Isus pronađen u ortodoksnoj jevrejskoj molitvi!
Dr Jehuda Libes, profesor jevrejskog misticizma i kabale na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, objavio je na hebrejskom članak pod naslovom Anđeli trubljenja u šofar i Ješua Sar ha-Panim (Isus, Knez Lica), Jerusalem Studies in Jewish Thought (JSJT) 6, 1987, str. 171–195.
U njemu pokazuje da postoji ortodoksna jevrejska molitva, koja se izgovara na dan Roš Hašane, a koja zapravo pominje Isusa Hrista po imenu. Libes piše:
Sigurno nije promaklo onima koji se mole na Roš Hašanu da, unutar redosleda trubljenja u šofar, tradicionalni molitvenici štampaju molitve o raznim i raznoraznim anđelima, od kojih se traži da pomognu u uzdizanju zvukova šofara njihovih različitih vrsta, ili da ih utkaju u zavesu (jeri'a) — to jest, u veo (pargod) pred Svetim, blagosloven da je. Među njima se nalazi i sledeća molitva, koja se obično štampa posle tašrat trubljenja:
Neka bude volja Tvoja da tašrat trubljenje koje trubimo bude utkano u zavesu rukom postavljenoga (Tartiel), baš kao što si primio [to] preko Ilije blaženog sećanja i Ješue Sar ha-Panima i kneza Metatrona, i neka se ispuniš milošću prema nama. Blagosloven si Ti, Gospodaru milosti.
Ove molitve izazivaju veliko čuđenje u srcu onoga ko se moli — kako zbog njihovog iskvarenog jezika i nerazumljivog sadržaja i čudnih imena mnogih anđela, tako i zbog izvora samih molitava: ko su mistici koji su ih uveli u molitvu, i kako i kada su u tome uspeli? Jasno je da je njihov karakter sasvim drugačiji od odlomaka kabale koji su takođe bili uneti u molitvenike. Ime Ješua Sar ha-Panim posebno upada u oči: ko je čuo za anđela sa takvim imenom? I da li je moguće da to nije niko drugi do Isus hrišćanin (Ješu ha-Nocri)? (Isto, str. 171)
Ortodoksni mesijanski rabin Ichak Šapira daje sopstveni prevod ovog dela Libesovog članka:
Sigurno nije izmaklo očima onih koji se mole na Roš Hašanu da u redosledu tekiot (trubljenja u šofar) iz sidura vidimo molitvu upućenu raznim anđelima koji se pozivaju da uzdignu glas šofara ka nebesima. Među tim molitvama vidimo molitvu koja se izgovara posle trubljenja u šofar:
Neka bude volja Tvoja da pri trubljenju u šofar koje danas trubimo budemo kao sašivena tkanina ispunjena strahom od onoga koji je zadužen, Tartiela.4 Kao što si primio Iliju, blagosloveno neka je njegovo ime, i Ješuu, „kneza lica“ (Sar ha-Panim), koji je knez Metatron, ispuni nas milošću.5 (Return of the Kosher Pig: The Divine Messiah in Jewish Thought [Messianic Jewish Publishers, 2013], str. 227)
U jednom od svojih prenosa uživo, Šapira drugačije prenosi tu molitvu:
„... neka zvuk bude izvezen u [nebesku] zavesu rukom postavljenog anđela, Tartiela, baš kao što si primao molitve preko Ilije, koji se pominje na dobro; Ješue, službenika Unutrašnje odaje; i služećeg anđela Metatrona, i neka se ispuniš milošću prema nama. Blagosloven si Ti, Gospodaru milosti.“
Sledeći mesijanski sajt takođe donosi neznatno drugačije prevode:
„Neka bude volja Tvoja da trubljenje u šofar, koje smo izvršili, bude izvezeno u veo rukom postavljenog anđela, kao što si ga primio preko Ilije, blaženog sećanja i preko Ješue, Kneza Lica (Lica Hašemovog) (Kneza Božjeg Prisustva) i onoga koji sedi na Božjem prestolu. Neka se ispuniš saosećanjem prema nama. Dostojan hvale si Ti, GOSPODE saosećanja.“
– S. Birnbaum, Behind The Curtain, Siddur HaShalem, deo 2, str. 282.
Drugi prevod glasi ovako:
„Neka bude volja Tvoja (pred Tobom) da trubljenje TAŠRAT koje trubimo bude utkano u zavesu rukom službenika, Tartiela, poput imena koje je primljeno rukom Elijahua (neka je njegovo sećanje na blagoslov), i Ješue, Kneza Lica, i Kneza Metatrona. I neka se ispuniš milošću prema nama. Blagosloven si Ti, Gospodaru milosti.“ ...
Otiđite danas u jevrejsku knjižaru i pogledajte savremeni mahzor za Roš Hašanu i vrlo verovatno ćete videti da je ime Ješua nestalo iz molitve.
