Jevrejsko svedočanstvo: mogu li tri biti jedno?

Napisao pokojni prečasni Sem Stern

Ali kako tri imena mogu biti jedno? Da li su jedno zato što ih mi tako nazivamo? Kako tri mogu biti jedno može se saznati jedino kroz otkrivenje Svetog Duha [Ruach Hakodesh], i to zatvorenih očiju. [Po običaju, jevrejski narod izgovara Shema (Ponovljeni zakoni 6:4) zatvorenih očiju].

Ovaj komentar o „tri u jednom“ potiče iz amsterdamskog izdanja Zohara. To je samo jedna od mnogih referenci koje se bave „tajnom trojice“ (roozah deshloshah) a koje ova jevrejska mistična knjiga sadrži. Većina Jevreja bi, međutim, izrazila zaprepašćenje kada bi čula da su neki jevrejski mudraci prihvatili učenje o trojedinom Bogu, koje oni povezuju sa hrišćanstvom i smatraju idolopokloničkim. Ta postavka je suprotna onome čemu su rabini učili svoje sledbenike — da je Bog apsolutno jedan, poput broja jedan.

Iako je Zohar deo priznatih jevrejskih svetih spisa, judaistički autoriteti uče da učenik mora biti potpuno upućen u Talmud i druge rabinske spise pre nego što se usudi da zađe u tajne Zohara, koji je deo šireg dela zvanog Kabala. Veruju da bi učenik koji nije pripremljen zaista mogao izgubiti razum ako bi pokušao takvo proučavanje.

Zapravo, njihovo uverenje da je Zohar gotovo nemoguće razumeti pokazalo se toliko snažnim da su 1991. godine izdali uredbu da nikome ne bude dozvoljeno da proučava ovu mističnu knjigu. Zohar ipak ostaje na policama, da bi ga poneki stariji učenjaci s vremena na vreme konsultovali.

Upotreba reči echod u Ponovljenim zakonima

Ispravno razumevanje „jednog Boga“ proizlazi iz značenja hebrejske reči echod koja se pojavljuje u Ponovljenim zakonima 6:4:

„Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.“

Ova molitva na hebrejskom glasi:

Shema, Israel, Jehovah Elohaynu, Jehovah echod.

Reč Jehovah je zapisana, ali je rabini smatraju suviše svetom da bi se izgovarala. Kada se Shema čita, zamenjuje je stoga druga reč za Gospoda, Adonai. Tako se Ponovljeni zakoni 6:4 izgovaraju ovako:

Shema, Israel, Adonai Elohaynu, Adonai echod.

Reč echod označava složeno jedinstvo, kao kada otac, majka i dete čine jednu porodicu. Važan biblijski primer takve upotrebe opisuje jedinstvo Adama i Eve kada su postali jedno telo, a da su i dalje zadržali svoje odvojene identitete:

„Zato će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.“ [basar echod] [Postanje 2:24].

Ipak, jevrejsko razumevanje „jednog Boga“ ne proizlazi iz Svetog pisma, već iz Majmonidovih Trinaest članova vere. Kada je formulisao ta načela, reč echod, koja se pojavljuje u Bibliji i znači jedinstvo više od jednog elementa, zamenio je drugom rečju, yachid, koja znači apsolutno „jedan“. Majmonid je toliko snažno uticao na jevrejski narod da su prihvatili njegovo učenje kao Reč Božju, a njegovo predstavljanje „jednog Boga“ kao yachid.

Tajna glasa

Sledeći navod iz jerusalimskog izdanja Zohara o Ponovljenim zakonima 6:4 dalje se bavi pitanjem da li tri mogu biti jedno. Pominje jedinstvo Božanstva. Takođe odgovara na pitanje o „tajni trojice“ — da su sva tri jedno, što je učenje dokazano tajnom glasa. Drugim rečima, Bog se ne naziva prosto yachid.

„Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.“ U tim rečima najpre čujemo jedninu Jehovah, zatim Elohaynu, što znači „naš“ u množini, „Bog“ u množini, pa opet jedninu Jehovah, da bi se završilo sa echod, jedan.

Iako se koriste samo dva Božja imena, Jehovah i Elohaynu, kada se ime Jehovah ponovi, jedinstvo postaje trostruko, jer se dva imena i jedno ponavljanje čitaju kao tri. To objašnjava šta je pisac mislio pod tajnom glasa.

