveku koji odbacuje Duha, da će njegova vera u Oca i Sina biti beskorisna, jer je ne može ni održati bez prisustva Duha. Jer ko ne veruje Duhu ne veruje u Sina, a ko nije poverovao u Sina ne veruje u Oca. „niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim“, 1. Korinćanima 12:3 i „Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi“.
Takav nema ni dela ni udela u istinskom obožavanju; jer je nemoguće obožavati Sina osim kroz Svetoga Duha; nemoguće je prizivati Oca osim kroz Duha usinovljenja.
Poglavlje 12
Protiv onih koji tvrde da je dovoljno krštenje samo u ime Oca.
28. Neka niko ne bude zaveden time što apostol često izostavlja ime Oca i Svetoga Duha kada pominje krštenje, niti neka zbog toga zamišlja da se prizivanje imena ne poštuje. „koji se god“, kaže on, „u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“; i opet: „Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo?“. Jer imenovanje Hrista jeste ispovedanje celine, budući da pokazuje Boga koji je dao, Sina koji je primio, i Duha koji jeste pomazanje. Tako smo naučili od Petra, u Delima: „Isusa iz Nazareta, kako ga pomaza Bog Duhom Svetim“; Dela apostolska 10:38 i u Isaiji: „Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza“; Isaija 60:1 i psalmist: „toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“. Sveto pismo, međutim, u slučaju krštenja, ponekad jasno pominje samo Duha.
Jer u jednoga Duha, kaže se, svi smo mi kršteni u jedno telo. I u skladu s ovim su i mesta: „vi ćete se krstiti Duhom Svetim“, Dela apostolska 1:5 „On će vas krstiti Duhom Svetim“ Luka 3:16 Ali niko zbog toga ne bi imao pravo da savršenim krštenjem nazove ono krštenje u kojem je prizvano samo ime Duha. Jer predanje koje nam je dato oživljavajućom milošću mora zauvek ostati nepovredivo. Onaj ko je iskupio naš život od propasti dao nam je moć obnovljenja, čiji je uzrok neizreciv i skriven u tajni, ali koji donosi veliko spasenje našim dušama, tako da dodati ili oduzeti bilo šta očigledno znači otpadanje od večnoga života. Ako je, dakle, u krštenju odvajanje Duha od Oca i Sina opasno za onoga ko krštava i bez ikakve koristi za krštenoga, kako razdiranje Duha od Oca i od Sina može biti bezopasno za nas? Vera i krštenje jesu dva srodna i nerazdvojna puta spasenja: vera se usavršava kroz krštenje, krštenje se utvrđuje kroz veru, i oboje se dovršavaju istim imenima. Jer kao što verujemo u Oca i Sina i Svetoga Duha, tako smo i kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha; najpre dolazi ispovedanje, koje nas uvodi u spasenje, a krštenje sledi, stavljajući pečat na naš pristanak. (De Spiritu Sancto)
Sveti Jeronim
2. Čemu sve ovo vodi, pitaš. Odgovaram: sećaš se pitanja koje si postavio. Bilo je ovo. Španski episkop po imenu Karterije, star po godinama i po svešteničkoj službi, oženio se dvema ženama, jednom pre nego što je bio kršten, a pošto je ona umrla, drugom nakon što je prošao kroz kupelj; i ti si mišljenja da je prekršio propis apostola, koji u svom spisku episkopskih uslova zapoveda da episkop bude muž jedne žene. 1. Timoteju 3:2 Iznenađen sam što si na stub srama stavio pojedinca kada je čitav svet pun ljudi rukopoloženih u sličnim okolnostima; ne mislim na prezvitere ili klir nižega čina, nego govorim samo o episkopima kojih bih, kada bih ih sve nabrojao jednog po jednog, sakupio dovoljan broj