Očigledno je izbrisano iz tradicionalnog jevrejskog sidura nakon što je vekovima bilo u njemu a da niko sa tim nije imao problema. (Ješua otkriven u ortodoksnom jevrejskom molitveniku za Roš Hašanu; naglasak moj)
Članak dalje pominje rabina koji je zbog ove molitve došao do spasonosne vere u Isusa:
Iz intervjua sa rabinom Simhom Perlmuterom:
„Dakle, poslednja molitva kaže da prizivamo ime Ješue da bi ono izvršilo pomirenje za sve naše grehe. Sada želim da vrlo jasno shvatite da ja nisam sastavio ovu molitvu, i nisam objavio ovu knjigu, i nisam napisao ovu knjigu. Ovu knjigu su davno napisali rabini, i ova molitva se ne može izbaciti iz ovog molitvenika, ni od mene, ni od bilo kog drugog rabina. Čak i kada bi neki rabin poželeo da je izbaci, ne bi mogao — ne ako je ortodoksan i pobožan rabin koji se drži rabinske halahe, jer je vezan onim što nazivamo rečju i molitvama Hazala. „Hazal“ znači Hahamejnu zihronam livraha, „Naši mudraci blaženog sećanja“. A ono što je Hazal uneo, mi nemamo dovoljno autoriteta da uklonimo.“
Evo gde postaje još neverovatnije!
Ješua Sar ha-Panim doslovno znači „Isus, Knez/Vladar Lica“. To služi da se Isus poistoveti sa božanskim Anđelom kojeg pominje prorok Isaija:
„U svakoj tugi njihovoj on bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi on ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vrijeme.“ Isaija 63:9
Ono što ova molitva pokazuje jeste da su se, najmanje od prvog ili drugog veka nove ere, Jevreji počeli moliti Isusu kao božanskom Anđelu koji ih spasava i posreduje za njih!
U svom članku Jehuda Libes dalje odgovara na sopstveno pitanje i ne ostavlja nikakvu sumnju da Ješua pomenut u ovoj jevrejskoj molitvi nije niko drugi do Gospod Isus Hristos:
Da li je Ješua koji se ovde pominje zaista hrišćanin? Vrlo je teško tvrditi drugačije. Prvo, gde je neki drugi? I drugo, nema pogodnijeg da bude treći uz Iliju i Enoha (koji je Metatron), koji je i sam, kao i oni, poznata figura od krvi i mesa, uzdignuta posle svoje smrti u čin anđela, a drevna judeo-hrišćanska tradicija je čak povezala i dalje spone između njegovog lika i likova Ilije i Enoha; ali o tome ćemo govoriti kasnije, kada budemo razmatrali puteve kojima se ime Ješua dokotrljalo u spise Hasidej Aškenaza. (Str. 176)
Nužno, Isus hrišćanin, pod imenom „Ješu Sar ha-Panim“, nije ušao u jevrejsku ezoterijsku književnost spolja i u srednjem veku. On je tamo ostao od drevnih vremena, iz dana početaka hrišćanstva, pre nego što se ono potpuno odvojilo od svog jevrejskog matičnog naroda. U te dane nisu još svi Jevreji poricali svaku vrlinu ljudima Isusa hrišćanina, i mnogi su verovali u njega, u ovoj ili onoj veri. Ovi judeo-hrišćani su, naravno, koristili hebrejsko ime Isusovo — „Ješua“ — a pripisivanje anđeoskog čina sinu Marijinom njima izvanredno odgovara. I zaista nalazimo da mnogi crkveni oci oštro prekorevaju judeo-hrišćane zbog ove „jeresi“ — shvatanja Isusa kao anđela80.
Kao i u molitvi o kojoj je reč, i judeo-hrišćani su povezivali Isusa anđela sa Metatronom Sar ha-Panimom. Naučnici su to već primetili, da je opis Metatrona u celini prenet i pripisan Isusu od strane judeo-hrišćana****81. A sada kada smo od Mošea Idela, u njegovom predavanju na ovoj konferenciji, saznali da je Enoh-Metatron onaj koji popravlja greh Adamov u ranom jevrejskom misticizmu, poređenju je dodata nova tačka, jer je u hrišćanstvu, kao što je poznato, to uloga Isusa.
