Isus Hristos: Izraelov Ani Waho koji spasava
U ovom članku izneću dodatne dokaze za to da se Hrist poistovećuje sa Bogom Izrailjevim.
Jevanđelja beleže kako Isus jaše na magarećem mladunčetu dok se upućuje ka Hramu, i to izričito radi ispunjenja proroštva [S]tarog [z]aveta:
„I kada se približiše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika, Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odriješite je i dovedite mi. I ako vam ko reče što, kažite da oni trebaju Gospodu; i odmah će ih poslati. A ovo je sve bilo da se ispuni što je kazano preko proroka koji govori: Kažite kćeri Sionovoj: Evo Car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarici, i magaretu, mladunčetu tovarne životinje, A učenici otidoše i učiniše kako im zapovjedi Isus. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i usjede na njih. A narod veoma mnogi prostiraše haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od drveća i prostirahu po putu.“ Matej 21:1-8
Evo konkretnog proroštva koje je Hrist ispunio:
„Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu. Jer ću istrijebiti iz Jefrema kola i iz Jerusalima konje; i istrijebiće se luk ubojiti; i on će kazivati mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora i od rijeke do krajeva zemaljskih. A ti, za krv zavjeta tvojega pustih sužnje tvoje iz jame, gdje nema vode.“ Zaharija 9:9-11
Izraelov Car dolazi da vlada nad celom zemljom dok oslobađa sužnje iz jame smrti, i to zbog saveza koji je Bog sklopio, saveza koji je bio ustanovljen krvlju što je očigledno prolivena radi pomirenja za grehe (upor. Levitska 17:11).
Na drugom mestu kod Zaharije, taj Car koji na magarcu ulazi u Jerusalim zapravo je JHVH, Bog Svemogući!
„Evo, ide dan Gospodnji, i plijen će se tvoj razdijeliti usred tebe. Jer ću skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad će se uzeti, i kuće oplijeniti i žene osramotiti, i polovina će grada otići u ropstvo, a ostali narod neće se istrijebiti iz grada. Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj. I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se Maslinska raspasti po srijedi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sjever a polovina na jug. I bježaćete u prodol gorsku, jer će prodol gorska dopirati do Asala, i bježaćete kao što bježaste od trusa u vrijeme Ozije, cara Judina; i doći će Gospod Bog moj, i svi će Sveti biti s tobom. I u taj dan neće biti vidjelo svijetlo i mračno; Nego će biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svjetlost. I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom moru, a pola k zapadnom moru, i biće i ljeti i zimi. I Gospod će biti Car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno. I sva će se zemlja pretvoriti u ravnicu od Gavaje do Rimona s juga Jerusalimu, koji će se podignuti i naseliti na svom mjestu od vrata Venijaminovijeh do mjesta gdje su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Ananeilove do tijeska careva. I oni će nastavati u njemu, i neće više biti prokletstva, i Jerusalim će stajati bez straha. A ovo će biti zlo kojim će Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: tijelo će svakom posahnuti dok još stoji na nogu, i oči će svakom posahnuti u rupama svojim, i jezik će svakom posahnuti u ustima. I u to će vrijeme biti velika smetnja među njima od Gospoda, i hvataće jedan drugoga za ruku, i ruka će se jednoga podignuti na ruku drugoga. A i Juda će vojevati na Jerusalim, i blago svijeh naroda unaokolo sabraće se, zlato i srebro i odijelo vrlo mnogo. I zlo kao to zlo snaći će konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja bude u tom okolu. I ko god ostane od svijeh naroda koji dođu na Jerusalim, svak će dolaziti od godine do godine da se pokloni Caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik sjenica. I ako koji od plemena zemaljskih ne bi došli u Jerusalim da se poklone Caru Gospodu nad vojskama, na njih neće biti dažda;“ Zaharija 14:1-5, 9, 16-17
Zapazite da prorok dalje predskazuje vreme kada će JHVH svojim stopalima fizički rascepiti Maslinsku goru, prepolovivši je, dok bude silazio sa svojim svetima da otpočne vladavinu nad celom zemljom iz Jerusalima.
