Jevanđelje po Petru

Jevanđelje po Petru je pseudonimno delo koje za sebe tvrdi da ga je napisao sveti Petar, a koje su naučnici datirali u 2. vek nove ere. Ovo jevanđelje je sačuvano samo u fragmentarnom obliku, koji ovde donosim na korist čitaocima. Svako isticanje je moje.

Jevanđelje po Petru, u prevodu Rejmonda Brauna

1] Ali niko od Jevreja nije oprao ruke, ni Irod ni bilo koji od njegovih sudija. A pošto nisu želeli da se umiju, Pilat je ustao. [2] I tada Irod car naređuje da se Gospod odvede, rekavši im: 'Što sam vam naredio da učinite, učinite.'

[3] A Josif, prijatelj Pilatov i Gospodnji, stajao je tamo; i znajući da će ga raspeti, došao je pred Pilata i zatražio telo Gospodnje radi sahrane. [4] A Pilat, poslavši Irodu, zatražio je njegovo telo. [5] I Irod je rekao: 'Brate Pilate, čak i da ga niko nije zatražio, mi bismo ga sahranili, jer subota već sviće. Jer u Zakonu je napisano: Sunce ne sme da zađe nad onim ko je pogubljen.'

I predao ga je narodu pre prvog dana njihovog praznika Beskvasnih hlebova. [6] A oni, uzevši Gospoda, trčali su, gurali ga i govorili: 'Vucimo Sina Božjeg sada kada imamo vlast nad njim.' [7] I obukli su ga u purpur i posadili ga na sudijsku stolicu, govoreći: 'Sudi pravedno, care Izrailjev.' [8] A jedan od njih, donevši trnov venac, stavio ga je na glavu Gospodnju. [9] A drugi koji su tu stajali pljuvali su mu u lice, a drugi su ga šamarali po obrazima. Drugi su ga boli trskom; a neki su ga bičevali, govoreći: 'Takvom čašću počastimo Sina Božjeg.'

[10] I doveli su dvojicu zlikovaca i raspeli Gospoda između njih. A on je ćutao kao da nema bola. [11] A kada su uspravili krst, napisali su: OVO JE CAR IZRAILJEV. [12] I stavivši njegovu odeću pred njega, podelili su je i bacili kocku za nju. [13] A jedan od tih zlikovaca ih je prekoreo, govoreći: 'Mi ovako stradamo zbog zla koje smo počinili; ali ovaj, koji je postao Spasitelj ljudi, kakvu vam je nepravdu učinio?' [14] I razdraživši se na njega, naredili su da mu se ne prebijaju noge, kako bi umro mučen.

[15] A bilo je podne, i tama je obuzela svu Judeju; i bili su uznemireni i zabrinuti da sunce nije zašlo, jer je on još bio živ. [Jer] njima je napisano: Neka sunce ne zađe nad onim ko je pogubljen. [16] I neko od njih je rekao: 'Dajte mu da pije žuč sa kiselim vinom.' I napravivši mešavinu, dali su mu da pije. [17] I ispunili su sve i navršili grehe na svoju glavu. [18] A mnogi su išli unaokolo sa svetiljkama, misleći da je noć, i padali su. [19] I Gospod je povikao, govoreći: 'Silo moja, o silo, ostavila si me.' I rekavši to, bio je uznet.

[20] I u isti čas zavesa jerusalimskog svetilišta razderala se nadvoje. [21] I izvukli su klinove iz ruku Gospodnjih i položili ga na zemlju; i sva zemlja se potresla, i nastao je veliki strah. [22] Tada je sunce zasijalo, i našlo se da je deveti čas. [23] I Jevreji su se obradovali i dali njegovo telo Josifu da ga sahrani, jer je on bio onaj koji je video mnoga dobra dela koja je činio. [24] I uzevši Gospoda, oprao ga je i povezao lanenim platnom i uneo ga u sopstvenu grobnicu, zvanu Josifov vrt.