da nadmašim mnoštvo koje je prisustvovalo saboru u Ariminu. Ipak, ne priliči mi da branim jednoga optužujući mnoge; niti, ako razum osuđuje greh, da broj onih koji ga čine bude izgovor za njega. U Rimu me je jedan rečiti branilac uhvatio, kako se kaže, između rogova dileme: kuda god da sam se okrenuo, bio sam čvrsto držan. Da li je grešno, reče on, oženiti se, ili nije grešno? Ja sam u svojoj prostodušnosti, ne budući dovoljno oprezan da izbegnem zamku postavljenu za mene, odgovorio da nije grešno. Zatim je postavio drugo pitanje: Da li se u krštenju ukidaju dobra dela ili zlo? I ovde me je moja prostodušnost navela da kažem da su to gresi koji se opraštaju. U tom trenutku, upravo kada sam počeo da se osećam sigurnim, rogovi dileme počeše da se sklapaju oko mene s ove i s one strane, i njihovi vrhovi, ranije skriveni, počeše da se pokazuju. Ako, reče on, ženidba nije grešna, a ako krštenje oprašta grehe, onda sve što nije ukinuto ostaje da stoji. Istog trena podiže se pred mojim očima tamna magla, kao da me je udario snažan pesničar. Ipak, prisetivši se sofizma koji se pripisuje Hrisipu — bilo da lažeš bilo da govoriš istinu, u oba slučaja lažeš — došao sam k sebi i okrenuo se protiv svoga protivnika sopstvenom dilemom.
Reci mi, molim te, rekoh, da li krštenje čini novoga čoveka ili ne? Nerado je priznao da čini. Iskoristio sam svoju prednost rekavši: Da li ga čini potpuno novim ili samo delimično? Odgovorio je: Potpuno. Onda sam upitao: Zar, dakle, ništa od staroga čoveka ne ostaje u krštenju? Složio se. Nato sam izneo dokaz: Ako krštenje čini čoveka novim i stvara potpuno novo biće, i ako ništa od staroga čoveka ne ostaje u novome, onda se ono što je nekada bilo u starome ne može pripisati novome. Isprva je moj bodljikavi prijatelj ćutao; posle toga, međutim, ponavljajući Pizonovu grešku, iako nije imao šta da kaže, nije mogao da ostane nem. Znoj mu izbi na čelo, obrazi mu prebledeše, usne mu zadrhtaše, jezik mu se prilepi za usta, grlo mu se osuši; i strah (ne starost) natera ga da se skupi. Najzad je prasnuo ovim rečima: Zar nisi čitao kako apostol ne dopušta da iko bude rukopoložen za sveštenika osim muža jedne žene, i da je ono na šta on stavlja naglasak činjenica braka, a ne vreme u koje je sklopljen? Pošto me je taj čovek izazvao silogizmima, i pošto sam video da pipa put ka nekim zamršenim i nezgodnim pitanjima, počeo sam da okrećem njegovo sopstveno oružje protiv njega. Rekoh, dakle: Koga je apostol izabrao za episkopstvo, krštene osobe ili katihumene? Odbio je da odgovori. Ja sam, međutim, izvršio novi nalet, ponavljajući svoje pitanje i drugi i treći put. Pomislio bi da je to Nioba pretvorena u kamen od prekomernog plakanja. Okrenuh se slušaocima i rekoh: Svejedno mi je, dobri ljudi, da li ću svoga protivnika vezati budnog ili usnulog; ali lakše je okovati čoveka koji ne pruža otpor. Ako oni koje apostol prima u redove klira nisu katihumeni nego verni, i ako je onaj ko se rukopolaže za episkopa uvek jedan od vernih, onda mu se, budući da je jedan od vernih, ne mogu pripisati mane katihumena. Takve sam strele bacao na svoga oduzetog protivnika. Takva sam drhtava koplja bacao na njega. Najzad su mu se usta otvorila i izbljuvao je sadržaj svoga uma. Svakako, izlanuo je, to je učenje apostola Pavla…