I štaviše. Trojstvo Isus = Enoh (koji je Metatron) = Ilija takođe se nalazi u književnosti judeo-hrišćana. Dva „svedoka“ Isusova, pomenuta u Novom zavetu (Otkrivenje 11:3), oni su tumačili kao Enoha i Iliju. Takvo tumačenje se prvi put nalazi u apokrifnoj knjizi Apokalipsa Petrova, koju je po svemu sudeći napisao judeo-hrišćanin početkom drugog veka kao odgovor na Bar Kohbin ustanak82; i vrlo je rasprostranjeno u raznim verzijama priče o antihristu83. I mislim da sam našao njen odjek i među kabalistima srednjeg veka, koji su na njih primenili stih „I sada, eto, na nebu je svjedok moj, svjedok je moj na visini.“, jer „edi“ (moj svedok) jednako je u gematriji „Hanoh“ (Enoh), a „ve-sahadi“ jednako je u gematriji „Metatron“84. Ova dvojica se pojavljuju i u pomenutoj knjizi „Megale Amukot“, koja sadrži, kao što je rečeno, mnoge tradicije iz „kruga Sefer ha-Hešek“, a koja govori o „dva svedoka koji su Enoh i Ilija“86. A trojstvo Isus = Ilija = Mojsije nalazimo i na početku hrišćanstva (u priči o Preobraženju u Novom zavetu87); i takva verzija je mogla da se dokotrlja i dobije oblik koji ima u molitvi, jer se ime „Moše“ lako može tumačiti kao uobičajeni akronim za „Metatron Sar ha-Panim“. Ove precizne paralele znatno jačaju put kojim smo krenuli u tumačenju početka „Sefer ha-Hešeka“ i molitve o kojoj je reč. (Str. 178)
Pod uticajem judeo-hrišćana, dakle, i neki od mudraca hehalot književnosti prihvatili su Ješuu kao anđela povezanog sa Metatronom i sa Ilijom, a ponekad možda i kao jedno od glavnih imena anđela Metatrona (u izrazito judeo-hrišćanskim krugovima svakako su u imenu „Ješua“ videli suštinu, dok je u hehalot književnosti glavno ime bilo „Metatron“). A ako su književna svedočanstva o tome malobrojna, posredna i skrivena, to treba pripisati delovanju unutrašnje cenzure u kasnijem periodu.
U ovim poslednjim rečima naći će se i pravac za rešenje teškog pitanja: kako je judeo-hrišćanska ideja iz prvih vekova nove ere stigla do spisa Hasidej Aškenaza u srednjem veku? U tu svrhu podsetimo se karaktera ezoterijskog učenja Hasidej Aškenaza uopšte, a „kruga Sefer ha-Hešek“ posebno. To učenje nije ništa drugo do razrada, tumačenje i razvoj drevnog misticizma, merkava i hehalot književnosti, koja je do nas stigla gotovo isključivo kroz prepise Hasidej Aškenaza. Sam „Sefer ha-Hešek“ je u celini tumačenje i razvoj drevne tradicije o sedamdeset imena Metatrona94, koja je bila rasprostranjena u hehalot književnosti uporedo sa tradicijama o imenima Svetoga, blagosloven da je95. Recimo, dakle, od sada: „Ješua Sar ha-Panim“ je judeo-hrišćanski pojam, koji je našao svoje mesto u mističnoj književnosti tanaitskog perioda, i odatle se dokotrljao do književnosti „kruga Sefer ha-Hešek“, a odatle do redosleda trubljenja u mahzorima za Roš Hašanu. (Str. 179)
Geršom Šolem je smatrao da se stapanje Metatrona i Isusa (u kombinaciji sa drugim motivima) odigralo u umu autora Zohara. Ali sada, u svetlu paralela iz književnosti Hasidej Aškenaza iz srednjeg veka i iz sedamnaestog veka, i u svetlu svedočanstva crkvenih otaca o verovanjima judeo-hrišćana, možemo da napravimo korak dalje i da tvrdimo da su ovaj lik i ovo stapanje Isusa i Metatrona došli do autora Zohara, kao i do drugih, iz drevne jevrejske tradicije čiji su koreni u prvim vekovima nove ere, koja je Isusa pretvorila u anđela i vrlo ga približila liku Metatrona. Kolika je ironija u tome što je ta tradicija dala Isusu i ulogu osvetnika nad narodima sveta! I u tome liči na Metatrona, kome je takva osveta među najvažnijim ulogama106. A tako i Ilija, na kojeg je rabin Natan gore ukazao ne samo rečju „raham“ nego i obrtanjem njenih slova u „romah“ (koplje)107.
Ova uloga Isusa sačuvana je u judaizmu i bez veze sa pitanjima Metatrona. Mislim na motiv Mesije sina Josifovog, koji biva ubijen u svom ratu protiv neprijatelja, a kojeg su mnogi naučnici povezali sa likom Isusa. Pa i u srednjem veku sačuvano je sećanje na to poistovećenje, u vreme kada su neznabošci sa kojima se Mesija bori hrišćanski narodi. A moj prijatelj profesor Moše Idel mi je rekao da se takvo poistovećenje nalazi u „Sefer ha-Mešivu“, i u spisima Solomona Molha koji je sebe video kao Isusa i kao Mesiju sina Josifovog, i u spisima rabina Avrahama Abulafije (mada je kod ovog poslednjeg pitanje Mesije sina Josifovog tumačeno alegorijski).