Ova tri entiteta su jedan Bog. Propisano ispovedanje jedinstva u Božanstvu ima za cilj to „da ga znaš i razumeš“. Rekli smo na mnogim mestima da ovaj oblik molitve govori o jedinstvu Boga…

Ovaj odlomak u Zoharu nastavlja se, dodajući još tri elementa:

Kako tri imena mogu biti jedno? Ali kroz otkrivenje Svetog Duha i zatvorenih očiju znamo da su tri jedno. To je tajna glasa. Glas se čuje samo kao zvuk, a ipak se sastoji od tri stvari: vatre, vetra i vode, ali su sva tri jedno, kao što je dokazano tajnom glasa.

Zohar takođe pruža potpuniju obradu učenja o „tri u jednom“, koje se zasniva na Božjim imenima u Ponovljenim zakonima 6:4 i usredsređeno je na način na koji se stih čita. Sledeći odlomak iznosi zamisao da je Bog beskonačan, ali da se otkrio u tri. To razvija ideju da Boga ne možemo svesti na konačne brojeve, što bi Ga ograničilo. Umesto toga, prihvatamo činjenicu da je izabrao da se otkrije u tri jednake, istinite ličnosti, od kojih je svaka sposobna da čini ono što čine i druge, a sve su podjednako Bog:

Ali jedno jedinstvo, tri bića koja su jedno. Na to ukazuje glas pri čitanju „Čuj, Izrailju“, čime se razumevanjem obuhvata najsavršenije jedinstvo — koje je beskonačno jer se sva tri — Jehovah, Elohim, Jehovah — čitaju jednim glasom koji ukazuje na tri.

I to je svakodnevna vera u jedinstvo koje je otkriveno tajnom Božjom. Iako je mnogo ličnosti sjedinjeno u jedinstvu, ipak je svaka ličnost istinski jedno. Ono što čini jedan, to čini i drugi.

Svakodnevna vera u jedinstvo pomenuta u gornjem navodu znači vršenje Božje zapovesti iz Ponovljenih zakona 6:7, 8 i 9. Shema [Ponovljeni zakoni 6:4] jedan je od tri odlomka Svetog pisma koji se ispisuju u mezuzah, pokrivenom komadu pergamenta koji pobožni Jevrejin pričvršćuje na svoj dovratak (stih 9). Biblija nalaže jevrejskom narodu da izgovara Shema kada sedi u kući, kada ide putem i kada ustaje ujutru (stih 7).

Tri u jednom od samog početka

U samom prvom stihu Biblije Bog govori o sebi koristeći imenicu u množini, pružajući gramatičkim putem dokaz da je izabrao da se otkrije u tri ličnosti:

Bereshit bara Elohim [„U početku stvori Bog“] – Bereshit 1:1 (Postanje 1:1).

Reč Elohim jeste množina reči El jer je obrazovana dodavanjem im na kraj reči.

Jerusalimsko izdanje Zohara, u svom komentaru na Postanje 1:1, objašnjava zašto autori veruju da je Bog trojedin. Posebno ističu da je Božje ime Elohim sastavljeno od dve hebrejske reči, El i Haym. El znači Bog, a Haym znači oni; stoga zaključuju da je Bog množinsko biće. Odlomak iz Zohara glasi:

Jehovah, Elohaynu, Jehovah. Postoje tri stepena da se primi tajna odozgo. „U početku stvori Bog“ U početku je prva tajna iz koje se sve ostalo širi… Ime uzima tri oblika i odatle se ime tumači na više načina… Rabin Behaj je objasnio: Elohim je El Haym. To su bogovi. Setite se svojih tvoraca (Propovednik 12:1). Mudri će razumeti.

Gornji odlomak reči „Ali opominji se Tvorca svojega“ prevodi u množini — „setite se svojih tvoraca“. Ovaj prevod se zasniva na reči koja se koristi u Bibliji, boraicha, „tvoji tvorci“. Boraicha sadrži slovo yod, kao i glas aah (kometz), na kraju reči, što je čini množinom. Oblik jednine je boraich, koji ne sadrži ni yod ni kometz.

Dalje u odlomku, Zohar prikazuje Eliezera i njegovog oca kako ulaze u razgovor o trostrukoj prirodi Boga. Zaključuju da se On otkriva sa tri glave koje su sjedinjene u jednu. Odlomak takođe navodi Danilo 7:13 kao dokaz. Danilo 7:13 pominje nekoga poput Sina čovečjeg koji dolazi s neba s oblacima kao jednu ličnost Božanstva, i Starca danima kao drugu ličnost Božanstva. Oboje su jedno. Ovde Zohar nekoliko puta upućuje na „tri“:

Eliezerov otac mu reče: Dođi i vidi tajnu reči Jehovah. Postoje tri stepena, svaki postoji sam po sebi; ipak su jedno i tako sjedinjeni da se jedan ne može odvojiti od drugog… Drevni Sveti otkriva se sa tri glave, koje su sjedinjene u jednu. Ta glava je tri puta uzvišena.

