Isus Navin kao slika Isusa Hrista i Crkva kao Izrailj
U ovom tekstu citiraću dela Justina Mučenika i Tertulijana u vezi sa starozavetnim proročanstvima i tipologijom koji ukazuju na Hrista. Sav naglasak je moj.
Jedna zanimljiva tipologija koju obojica koriste jeste slučaj Isusa Navina, koga ne smatraju samo slikom Isusa nego i pretkazanjem Hristovog stvarnog imena. I Justin i Tertulijan tvrde da je Isus (Navin) stvarno ime Anđela Gospodnjeg, koji nije niko drugi do Hristos u svom preljudskom postojanju. Obojica navode Izlazak 23:20-23 kako bi dokazali da je ime Isusa Navina promenjeno u stvarno ime Anđela koji ga je postavio da uvede Izrailj u obećanu zemlju.
Justin Mučenik
Svi navodi iz Justina potiču iz njegovog Dijaloga s Trifonom (Justin Mučenik).
Poglavlje 24. Hrišćansko obrezanje je daleko izvrsnije
Justin: Sada, gospodo, mi možemo pokazati kako je osmi dan imao izvestan tajanstven smisao, koji sedmi dan nije imao, i koji je Bog objavio kroz te obrede. Ali da ne bih sada izgledao kao da skrećem na druge teme, razumite šta kažem: krv onog obrezanja je zastarela, a mi se uzdamo u krv spasenja; sada postoji drugi savez, i drugi zakon je izašao sa Siona. Isus Hristos obrezuje sve koji to žele — kao što je gore rečeno — kamenim noževima; Isus Navin 5:2; Isaija 26:2-3 da bi bili pravedan narod, narod koji čuva veru, drži se istine i održava mir. Dođite onda sa mnom, svi koji se bojite Boga, koji želite da vidite dobro Jerusalima. Dođite, pođimo ka svetlosti Gospodnjoj; jer je On oslobodio svoj narod, dom Jakovljev. Dođite, svi narodi; saberimo se u Jerusalimu, koji više nije pogađan ratom zbog greha njegovog naroda. „Potražiše me koji ne pitahu za me; nađoše me koji me ne tražahu;“ Isaija 65:1-3 uzvikuje On kroz Isaiju: „rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me. Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar, Narodu koji me jednako gnjevi u oči,“ Isaija 65:1-3 (Poglavlja 10-30)
Poglavlje 75. Dokazuje se da je Isus bilo ime Boga u knjizi Izlaska
Justin: Štaviše, u knjizi Izlaska uvideli smo i to da je samo ime Boga, za koje On kaže da nije bilo otkriveno Avraamu ni Jakovu, bilo Isus, i da je tajanstveno objavljeno preko Mojsija. Tako je napisano: „Evo, ja šaljem anđela svojega pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede na mjesto koje sam ti pripravio. Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga rasrdiš, jer vam neće oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu.“ Izlazak 23:20-21 Sada razumite da se Onaj koji je uveo vaše očeve u zemlju naziva ovim imenom Isus, a najpre se zvao Ause Brojevi 13:16. (Osija). Jer ako to shvatite, isto tako ćete uvideti da je ime Onoga koji je rekao Mojsiju, „jer je moje ime u njemu.“, bilo Isus. Jer On je zaista bio nazvan i Izrailj, a i Jakovljevo ime bilo je promenjeno u to. Isaija pokazuje da se oni proroci koji su poslati da objave vesti od Boga nazivaju Njegovim anđelima i apostolima. Jer Isaija na jednom mestu kaže: „Evo mene, pošlji mene.“ Isaija 6:8 A da je prorok čije je ime bilo promenjeno, Isus [Navin], bio snažan i velik, očigledno je svima. Ako, dakle, znamo da se Bog otkrio u toliko oblika Avraamu, i Jakovu, i Mojsiju, zašto smo u nedoumici i ne verujemo da je, po volji Oca svega, bilo moguće da se On rodi kao čovek od Device, naročito nakon što imamo takva mesta u Svetom pismu iz kojih se jasno vidi da je to postao po volji Oca? (Poglavlja 69-88)
Poglavlje 90. Raširene Mojsijeve ruke unapred su označavale krst
Trifon: Povedi nas onda Svetim pismom, da bismo i mi bili ubeđeni od tebe; jer znamo da je trebalo da strada i da bude vođen kao ovca. Ali dokaži nam da li je morao biti raspet i umreti tako sramno i tako beščasno, smrću koja je u zakonu prokleta. Jer ne možemo sebe naterati čak ni da o tome pomislimo.