Svakako je to uloga Isusa u krugu rabina Natana i rabina Samsona, od kojih u Izrailju nikada nije bilo žešćih boraca protiv hrišćanstva, a ipak su njihovi spisi puni hrišćanskih motiva za upotrebu u njihovom ratu, kao što sam pokazao u svom pomenutom članku o Joni sinu Amatijevom. Time hrišćanski motivi u ovim spisima, i odnos njihovih autora prema hrišćanstvu, još nisu iscrpljeni. Ali ovde ću samo pomenuti kao zanimljivost da su članovi jedne jevrejsko-hrišćanske tajne sekte, koja je bila rasprostranjena među zajednicama Izrailja u Evropi krajem osamnaestog veka, pripisivali rabinu Natanu Šapiri osnivanje svoje sekte!108
I na kraju ću zabeležiti jednog sabatijanskog jevrejskog kabalistu, koji je prešao u hrišćanstvo i u svom hrišćanstvu napisao mnoge knjige u kojima nastoji da dokaže da su reči Jevreja o Metatronu zapravo upućene Isusu hrišćaninu! U tim svojim rečima on se obilno koristi materijalima koje smo izneli u ovom članku109. Dijalektički karakter teme dopušta čak i takvo izvrtanje tih istih materijala koji su potekli od judeo-hrišćana, a služili su u klasičnom judaizmu upravo kao antihrišćansko oružje. (Str. 182)
Zapanjujuće je to što Libes pominje jevrejsku tradiciju u kojoj je Isus prikazan kao božanski Anđeo koji spasava ljude iz pakla i vrši pomirenje za njihove grehe!
A možda kao svedočanstvo možemo navesti i saputnika rabina Natana Šapire, rabina Samsona iz Ostropolja72. Na jednom mestu u svojim spisima73 on pominje jednog anđela čije je ime Jehošua. Uloga ovog anđela jeste da štiti pravednike, koji silaze u Gehenu da poprave i da uzdignu tamo duše zlih. I gle, ulogu silaska u Šeol da bi se spasli zli tamo su hrišćani dodelili Isusu, i lako je pretpostaviti da je on taj koji se i ovamo dokotrljao, i naziva se njegovim imenom — Jehošua. Ova uloga Isusa bila je čuvena među Jevrejima i služila je kao jedna od redovnih tema u jevrejskoj polemičkoj književnosti (uglavnom aškenaskoj) protiv hrišćana74. A možda je i rabin Samson osetio taj identitet, i zato je zapečatio svoje reči izrazom: „I neka Bog izvrši pomirenje za mene“75. (Str. 176)
... Ilija i Enoh stoje na putu duša koje se uzdižu pravo u Rajski vrt, a Korej je sišao u Šeol da svedoči o dušama čiji put ka Rajskom vrtu prolazi kroz Gehenu. Nigde nisam našao takav mitski razvoj Korejevog silaska, ni čin svedočećeg anđela koji mu je dodeljen. Čini mi se da ovaj Korej simbolizuje Isusa, i da je on izvor mita. A ako je tako, evo ga i kao trećeg kneza lica uz Iliju i Metatrona.
Ovo poistovećenje je prihvatljivo čak i bez dokaza koji slede, budući da je Isus bio čovek „iz ovoga sveta“ koji je, prema mišljenju judeo-hrišćana iznetom gore, zaista uzašao u čin anđela poput Enoha i Ilije, i čak ima posla u Geheni — uzdizanje duša zlih, a njegov buntovni lik odgovara Korejevom. Ali to je moguće i dokazati. U tu svrhu poslužićemo se spisima rabina Samsona iz Ostropolja, prijatelja rabina Natana Šapire, jer u mnogim slučajevima spisi njih dvojice osvetljavaju jedan drugi. Prvo, ulogu koja je ovde dodeljena Koreju — ulogu anđela koji dočekuje duše što prolaze kroz Gehenu da bi tamo uzdigao duše zlih — rabin Samson dodeljuje anđelu čije je ime „Jehošua“. To smo već videli gore, i već smo pretpostavili da se misli na Isusa, jer je takva uloga bila određena za njega i prema hrišćanima, a naše reči ovde će to dopuniti i potkrepiti. Istovetnost Jehošue u spisima rabina Samsona i Koreja u spisima rabina Natana može se dokazati sa sigurnošću. U opisu puta duša koje prolaze kroz Šeol oni se oslanjaju na iste stihove i izreke Mudraca, i može se dokazati da razrađuju zajednički izvor, koji se pojavljuje u knjizi Šela rabina Isaije Horovica98.