Tri svetlosti koje izlaze iz Njega uključene su u ta tri, a ipak je Drevni opisan kao dvoje [Danilo 7:13]. Drevni obuhvata to dvoje. On je kruna svega uzvišenog, poglavar poglavara [glava svih glava]. Toliko je uzvišen da se ne može savršeno spoznati. Druge svetlosti su dve koje čine jedno, a ipak je On opisan kao potpuno jedno. On je jedan. Sjedinjeni su i proslavljeni u jednom.

Štaviše, u vezi sa Postanjem 1:1, amsterdamsko izdanje Zohara bavi se nekim od gore pomenutih tačaka iz jerusalimskog izdanja. Dalje, predstavlja Božje osobine kao pravedne i dobrostive:

Elohim je složeno od dve reči, El i Haym. To su Bog. To što je Elohim u množini, iako postoji samo jedan Bog, jeste istina. Eliezer je sedeo pred svojim ocem. Naučili smo da njemu pripada pravda. Kako to da svuda gde nailazimo na Adonai Elohim [yod, hay, vav, hay, slova imena Jehovah], to znači milost?

On odgovori: Pisano je, znaj dakle danas i uzmi k srcu da je Jehovah Elohim. Ponekad pravda može postojati zajedno sa milošću, i milost sa pravdom. Dođi i vidi tajnu reči Jehovah. Postoje tri stepena, svaki postoji sam po sebi, pa ipak su jedno i tako sjedinjeni da se jedan ne može odvojiti od drugog.

Nastavljajući ovaj odlomak, Zohar iznosi novo tumačenje koje razmatra značenje 22 slova hebrejskog alfabeta:

Ta 22 slova obuhvataju tri stepena — slovo chaph označava krunu, slovo bet označava binah, razumevanje…

On je najviša i skrivena svetlost, koja se ne može spoznati. Drevni Sveti otkriva se u tri glave koje su sjedinjene u jednu, i ta glava je tri puta uzvišena. Drevni Sveti opisan je kao troje [Danilo 7:13]…

Rabin Eliezer Hakalir, u svom komentaru u Sefer Yetsira, uči sa još većom jasnoćom o tri različita bića u Božanstvu:

Kada je Bog stvorio svet, stvorio ga je kroz tri sephiroth [brojanja] — sepher, sapher i sipper — pod čime se misli na tri bića. Rabin, moj gospodar i moj učitelj blažene uspomene, objasnio je da su sepher, sapher i sipper istoznačni sa Jah, Jehovah i Elohim, hoteći time reći da je svet stvoren tim trima imenima.

Ova snažna potvrda u jevrejskim mističnim knjigama učenja da je Bog „tri u jednom“ pokazuje da su drevni mudraci verovali u trojedino jedinstvo Božanstva koje je stvorilo svet. Štaviše, Tvorac se poima kao Ime. Kada Jevrejin želi da kaže Bog, ponekad kaže Ha Shem, što znači Ime. Na isti način, Zohar takođe koristi imena sepher, sapher i sipper da označi Božanstvo.

Nisu mnogi u stanju da proučavaju Zohar ili da razumeju njegova duboka učenja. Otuda, da bi monoteizam imao smisla za neupućene, učenja namenjena njima čuvaju ideju apsolutnog i nedeljivog jedinstva.

Stvaranje čoveka – Postanje 1:26

U Postanju 1:26, koje govori o stvaranju čoveka, Bog govori o sebi u množini:

„Potom reče Bog: Da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih“…

U ovom stihu reč upotrebljena za „naš lik“ jeste betsalmaynu, a reč upotrebljena za „naše obličje“ jeste kidmahtaynu. U oba slučaja nastavak nu jeste zamenica u množini koja znači „naš“. Neki drevni rabini pokušali su da objasne ovu upotrebu množine „naš“ umesto jednine „moj“ tvrdnjom da je Bog u ovom stihu zapravo govorio u jednini, ali da je Mojsije to izmenio i zapisao u množini. Drugi tumači, među njima i Iben Ezra, ipak priznaju da to objašnjenje nema smisla:

Načinimo čoveka [naase]. Po našem liku, rekao je Mojsije. Ali ovo tumačenje nije ispravno… Ali Načinimo čoveka stoji u množini zato što je, kada se pita, uobičajeno govoriti u množini.