Začuđujuće je što Isus nije samo ustanovio savez potvrđen svojom krvlju, prolivenom za oproštenje greha,
„I kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova.“ Matej 26:26-28
nego se za njega takođe kaže da je Onaj koji će pri svom drugom dolasku sići na Maslinsku goru sa svojim svetima!
„I ovo rekavši, dok oni gledahu, podiže se, i uze ga oblak ispred očiju njihovih. I dok netremice gledahu za njim kako ide na nebo, gle, dva čovjeka u haljinama bijelim stadoše pored njih, I oni rekoše: Ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas vaznese na nebo, tako će isto doći kao što ga vidjeste da odlazi na nebo. Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.“ Dela apostolska 1:9-12
„Da bi se utvrdila srca vaša neporočna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim.“ 1. Solunjanima 3:13
Sve ovo pokazuje da Hrist nije niko drugi do baš onaj Bog za koga je Zaharija prorekao da će fizički sići na Maslinsku goru kako bi otpočeo vladavinu nad svetom iz Jerusalima!
Ovo dodatno potvrđuje ono što su mnoštva i deca uzvikivala kada su videli Isusa kako ulazi u Jerusalim na magarećem mladunčetu:
„A narod, koji iđaše pred njim i za njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini! I kad on uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše: Ovo je Isus, prorok iz Nazareta Galilejskoga. I uđe Isus u hram Božiji, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po hramu, i ispremeta stolove onih što mijenjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. I reče im: Napisano je: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu razbojničku. I pristupiše mu hromi i slijepi u hramu, i iscijeli ih. A kad vidješe prvosveštenici i književnici čudesa koja učini, i djecu gdje viču u hramu i govore: Osana Sinu Davidovu, rasrdiše se. I rekoše mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus im reče: Da! Zar niste nikada čitali: Iz usta djece i odojčadi načinio si sebi hvalu?“ Matej 21:9-11, 14-16
Primetite da mališani na Isusa primenjuju izraz Osana hvaleći ga, što je razgnevilo njegove verske neprijatelje. Taj izraz potiče neposredno iz sledećeg Psalma, gde se primenjuje na samog JHVH Boga!
„O Gospode, pomozi, o Gospode, daj da bude u napredak! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjega. Gospod je Bog krjepak, i on nas obasja; žrtvu prazničnu, vezanu vrvcama, vodite k rogovima žrtveniku. Ti si Bog moj, tebe hvalim, Bože moj, tebe uzvisujem. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je milost njegova dovijeka.“ Psalam 118:25-29, Names of God Bible (NOG)
Sada možemo razumeti zašto su Isusovi verski protivnici bili besni zbog hvale koju su izricala deca. Budući da nisu smatrali da je Hrist Bog u telu, nisu mogli a da to ne vide kao bogohuljenje.
Isus je zatim citirao sledeći Psalam da bi opravdao decu koja su ga slavila:
„Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa. U ustima male djece i koja sisaju činiš sebi hvalu nasuprot neprijateljima svojim, da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik.“ Psalam 8:1-2, New English Translation (NET)
Zapanjujuće je što Psalam koji je Hrist naveo govori o tome kako JHVH osposobljava decu da ga uzvisuju kako bi ućutkao svoje neprijatelje.
A Isus ga je ipak primenio na sopstvenu situaciju, i to izričito zato da bi posramio svoje protivnike jer nisu shvatili ko je on zaista, iako su mališani — za koje se pretpostavljalo da su manje pametni od njih — znali da Ličnost pred njima nije niko drugi do onaj Bog za koga psalmista kaže da ga hvale odojčad i deca na sisi!
Drugim rečima, Hrist je tvrdio da je JHVH Bog Svemogući u telu, koga mališani ne mogu a da ne obožavaju!
Evo gde postaje još neverovatnije!
U vreme Isusove zemaljske službe, Jevreji su tokom Praznika senica, koji je trajao osam dana, recitovali Psalam 118:25. Sedmog dana praznika održavao se obred zahvatanja vode, kada bi Jevreji zahvatali vodu iz Siloamske banje, a zatim u povorci išli do žrtvenika da ga obiđu. Tokom prvih šest dana Jevreji bi žrtvenik obišli jedanput, ali sedmog dana činili su to sedam puta. Svakoga dana, dok su obilazili žrtvenik, govorili bi: „Ani Waho! Spasi nas, molimo te! Ani Waho! Spasi nas, molimo te.“
Izraz Ani Waho upotrebljavan je umesto reči anna JHVH iz Psalma 118:25, te je time imao funkciju sinonima ili zamene za sveto savezno ime Božje.