[25] Tada su Jevreji i starešine i sveštenici, saznavši koliko su zla sami sebi naneli, počeli da se udaraju i da govore: 'Teško nama zbog naših grehova. Približio se sud i kraj Jerusalima.' [26] A ja sam sa svojim drugovima bio ožalošćen; i ranjeni u duhu, mi smo se krili, jer su nas oni tražili kao zlikovce i kao one koji žele da zapale svetilište. [27] Povrh svega toga mi smo postili; i mi smo sedeli tugujući i plačući noću i danju do subote.

[28] A književnici i fariseji i starešine, sakupivši se zajedno, čuvši da sav narod mrmlja i bije se u grudi, govoreći: 'Ako su se pri njegovoj smrti dogodili tako veliki znaci, gle koliko je bio pravedan,' [29] uplašili su se (naročito starešine) i došli pred Pilata, moleći ga i govoreći: [30] 'Predaj nam vojnike da bismo obezbedili njegovo grobno mesto tri dana, da ne bi došli njegovi učenici i ukrali ga, pa da narod poveruje da je vaskrsao iz mrtvih, i da nam ne učine zlo.' [31] A Pilat im je predao Petronija, kapetana, sa vojnicima da obezbede grobnicu. I s njima su na grobno mesto došle starešine i književnici. [32] I dokotrljavši veliki kamen, svi koji su tamo bili, zajedno sa kapetanom i vojnicima, postavili su ga na vrata grobnog mesta. [33] I zapečatili su ga sa sedam voštanih pečata; i razapevši tamo šator, čuvali su ga. [34] A rano, kada je subota svitala, došlo je mnoštvo iz Jerusalima i iz okoline da vidi zapečaćeni grob.

[35] A u noći u kojoj je svitao dan Gospodnji, dok su ga vojnici čuvali po dvojica u svakoj straži, začuo se snažan glas na nebu; [36] i videli su da su se nebesa otvorila i da su odatle sišla dva čoveka koja su imala veliko blistavilo i približila se grobnici. [37] A onaj kamen koji je bio navaljen na vrata, otkotrljavši se sam od sebe, pomerio se u stranu; i grobnica se otvorila, i oba mladića su ušla. [38] I tako su ti vojnici, videvši to, probudili kapetana i starešine (jer su i oni bili prisutni, čuvajući stražu). [39] I dok su pripovedali šta su videli, ponovo vide tri čoveka kako izlaze iz grobnice, pri čemu dvojica pridržavaju onog trećeg, a krst ih je sledio, [40] i glave dvojice dosezale su do neba, a glava onoga koga su oni vodili za ruku prelazila je iznad nebesa. [41] I čuli su glas sa nebesa koji je govorio: 'Jesi li propovedao onima koji su usnuli?' [42] I sa krsta se čuo poslušan odgovor: 'Da.' [43]

I tako su ti ljudi tražili zajednički stav da odu i to razjasne Pilatu; [44] i dok su još razmatrali, ponovo su se pojavila otvorena nebesa i neki čovek koji je sišao i ušao u grobno mesto. [45] Videvši to, oni oko kapetana požurili su noću pred Pilata (ostavivši grobnicu koju su čuvali) i opisali sve što su zaista videli, veoma se mučeći i govoreći: 'Zaista, on beše Sin Božji.'

[46] Odgovarajući, Pilat je rekao: 'Ja sam čist od krvi Sina Božjeg, ali vama se to učinilo [ispravnim].'

[47] Tada su svi, pristupivši, molili ga i preklinjali da naredi kapetanu i vojnicima da nikome ne kažu šta su videli.

[48] 'Jer,' rekli su, 'bolje nam je da budemo dužnici najvećeg greha pred Bogom nego da padnemo u ruke jevrejskog naroda i budemo kamenovani.' [49] I tako je Pilat naredio kapetanu i vojnicima da ništa ne govore.