Drugo, rabin Samson izričito poistovećuje Koreja sa Isusom, u svom komentaru na reči rabina Menahema Cijonija na početku njegovog komentara na odeljak o Koreju, koji povezuje pitanje Koreja sa „šti va-erev“ (potka i osnova — to jest, krst)99. Između ostalog, rabin Samson primećuje da je reč „ha-iš“ (čovek), koju je Mojsije rekao za Koreja (Brojevi 16:20), jednaka u gematriji reči „Ješu“. Čini mi se da rabin Menahem nije mogao izmisliti ovo pitanje, i da on nastavlja drevnu tradiciju. A možda se njeni nagoveštaji mogu naći i u drevnoj književnosti. Korej i Isus su tamo povezani, u rečima Cijonija i u komentaru rabina Samsona, i sa likom Kaina, a to pitanje se dalje razvija u knjizi Emek ha-Meleh100. I stvar podseća na učenja sekte gnostika obožavalaca Kaina na početku hrišćanstva, koji su svoje poreklo vodili od loze Kain — Korej — Isus, ili njegov protivnik Juda Iskariotski, kako o njima pripoveda Irinej101. (Str. 180-181)
Budući da je Libes ukazao na drugog jevrejskog naučnika, Mošea Idela, navodim šta je on imao da kaže o Metatronu i Ješui Sar ha-Panimu:
Metatron: Jaho'el, hu' ha-Go'el, Ben, Enoh
Prema nekim naučnicima, već je u predhrišćanskim oblicima judaizma moguće otkriti hipostatsku anđeosku silu kojoj je dato ime Boga i koja ponekad igra eshatološku ulogu. To važi utoliko što se tiče Sina Čovečjeg u nekim od ranih anđeoskih shvatanja Isusa. U ranijim jevrejskim tekstovima anđeo Metatron je shvatan kao onaj koji ima iskupiteljsku funkciju. Neka od ovih gledišta povezana su sa iskupiteljskom ulogom Božjeg vodećeg anđela, koji je posedovao božansko ime (Izlazak 23:20-21), ili sa izrazom „iskupiteljski anđeo“, ha-mal'akh ha-goel (Postanje 48:16 ili Isaija 63:9). Razumno je pretpostaviti da ove sile nisu ništa drugo do angelofanije koje predstavljaju božansku intervenciju u istoriji. Božansko ime je ono što se ponekad opisuje kao prisutno unutar ovih anđeoskih manifestacija, koje su lišene vlastitih imena. Kasnije jevrejske eshatologije pribegle su iskupiteljskoj ulozi ovih anđeoskih sila kako bi izgradile sopstvenu viziju kraja. Sa te tačke gledišta, važan aspekt srednjovekovne eshatologije — kabalističke, filozofske, i one Hasidej Aškenaza — treba bolje razumeti kao različita tumačenja drevnih mitologumena.
Po mom mišljenju, Abulafija je morao biti upoznat sa nekim od književnih formulacija ovog razvoja. On ne samo da je citirao neke od sačuvanih tekstova povezanih sa tim, već je i tvrdio da je susreo neke od tih anđeoskih sila kao deo sopstvenih mističkih iskustava. U njegovom najvećem komentaru na Vodič za zbunjene, Sitrej Tora, čitamo:71
Ono što aktualizuje naš intelekt iz njegove potencijalnosti jeste intelekt koji se u našem jeziku naziva mnogim imenima, i to je knez sveta, i Metatron, anđeo [božanskog] Lica... i njegovo ime je Šadaj, poput imena njegovog gospodara, a njegov nadimak je Metatron . . . i on je mudar, [i] govori,72 univerzalni duh, koji su filozofi nazvali Delatnim Intelektom. . . i božanski Duh, i Šehina, i verni Duh, i carstvo Nebesko73 . . . a u našem jeziku intelekt je označen [terminima] mal'akh i keruv, a na nekim mestima biće nazvan 'Elohim, kao što smo rekli u vezi sa time da je njegovo ime poput imena njegovog gospodara, i gle, mudraci su ga nazvali Enoh i rekli da je „Enoh Metatron“ ... a prvo ime od sedamdeset imena Metatrona jeste Jaho'el čija je tajna Ben . . . i njegovo ime je 'Elijahu74 i to je takođe izričito ime Jod Jod Vav,75 koje je dvostruko ime... i gle, on je takođe „Iskupitelj“ (hu ha-goel) i on je „u svemu“ (ba-kol) „tvoga srca“, (libbekha) i on je vladar sveta.76
U ovom odlomku Abulafija se oslanja na još uvek neuporedivu verziju Komentara na sedamdeset imena Metatrona, koju ovde pripisuje r. Eleazaru iz Vormsa. Ispravnost ovog pripisivanja je dovođena u pitanje,77 ali je tekst svakako napisala aškenaska figura koja je Abulafiji prethodila najmanje decenijama. Postoji nekoliko razlika između rukopisa koji su sačuvali ovaj tekst s početka trinaestog veka i njegovog citata kod Abulafije, ali ja ću analizirati verziju koja se nalazi u Sefer Sitrej Tora, gde je izričita tvrdnja autora da navodi doslovan citat, a ne parafrazu.