Justin: Znate da su ono što su proroci govorili i činili zaogrtali parabolama i praslikama, kao što ste nam priznali; tako da nije svima bilo lako da razumeju veći deo [onoga što su govorili], budući da su tim sredstvima skrivali istinu, da bi oni koji žarko žele da je otkriju i nauče to činili uz mnogo truda.
Trifonova grupa: To smo priznali.
Justin: Slušajte, dakle, šta sledi; jer je Mojsije prvi pokazao ovo prividno Hristovo prokletstvo znacima koje je činio.
Trifon: O kojim [znacima] govoriš?
Justin: Kada je narod vodio rat s Amalikom, a sin Navin (Nun), po imenu Isus (Navin), predvodio bitku, sam Mojsije se molio Bogu, raširivši obe ruke, a Or sa Aronom pridržavao ih je čitav dan, da ne bi klonule kada se umori. Jer ako bi napustio ijedan deo tog znaka, koji je bio podražavanje krsta, narod je bio potučen, kao što je zapisano u Mojsijevim spisima; ali ako bi ostao u tom obliku, Amalik je srazmerno bio poražen, i onaj ko je pobeđivao pobeđivao je krstom. Jer narod nije bio jači zato što se Mojsije tako molio, nego zato što je, dok je onaj koji je nosio ime Isus (Navin) bio na čelu bitke, on sam činio znak krsta. Jer ko od vas ne zna da molitva onoga ko je prati naricanjem i suzama, s telom ničice ili na savijenim kolenima, najviše umilostivljuje Boga? Ali na takav način nisu se molili ni on ni bilo ko drugi, dok je sedeo na kamenu. Niti je pak sam kamen označavao Hrista, kao što sam pokazao.
Poglavlje 91. Krst je bio prorečen u blagoslovima Josifa i u zmiji koja je bila podignuta
Justin: A Bog kroz Mojsija na drugi način pokazuje silu tajne krsta, kada je rekao u blagoslovu kojim je Josif bio blagosloven: „I za Josifa reče: Blagoslovena je zemlja njegova od Gospoda blagom s neba, rosom, i iz dubine ozdo, I blagom koje dolazi od sunca, i blagom koje dolazi od mjeseca, I blagom starijeh brda i blagom vječnijeh humova, I blagom na zemlji i obiljem njezinijem, i milošću onoga koji stoji u kupini. Neka to dođe na glavu Josifu i na tjeme odvojenome između braće svoje. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje;“ Ponovljeni zakoni 33:13-17 Niko ne bi mogao reći ni dokazati da rogovi jednoroga predstavljaju bilo koju drugu činjenicu ili sliku osim praslike koja prikazuje krst. Jer je jedna greda postavljena uspravno, iz koje se najviši krajnji deo uzdiže u rog, kada se druga greda pričvrsti na nju, pa se krajevi s obe strane pojavljuju kao rogovi spojeni s tim jednim rogom. A deo koji je pričvršćen u sredini, na koji se vešaju oni koji se raspinju, takođe štrči poput roga; i on takođe izgleda kao rog spojen i pričvršćen s ostalim rogovima. A izraz „rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje;“ ukazuje na ono što je sada činjenica među svim narodima. Jer neki iz svih naroda, silom ove tajne, pošto su tako gurnuti, to jest ubodeni u srca, okrenuli su se od ispraznih idola i demona da služe Bogu. Ali ista slika otkriva se i za uništenje i osudu nevernika; kao što je Amalik bio poražen a Izrailj pobednik kada je narod izašao iz Egipta, posredstvom praslike raširenih Mojsijevih ruku i imena Isus (Navin), kojim je nazvan sin Navin (Nun). A izgleda da su praslika i znak, koji je bio podignut da se suprotstavi zmijama koje su ujedale Izrailj, bili namenjeni spasenju onih koji veruju da je objavljeno kako će smrt potom doći na zmiju kroz Onoga koji će biti raspet, a spasenje onima koje je ona ujela i koji su pribegli Onome koji je poslao svog Sina u svet da bude raspet. Jer nas Duh proroštva preko Mojsija nije učio da verujemo u zmiju, budući da nam pokazuje da je od početka bila prokleta od Boga; a kod Isaije nam govori da će biti pogubljena kao neprijatelj snažnim mačem, koji je Hristos.