[50] A u zoru dana Gospodnjeg Marija Magdalena, učenica Gospodnja (koja, uplašena zbog Jevreja jer su bili raspaljeni gnevom, nije na grobu Gospodnjem učinila ono što su žene običavale da čine za svoje voljene pokojnike), [51] povevši sa sobom prijateljice, došla je na grob gde je bio položen. [52] I bojale su se da ih Jevreji ne vide i govorile su: 'Ako i nismo mogle da plačemo i da se udaramo onoga dana kada je bio raspet, ipak sada, na njegovom grobu, možemo to činiti. [53] Ali ko će nam odvaljati i kamen postavljen na vrata groba da bismo, ušavši, sele pored njega i učinile ono što treba? [54] Jer kamen beše velik, a mi smo se bojale da nas neko ne vidi. A ako ne budemo mogle, bacimo bar na vrata ono što donosimo u spomen na njega; plačimo i udarajmo se dok ne stignemo do svojih domova.'

[55] I otišavši, našle su grobnicu otvorenu. I pristupivši, sagnule su se tamo i videle nekog mladića kako sedi nasred grobnice, lepog i obučenog u sjajnu odoru, koji im je rekao: [56] 'Zašto ste došle? Koga tražite? Da nije onoga koji je bio raspet? On je vaskrsao i otišao. Ali ako ne verujete, sagnite se i vidite mesto gde je ležao, jer nije ovde. Jer je vaskrsao i otišao onamo odakle je poslat.' [57] Tada su žene pobegle uplašene.

[58] A beše poslednji dan Beskvasnih hlebova; i mnogi su odlazili, vraćajući se svojim kućama, jer se praznik završio. [59] A mi, dvanaestorica učenika Gospodnjih, plakali smo i bili ožalošćeni; i svaki od nas, ožalošćen zbog onoga što se dogodilo, otišao je svojoj kući. [60] A ja, Simon Petar, i moj brat Andrija, uzevši svoje mreže, otišli smo na more. I sa nama je bio Levije Alfejev koga je Gospod…

Evo još jedne verzije:

Jevanđelje po Petru — Gospels.net

Pilat i Irod

(1) Ali od Jevreja niko nije oprao ruke, ni Irod ni neko od njegovih sudija, a kada nisu hteli da se umiju, Pilat je ustao. (2) I tada je Irod car, naredivši da se Gospod dovede, rekao im: „Učinite mu sve što sam vam naredio da učinite.“

Josif traži Isusovo telo

(3) I Josif je stajao tamo, prijatelj Pilatov i Gospodnji. I videvši da će ga raspeti, otišao je Pilatu i zatražio telo Gospodnje radi sahrane. (4) A Pilat, poslavši Irodu, zatražio je od njega telo.

(5) I Irod je rekao: „Brate Pilate, čak i da ga niko nije zatražio, mi bismo ga sahranili, pošto i subota počinje, jer je u Zakonu napisano: 'Sunce ne treba da zađe nad onim ko je ubijen.'“

Gospod je mučen i ismejan

I predao ga je narodu pre prvog dana njihovog praznika Beskvasnih hlebova. (6) A oni koji su uzeli Gospoda trčali su, gurali ga i govorili: „Vucimo Sina Božjeg, jer imamo vlast nad njim!“

(7) I oblačili su ga u purpur, i posadili ga na sudijsko sedište, govoreći: „Sudi pravedno, care Izrailjev!“ (8) I jedan od njih doneo je trnov venac i stavio ga na Gospodnju glavu.

(9) A drugi koji su tu stajali pljuvali su mu u lice, a drugi su ga šamarali po obrazima. Drugi su ga boli trskom, a neki su ga bičevali, govoreći: „Ovakvom čašću počastimo Sina Božjeg!“

Gospod je raspet

(10) I doveli su dvojicu zlikovaca i raspeli Gospoda između njih, ali je on ćutao kao da nema bola. (11) A kada su podigli krst, napisali su: „Ovo je car Izrailjev.“ (12) I položivši odeću pred njega, podelili su je i bacili kocku za nju.