4. Neka svaki čovek ispita svoju sopstvenu savest i neka žali zbog nasilja koje joj je naneo u svakom razdoblju svoga života; a onda, kada se dovede dotle da izrekne istinit sud o svojim ranijim nedelima, neka posluša Isusov ukor: „Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga.“ Matej 7:5 Zaista, poput književnika i fariseja, mi ceđimo komarca a gutamo kamilu, dajemo desetak od nane i anisa, a izostavljamo pravedan sud koji Bog zahteva. Kakva se paralela može povući između žene i bludnice? Da li je pravedno brak, sada razrešen smrću, činiti osnovom optužbe, dok razuzdan život sebi pribavlja venac pohvale? On se, da je njegova ranija žena živela, ne bi oženio drugom; a ti, kako možeš braniti zverske veze koje bez razlike sklapaš? Možda ćeš zaista reći da si se bojao da stupiš u brak da se time ne bi onesposobio za rukopoloženje. On je uzeo ženu da bi s njom imao decu; ti si, uzevši bludnicu, izgubio nadu u decu. On se povukao u osamu svoje sobe kada je tražio da posluša prirodu i zadobije Božiji blagoslov: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju“ Postanje 1:28 Ti si, naprotiv, vređao javno dostojanstvo u vreloj revnosti svoje požude. On je zakonito zadovoljstvo pokrio velom skromnosti; ti si nezakonito bestidno sledio pred očima svih. Za njega je pisano: „Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista“, dok se tebi čitaju reči: „a bludnicima i preljubnicima sudiće Bog.“, Jevrejima 13:4 i „Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog“. Sva bezakonja, kaže nam se, opraštaju nam se pri našem krštenju, i kada jednom primimo Božiju milost, ne treba da se posle toga bojimo od Njega strogosti sudije. Apostol kaže: „I takvi bijaste neki; ali se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga našega.“ 1. Korinćanima 6:11 Svi gresi su, dakle, oprošteni; to je poštena i verodostojna reč. Ali pitam te**, kako to da se, dok se tvoja nečistota spira, moja čistota čini nečistom**? Odgovaraš: Ne, ona se ne čini nečistom, ostaje upravo ono što je bila. Da je bila nečistota, bila bi spirana kao i moja. Želim da znam šta misliš ovim izvrdavanjem. Tvoje primedbe izgleda da nemaju u sebi više oštrine nego okrugli kraj tučka. Da li je nešto greh zato što nije greh? Ili je nešto nečisto zato što nije nečisto? Gospod, kažeš, nije oprostio jer nije imao šta da oprosti; a ipak, pošto nije oprostio, ono što nije oprošteno i dalje ostaje…
6. Dopusti mi sada da ispunim obećanje koje sam malopre dao i da sa svom veštinom govornika zapevam hvalu vodi i krštenju. U početku zemlja beše bez obličja i pusta, ne beše blistavog sunca ni bledog meseca, ne beše svetlucavih zvezda. Ne beše ničega osim neorganske i nevidljive materije, a i ona beše izgubljena u bezdanim dubinama i obavijena izobličujućom tamom. A Duh Božiji odozgo se kretao, kao vozar bojnih kola, nad licem voda, Postanje 1:2 i iz njih je proizveo svet u povoju, sliku hrišćanskog deteta koje se izvlači iz kupelji krštenja. Između neba i zemlje sagrađen je svod, i njemu je dodeljeno ime nebo — na jevrejskom Shamayim, to jest „ono što izlazi iz voda“ — a vode koje su iznad nebesa odvojene su od ostalih na hvalu Bogu. Zbog toga se i u viziji proroka Jezekilja iznad heruvima vidi razapet kristal, Jezekilj 1:22 to jest sabijene i gušće vode. Prva živa bića izlaze iz voda; i vernici uzleću iz kupelji na krilima ka nebu. Čovek je sazdan od gline