Drugim rečima, neki rabini se slažu da su zamenice upotrebljene u Postanju 1:26, u zapisanoj Reči Božjoj, u množini, ali taj stih ne tumače doslovno jer se ne uklapa u njihovo poimanje Boga kao yachid. Umesto toga, tumači daju do znanja da se „mi“ koristi radi poniznosti.

Drugi koji se bave ovim pitanjem kažu da je Bog govorio anđelima. Raši, na primer, uzimajući u obzir Božju poniznost, gradi svoj argument da se Bog posavetovao s anđelima kada je stvorio Adama i Evu. Dalje, upozorava da bi hrišćani tvrdili da je Bog echod, a ne yachid, prema gramatici upotrebljenoj u Postanju 1:26:

Načinimo čoveka po svom liku. Bog je ponizan, i pošto čovek liči na anđela, anđeli će biti ljubomorni; stoga je pitao anđele. Kada sudi, pita svoju porodicu [pamalia], kao što nalazimo u vezi sa Božjim sudom nad Ahavom u 1. Carevima 22:19:

Prorok Miheja reče: Čujte reč Gospodnju. Video sam Boga gde sedi na svom prestolu i svu nebesku vojsku gde stoji s njegove desne i s njegove leve strane. Ima li Bog desnu ili levu stranu? Ali desna strana su dobri anđeli, a leva strana su zli anđeli.

Takođe, u Danilu 4:17: „Objava je Stražećeg (Anđela) ovo slovo, i riječ svetih (ovo) pitanje“… Bog pita anđele pre nego što izda uredbu, a on [Danilo] to naziva pitanjem. Načinimo čoveka — iako Mu oni nisu pomogli u stvaranju. Minim [hrišćani ili nevernici] mogu reći da je neko pomogao, a ipak Sveto pismo govori u množini.

Drugi biblijski tumač, Radak (Kimhi), iznosi mišljenje da je Mojsije razumeo da je upotrebljena množina. Kimhi takođe pominje minim u svom komentaru na Postanje 1:26:

Reče rabin Šmuel bar Nahman u ime rabina Jonatana: Kada je Mojsije pisao Toru i došao do ovog odeljka, Načinimo čoveka, rekao je Bogu: Tvorče sveta, zašto daješ otvorena usta minim? Bog mu reče: Oni koji hoće da pogreše, neka greše.

Drugo tumačenje o tome ko je pomogao Bogu u stvaranju iznosi Kli Jakor, koji u sledećem navodu iznosi mogućnost da je Bog govorio zemlji kada je stvarao čoveka:

Načinimo čoveka… Ramban [rabin Moše ben Nahman] rekao je u ime rabina Kimhija: Bog je govorio zemlji: Načinimo, ja i ti, jer zemlja daje materiju za telo, a Bog daje duh. Po našem liku… čovek je sličan i jednom i drugom: telo je zemlja, duša je odozgo, duh.

Možda ova zamisao proizlazi iz činjenice da Biblija kaže da je Bog stvorio čoveka od praha zemaljskog (Postanje 2:7). Međutim, pošto je zemlja neživa, ovo tumačenje nije utemeljeno i nema vrednosti. Zemlja nikada ne bi imala glas u stvaranju. Bog je upotrebio zemlju, ali još važnije, prvog čoveka Adama učinio je živom dušom (nefesh haya).

Zohar, koji veliki naglasak stavlja na brojeve i na roozah deshloshah [tajnu trojice], naročito kada se bavi Postanjem 1:1, ponovo upućuje na broj tri u svom sledećem komentaru na Postanje 1:26. Uvodi tri odvojena vida Boga kao 1) cara mudrosti na nebesima gore, 2) srednji stub koji je car na zemlji i 3) shekinah (božansko prisustvo).

Pisac sledećeg odlomka u Zoharu pripisuje stvaranje Božjoj volji i Njegovoj reči, a Njegovom množinskom imenu Elohim to što je odmah stvorio nešto ni iz čega [bara]:

Načinimo čoveka po svom liku. Bog govori u množini. Kome govori? Tri puta se reč „nas“ ponavlja u jednom stihu. Započeo je i rekao: Car ima mnogo zdanja i ima glavnog graditelja, ali njemu nije bilo dopušteno da išta učini bez carevog dopuštenja, kao što je rečeno: Tada bejah kraj njega glavni graditelj [Priče Solomonove 8:30].