Abulafijina verzija aškenaskog teksta povezuje gematrijom nekoliko pojmova: Ben = 'Elijahu = Jaho'el = hu' ha-Go'el = ba-kol = libbekha = Jod Jod Vav = YHWH + YHWH = 52. Nema sumnje da je gematrija bila jednako bitna za stvaranje ove jednačine koliko i eventualni pojmovni odnosi među njenim članovima. Ono što u aškenaskoj raspravi upadljivo nedostaje jeste bilo kakav intelektualni hipostatski status Metatrona, karakterističan za Abulafijine spise. Arhanđeo je opisan u ustaljenim tradicionalnim i mitskim oblicima kasnoantičkog i ranosrednjovekovnog judaizma. Ime Jaho'el poznato je iz drevne jevrejske apokrifne književnosti, iz Apokalipse Avramove.78 Ovog anđela je zamenio Metatron, i neke od osobina prvoga prenete su na drugoga.79 Štaviše, vrlo drevna građa vezana za Jaho'ela preživela je više od milenijuma i isplivala u aškenaskoj književnosti.80 Da li je to slučaj i sa odnosom između Jaho'ela i pojma iskupitelja? Može se ponuditi samo uslovan odgovor. Nije izvesno koliko je Abulafijina verzija relevantna. Štaviše, moglo bi se tvrditi da odnosi između raznorodnih elemenata koje je aškenaski autor sastavio veštačkim sredstvom gematrije možda ne odražavaju nikakvu raniju povezanost. Ipak, vezu između tih termina treba razmotriti onako kako ju je Abulafija formulisao.81
Iako se izraz hu' ha-goel ne nalazi u aškenaskim rukopisima Sefer ha-Hešeka, čitav kontekst rečenice koju Abulafija navodi opisuje Jaho'ela kao prisutnog u nekim presudnim trenucima istorije Jevreja, kao što je Izlazak: on je bio glasnik koji je spasao Jevreje na Crvenom moru.82 Tako je Jaho'el poistovećen sa anonimnim anđelom koji je poveo narod Izrailjev u pustinju, kao što pokazuje veza između njegovog teoforičnog imena i biblijskog gledišta o prisustvu imena Božjeg unutar tog anđela.83 Pretpostavka da je Metatronovo ime poput imena njegovog gospodara zapravo odražava sličnu izjavu vezanu za Jaho'ela.84 Anđeo božanskog prisustva je, snagom prebivanja božanskog imena u njemu, iskupiteljski entitet po definiciji, a pojavu gematrije vidim više kao tehničko pitanje koje odražava logiku uloge pripisane Jaho'elu. Aškenaski tekst pretpostavlja da je Metatron, preko Jaho'ela, povezan sa idejom sinovstva, ben; snažno je povezan sa božanskim imenom, bilo u teoforičnom imenu anđela Jaho'ela, bilo zbog značaja mnogo manje jasne formule jod jod vav, ili zato što je pedeset dva dvostruka brojčana vrednost Tetragrama. Nekoliko naučnika je skrenulo pažnju na srodnosti između određenih drevnih shvatanja o Isusu i Jaho'elu.85 Eshatološki aspekt ovog sazvežđa nagoveštaja, međutim, ključan je za našu raspravu ovde. Metatron je prikazan, prema Abulafijinom citatu, koji prihvatam kao pouzdano očuvanje ranije tradicije, kao Iskupitelj.
Pojava Iskupitelja u Abulafijinom citatu jeste, verujem, deo izvorne vizije aškenaskog teksta i njegovog izvora. Ovaj zaključak je potkrepljen eshatološkom implikacijom lika Ilije, kao i mogućnošću pojavljivanja izraza yeshua sar ha-panim****, „Ješua, Knez Lica“, koji je Jehuda Libes identifikovao kao referencu na Isusa Hrista.86 Libesov predlog, izvorno zasnovan na aškenaskom tekstu koji ne sadrži izraz hu ha-goel, stoga je potkrepljen Abulafijinom verzijom. Po mom mišljenju, i Abulafijin odlomak i aškenaski odražavaju potpuniju verziju, koja je spajala oba izraza. Ako je ova pretpostavka tačna, onda je rani tekst koji Metatrona tretira kao istovetnog sa Jaho'elom, Ješuom Sar ha-Panim, Ben, Go'el, i prvosveštenikom postojao pre sačuvanih verzija, ali je prošao kroz najmanje dva oblika cenzure, koji su proizveli te dve verzije. Koliko je takav tekst rano nastao teško je izračunati. Da li ovaj tekst odražava predhrišćanski jevrejski pojam anđeoskog sina koji poseduje ili sačinjava božansko ime takođe je teško utvrditi. Ako je kasan, hrišćanska, ili jevrejsko-hrišćanska, priroda takvog hebrejskog teksta ne može se dovoditi u sumnju. (Idel, Messianic Mystics [Yale University Press, 2000] str. 85-87; naglasak moj)
Zanimljivo je da pokojni Rebe, tj. Menahem Mendel Šnerson, priznaje autentičnost reči koje pominju Isusa, budući da je bio zamoljen da odgovori da li se one odnose na njega ili na nekog drugog:
Ovo pismo je poslato g. Baruhu Litvinu.
B”H, 26. tišrija 5710.
Pozdravi i blagoslovi,
U odgovor na vaše pismo i pitanja:
Pitanje 1: U molbi koja se izgovara između različitih nizova trubljenja u šofar prema određenim verzijama [Mahzora], pominje se „Ješua, uzvišeni službenik unutrašnjosti“. Rečeno vam je da se to odnosi na „onog čoveka“.1
Odgovor: O tome je mnogo toga [objašnjenja gore navedenog] napisano. ([Videti] Minhas Elazar {Munkač, 5662}, tom I, odeljak 75, i tom II, pred kraj; Kecej ha-Mata {Klajnvarden, 5683}; Elbono Šel Tora {Berlin, 5689}, i časopis Nejros Šabos {Jerusalim, Erev Roš ha-Šana, 5706}.)