Evo šta Talmud kaže o ovom pitanju:
מַתְנִי׳ מִצְוַת עֲרָבָה כֵּיצַד? מָקוֹם הָיָה לְמַטָּה מִירוּשָׁלַיִם וְנִקְרָא ״מוֹצָא״, יוֹרְדִין לְשָׁם וּמְלַקְּטִין מִשָּׁם מוּרְבִּיּוֹת שֶׁל עֲרָבָה, וּבָאִין וְזוֹקְפִין אוֹתָן בְּצִדֵּי הַמִּזְבֵּחַ, וְרָאשֵׁיהֶן כְּפוּפִין עַל גַּבֵּי הַמִּזְבֵּחַ. תָּקְעוּ וְהֵרִיעוּ וְתָקְעוּ. בְּכׇל יוֹם מַקִּיפִין אֶת הַמִּזְבֵּחַ פַּעַם אַחַת וְאוֹמְרִים: ״אָנָּא ה׳ הוֹשִׁיעָה נָּא, אָנָּא ה׳ הַצְלִיחָה נָּא״. רַבִּי יְהוּדָה אוֹמֵר: ״אֲנִי וָהוּ הוֹשִׁיעָה נָא״. וְאוֹתוֹ הַיּוֹם מַקִּיפִין אֶת הַמִּזְבֵּחַ שֶׁבַע פְּעָמִים. בִּשְׁעַת פְּטִירָתָן מָה הֵן אוֹמְרִים: ״יוֹפִי לְךָ מִזְבֵּחַ, יוֹפִי לְךָ מִזְבֵּחַ!״ רַבִּי אֶלְעָזָר אוֹמֵר: ״לְיָהּ וּלְךָ מִזְבֵּחַ, לְיָהּ וּלְךָ מִזְבֵּחַ״.
MIŠNA: Kako se ispunjava micva o vrbovoj grančici? Postojalo je mesto ispod Jerusalima, i zvalo se Moca. Oni bi **silazili tamo i sakupljali vrbove grančice [murbijot] odande. A onda bi došli i uspravili ih sa strana žrtvenika, a vrhovi grančica bili bi nagnuti preko vrha žrtvenika. Zatim bi oglasili tekiju****, jednostavan neprekinut zvuk trube, oglasili teruu****, isprekidan zvuk i/ili niz kratkih staccato zvukova, i oglasili još jednu tekiju****. Svakoga dana bi obišli žrtvenik jedanput i rekli: „Gospode, molimo te, spasi nas. Gospode, molimo te, daj nam uspeha“ (Psalmi 118:25). Rabin Jehuda kaže da bi govorili: ANI VAHO****, molimo te, spasi nas. A toga dana, sedmoga dana Sukota, oni bi obišli žrtvenik sedam puta. U času svoga odlaska na kraju Praznika, šta bi govorili? To je lepo za tebe, žrtveniče; to je lepo za tebe, žrtveniče. Rabin Elazar je rekao da bi govorili: Gospodu i tebi, žrtveniče; Gospodu i tebi, žrtveniče. (Vavilonski Talmud, Suka, The William Davidson Edition, poglavlje 4, 45a; štampana isticanja su moja)
Evo još jednog prevoda navedenog predanja:
Talmud – Mas. Sukkah 45a
„Da li ih onda treba sušiti?1 Reci radije: Na tremu“.2 Rehaba, pozivajući se na R.3 Jehudu, izjavio je: Hramska gora imala je dvostruku kolonadu, jedna kolonada bila je unutar druge.4
MIŠNA. KAKO SE [IZVRŠAVALA] ZAPOVEST O VRBOVOJ GRANČICI? POSTOJALO JE MESTO ISPOD JERUSALIMA ZVANO MOCA.5 SILAZILI BI TAMO I SAKUPLJALI ODANDE MLADE VRBOVE GRANČICE, PA BI ZATIM DOLAZILI I POSTAVLJALI IH SA STRANA ŽRTVENIKA TAKO DA SU IM SE VRHOVI SAVIJALI PREKO ŽRTVENIKA. ZATIM BI OGLASILI6 TEKI’U [DUGAČAK ZVUK], TERU’U [TREPERAV ZVUK] I OPET TEKI’U.7 SVAKOGA DANA8 OBIŠLI BI ŽRTVENIK JEDANPUT, GOVOREĆI: ‚MOLIMO TE, GOSPODE, SPASI SADA, MOLIMO TE, GOSPODE, DAJ NAM SADA DA NAPREDUJEMO‘.9 R. JEHUDA JE REKAO, [GOVORILI SU],10 ‚ANI WAHO,11 SPASI SADA‘. ALI TOGA DANA12 OBIŠLI BI ŽRTVENIK SEDAM PUTA. KADA13 BI ODLAZILI, ŠTA BI GOVORILI? ‚TVOJA JE, O ŽRTVENIČE, LEPOTA! TVOJA JE, O ŽRTVENIČE, LEPOTA!‘ R. ELIEZER JE REKAO, [GOVORILI SU,] ‚GOSPODU I TEBI, O ŽRTVENIČE, GOSPODU I TEBI, O ŽRTVENIČE‘.
