Izopačeno Božanstvo rabinskog judaizma

Religija rabinskog judaizma nije vera propovedana u hebrejskoj Bibliji, niti je njeno božanstvo jedini istiniti Bog otkriven na nadahnutim stranicama Starog zaveta.

Naprotiv, rabinski judaizam je mešavina raznorodnih paganskih i gnostičkih filozofija i religijskih sistema sa kojima su Jevreji dolazili u dodir. Zato se u njemu nalaze pojmovi srodni monadi, demijurgu, pleromi i eonima ili emanacijama, koji su bili sastavni deo gnosticizma — a njemu su se hrišćani istorijski suprotstavljali i razotkrivali ga kao učenja demona nespojiva sa verom otkrivenom u Svetom pismu nadahnutom od Boga.

Uzmimo, na primer, rabinsko shvatanje da Bog ima ženski element, žensku modalnost poznatu kao Šehina, koja je odvojena od njega i sa kojom on teži da se ponovo sjedini:

„Radi sjedinjenja Svetoga, blagosloven bio, i Prisustva, u strahopoštovanju i samilosti, samilosti i strahopoštovanju, da bi se ime Jud-Kej sjedinilo sa Vav-Kej, u potpunom sjedinjenju radi celog Izraela." (Siddur Edot HaMizrach, The Midnight Rite, LeShem Yichud; naglasak moj)

Evo još jedne verzije ove bogohulne molitve:

Radi sjedinjenja Svetoga, blagosloven bio, i njegove Šehine, da bi se slova jud-kej****1 sjedinila sa vav-kej u savršenom jedinstvu, u ime celog Izraela.

Fusnote

1. Drugo (a takođe i četvrto) slovo četvoroslovnog imena Boga jeste slovo hej. Međutim, iz poštovanja prema svetosti Božanskih imena, koja se ne smeju izgovarati bez potrebe, naziv slova hej se u tom kontekstu obično menja i izgovara se kej. (Lesheim Yichud - Online Siddur with Commentary; naglasak moj)

Rabinsko shvatanje jeste da je Šehina sam Bog koji se u svetu ispoljava kao žensko biće, zbog čega se o njemu može govoriti i kao o „njoj"!

Rabini su učili da je ovaj ženski aspekt Boga u izgnanstvu i zarobljeništvu zajedno sa jevrejskim narodom i da će ona jednoga dana biti oslobođena svog sužanjstva:

Šehina שכינה (piše se i Shekhinah) izvedena je od reči šohen שכן, „prebivati unutra". Šehina je B‑g kao B‑g koji prebiva unutra. Ponekad Šehinu prevodimo kao „Božansko prisustvo".

B‑g kao Ona

Reč Šehina je ženskog roda, pa kada o B‑gu govorimo kao o Šehini, kažemo „Ona." Naravno, i dalje govorimo o istom Jednom B‑gu, samo u drugačijoj modalnosti.

Uostalom, verovatno ste se pitali zašto insistiramo na tome da B‑ga nazivamo „On". Ne govorimo o biću ograničenom bilo kakvim oblikom — svakako ne o telu koje bi se moglo odrediti kao muško ili žensko.

Ali razmislite o ovome: čim uopšte počnemo da govorimo o B‑gu, već smo ugrozili Njegovu jednost. Jer smo već stvorili dvojstvo — postojimo mi i postoji B‑g. U tom dvojstvu mi preuzimamo žensku ulogu, tako da nas On naziva Ona, a mi Njega nazivamo On. Zatim činimo sve što možemo da zacelimo raskol između nas i da se vratimo jednosti.

U tom dvojstvu mi preuzimamo žensku ulogu, tako da nas On naziva Ona, a mi Njega nazivamo On.

Kako je Šehina prognana

Možda ste čuli za prvobitnu katastrofu, pripovest o stvaranju koju je prvi izneo rabin Jichak Lurija, poznat kao „Ari". Pripovest je ispričana zaslepljujućom, spektakularnom metaforom, dostojnom velikog naučnofantastičnog filma prepunog vizuelnih efekata. Ali sve je to metafora. Metafora stvarnosti koju nijedno ljudsko biće nikada ne bi moglo da zamisli. I zato se pripoveda ovim bajkovitim rečima:

Pre stvaranja našeg lanca svetova, najpre je stvoren drugi poredak, poredak Tohua. Tohu je bio prvi primer planirane zastarelosti: bio je osmišljen da propadne. Tohu je izvor svake vrste strasti i želje koja ima moć da uništi sve pred sobom, uključujući i samu sebe. Bio je stvoren sa apsolutnim intenzitetom, tako da energija koju je sadržao bude u potpunom sukobu sa posudama u koje je ta energija ulazila. I tako je Tohu doveo do sopstvenog uništenja.

Ali sa svrhom.

Iz te početne katastrofe najviše iskre pale su na najniža mesta. Zamislite eksploziju: oni elementi na koje se izvrši najveća sila odleteće najdalje od jezgra eksplozije. To nam govori da, ako želimo da pronađemo najmoćnije ostatke suštinske svetlosti Tohua, moramo da otputujemo u najniži od svetova koje je ta eksplozija stvorila.