Car je zacelo mudrost na nebesima gore, a srednji stub je car na zemlji. Elohim je glavni graditelj gore. On je i glavni graditelj dole i shekinah na zemlji. Zdanje je moglo nastati jedino voljom Božjom.

Reče rabin Aba: Bog reče: Neka bude ovo i neka bude ono, i odmah je bilo, kao što je pisano: „I reče Bog: Neka bude svjetlost. I bi svjetlost.“ [Postanje 1:3].

Pored toga, jerusalimsko izdanje Zohara upućuje na gore navedenog gospodara i njegovog graditelja:

…Gospodar reče graditelju: Načinimo čoveka. Rekoše njegovi učenici: Blagosloven je naš udeo što čujemo ove reči koje ranije nismo čuli… Reče gospodar graditelju: Dobro je načiniti čoveka.

Ovde se podrazumeva da je jedna ličnost Božanstva, glavni graditelj, pri stvaranju govorila drugoj ličnosti Božanstva, gospodaru zdanja.

Postanje i Isaija

Još jedan stih na početku Tore koji potvrđuje složeno jedinstvo Boga glasi:

„I reče Gospod Bog: Eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo“ [Postanje 3:22].

Ovde se izraz „kao jedan od nas“ ne može odnositi na anđele ili druga stvorena bića, već jedino na Boga, jer anđeli koje je Bog stvorio nemaju poznanje dobra i zla. Njihova služba jeste da vode, teše, štite i na druge načine pomažu drugom Božjem stvorenju — čoveku.

Jedan od najsnažnijih prikaza Boga kao onoga ko je više od jedne ličnosti pojavljuje se u kasnijem poglavlju Postanja:

„Poslije mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskoj kad sjeđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oči svoje, pogleda i, gle, tri čovjeka stajahu prema njemu. I ugledavši ih, potrča im u susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje; I reče: Gospode, ako sam našao milost pred tobom, nemoj proći sluge svojega.“ (Postanje 18:1-3, naglasak dodat).

U ovom odlomku Avraham je za „moj gospode“ upotrebio reč Adonee, što znači Gospod u jednini. Drugim rečima, Avraham se trojici ljudi obratio kao jednome, jer su trojica koja su se pred njim pojavila bila jedan Bog.

Pored ovih navoda iz Postanja, biblijski tumač Iben Ezra takođe je primetio da Isaija pominje Boga u množini u sledećem stihu:

Tvoji tvorci su tvoji muževi [Isaija 54:5].

Iako Iben Ezra nije mogao da objasni ovu upotrebu množine u hebrejskom, osvrnuo se na nju u svom komentaru:

„Tvoji muževi“ jeste množina, takođe i „tvoji tvorci“ jeste množina, kao što je reč Elohim množina, i „tvoji Gospodi“…

Učenje o trojedinom Bogu staro je koliko i Biblija, i ono je jevrejsko učenje. Bog je odredio Bibliju, i ništa osim Biblije, da bude pravilo naše vere. Ipak, sinovi Izrailjevi su, kroz sopstvena tumačenja, izmislili mnoštvo predanja koja uzdižu iznad Boga i Njegove svete Reči. Posledično, većina Jevreja izgubila je poznanje Boga koje im je On otkrio u svojoj pisanoj reči.

Do drugog veka nove ere izumrli su i oni retki izuzeci koji su se držali Reči Božje i nisu prihvatili talmudska učenja. Između trećeg i sedmog ili osmog veka nove ere rabini su izvlačili učenja svojih drevnih učitelja. Umesto da navode potpune biblijske tekstove, dodavali su sopstvene zamisli. U sledećem stihu Jeremija ispravno govori o ovakvoj situaciji u svoje vreme. Njegove reči iz tog vremena, pre više od dve hiljade godina, služe i kao proroštvo za budućnost:

„Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.“ [Jeremija 2:13].

Izrailjci su odstupili od Reči Božje. Nastavljaju to da čine i u današnje vreme. Knjiga Psalama nudi lek za stanje u kome se jevrejski narod nalazi:

„Uputi me istini svojoj, i nauči me; jer si ti Bog spasenja mojega, tebi se nadam svaki dan.“ [Psalam 25:5].

Tako, analizirajući izvorne jezike Biblije, Zohar i komentare drugih jevrejskih izvora, nalazimo jednostavan i jasan dokaz da su neke reči upotrebljene za Boga u množini i da je Bog zaista trojedini Bog — tajna trojice.

Svi navodi iz Svetog pisma dati su prema prevodu KJV.