(11) ani waho — njegova brojčana vrednost jednaka je vrednosti hebrejskog izraza za ‚molimo te, o Gospode‘. Za druga objašnjenja upor. Raši, a.l.
(12) Sedmi dan Praznika. (Prevod rabina Epstajna, Sukkah.PDF; isticanje moje)
Ono što ovo čini prilično zanimljivim jeste to da izraz Ani Waho doslovno znači „Ja i On“. Kao takav, on ukazuje na to da je JHVH višeličnosno Božanstvo!
Zapanjujuće je to što je upravo tokom završetka ovog Praznika Isus obećao da će svima koji poveruju u njega dati reke žive vode,
„A u posljednji veliki dan Praznika stajaše Isus i povika govoreći: Ko je žedan neka dođe meni i pije! Koji u mene vjeruje, kao što Pismo reče, iz utrobe njegove poteći će rijeke vode žive. A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji vjeruju u ime njegovo, jer Duh Sveti još ne bješe dat, zato što Isus još ne bješe proslavljen.“ Jovan 7:2, 37-39
I gde je sebe poistovetio sa svetlošću sveta i sa velikim „JA JESAM“ (na hebrejskom Ani Hu), varijantom izraza Ani Waho!
„Isus im opet reče, govoreći: Ja sam svjetlost svijetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svjetlost života. Tada mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svjedočiš; svjedočanstvo tvoje nije istinito. Isus odgovori i reče im: Ako ja i svjedočim za samoga sebe, istinito je svjedočanstvo moje, jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem. Vi sudite po tijelu, ja ne sudim nikome. Ali ako ja i sudim, sud je moj istinit, jer nisam sam nego ja i Otac koji me posla. A i u Zakonu vašemu stoji napisano da je svjedočanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam onaj koji svjedoči za sebe, i svjedoči za mene Otac koji me posla. Tada mu govorahu: Gdje je Otac tvoj? Isus odgovori: Ne znate ni mene ni Oca mojega; kad biste znali mene, znali biste i Oca mojega. Ove riječi kaza Isus kod riznice kad učaše u hramu; i niko ga ne uhvati, jer još ne bješe došao čas njegov. A Isus im ponovo reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrijećete u grijehu svome; kud ja idem vi ne možete doći. Tada rekoše Judejci: Da se neće sam ubiti, jer govori: kud ja idem vi ne možete doći? I reče im: Vi ste odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga svijeta, ja nisam od ovoga svijeta. Zato vam i rekoh da ćete pomrijeti u grijesima svojim; jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijećete u grijesima svojim. Tada mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, što vam i kažem. Mnogo imam o vama govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja govorim u svijetu ono što čuh od njega. I ne razumješe da im govori za Oca. A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno. Kad on ovo govoraše, mnogi povjerovaše u njega. Tada Isus govoraše onim Judejcima koji su mu povjerovali: Ako vi ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji učenici; I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. Odgovoriše mu: Mi smo sjeme Avraamovo, i nikad nikome nismo robovali. Kako ti govoriš: postaćete slobodni? Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da svako koji čini grijeh rob je grijehu. A rob ne ostaje u kući vavijek, sin ostaje vavijek. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni. Znam da ste sjeme Avraamovo; ali tražite da me ubijete, jer moja riječ nema mjesta u vama. Ja govorim što sam vidio od Oca svojega, i vi, dakle, činite što ste vidjeli od oca vašega. Odgovoriše i rekoše mu: Otac naš je Avraam. Isus im reče: Da ste djeca Avraamova, činili biste djela Avraamova. A sada tražite da ubijete mene, čovjeka koji sam vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avraam nije činio. Vi činite djela oca svojega. Tada mu rekoše: Mi nismo rođeni od bluda; jednoga oca imamo – Boga. A Isus im reče: Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla. Zašto ne razumijete govor moj? Jer ne možete da slušate riječ moju. Vama je otac đavo, i želje oca svojega hoćete da činite; on bješe čovjekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži. A meni ne vjerujete, jer ja istinu govorim. Koji me od vas kori za grijeh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne vjerujete? Onaj koji je od Boga riječi Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga. A Judejci odgovoriše i rekoše mu: Ne kažemo li mi dobro da si ti Samarjanin, i da je demon u tebi? Isus odgovori: U meni demona nema, nego poštujem Oca svojega; a vi me sramotite. A ja ne tražim slave svoje; postoji Onaj koji traži i sudi. Zaista, zaista vam kažem: Ko održi riječ moju neće vidjeti smrti vavijek. Tada mu rekoše Judejci: Sada znamo da je demon u tebi. Avraam umrije i proroci, a ti govoriš: ko održi riječ moju neće okusiti smrti vavijek. Eda li si ti veći od oca našega Avraama, koji umrije? I proroci pomriješe. Ko se ti sam praviš? A Isus odgovori: Ako ja proslavljam samoga sebe, slava je moja ništa. Otac je moj onaj koji me proslavlja, za koga vi govorite da je Bog vaš, I ne poznajete ga, a ja ga znam. I ako rečem da ga ne znam, biću laža kao i vi. Nego ga znam, i riječ njegovu držim. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam. Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama“ Jovan 8:12, 16, 23-24, 28-30, 39-42, 48-59
A Hrist ne samo da sebe naziva „JA JESAM“, nego čak i otkriva ko su „Ja i On“. To jest, Otac i Sin jesu upravo onaj Ani Waho koga su Jevreji prizivali!
Evo, ponovo, Isusovih reči:
„Ali ako ja i sudim, sud je moj istinit, jer nisam sam nego ja i Otac koji me posla.“ Jovan 8:16 Noyes(i) New Testament
28 „A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“ Jovan 8:28-29, Noyes
Ovo pokazuje da se Hrist namerno pozvao na obrede i izraze korišćene tokom Praznika kako bi sebe poistovetio sa upravo onim Bogom koga su Jevreji mislili da poštuju!
Kao što pokazuju sledeći navodi:
Jovan 7:37 sn Postoji problem sa određivanjem ovog upućivanja na poslednji dan praznika, veliki dan: Iz Pnz 16:13 izgleda da je praznik trajao sedam dana. Lev 23:36, međutim, jasno pokazuje da je postojao i osmi dan, mada je pomenut odvojeno od sedam. Nije potpuno jasno da li je vrhunac praznika bio sedmi ili osmi dan, koji ovde autor naziva „poslednjim velikim danom praznika“. Budući da prema Mišni (m. Suka 4.1) obredi sa vodom i svetlima nisu nastavljani posle sedmog dana, verovatnije je da autor pominje upravo taj dan. (NET Bible https://netbible.org/bible/John+7)
I:
Poslednji dan je ili sedmi ili osmi. Sedmog dana bila je povorka sa vodom iz Siloama do hrama, i obred svetlosti u ženskom dvorištu (upor. Sukk. 3-5). Ti obredi nisu održavani osmog dana, ali su ih ljudi i dalje mogli u mislima povezivati sa Isusovim učenjem (vidi st. 37-9; 8:12), baš kao što se u pogl. 4 i 6 može uočiti veza sa Isaijom 55:1, ‚Svi koji ste žedni, dođite k vodama‘. Tokom obreda sa vodom ljudi su pevali: ‚S radošću ćete crpsti vodu iz izvora spasenja‘ (Isaija 12:3; b. Sukk. 48b). Voda se nije pila, nego je nošena gore u hram. Spoj ova dva odlomka iz Isaije pokazuje da vernik sada može piti vodu spasenja od Isusa. (The Oxford Commentary on the Bible, uredili John Barton, John Muddiman [Oxford University Press, 2001], str. 976; podebljano isticanje je moje)
Gornji komentar dalje piše:
