Jeronim: svetitelj po mom srcu

Veliki sveti Jeronim je moj voljeni zaštitnik, i postoji razlog zašto je to tako. Sledeći tekst je preuzet iz St. Jerome- Biblical Scholar. Sav naglasak je moj.

„Nepoznavanje Svetog pisma jeste nepoznavanje Hrista.“ Ove reči, koje je izgovorio sledeći intelektualac crkvene istorije o kome govorimo, obuhvataju samu srž njegovog života i misije. Rođen 347. godine nove ere na području današnje Albanije, Jeronim je odrastao u katoličkoj porodici. Roditelji su mu u mladosti obezbedili odlično obrazovanje, a u ranim odraslim godinama poslali su ga čak i u Rim na dalje školovanje. Jeronim je primio sakrament krštenja 366. godine, u dvadesetoj godini života, i počeo je da živi životom napornog izučavanja, posta i molitve. Otišao je da živi sa grupom hrišćana u severnoj Italiji, a zatim se preselio na Istok, gde je postao pustinjak koji je boravio u pustinjskim pećinama Sirije. Upravo je tokom tog perioda Jeronim, koji je imao prirodan dar za jezike, naučio grčki i hebrejski kako bi mogao da prepisuje drevne tekstove. Mladi Rimljanin je takođe veliki deo svoje energije usmerio na molitvu i pokajanje. U ranijim godinama borio se sa nekoliko poroka, a ne najmanji među njima bio je greh gneva. Jeronim je bio naprasit, sarkastičnog tona, i često je psovao ili koristio ružne reči kada bi se razljutio. Takođe je imao malo strpljenja za glupost i površnost. To mu je tokom života donelo mnoge neprijatelje, naročito u Rimu, gde su ga prezirali i sveštenstvo i paganski zvaničnici. Da bi se borio protiv tog greha gneva, Jeronim je svuda sa sobom nosio kamen. Kad god bi opsovao ili počinio greh protiv ljubavi, tim kamenom bi se udarao u grudi kao pokoru za svoje postupke. Do kraja njegovog života, na grudima su mu se od učestalosti tih udaraca razvile žuljevite naslage i ožiljci. Jeronim je, kao uostalom i svaki svetitelj, bio čovek. Imao je lične probleme koje je morao da savladava tokom celog života. Ipak, ono što ga je učinilo svetiteljem nije bilo to što je bio bezgrešan, nego to što je bio grešnik koji se trudio najbolje što ume. Prepoznavao je svoje mane i neprestano je nastojao da ih ispravi, okrećući se Bogu u stalnoj molitvi, postu i izučavanju. Godine 385. trideset osmogodišnji Jeronim otišao je na hodočašće u Svetu zemlju i Egipat. Naredne godine posetio je grad Vitlejem, gde je doživeo dubok susret sa Gospodom. Mladi sveštenik je odlučio da Vitlejem učini svojim domom. Živeo je tamo sve do svoje smrti 420. godine, posvetivši se onome što će postati jedan od najvažnijih poduhvata u istoriji Zapada: prevodu Biblije na latinski. Do tog trenutka, Sveto pismo je postojalo na grčkom i hebrejskom, što ga je činilo nedostupnim mnogim hrišćanima. Jeronim je nastojao da taj problem otkloni tako što je svetu podario prvi prevod Biblije, hiljadu godina pre nego što je Martin Luter uopšte i rođen. Zahvaljujući trudu svetog Jeronima evropski kontinent, a naposletku i čitava zapadna civilizacija, bio je u stanju da čita, poučava i objavljuje Bibliju za široke mase.

Sledeći tekst preuzet je iz Struggle with Anger? Turn to Saint Jerome, the Hot-Head. Sav naglasak je moj.

Kerolajn Perkins, 29. septembar 2025.

Čak su se i svetitelji borili sa gnevom!

30. septembar je praznik svetog Jeronima, sveštenika, učitelja Crkve i poznatog naprasitog čoveka.

Tokom svog zemaljskog života, sveti Jeronim je preuzeo na sebe veliki zadatak prevođenja Svetog pisma na latinski. Crkva se vekovima oslanjala na njegov prevod!

Međutim, Jeronim je stekao i priličnu reputaciju zbog svoje osorne naravi, što ga čini naročitim svetiteljskim zastupnikom za savremeno doba.

Sveti Jeronim je u svojim učenim raspravama bio tvrdoglav i oštrog jezika. Nije uvek propovedao jevanđelje sa duhom blagosti.

Vredi razjasniti da osećanje gneva samo po sebi nije greh, ali nas lako može odvesti u srdžbu ili druge prilike za greh. Postupanje po našim gnevnim porivima može dovesti do nekih od najgorih oblika ljudskog ponašanja!

Primer svetog Jeronima pokazuje da ne mora biti tako.

Svestan svojih slabosti, sveti Jeronim je vršio velika dela pokore. Duboko je žalio nakon svojih ispada gneva. Nije pravdao svoj gnev. Umesto toga, nastojao je da se uzdigne iznad njega.

Neki kažu da mu je taj pokajnički duh pomogao u traganju za svetošću i da ga je Bog iskupio kroz upravo tu borbu. Ona ga je posvetila!

Prema National Catholic Register-u,

„Na umetničkim prikazima Jeronim je često naslikan sa kamenom, kojim se udarao u grudi dok se kajao za svoje grehe. Jednom prilikom, ugledavši sliku velikog svetitelja, papa Siksto V je primetio: ’Dobro činiš što nosiš taj kamen, jer te bez njega Crkva nikada ne bi kanonizovala.’ Njegove reči su prelep podsetnik da velika dela svetitelja nisu ono što ih je uvelo u večnost.“

Danas je lako prepustiti se gnevu. Uz sve što se dešava u našoj kulturi, naš gnev je često, usudiću se da kažem, opravdan.

Ali šta ako bismo se obratili svetom Jeronimu za pomoć da smirimo svoju narav i preobrazimo svoj gnev u nešto vrlinskije?

Šta ako nam naše borbe pomažu i da uzrastemo u smirenju?

Sveti Jeronim je dosegao svetost zato što, iako je bio slab i grešan čovek, nikada nije prestao da traži Božju milost. Usred svojih borbi sa sopstvenom neukrotivom naravi, težio je tome da se približi Hristu.

Sledeći put kada vas obuzme gnev ili kada budete u iskušenju da postupite po svojoj naprasitoj naravi, zatražite zastupništvo svetog Jeronima! Možda ćete se iznenaditi koliko vam njegove molitve mogu pomoći.

Evo snažne molitve za Hristovu milost koju je sastavio sveti Jeronim:

Gospode, pokaži mi svoju milost i obraduj moje srce. Ja sam poput čoveka na putu za Jerihon koga su savladali razbojnici, ranili ga i ostavili kao mrtvog. O Dobri Samarjanine, priteci mi u pomoć. Ja sam poput ovce koja je zalutala. O Dobri Pastiru, potraži me i dovedi me kući po svojoj volji. Daj mi da prebivam u Tvome domu sve dane svoga života i da Te hvalim vavek vekova zajedno sa onima koji su tamo. Amin.

Sveti Jeronime, moli se za nas!