(13) Ali jedan od tih zlikovaca ih je prekoreo, govoreći: „Mi ovako stradamo zbog zla koje smo učinili, ali ovaj, koji je postao Spasitelj čovečanstva, kakvo vam je zlo učinio?“

(14) I razgnevili su se na njega. Naredili su da mu se ne prebijaju noge, kako bi umro mučen.

Gospod umire

(15) I bilo je podne, i tama je obuzela svu Judeju. I bili su uznemireni i zabrinuti da sunce ne zađe, pošto je on još bio živ. Njima je napisano: „Sunce ne treba da zađe nad onim ko je ubijen.“ (16) I jedan od njih je rekao: „Dajte mu da pije žuč sa kiselim vinom.“ I pomešavši to, dali su mu da pije. (17) I ispunili su sve i nagomilali grehe na svoju glavu. (18) I mnogi su išli unaokolo sa fenjerima, misleći da je noć, i neki su popadali.

(19) I Gospod je povikao, govoreći: „Silo moja, Silo, ostavila si me!“ I kada je to rekao, bio je uznet. (20) I toga istog časa zavesa hrama u Jerusalimu razderala se nadvoje.

Gospod je sahranjen

(21) I tada su izvukli klinove iz Gospodnjih ruku i položili ga na zemlju. I sva se zemlja potresla, i nastao je veliki strah.

(22) Tada je sunce zasijalo i našlo se da je deveti čas. (23) I Jevreji su se obradovali i dali Josifu njegovo telo da ga sahrani, pošto je video sve dobro koje je učinio. (24) I uzevši Gospoda, oprao ga je i uvio u laneno platno, i uneo ga u svoju sopstvenu grobnicu, koja je bila poznata kao „Josifov vrt“.

Reakcija naroda

(25) Tada su Jevreji, starešine i sveštenici, znajući koliko su zla naneli samima sebi, počeli da tuguju i da govore: „Teško nama zbog naših grehova. Blizu je sud i kraj Jerusalima!“

(26) Ali ja sam sa svojim drugovima bio ožalošćen, i ranjeni u umu, krili smo se, jer su nas tražili kao zlikovce i kao one koji su hteli da spale hram. (27) Povrh svega toga, postili smo, sedeli, tugovali i plakali noću i danju do subote.

Grob je obezbeđen

(28) I književnici, fariseji i starešine sakupili su se zajedno, čuvši da sav narod gunđa, bije se u grudi i govori: „Ako su se pri njegovoj smrti dogodili ovi najveći znaci, vidite koliko je bio pravedan!“

(29) Starešine su se uplašile i otišle Pilatu, moleći ga i govoreći: (30) „Daj nam vojnike da čuvamo njegov grob tri dana, da ne bi došli njegovi učenici i ukrali ga, pa da narod pomisli da je vaskrsao iz mrtvih i da nam učine zlo.“

(31) I Pilat im je dao Petronija, kapetana, sa vojnicima da čuvaju grob. I starešine i književnici pošli su s njima na grob. (32) I dokotrljavši veliki kamen do kapetana i vojnika, svi koji su bili tamo postavili su ga na vrata groba. (33) I stavili su na njega sedam pečata, i razapevši tamo šator, stražarili su.

Ljudi silaze s neba

(34) A kada je svanulo subotnje jutro, mnoštvo iz Jerusalima i iz okoline pošlo je da vidi grob koji je bio zapečaćen. (35) Ali tokom noći, pre nego što je svanuo dan Gospodnji, dok su vojnici stražarili po dvojica, začuo se snažan glas na nebu. (36) I videli su kako se nebesa otvaraju, i dva čoveka su sišla odatle, sa velikim blistavilom, i približila se grobu. (37) A onaj kamen koji je bio postavljen na vrata otkotrljao se sam od sebe i delimično oslobodio prolaz, i grob se otvorio, i oba mladića su ušla.