st. 24, ego eimi nema dopunu (vidi Jn 6:16-21). Moguće je da je ovo ‚ja sam on‘, izgovoreno kako jeste tokom praznika Senica, takođe aluzija na JHVH (upor. Sukk****. 4:5). st. 25, reči ten archen mogu značiti ‚uopšte‘ (NRSV) i biti izraz razdraženosti. Ali budući da je arche važna u teologiji Četvrtog jevanđelja {1:1-2; 2:11; 6:64; 8:44; 15:27; 16:4), doslovan prevod ‚na početku, što je ono što vam govorim‘ mogao bi biti bolji, sa značenjem: ‚Ja sam Onaj na početku, što je ono što vam stalno govorim‘ (vidi Miller 1980). st. 26-9, sud osude dopunjuje obećanje spasenja u 3:17 i 12:32, 34. To će postati izričitije sa slanjem Pomagača u 16:8. Isus još jednom naglašava svoju blisku vezu sa Ocem: govori ono što je čuo od njega, nije ostavljen sam, i čini ono što je ugodno Ocu (vidi 5:19-47). Ali ego eimi u st. 28, koje se odnosi na uzdignutog Sina čovečijeg i produžava misao iz st. 24, dodaje novu dimenziju pitanju Isusovog identiteta. Samo će vernici moći da prepoznaju božansko otkrivenje ‚ja jesam‘ na krstu. st. 30, Jevrejima koji veruju u Isusa i dalje je potrebno dalje poučavanje, kao što pokazuju st. 31-59… Budući da je Avraam najvažnija ličnost za Jevreje, oni sada pitaju kako je Isus mogao da ga sretne. Isus odgovara formulom ego eimi različitom od one u st. 24 i 28, jer je deo obične rečenice. On suprotstavlja Avraamovo rođenje svome sopstvenom suverenom postojanju koje prevazilazi vreme. Moglo bi se uporediti sa Ps 90:2, ‚Pre nego što su se gore rodile … ti si Bog.‘ Isus je mogao da vidi Avraama zato što je bio pre njega. Ova tvrdnja se smatra bogohuljenjem i zato Jevreji hoće da ga kamenuju (Lev 24:16). Isus im izmiče na isti način kao i ranije (7:30, 32, 45). (Isto, str. 977-978; podebljano isticanje je moje)
I:
U Mk 6:45-52 jevanđelist pokazuje da učenici zaista ne prepoznaju spasonosnu epifaniju Hristovu, dok se u Mt 14:22-33 prizor završava učeničkim ispovedanjem: ‚Zaista si Sin Božji‘. Kod Jovana epifanija je u prvom planu, sa formulom ‚to sam ja‘, ego eimi. Ta rečenica se kod Jovana upotrebljava ili sa dopunom, ili bez nje, kao ovde. U tri slučaja, u 8:24, 28 i 13:19, odsustvo dopune čini da izraz aludira na ani hu****, koje označava JHVH u Pnz 32:39; Isaiji 43:10; 52:6. Moguće je da i u Jn 6:20; 18:6, 8 postoji nešto više od proste izjave ‚to sam ja‘. Čudesno pristajanje uz obalu tokom oluje slično je onome što se pripisuje JHVH u Ps 107:23-30. Možda postoji i aluzija na jevrejska pashalna čitanja o prelasku Crvenog mora pod Mojsijevim vođstvom (Giblin 1983). (Isto, str. 972; podebljano isticanje je moje)
Evo šta piše jedan drugi naučni izvor:
Judaizam uopšte
Dod uzima starozavetno ani hu kao polaznu tačku za razumevanje Jovanovog ego eimi. Međutim, on se okreće rabinskim tekstovima da bi dodatno rasvetlio te reči kod Jovana. Poziva se na Pinhasa ben Jaira (oko 130-160. n. e.), koji Isaiju 52:6 shvata na sledeći način: ‚Zato će moj narod znati moje ime, zato što Ani-hu govori: evo me‘. Dod dalje tvrdi da prevod određenih stihova u LXX potkrepljuje tumačenje u kome se ani hu vidi kao ime. On smatra da je LXX verzija Isaije 45:19 (ego eimi ego eimi kyrios ho lalon dikaiosyne) dvaput prenela JHVH, ‚jednom sa ego eimi, a jednom sa kyrios‘. Za Doda, drugo ego eimi postaje ime: ‚Ja sam „JA JESAM“, Gospod, koji govori pravednost‘. Na osnovu savremenika Pinhasa ben Jaira, R. Jehude ben Ilaja, Dod tvrdi da je izraz ani wehu takođe došao u istu takvu upotrebu, čak i pre razorenja Hrama 70. n. e. U svetlu rabinskog tumačenja izraza ani hu i sa njim povezanog ani wehu****…, koji su oba počeli da upućuju na tajno ime Božje, Dod predlaže da je pretpostavka kada Isus koristi ego eimi ta da je ‚večna slava Božja data Hristu, i istim činom se slavi Ime Božje‘.