Poglavlje 97. Druga proročanstva o Hristovom krstu
Justin: Nije bez namere prorok Mojsije, kada su Or i Aron pridržavali njegove ruke, ostao u tom obliku do večeri. Jer je zaista Gospod ostao na drvetu gotovo do večeri, i sahranili su Ga u predvečerje; zatim je trećeg dana vaskrsao. David je to ovako objavio: „Glasom svojim vičem ka Gospodu, i čuje me sa svete gore svoje. Ja liježem, spavam i ustajem, jer me Gospod čuva.“ A Isaija isto tako pominje o Njemu način na koji će umreti, ovako: „Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,“ A da će vaskrsnuti, sam Isaija je rekao: „Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatijem,“ Isaija 53:9 I opet, drugim rečima, David u dvadeset prvom psalmu ovako govori o stradanju i o krstu u paraboli tajne: „probodoše ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju i od mene načiniše stvar za gledanje. Dijele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.“ Jer kada su Ga raspeli, zabijajući klinove, proboli su Mu ruke i noge; a oni koji su Ga raspeli razdelili su među sobom Njegove haljine, svaki bacajući kocku za ono što je želeo da dobije, i primajući prema odluci kocke. A vi tvrdite da se baš taj psalam ne odnosi na Hrista; jer ste u svemu slepi, i ne razumete da nikome u vašem narodu ko je bio nazvan Carem ili Hristom nikada nisu bile probodene ruke ili noge dok je bio živ, niti je umro na taj tajanstveni način — naime, na krstu — osim jedino ovom Isusu. (Poglavlja 89-108)
Poglavlje 111. Dva dolaska bila su označena dvama jarcima. Drugi prikazi prvog dolaska, u kojem su neznabošci oslobođeni Hristovom krvlju
Justin: A da je simbolom, još u vreme Mojsija, bilo objavljeno da će biti dva dolaska ovog Hrista, kao što sam prethodno pomenuo, [očigledno je] iz simbola jaraca prinošenih na žrtvu tokom posta. I opet, onim što su Mojsije i Isus Navin učinili, ista stvar je simbolički objavljena i unapred navještena. Jer je jedan od njih, raširivši ruke, ostao do večeri na brdu, dok su mu ruke bile pridržavane; i to otkriva prasliku ničega drugog do krsta: a drugi, čije je ime bilo promenjeno u Isus (Navin), predvodio je bitku, i Izrailj je pobedio. A to se dogodilo kod obojice tih svetih ljudi i proroka Božjih, da biste uvideli kako jedan od njih nije mogao poneti obe tajne: mislim, prasliku krsta i prasliku imena. Jer to jeste, beše i biće snaga samo Njega, čijeg se imena užasava svaka sila, budući da je veoma mučena zato što će od Njega biti uništena. Stoga naš postradali i raspeti Hristos nije bio proklet zakonom, nego je učinio očiglednim da će jedino On spasti one koji ne odstupaju od vere u Njega. A krv pashe, poškropljena po dovratnicima i nadvratniku svakog čoveka, izbavila je one koji su bili spaseni u Egiptu, kada su prvenci Egipćana bili pobijeni. Jer pasha je bio Hristos, koji je potom bio žrtvovan, kao što je i Isaija rekao: „kao jagnje na zaklanje vođen bi“ Isaija 53:7 I zapisano je da ste Ga na dan pashe uhvatili, i da ste Ga takođe tokom pashe raspeli. I kao što je krv pashe spasla one koji su bili u Egiptu, tako će i Hristova krv izbaviti od smrti one koji su poverovali. Da li bi Bog, dakle, bio prevaren da taj znak nije bio iznad vrata? Ne kažem to; nego tvrdim da je On unapred objavio buduće spasenje za ljudski rod kroz krv Hristovu. Jer je znak crvenog konca, koji su uhode, poslate u Jerihon od Isusa Navina, sina Navinovog (Nunovog), dale Rahavi bludnici, rekavši joj da ga veže za prozor kroz koji ih je spustila da pobegnu od svojih neprijatelja, takođe pokazivao simbol krvi Hristove, kojom se spasavaju oni koji su nekada bili bludnice i nepravedne osobe iz svih naroda, primajući oproštenje grehova i ne ostajući više u grehu.