Izlazak iz groba

(38) Tada su ti vojnici, videvši to, probudili kapetana i starešine, jer su i oni bili tamo, na straži. (39) I dok su im objašnjavali šta su videli, ponovo su videli tri čoveka kako izlaze iz groba, pri čemu su dvojica pridržavala jednoga, a krst ih je sledio. (40) I glave dvojice dosezale su do neba, a glava onoga koga su vodili sezala je iznad nebesa.

(41) I čuli su glas sa nebesa koji je govorio: „Jesi li propovedao onima koji spavaju?“

(42) I sa krsta se čuo odgovor: „Da!“

Izveštaj Pilatu

(43) Tada su ti ljudi odlučili da zajedno odu i o tome izveste Pilata. (44) I dok su još razmišljali, ponovo su videli kako se nebesa otvaraju, i neki čovek je sišao i ušao u grob. (45) Videvši to, oni koji su bili sa kapetanom požurili su noću Pilatu, ostavivši grob koji su čuvali, i opisali sve što su videli, veoma uznemireni, govoreći: „Zaista, on beše Sin Božji!“

(46) Odgovarajući, Pilat je rekao: „Ja sam čist od krvi Sina Božjeg, a nama je ovo jasno.“

(47) Tada su ga svi koji su došli molili i podsticali da naredi kapetanu i vojnicima da ništa ne govore o onome što su videli. (48) „Bolje nam je“, rekli su, „da budemo krivi za veliki greh pred Bogom nego da padnemo u ruke jevrejskog naroda i budemo kamenovani.“ (49) Tako je Pilat naredio kapetanu i vojnicima da ništa ne govore.

Marija Magdalena odlazi na grob

(50) A u zoru dana Gospodnjeg, Marija Magdalena, učenica Gospodnja, uplašena zbog Jevreja (pošto su bili raspaljeni gnevom), nije na Gospodnjem grobu učinila ono što žene običavaju da čine za svoje voljene koji su umrli.

(51) Povevši sa sobom prijateljice, otišla je na grob gde je bio položen. (52) I bojale su se da ih Jevreji ne vide, i govorile su: „Ako onoga dana kada je bio raspet nismo mogle da plačemo i tugujemo, možemo bar sada to učiniti na njegovom grobu. (53) Ali ko će nam odvaljati kamen koji je postavljen na vrata groba, da bismo ušle, sele pored njega i izvršile svoju dužnost? (54) Jer kamen je velik, a bojimo se da nas neko ne vidi. A ako ne budemo mogle, hajde da bar na vrata položimo ono što donosimo u spomen na njega, pa ćemo plakati i tugovati dok se ne vratimo svojoj kući.“

Susret na grobu

(55) I otišavši, našle su grob otvoren. I pristupivši, sagnule su se i videle tamo nekog mladića kako sedi nasred groba. Bio je lep, obučen u dugu, blistavu odoru. Rekao im je: (56) „Zašto ste došle? Koga tražite? Da nije onoga koji je bio raspet? On je vaskrsao i otišao. Ali ako ne verujete, sagnite se i vidite gde je ležao, da nije tamo, jer je vaskrsao i otišao onamo odakle je došao.“

(57) Tada su se žene uplašile i pobegle.

Učenici odlaze

(58) A beše poslednji dan Beskvasnih hlebova, i mnogi su odlazili, vraćajući se svojim kućama, jer je praznik bio završen. (59) Ali mi, dvanaestorica učenika Gospodnjih, plakali smo i tugovali, i svaki od nas, tugujući zbog onoga što se dogodilo, vratio se kući. (60) A ja, Simon Petar, i moj brat Andrija, uzevši svoje mreže, otišli smo na more. I sa nama je bio Levije, sin Alfejev, koga je Gospod…

Dodatna literatura

Jevanđelje po Petru