Postanje 2:7 i Bog drži tajanstvene vode u šaci svoje ruke. U Edenu je zasađen vrt, a izvor usred njega deli se na četiri rukavca. Postanje 2:8, 10 To je isti onaj izvor koji Jezekilj kasnije opisuje kako izvire iz hrama i teče ka izlasku sunca, dok ne isceli gorke vode i ne oživi one koji su mrtvi. Kada svet padne u greh, ništa osim potopa voda ne može ga ponovo očistiti. Ali čim se otera prljava ptica zloće, golub Svetoga Duha dolazi Noju Postanje 8:8, 11 kao što je kasnije došao Hristu na Jordanu, Matej 3:16 i, noseći u kljunu grančicu koja označava obnovu i svetlost, donosi vest o miru čitavom svetu. Faraon i njegova vojska, nespremni da dopuste Božijem narodu da napusti Egipat, preplavljeni su u Crvenom moru prikazujući time naše krštenje. Njegova propast ovako je opisana u knjizi Psalama: „Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama. Ti si razmrskao glavu krokodilu“ Iz tog razloga guje i škorpije obitavaju na suvim mestima Ponovljeni zakoni 8:15 i kad god se približe vodi ponašaju se kao besne ili pomahnitale. Kao što drvo zaslađuje Meru tako da se sedamdeset palmi natapa njenim potocima, tako krst čini vode zakona životvornim za sedamdesetoricu koji su Hristovi apostoli. Avraam i Isak su ti koji kopaju bunare, a Filisteji oni koji pokušavaju da ih spreče. I Virsaveja, grad zakletve, Postanje 21:31 i [Gihon], mesto Solomonovog krunisanja, izvode svoja imena od izvora. Kraj bunara Elijezer nalazi Rebeku. Postanje 24:15-16 I Rahilja crpe vodu i time zadobija poljubac Postanje 29:10-11 od prevaranta Postanje 27:36 Jakova. Kada su kćeri madijamskih sveštenika u nevolji da dopru do bunara, Mojsije im otvara put i izbavlja ih od nasilja. Izlazak 2:16-17
Gospodnji preteča u Salimu (ime koje znači mir ili savršenstvo) priprema narod za Hrista izvorskom vodom. Jovan 3:23 Sam Spasitelj ne propoveda carstvo nebesko dok svojim krsnim uronjenjem nije očistio Jordan. Voda je materija Njegovog prvog čuda i sa bunara se Samarjanki ženi govori da utoli žeđ. Jovan 4:13-14 Nikodimu potajno kaže: „ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije.“ Jovan 3:5 Kao što je Njegov zemaljski put počeo vodom, tako je njome i završio. Rebro Mu je probodeno kopljem, i poteče krv i voda, dvostruki znamen krštenja i mučeništva. Posle svoga vaskrsenja takođe, šaljući svoje apostole neznabošcima, zapoveda im da ih krste u tajni Trojstva. Matej 28:19 Jevrejski narod, kajući se zbog svoga nedela, Petar odmah šalje da bude kršten. Dela apostolska 2:38 „Ona se porodi prije nego osjeti bolove, prije nego joj dođoše muke, rodi djetića. Ko je igda čuo to? Ko je vidio tako što? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim osjeti bolove.“ Isaija 66:7-8 Pavle, gonitelj crkve, onaj grabljivi vuk iz Venijamina, Postanje 49:27 klanja glavu pred Ananijom, jednom od Hristovih ovaca, i vraća mu se vid tek kada primeni lek krštenja. Čitanjem proroka evnuh Kandakije, kraljice Etiopije, pripremljen je za krštenje Hristovo. Dela apostolska 8:27-38 Iako je to protiv prirode, Etiopljanin ipak menja svoju kožu i leopard svoje šare. Jeremija 13:23 Oni koji su primili samo Jovanovo krštenje i nemaju znanja o Svetome Duhu kršteni su ponovo, da niko ne bi pomislio da voda koja time nije osvećena može biti dovoljna za spasenje bilo Jevrejina bilo neznabošca. Dela apostolska 19:1-7 „Glas je Gospodnji nad vodom“…„Gospod je nad vodom velikom.