Poglavlje 113. Isus Navin je bio praslika Hrista
Justin: Evo šta hoću da kažem. Isus (Navin), kao što sam sada često primetio, koji se zvao Osija, kada je bio poslat da uhodi zemlju hanansku, bio je od Mojsija nazvan Isus (Navin). Zašto je to učinio, vi niti pitate, niti ste u nedoumici oko toga, niti pomno istražujete. Stoga vam je Hristos promakao; i mada čitate, ne razumete; pa čak i sada, mada čujete da je Isus naš Hristos, ne uzimate u obzir da Mu to ime nije dato bez svrhe ni slučajno. Ali vodite bogoslovsku raspravu o tome zašto je jedno 'α ' dodato prvom imenu Avraamovom; a o tome zašto je jedno 'ρ ' dodato Sarinom imenu, upuštate se u slične visokoparne prepirke. Ali zašto isto tako ne istražite razlog zbog kojeg je ime Osije, sina Navinovog (Nunovog), koje mu je dao njegov otac, promenjeno u Isus (Navin)? Ali pošto mu nije samo ime bilo promenjeno, nego je i postavljen za naslednika Mojsiju, budući jedini od svojih savremenika koji je izašao iz Egipta, on je uveo preživeli narod u Svetu zemlju; i kao što je on, a ne Mojsije, uveo narod u Svetu zemlju, i kao što ju je kockom razdelio onima koji su ušli s njim, tako će i Isus Hristos ponovo vratiti rasejanje naroda i razdeliti dobru zemlju svakome, premda ne na isti način. Jer im je prvi dao privremeno nasledstvo, budući da nije bio ni Hristos koji je Bog, ni Sin Božji; a drugi će nam, posle svetog vaskrsenja, dati večno posedovanje. Prvi je, nakon što je bio nazvan Isus (Navin) i nakon što je primio snagu od Njegovog Duha, zaustavio sunce. Jer sam dokazao da je Isus bio taj koji se javljao i razgovarao s Mojsijem, i s Avraamom, i sa svim ostalim patrijarsima bez izuzetka, služeći volji Očevoj; koji je takođe, kažem, došao da se rodi kao čovek od Device Marije, i živi doveka. Jer je drugi Onaj po kome i kroz koga će Otac obnoviti i nebo i zemlju; ovo je Onaj koji će zasijati večnom svetlošću u Jerusalimu; ovo je onaj koji je car Salima po redu Melhisedekovom, i večni Sveštenik Svevišnjeg. Za prvog se kaže da je obrezao narod po drugi put kamenim noževima (što je bilo znak ovog obrezanja kojim je sam Isus Hristos nas obrezao od idola načinjenih od kamena i od drugih materijala), i da je sabrao one koji su bili obrezani od neobrezanja, to jest od zablude sveta, na svakom mestu kamenim noževima, naime rečima Gospoda našeg Isusa. Jer sam pokazao da je Hristos od proroka u parabolama bio proglašen Kamenom i Stenom. Prema tome, kamene noževe ćemo shvatiti kao Njegove reči, kojima su mnogi koji su bili u zabludi obrezani od neobrezanja obrezanjem srca, kojim je Bog preko Isusa zapovedio da od tog vremena budu obrezani oni koji su svoje obrezanje izvodili od Avraama, govoreći da će Isus (Navin) po drugi put kamenim noževima obrezati one koji su ušli u tu svetu zemlju.
Poglavlje 114. Neka pravila za razlučivanje onoga što se govori o Hristu. Obrezanje Jevreja veoma se razlikuje od onoga koje primaju hrišćani
Justin: Jer je Sveti Duh ponekad činio da se nešto, što je bilo praslika budućnosti, jasno izvrši; ponekad je izgovarao reči o onome što je trebalo da se dogodi, kao da se tada događalo ili se već dogodilo. I ako oni koji čitaju ne uoče ovu veštinu, neće moći da prate reči proroka kako bi trebalo. Radi primera, ponoviću neke proročke odlomke, da biste razumeli šta kažem. Kada govori kroz Isaiju: „kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže“ Isaija 53:7 On govori kao da se stradanje već dogodilo. A kada opet kaže: „Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,“ Isaija 65:2 i kada kaže: „Ko vjerova propovijedanju našemu“ Isaija 53:1 — reči su izgovorene kao da objavljuju događaje koji su se već zbili. Jer sam pokazao da se Hristos često u paraboli naziva Kamenom, a u prenesenom govoru Jakovom i Izrailjem. I opet, kada kaže: „Kad pogledam nebesa tvoja, djelo prsta tvojih“ ako ne razumem Njegov način upotrebe reči, neću razumeti razborito, nego baš onako kako vaši učitelji pretpostavljaju, uobražavajući da Otac svega, nerođeni Bog, ima ruke i noge, i prste, i dušu, poput složenog bića; i oni zbog toga uče da se sam Otac javio Avraamu i Jakovu. Blaženi smo, dakle, mi koji smo po drugi put obrezani kamenim noževima. Jer se vaše prvo obrezanje vršilo i vrši gvozdenim oruđima, jer ostajete tvrda srca; a naše obrezanje, koje je drugo, budući ustanovljeno posle vašeg, obrezuje nas od idolopoklonstva i od apsolutno svake vrste zloće oštrim kamenjem, to jest rečima koje su [propovedali] apostoli kamena ugaonog, istesanog bez ruku. I naša srca su tako obrezana od zla, tako da smo srećni da umremo za ime dobre Stene, koja čini da živa voda provri za srca onih koji su kroz Njega zavoleli Oca svega, i koja daje onima koji su voljni da piju od vode života. Ali me ne shvatate kada govorim ove stvari; jer niste razumeli šta je prorečeno da će Hristos učiniti, i ne verujete nama koji vam skrećemo pažnju na ono što je napisano. Jer Jeremija ovako vapi: „Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.“ Jeremija 2:13
Poglavlje 115. Proročanstvo o hrišćanima kod Zaharije. Zlonameran način na koji Jevreji raspravljaju
Justin: Ali trebalo bi da verujete Zahariji kada u paraboli pokazuje tajnu Hristovu i objavljuje je nejasno. Sledeće su njegove reči: „Pjevaj i veseli se, kćeri Sionska, jer evo ja idem i nastavaću usred tebe, govori Gospod. I mnogi će se narodi prilijepiti ka Gospodu u taj dan, i biće mi narod, i ja ću nastavati usred tebe, i poznaćeš da me je poslao k tebi Gospod nad vojskama. I Gospod će naslijediti Judu, svoj dio, u zemlji svetoj, i opet će izabrati Jerusalim. Neka muči svako tijelo pred Gospodom, jer usta iz svetoga stana svojega.“ „Poslije mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče Sotoni: Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja?“ Zaharija 2:10-13, Zaharija 3:1-2
Dok je Trifon hteo da odgovori i da mi protivreči, rekoh:
Sačekaj i čuj najpre šta govorim: jer ne nameravam da dam objašnjenje koje pretpostavljaš, kao da nije bilo sveštenika po imenu Isus (Jošua) u zemlji Vavilonu, gde je tvoj narod bio u zarobljeništvu. Ali čak i da jesam, pokazao sam da, ako je i bilo sveštenika po imenu Isus (Jošua) u tvom narodu, prorok ga ipak nije video u svom otkrivenju, kao što nije video ni đavola ni anđela Gospodnjeg telesnim vidom, u budnom stanju, nego u zanosu, u vreme kada mu je otkrivenje bilo dato. Ali sada kažem, da, kao što je [Sveto pismo] reklo da je Sin Navin (Nunov) po imenu Isus (Jošua) činio silna dela i podvige koji su unapred objavljivali ono što će izvršiti naš Gospod; tako sada prelazim na to da pokažem da je otkrivenje dato među tvojim narodom u Vavilonu u dane Isusa (Jošue) sveštenika, bilo najava onoga što će ostvariti naš Sveštenik, koji je Bog, i Hristos, Sin Boga, Oca svih.
Zaista sam se čudio zašto ste maločas ćutali dok sam govorio i zašto me niste prekinuli kada sam rekao da je sin Navin (Nunov) bio jedini od savremenika koji su izašli iz Egipta a koji je ušao u Svetu zemlju zajedno sa ljudima opisanim kao mlađi od tog naraštaja. Jer se rojite i sletate na rane kao muve. Jer ako neko izgovori i deset hiljada reči dobro, ako se nađe jedna mala reč koja vam se ne dopada, jer nije dovoljno razumljiva ili tačna, ne marite za mnoge dobre reči, nego se hvatate za tu malu reč i veoma ste revnosni da je predstavite kao nešto bezbožno i krivo; da biste, kada vam istim tim sudom bude sudio Bog, imali mnogo teži račun da položite za svoje velike drskosti, bilo za zla dela, bilo za rđava tumačenja do kojih dolazite izvrćući istinu. Jer kojim sudom sudite, pravedno je da vam se i sudi.