[U ovim izvorima,] zaključak je da bi odlomak trebalo da glasi „Ješaja...“ ili „Ješajahu, uzvišeni službenik unutrašnjosti“, što je jedno od imena anđela Metatrona. To ime je izabrano jer je brojčano jednako 400.2 To je pak brojčana vrednost izraza אליהו הנביא זכור לטוב (Elijahu, prorok, blaženog sećanja) i akronima קר"ק (koji se odnosi na niz šofar trubljenja: tekija, terua, tekija). Zaista, to je verzija koja je pronađena odštampana u drevnim mahzorima i tekstovima. Verovatno je da su misionari kradomice promenili to ime u Ješua. Vredi napomenuti da su Alter Rebe, Vilnjuski Gaon, i drugi jevrejski mudraci presudili da ovaj odlomak uopšte ne treba izgovarati. To je naš običaj.
Pitanje 2: Sefer ha-Maamarim [jidiš], str. 216, kaže: Što se tiče njegovih emotivnih svojstava, rav Noson se ponašao „prema [slovu] zakona Tore, ne praveći nikakve ustupke [koje bi nalagalo] svojstvo pobožnosti“.3 Takođe se kaže da „nije bio toliko zaokupljen [usavršavanjem] svojih emotivnih svojstava“. Kako je moguće pomiriti te dve izjave?4
Odgovor: Bavljenje [usavršavanjem] sopstvenih emotivnih svojstava — ljubavi, mržnje, straha, razuzdanosti, milosti, okrutnosti i sličnog — obuhvata dve dimenzije: Prva je da emocije treba da slede naloge uma. [Taj pristup se naziva] iskafia, potčinjavanje [sopstvene prirode]. Potom se emocije preobražavaju, [što se naziva] is'hapcha. Da ilustrujemo: neko ima konkurenta u svojoj [grani] poslovanja. Štaviše, [konkurent] posluje u susedstvu [u kojem se nalazi i njegov sopstveni posao]. Kada bi sebi dopustio da sledi svoje prirodne emotivne sklonosti i svoju životinjsku dušu, u njemu bi se probudila osećanja neprijateljstva prema konkurentu. Ali intelekt njegove B-žanske duše se budi i govori mu: „Sigurno veruješ da B-g upravlja svetom. Prema tome, ako je B-g odredio da ti bude dato izdržavanje, kako konkurent može da ti ga oduzme protiv B-žje volje? A ako je odozgo određeno da ćeš primiti manji prihod, misliš li da bez konkurenta nema načina da se odozgo uredi [da ti prihod bude smanjen]? Ako je tako, budući da [konkurent] ništa ne uzima od tebe, zašto bi ga mrzeo?“
Posle mnogih ovakvih unutrašnjih rasprava, čovek će osetiti da će njegova mržnja prestati da utiče na njegove postupke, a zatim na njegov govor, a zatim čak i na njegove misli. Ipak, to se nikako ne može uporediti sa preobražajem sopstvenih svojstava.
Međutim, B-žanska duša nastavlja [svoje napore], govoreći mu: „[Pisano je:]5 „ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga“ A ti si stručnjak u njegovoj grani poslovanja. [Budući da mu pomoć] ne može prouzrokovati gubitak, idi i pomozi mu nekim dobrim savetom, zajmom ili slično.“ Na kraju se mržnja preobražava u ljubav i on se tako ponaša.
Samo se druga faza (is'hapcha) može zaista nazvati bavljenjem sopstvenim emocijama i svojstvom pobožnosti_,_ iako se prema [strogom] zakonu Tore čovek može izviniti, izneti protivargument i ispuniti svoje obaveze prvim pristupom (iskafia).
Pitanje 3: Gore citirani maamar opisuje reb Avrahama, koji nije bio učenjak ali je imao daleko bolja i daleko hasidskija emotivna svojstva od reb Nosona, koji je bio učenjak, ali se nije dovoljno bavio svojim emotivnim svojstvima. [U svetlu takvih spisa,] nimalo ne čudi što se nalaze ljudi koji se protive hasidima zbog uzdizanja emotivno razvijenog, neukog čoveka iznad učenjaka Tore.
Odgovor: Takvi ljudi moraju [onda] da se protive i Talmudu (Taanis 7a) koji kaže: Učenjaku Tore koji nije čestit treba odrubiti glavu (videti Raši). Rambam presuđuje u 5. poglavlju Hilhos Deos o putevima ponašanja učenjaka Tore i piše (Hilhos Talmud Tora 4[:1]) da se, ako se čovek ne ponaša na taj način, njemu ne sme predavati Tora.
Talmud iznosi još oštrije izjave na drugom mestu (Joma 86a), a Rambam ih navodi kao halahu (Hilhos Jesodej ha-Tora 5:11), navodeći da, iako je neko učenjak Tore i pobožan Jevrejin, ako ne govori ljubazno sa ljudima i ne prima ih blagonaklono, nego se, umesto toga, neprestano ponaša sa svađom i gnevom, on skrnavi ime B-žje. [Taj greh] ne može se okajati nikakvom [kaznom] osim smrću.