Štaufer spaja rabinsko tumačenje izraza ani hu sa onim koje ima kumranska sekta i dolazi do zaključka sličnog Dodovom. Što se tiče shvatanja izraza ani hu kod kumranske sekte, Štaufer tvrdi:
Pravilnik zajednice u 8.13 i dalje kaže: ‚Treba ih odvojiti i oni treba da odu u pustinju da tamo pripreme put HUAHA, kao što je pisano: „Pripremite u pustinji…“ Ovde je ime Jahve u navodu zamenjeno sa četiri tačke (JHVH), a u samom kumranskom tekstu tajnim imenom HUAHA. Verovatno je ono sastavljeno od HUAH (ON) i A (koje označava Elohim, Bog).
Koristeći druge navode iz Kumrana (npr. Damaski spis 9.5), kao i rabinske spise (npr. Suka 53a1), Štaufer smatra da su Isaija 40-55 mnogo čitani i navođeni. Naglašeno ‚HU‘ bilo je omiljena oznaka za Boga. Teologija se bavila božanskom samopotvrdom ‚ANI‘ i ‚ANI HU‘. Halelski psalmi, gde ‚HU‘ znači ‚Bog‘, pripadali su u to vreme redovnim delovima obreda dvaju velikih hodočasničkih praznika…
Same reči ego eimi pune su značenja i za Doda i za Štaufera, i, zbog rabinskog tumačenja tih reči, implikacije bi automatski bile jasne Jovanovim čitaocima. To zavisi od toga da li je rabinska upotreba takvog izraza pred-jovanovska i da li je Jovan bio svestan takvih predanja. (David M. Ball, I Am in John’s Gospel Literary Function, Background and Theological Implications [Sheffield Academic Press, 1996], str. 36-37; podebljano isticanje je moje)
Sledeći naučnik odlično objedinjuje sve prethodne tačke:
„Izrazi ‚JA JESAM‘ koje smo upravo naveli potiču iz Jovana 8. Sada ćemo razmotriti Jovana 8 u širem kontekstu poglavlja 7-9. Ta poglavlja treba čitati na pozadini jevrejskog Praznika senica (upor. Jovan 7:2, 10). (Vidi sl. 7) Za našu svrhu tri elementa te kultne proslave posebno su važna: (1) Svakoga jutra tog praznika, koji je trajao nedelju dana, obavljao se obred izlivanja vode. Voda se donosila iz Siloamske banje i izlivala na žrtvenik; sam obred, čini se, predviđao je dolazak žetvenih kiša. (2) Praznik su takođe odlikovale velike svečanosti svetlosti (Hanuka) u ženskom predvorju, tokom kojih su paljeni zlatni svećnjaci, a učesnici su radosno igrali sa bakljama u rukama. (3) Osim toga, bila je i povorka oko žrtvenika, tokom koje se izgovaralo božansko proglašenje – ’ani wehu’****. Poslednjeg dana praznika to se ponavljalo sedam puta.“
„Čak i letimično čitanje Jovana 7-9 otkriva niz pojedinosti koje se javljaju u posebnom svetlu kada se posmatraju na pozadini jevrejskog praznika. Prvo, Isus nudi alternativu jevrejskom izlivanju vode rečima: ‚Ako je ko žedan, neka dođe k meni i pije. Ko veruje u mene, kao što je Pismo kazalo, ‚Iz njegovog srca poteći će reke žive vode‘ (Jovan 7:37-38). Isus te reči govori o Duhu. Drugo, Isus opipljivo priziva u sećanje jevrejsku svečanost svetlosti kada isceljuje slepoga od rođenja (9:1-12) i proglašava: ‚Ja sam svetlost sveta‘ (8:12; 9:5). Ove podudarnosti prirodno nas navode da se zapitamo šta je Isus učinio sa obredom u kome se koristi formula ’ani wehu’? Odgovor je sasvim jednostavan: ta formula opetovano nalazi svoj pandan u nekolikim Isusovim izrazima ‚JA JESAM‘ (upor. Jovan 8:24 i 28 gore). (Tryggve N. D. Mettinger, In Search of God – The Meaning and Message of the Everlasting Names [Fortress Press, 2005], 2. The God Who Says “I AM”: The Riddle of the Name YHWH, The New Testament: When Jesus Says “I AM,” Isto, str. 46-47; podebljano isticanje je moje)
I:
„Jedna pojedinost zahteva posebnu pažnju. Kao što smo videli, kod Isaije formula glasi ’ani hu’, ‚Ja (sam) on‘, izraz koji je u kontekstu jevrejskog Praznika senica preinačen u ’ani wehu’****, sa značenjem ‚Ja i on‘. U Jovanu 8 nalazimo još jedan izraz koji pruža stvarni pandan jevrejskoj formuli u svoj njenoj mnogostrukosti. Grčki tekst 8:16 može se prevesti ovako: ‚Pa i ako sudim, moj sud je istinit, jer ne sudim ja sam, nego ja i onaj koji me je poslao.‘ Ovde reči ‚ja i onaj koji me je poslao‘ izgledaju kao još jedno upućivanje na božansko proglašenje koje se odvijalo tokom jevrejskog Praznika senica (upor. takođe Jovan 10:30).
„Još jedan odlomak u Jovanu 8 glasi: ‚Zaista, zaista, kažem vam, pre nego što je Avraam bio, ja jesam‘ (Jovan 8:58). I ovde se pretpostavlja da pozadinu čine formula ’ani hu’ Proroka utehe i božansko ‚JA JESAM‘ iz Izlaska 3:14. Kada se to prizna, reakcija Jevreja postaje razumljiva: ‚Tada uzeše kamenje da ga kamenuju‘ (8:59). Zapazite šta zapoveda Mojsijev zakon: ‚Ko pohuli na ime Gospodnje, neka se pogubi; sav zbor neka ga kamenuje‘ (Lev 24:16). Tako su, kada je Isus izgovorio semitsku formulu otkrivenja koja stoji u osnovi grčkog ego eimi (‚JA JESAM‘), njegovi jevrejski slušaoci osetili da je otišao predaleko; oskrnavio je Ime i zaslužio smrt.
„Sada, dakle, moramo da se pozabavimo Isusovim hapšenjem u Jovanu 18. Kada izaslanici objave da traže Isusa iz Nazareta, Isus izgovara svoje ego eimi (st. 5), što bi moglo značiti ‚ja sam on‘ (upor. Jovan 9:9). Nastavak, međutim, pokazuje da formula i ovde služi kao formula samootkrivenja: ‚Kada im reče: „ego eimi“, uzmakoše i padoše na zemlju‘ (st. 6). Događaj se odigrava tokom poslednje pashalne nedelje Isusovog zemaljskog života. Podseća nas na ono što jevrejski tekstovi kažu o Danu pomirenja: kada sveštenici i narod čuju prvosveštenika kako izgovara božansko Ime, padaju na kolena licem okrenutim ka zemlji (m. Joma 6:2).“ (Isto, str. 47-48; podebljano isticanje je moje)
Ako podaci izneti ovde nekoga i dalje ne uvere da nadahnuto Sveto pismo najodlučnije i najjasnije objavljuje da je Isus večni Bog JHVH koji je postao ljudsko biće od krvi i mesa, onda nikakva količina dokaza nikada neće biti dovoljna.
ZA DALJE ČITANJE