“…„Gospod je sjedio nad potopom, i sjedjeće Gospod kao car uvijek.“. „Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.“ Pesma nad pesmama 4:2 Ako nijedna među njima nije jalova, sve moraju imati vimena puna mleka i moći reći sa apostolom: „Dječice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama!“; Galatima 4:19 „Mlijekom vas napojih a ne jelom“ 1. Korinćanima 3:2 A na milost krštenja odnosi se i proroštvo Mihejevo: „Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja“ „bacićeš u dubine morske sve grijehe njihove.“. Mihej 7:19
7. Kako onda možeš reći da su svi gresi potopljeni u krsnoj kupelji ako čovekova žena i dalje treba da pluta na površini kao svedočanstvo protiv njega? Psalmist kaže: „Blago onome kojemu je oproštena krivica, koje mu je grijeh pokriven. Blago čovjeku kojemu Gospod ne prima grijeha i u čijem duhu nema lukavstva.“ Izgleda da ovoj pesmi moramo nešto dodati i reći: Blažen je čovek kome Gospod ne uračunava ženu. Poslušajmo i izjavu koju Jezekilj, takozvani sin čovečiji, Jezekilj 2:1 daje o vrlini onoga koji treba da bude istinski sin čovečiji, hrišćanin: „ću vas uzeti“, kaže on, „iz naroda“…„I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svijeh nečistota vaših“…„I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas“. „od svijeh nečistota vaših“, kaže on, „ja ću vas očistiti“. Ako je sve odneto, ništa ne može ostati. Ako se nečistota očisti, koliko se više čistota čuva od skrnavljenja. „I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas“. Da, jer u Hristu Isusu niti obrezanje šta vredi niti neobrezanje, nego nova priroda. Zato je i pesma koju pevamo nova pesma, Otkrivenje 14:3 i, svukavši staroga čoveka, Efescima 4:22 ne hodimo u starini slova nego u novini duha. Rimljanima 7:6 Ovo je onaj novi kamen na kojem je napisano novo ime, koje niko ne zna osim onoga ko ga prima. Otkrivenje 2:17 „zar ne znate“, kaže apostol, „da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu.“ Rimljanima 6:3-4 Zar tako često čitamo o novini i o obnavljanju, a ipak nikakvo obnovljenje ne može izbrisati mrlju koju sa sobom nosi reč žena? „Pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz vjeru u moć Boga koji ga vaskrse iz mrtvih. I vas koji ste bili mrtvi u grijesima i u neobrezanju tijela vašega, oživi vas sa Njim, oprostivši nam sve grijehe; Izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i bješe protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst;“ Kološanima 2:13-14 Zar je moguće da, kada je čitavo naše biće umrlo sa Hristom i kada su svi gresi zabeleženi u starom rukopisu izbrisani, jedina reč žena i dalje živi? Vremena bi mi nedostajalo kada bih pokušao da ti redom izložim sva mesta u Svetom pismu koja se odnose na dejstvenost krštenja ili da objasnim tajanstveno učenje o tom drugom rođenju koje je, iako naše drugo, ipak naše prvo u Hristu…
9… Ne mogu dovoljno da izrazim svoje čuđenje nad velikim slepilom koje navodi ljude da raspravljaju o takvim pitanjima kao što je brak pre krštenja i koje ih navodi da nekoga optužuju za čin koji je mrtav u krštenju, štaviše, čak i oživljen u novi život sa Hristom, dok niko ne mari za zapovest tako jasnu i nedvosmislenu kao što je ova o episkopima koji ne treba da budu novokršteni… (PISMO 69 — OKEANU)
Dodatna literatura