A još oštrija izjava nalazi se u Talmudu (Joma 9b) gde se kaže da su se na kraju epohe Drugog Bejs ha-Mikdaša [Jevreji] bavili Torom i njenim micvama. Zašto je [Bejs ha-Mikdaš] razoren? Zato što je među njima bilo bezrazložne mržnje.
Razmislite o tome! Jevreji su proučavali Toru i držali micve. To znači da nisu pljačkali; nisu krali; nisu obmanjivali i nisu sramotili svoje bližnje; samo nisu išli dalje od slova zakona (Bava Mecija 30b) i pokazivali su svojstvo mržnje umesto ljubavi. Iz tih razloga je Bejs ha-Mikdaš razoren i Jevreji su oterani u izgnanstvo na skoro 1900 godina. Na kraju epohe Prvog Bejs ha-Mikdaša****, [Jevreji] su počinili teške grehe i gledali su na Toru sa gnušanjem, a ipak je to izgnanstvo trajalo samo 70 godina.
[Nakon ovoga,] može li biti ikakvog pitanja koliko visoko treba ceniti dobra emotivna svojstva i pobožno ponašanje!
Sa blagoslovima za svako dobro,
Rabin Menahem Šnerson
Odgovoriću na vaše ranije pismo prvom prilikom.
Fusnote
1. [Tj. Jehošua iz Nazareta.]
2. [ישעיהו je brojčano jednako 401, zbiru koji se dobija kada se Kolel (jednak jedinici) doda 400. Jedna od prihvaćenih praksi gematrije, numerologije Tore, jeste da se broj „jedan“ doda brojčanoj vrednosti reči ili izraza u znak priznanja opšte svetlosti (ha-Kolel) koja obuhvata sve komponente.]
3. [Naši rabini (videti niz maamarim pod naslovom BeŠaa ŠeHikdimu, 5672, tom II, str. 772-3, na osnovu Nide 17a i Tosafosa) tumače „svojstvo pobožnosti (Hasidus)“ kao odlazak dalje od mere zakona. Maamar kritikuje rava Nosona zato što se ponašao prema slovu zakona i nije išao dalje od te mere.]
4. [Tj. naizgled, da se ponašao prema zakonu Tore, bavio bi se usavršavanjem svojih emotivnih svojstava.]
5. [Vayikra 19:18.] („Ješua, uzvišeni službenik unutrašnjosti“; objašnjenje izjave u Sefer ha-Maamarim [jidiš], str. 216)
Ono što Šnersonove odgovore čini još zanimljivijim jeste to što on navodi Jomu 9b, koja tvrdi da je drugi Hram razoren zbog bezrazložne mržnje. On zaključuje da su Jevreji zbog toga bili u izgnanstvu preko 1900 godina.
Ipak, ono što Šnerson nije shvatio jeste da je otprilike 40 godina ranije jedini istinski Mesija Izrailja, Isus, izjavio potpuno istu stvar, naime, da će Hram i Jerusalim biti razoreni zato što su ga mrzeli bez pravednog razloga!
„Ispunite i vi mjeru otaca vaših. Zmije, porodi aspidini, kako ćete pobjeći od osude za pakao? Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada; Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije, sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj.“
„Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htjedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. Jer vam kažem: Nećete me od sada vidjeti dok ne rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.“ Matej 23:32-39
„I kada se približi, vidjevši grad zaplaka nad njim, Govoreći: Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono što je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od očiju tvojih. Jer će doći na tebe dani, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i stegnuće te sa sviju strana; I srušiće tebe i djecu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato što nisi poznao vrijeme u kojemu si pohođen.“ Luka 19:41-44
„Da nisam došao i govorio im, ne bi grijeha imali; a sad izgovora nemaju za grijeh svoj. Koji mrzi mene i Oca mojega mrzi. Da ne tvorih među njima djela koja niko drugi nije tvorio, ne bi grijeha imali: a sada su i vidjeli, i omrznuli i mene i Oca mojega. Ali da se ispuni riječ napisana u Zakonu njihovu: Omrznuše me ni za što.“ Jovan 15:22-25
„I pobuniše narod i starješine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše pred Sinedrion, Pa izvedoše lažne svjedoke koji govorahu: Ovaj čovjek ne prestaje da huli na ovo sveto mjesto i na Zakon. Jer smo ga čuli gdje govori: Ovaj Isus Nazarećanin razoriće ovo mjesto i izmijeniće običaje koje nam predade Mojsej. I pogledavši na njega svi koji sjeđahu u Sinedrionu, vidješe lice njegovo kao lice anđela.“ Dela apostolska 6:12-15
Zaista, Isus je Mesija Božji i nestvorena Reč/Sin koji je postao telo da spase svet od greha!
Biblijski navodi preuzeti su iz Legacy Standard Bible (LSB).
Dodatna literatura