Poglavlje 123. Smešna tumačenja Jevreja. Hrišćani su pravi Izrailj
Justin: Budući, dakle, da se sva ova poslednja proročanstva odnose na Hrista i na narode, treba da verujete da se i ona ranija na isti način odnose na Njega i na njih. Jer prozelitima nije potreban savez, ako, budući da je jedan te isti zakon nametnut svima koji su obrezani, Sveto pismo o njima ovako govori: „prilijepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevu.“ Isaija 14:1 i zato što prozelit, koji je obrezan da bi imao pristup narodu, postaje kao jedan od njih, dok smo mi, koji smo udostojeni da se nazovemo narodom, ipak neznabošci, jer nismo obrezani. Osim toga, smešno je da zamišljate da će se oči prozelita otvoriti, a vaše neće, i da se vi shvatate kao slepi i gluvi dok su oni prosvetljeni. A biće za vas još smešnije ako kažete da je zakon dat narodima, a vi ga niste poznavali. Jer biste inače strahovali od Božjeg gneva i ne biste bili bezakoni, zalutali sinovi; veoma se plašeći da čujete kako Bog uvek govori: „sinovi u kojima nema vjere.“ „Ko je slijep osim sluge mojega? I ko je gluh kao poslanik moj kojega šaljem? Ko je slijep kao savršeni? Ko je slijep kao sluga Gospodnji? Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne čuješ.“ Je li Božja pohvala o vama časna? I je li Božje svedočanstvo dolično za Njegove sluge? Ne stidite se, iako ove reči često slušate. Ne drhtite pred Božjim pretnjama, jer ste narod bezuman i tvrda srca. „Zato ću, evo, još raditi čudesno s tijem narodom, čudesno i divno,“ govori Gospod; „i mudrost mudrijeh njegovijeh poginuće i razuma razumnijeh nestaće.“ Isaija 29:14 I to zasluženo: jer niste ni mudri ni razboriti, nego lukavi i bezobzirni; mudri samo da činite zlo, a potpuno nesposobni da spoznate skriveni savet Božji, ili verni savez Gospodnji, ili da pronađete večne staze. „Evo idu dani, govori Gospod, kad ću zasijati dom Izrailjev i dom Judin sjemenom čovječijim i sjemenom od stoke.“ Jeremija 31:27 A preko Isaije ovako govori o drugom Izrailju: „U to će vrijeme Izrailj biti treći s Misircima i Asircima, i biće blagoslov posred zemlje. Jer će ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreći: Da je blagosloven moj narod Misirski i Asirski, djelo ruku mojih, i našljedstvo moje Izrailj.“ Pošto, dakle, Bog blagosilja ovaj narod i naziva ga Izrailjem i objavljuje da je on Njegovo nasledstvo, kako to da se ne kajete zbog obmane koju sprovodite nad samima sobom, kao da ste vi jedini Izrailj, i zbog proklinjanja naroda koji je Bog blagoslovio? Jer kada govori Jerusalimu i njegovoj okolini, ovako dodaje: „I dovešću k vama ljude, narod svoj Izrailja, i naslijediće vas, i bićete im našljedstvo, i nećete ih više zatirati.“ Jezekilj 36:12
Trifon: Šta onda? Zar ste vi Izrailj? I govori li On takve stvari o vama?
Justin: Da, zaista, nismo ušli u dugu raspravu o ovim temama, mogao bih posumnjati postavljaš li ovo pitanje iz neznanja; ali pošto smo stvar priveli kraju dokazivanjem i uz tvoju saglasnost, ne verujem da si neupućen u ono što sam upravo rekao, niti da ponovo želiš puko prepiranje, nego da me podstičeš da isti dokaz izložim ovim ljudima.
I, povinujući se saglasnosti izraženoj u njegovim očima, nastavih:
Justin: Opet u Isaiji, ako imate uši da čujete, Bog, govoreći o Hristu u priči, naziva Ga Jakovom i Izrailjem. Ovako govori: „Evo Sluge mojega, kojega podupirem, Izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće. Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas njegov po ulicama. Trske stučene neće prelomiti, i svještila koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini. Neće mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku njegovu.“ Isaija 42:1-4 Kao što se, dakle, od jednog čoveka Jakova, koji je prozvan Izrailjem, sav vaš narod nazvao Jakovom i Izrailjem; tako se i mi, od Hrista, koji nas je rodio Bogu, kao Jakov, i Izrailj, i Juda, i Josif, i David, nazivamo i jesmo istinski sinovi Božji i držimo zapovesti Hristove.