Gde je najniži od svetova? U njemu ste. To je svet potpune drugosti, svet u kome prebivaju stvorenja koja nemaju osećaj ni za šta drugo osim za ovaj svet. Neka čak osećaju da su ona sama gospodari ovoga sveta, ili čak da ništa drugo osim njih ne postoji. To je materijalni svet: stvari ne mogu biti izdvojenije i opipljivije, samozaokupljenije, više druge, nego što su ovde dole.

Zato Šehina silazi u ovaj svet: da potraži te najdragocenije iskre, da ih izbavi iz njihovih ljuštura tame, da ih ponovo poveže sa njihovim izvorom gore kako bi opet postale smislene i božanske — a sve to kroz nas, Njene posrednike, tako da se ovaj svet i ovaj naš život ne odigraju kao još jedna igra nultog zbira, već kao ulaganje sa neuporedivim prinosom.

U toj potrazi Njena sudbina se prepliće sa njihovom, upletena u tamu i pometnju. Toliko da Ona ne može da iskupi te iskre a da ne iskupi i samu sebe. I u toj borbi, kao što ćemo videti, Ona iskupljuje ne samo iskre, već i samu tamu.

Tajna Šehine

Ova priča o Šehini često se naziva „Tajna izgnanstva Šehine". Naziva se tajnom zato što sadrži zagonetku, ovoga puta oksimoron već u samom naslovu, zagonetku koja se ne može u potpunosti rešiti iz našeg referentnog okvira:

Može li Tvorac svih stvari biti zarobljen unutar onoga što je On/Ona stvorio?

Kako je moguće da Šehina —sam B‑g u ženskom liku— bude u izgnanstvu? Može li zatvorenik biti zatočen od strane sopstvenih stražara, u zatvoru koji je sam sagradio? Može li Tvorac svih stvari biti zarobljen unutar onoga što je On/Ona stvorio? Može li singularnost biti zarobljena u samoj sebi?

Pitanje se ne odnosi na neko daleko, apstraktno biće. Duša koja diše u nama jeste fraktal Šehine, a putovanje te duše odslikava dramu Šehine, kao što jedna ćelija holograma sadrži celinu. Razumevanje paradoksa našeg sopstvenog putovanja i izgnanstva pomoći će nam da dokučimo dubinu ove tajne Šehine. Možda će čak i nagovestiti neki vid njenog razrešenja.

Poput Šehine, ni naša duša nije ovde radi sebe same — ona (i duša se naziva ona) savršena je pre svog silaska dole. Ona dolazi ovamo, kao i Šehina, da iskupi iskre tela u koje je ulivena, ličnosti koja joj je data i onog dela ovoga sveta koji joj je dodeljen...

Dok vi, kao njen posrednik, otkrivate i iskupljujete te iskre, Šehina se ukopava još dublje, još niže, u još veću tamu, da bi pronašla iskre koje su još uvek nepoznate. I to ne bez nadoknade. Kao i sa samim iskrama, što je Njen silazak dublji, to će se kasnije više uzdići...

Reciklirane duše

I sama Šehina se spotiče i pada u blato. Njena deca, naše sopstvene duše, dovode je tamo. Tako da sada ni Ona više ne može da ih iskupi a da ne iskupi i samu sebe. Njena sudbina se prepliće sa njihovom.

Do sada su sve naše duše mnogo puta reciklirane****. Ono što je vaša duša postigla u prethodnim silascima****, i ono što tek treba da bude postignuto — sve je to nužno skriveno od vas. Kao što je rabin Moše Kordovero napisao: „Oni koji znaju ne govore, a oni koji govore ne znaju." Jer kada bismo znali, postizali bismo bez borbe. A upravo borba iznosi na videlo najdublje moći, moći iskupljenja.

Kao i sa iskrama, i kao sa Šehinom, što duša dublje silazi, to će njeno konačno uzdizanje biti veće. Zaista, postoji samo uzdizanje. Jer sam silazak je, gledano unazad, aktivni stupanj koji pokreće uspon...

Biti unutra

Tajna izgnanstva Šehine odnosi se i na dušu: ako je duša b‑žanska, sam dah B‑ga u nama, kako može da siđe? Štaviše, kako može da bude zatočena i ograničena sponama fizičkog tela?

Za to je potrebno nešto što pripada svetu, a ipak je iznad njega. Potreban je zarobljenik. I zato Šehina, i naše duše koje su iskre Šehine, same sebe stavljaju u dobrovoljno zarobljeništvo kako bi posao mogle da obave iznutra. (Ko je Šehina i šta ona želi od mog života? Izgnanstvo Šehine i silazak duše, Tzvi Freeman; naglasak moj)

Obratite pažnju na to da se za duše kaže da su fraktali Šehine koji silaze u svet i da se često recikliraju. Drugim rečima, rabinski judaizam nadalje uči preegzistenciju duša i reinkarnaciju, odnosno seobu duša!

Takva zla, bogohulna i demonska učenja ni na koji način nisu spojiva sa biblijskim otkrivenjem. Činjenica je da božansko biće rabinskog judaizma nije jedini istiniti Bog JHVH, već lažni bog koji je Satana podigao da bi odvratio Jevreje od jednog i istinitog Mesije, Isusa Hrista Gospoda.