Poglavlje 124. Hrišćani su sinovi Božji
A kada videh da su uznemireni zato što sam rekao da smo mi sinovi Božji, preduhitrih njihovo pitanje:
Justin: Čujte, gospodo, kako Sveti Duh govori o ovom narodu, kazujući da su svi sinovi Svevišnjega; i kako će sam ovaj Hristos biti prisutan u njihovom saboru, sudeći svim ljudima. Reči je izgovorio David i, prema vašoj verziji, glase ovako: „Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud: „Dokle ćete suditi nepravo, i bezbožnicima gledati ko je ko? Sudite ubogome i siroti, onoga koga gone i ništega pravdajte. Izbavljajte ubogoga i ništega, iz ruke bezbožničke otimajte. Ne poznaše, niti razumješe, hode po tami; zadrmaše se zemlji svi temelji. Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjega svi. Ali ćete kao ljudi pomrijeti, i kao svaki knez pašćete.“ Ustani, Bože, sudi zemlji; jer su tvoji po našljedstvu svi narodi.“ Ali u prevodu Sedamdesetorice piše: „Ali ćete kao ljudi pomrijeti, i kao svaki knez pašćete.“ da bi se pokazala neposlušnost ljudi — mislim na Adama i Evu — i pad jednog od knezova, to jest onoga koji je nazvan zmijom, koji je pao velikim padom, jer je prevario Evu. Ali pošto moje izlaganje nema nameru da se dotakne ove tačke, nego da vam dokaže da Sveti Duh prekoreva ljude zato što su načinjeni slični Bogu, slobodni od stradanja i smrti, pod uslovom da drže Njegove zapovesti, i što su smatrani dostojnima imena Njegovih sinova, a ipak oni, postajući slični Adamu i Evi, sami sebi pribavljaju smrt; neka se tumačenje Psalma drži onako kako želite, ipak se time pokazuje da su svi ljudi smatrani dostojnima da postanu bogovi i da imaju moć da postanu sinovi Svevišnjega; i da će svaki za sebe biti suđen i osuđen kao Adam i Eva. Sada sam opširno dokazao da se Hristos naziva Bogom. (Poglavlja 109-124)
Tertulijan
Sledeći odlomci uzeti su iz dela Odgovor Jevrejima.
Ali ako se Hristos, kažu oni, za koga se veruje da dolazi, ne zove Isus_, zašto se onaj koji je došao zove_ Isus Hristos? Pa, oba imena se sastaju u Hristu Božjem, u kome se takođe nalazi naziv Isus. Naučite uobičajenu prirodu svoje zablude. Prilikom postavljanja naslednika Mojsiju, Osija sin Nunov svakako je preveden sa svog prvobitnog imena i počinje da se zove Isus. Svakako, kažete. Ovo najpre tvrdimo da je bilo praslika budućnosti. Jer, budući da je Isus Hristos trebalo da uvede drugi narod (koji se sastoji od nas neznabožaca, koji smo ranije čamili napušteni u svetu) u zemlju obećanja, u kojoj teče mleko i med (to jest, u posed večnog života, od koga ništa nije slađe); a to je moralo da se dogodi ne kroz Mojsija (to jest, ne kroz disciplinu Zakona), nego kroz Isusa Navina (to jest, kroz milost novog zakona), nakon našeg obrezanja kamenim nožem (to jest, Hristovim propisima, jer je Hristos na mnogo načina i praslika prorečen kao stena); stoga je čovek koji je bio pripreman da posluži kao slika ove tajne bio ustoličen pod praslikom Gospodnjeg imena, tako da je čak i nazvan Isus. Jer Onaj koji je oduvek govorio Mojsiju bio je sam Sin Božji; koji je, takođe, uvek bio viđen****. Brojevi 12:5-8 Jer Boga Oca niko nikada nije video i ostao živ. I shodno tome se slaže da je sam Sin Božji govorio Mojsiju i rekao narodu, „Evo, ja šaljem anđela svojega pred tobom“— to jest, narodovo — „da te čuva na putu, i da te odvede na mjesto koje sam ti pripravio. Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga rasrdiš, jer vam neće oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu.“ Izlazak 23:20-21 Jer je Isus Navin trebalo da uvede narod u zemlju obećanja, a ne Mojsije. A nazvao ga je anđelom, zbog veličine silnih dela koja je trebalo da izvrši (koja silna dela je Isus Navin, sin Nunov i učinio, i vi sami čitate), i zbog njegove službe proroka koji objavljuje (naime) božansku volju; kao što uostalom i Duh, govoreći u ličnosti Oca, naziva preteču Hristovog, Jovana, budućim anđelom, preko proroka: „Evo, ja ću poslati anđela svojega,“****— to jest, Hristovo — „koji će pripraviti put preda mnom,“****. Niti je Svetom Duhu nova praksa da naziva anđelima one koje je Bog postavio za sluge Svoje sile. Jer se isti Jovan naziva ne samo anđelom Hristovim, nego i svetiljkom koja svetli pred Hristom: jer David proriče: „Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu, postaviću vidjelo pomazaniku svojemu.“; a njega je i sam Hristos, došavši da ispuni proroke, tako nazvao Jevrejima. On beše, kaže, svetiljka koja gori i svetli; kao onaj koji nije samo pripremio Njegove puteve u pustinji, nego je i, pokazujući Jagnje Božje, prosvetlio umove ljudi svojim propovedanjem, tako da su razumeli da je On ono Jagnje koje je Mojsije običavao da objavljuje kao određeno da strada. Tako je, takođe, (sin Nunov nazvan) Isus, zbog buduće tajne njegovog imena: jer je to ime (Onaj koji je govorio sa Mojsijem) potvrdio kao Svoje, pošto mu ga je i sam dao, jer mu je zapovedio da se odsad zove ne anđeo niti Osija, nego Isus. Tako je, dakle, svako ime primereno Hristu Božjem — da se naziva i Isusom (kao i Hristom). (Poglavlje 9. O proročanstvima o rođenju i delima Hrista.)
Ali, da sada dođemo do Mojsija, zašto se, pitam se, upravo u vreme kada se Isus Navin borio protiv Amalika, molio sedeći raširenih ruku, kada je, u tako kritičnim okolnostima, svakako pre trebalo da svoju molitvu preporuči savijenim kolenima, rukama koje udaraju u grudi i licem palim na zemlju; osim ako nije bilo to što je tamo, gde je ime Gospoda Isusa bilo predmet govora — budući da je On bio određen da jednog dana sam izađe na megdan protiv đavola — bila potrebna i praslika krsta, (ta praslika) kroz koju je Isus trebalo da izvojuje pobedu? Zašto je, opet, isti Mojsije, nakon zabrane bilo kakvog „kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje“, Izlazak 20:4 postavio bakarnu zmiju, stavljenu na drvo, u visećem položaju, kao prizor isceljenja za Izrailj, u vreme kada su, posle svog idolopoklonstva, stradali od zmija, osim što je u ovom slučaju izlagao Gospodnji krst na kome je zmija đavo bio izložen ruglu, i, za svakoga koga su takve zmije ujele — to jest, njegovi anđeli — kada bi se usredsređeno okrenuo od grešnosti grehova ka svetim tajnama Hristovog krsta, bivalo je izvršeno spasenje? Jer onaj ko je tada gledao u taj (krst) bio je oslobođen od ujeda zmija.
Hajde sada, ako ste u reči proroka u Psalmima pročitali: Bog je zacario sa drveta, čekam da čujem šta pod tim razumete; iz bojazni da biste možda pomislili da se označava neki car-drvodelja, a ne Hristos, koji caruje od onog vremena kada je pobedio smrt koja je usledila iz Njegovog stradanja na drvetu.
Slično, opet, Isaija kaže: „Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade“. Kakva je to novina, osim ako ne govori o Sinu Božjem? — i rodio nam se onaj čije je načelo vladavine stavljeno na Njegovo rame. Koji car na svetu nosi znamenje svoje moći na svom ramenu, a ne nosi ni dijademu na glavi, ni skiptar u ruci, ni neki znak osobenog odela? Ali novi Car vekova, Hristos Isus, jedini je podigao na Svoje rame svoju sopstvenu novu slavu, i moć, i uzvišenost — naime, krst; da bi, prema ranijem proročanstvu, Gospod otada carovao sa drveta. Jer na ovo drvo takođe Bog ukazuje, preko Jeremije, da ćete reći: „Oborimo drvo s rodom njegovijem, i istrijebimo ga iz zemlje živijeh da mu se ime ne spominje više“. Naravno, na Njegovo telo je stavljeno to drvo; jer je tako Hristos otkrio, nazivajući Svoje telo hlebom, čije je telo prorok u davnim danima objavio pod izrazom hleb. Ako i dalje tražite proročanstva o Gospodnjem krstu, dvadeset prvi Psalam će vas najzad moći zadovoljiti, sadržeći, kao što sadrži, celo stradanje Hrista; pevajući, kao što čini, još u tako rano vreme, o Svojoj sopstvenoj slavi. Psalam 22 „probodoše“, kaže On, „ruke moje i noge moje“ — što je osobena strahota krsta; i opet kada priziva pomoć Oca: „Sačuvaj me“, kaže On, „od usta lavovijeh“ — naravno, smrti — „od rogova bivolovih“ Psalam 22:21 — naime, od krajeva krsta, kao što smo gore pokazali; koji krst nije pretrpeo ni sam David, niti iko od careva jevrejskih: da ne biste pomislili da se ovde proriče stradanje nekog drugog pojedinca, a ne Onoga koji je jedini bio tako upadljivo raspet od strane Naroda. (Poglavlje 10. O stradanju Hrista i njegovim starozavetnim proročanstvima i praslikama.)