Islamsko učenje o pripisivanju pravednosti i zamenskoj smrti
U ovom tekstu nameravam da pokažem da primarni izvorni dokumenti islama potvrđuju zamenske žrtve, zamensko pomirenje i pripisivanje pravednih dela jedne osobe na račun druge.
Na primer, već sam pomenuo takozvana verodostojna predanja o Muhamedu u kojima on tvrdi da će njegovo božanstvo zaista žrtvovati Jevreje i hrišćane u paklu kao otkup za sve grehe koje su počinili muslimani:
Nadmoć onih koji veruju u Alahovu jednoću i kazna Jevreja i hrišćana
- Prenosi Ebu Musa: Alahov Poslanik je rekao: Na Dan vaskrsenja, moj ummet (narod) biće sabran u tri skupine. Jedna skupina ući će u Raj bez polaganja računa (o svojim delima). Druga skupina imaće lak obračun i biće primljena u Raj. A treća skupina doći će noseći na svojim leđima gomile greha poput velikih planina. Alah će upitati anđele, iako o njima najbolje zna: Ko su ovi ljudi? Oni će odgovoriti: To su Tvoje ponizne sluge. On će reći: SKINITE grehe s njih I STAVITE IH NA Jevreje i hrišćane; a zatim neka ponizne sluge uđu u Raj snagom Moje Milosti.
(Ovaj hadis JE VERODOSTOJAN i naveden je u Hakimovom Mustadraku). (110 Hadith Qudsi (Sacred Hadith), preveo Syed Masood-ul-Hasan, revizija i komentari Ibrahim m. Kunna [Darussalam Publishers and Distributors], str. 19-20; naglasak velikim slovima i podvlačenjem naš)
432. Ebu Musa el-Ešari prenosi da je Alahov Poslanik rekao: „Na Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu predati po jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: 'EVO TVOG ISKUPLJENJA OD VATRE.“ [Muslim]
U drugoj verziji od njega stoji da je Poslanik rekao: „Neki muslimani biće dovedeni na Dan vaskrsenja SA GREHOVIMA VELIČINE PLANINA, a Alah će im oprostiti.“ (Al-Imam Abu Zakariya Yahya bin Sharaf An-Nawawi Ad-Dimashqi, Riyad as-Salihin (The Meadows of the Righteous), 51. poglavlje: O nadi; naglasak velikim slovima i kurzivom naš)
(20) POGLAVLJE. Nevernici se šalju u Pakao kao ŽRTVA za muslimane
1937. Ebu Musa prenosi da je Alahov Poslanik rekao: „Kada nastupi Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu predati po jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: 'TO JE TVOJA ŽRTVA OD PAKLENE VATRE.'“ (The Translation of the Meanings of Summarized Sahih Muslim (Arabic–English), priredio Al-Hafiz Zakiuddin Abdul-Azim Al-Mundhiri [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: februar 2000], tom 2, 62 – Knjiga o pokajanju i Alahovoj velikoj milosti, str. 1033-1034; naglasak velikim slovima naš)
Evo drugačijeg prevoda gornjeg hadisa, zajedno sa još nekoliko njih iz Sahih Muslima:
Poglavlje 8: BACANJE NEVERNIKA U PAKLENU VATRU RADI VERNIKA KAO BOŽANSKA MILOST I MILOSRĐE
Ebu Musa prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Kada nastupi Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu predati jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: To je tvoje IZBAVLJENJE od Paklene vatre. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6665 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=037&translator=2&start=0&number=6665)
Ebu Burda prenosi na osnovu predanja svoga oca da je Alahov Poslanik rekao: Nijedan musliman neće umreti a da Alah UMESTO NJEGA neće uvesti jednog Jevrejina ili hrišćanina u Paklenu vatru. Omer b. Abd el-Aziz se zakleo: Onim pored koga nema drugog boga osim Njega, triput, da mu je njegov otac to preneo od Alahovog Poslanika. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6666)
Ebu Burda prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Doći će ljudi među muslimanima na Dan vaskrsenja SA GREHOVIMA TEŠKIM KAO PLANINA, a Alah će IM OPROSTITI i UMESTO NJIH ĆE STAVITI Jevreje i hrišćane. (Koliko mislim), Ebu Raub je rekao: Ne znam ko je taj koji sumnja. Ebu Burda je rekao: Ispričao sam to Omeru b. Abd el-Azizu, na šta je on rekao: Da li ti je to tvoj otac preneo od Alahovog Poslanika? Rekoh: Da. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6668)
Kakva izopačenost pravde!
Muhamedov gospodar ne samo da zahteva da se izvrši pomirenje/okajanje radi oproštenja greha, već ide čak dotle da večno muči Jevreje i hrišćane kao otkup za sve prestupe koje su počinili muslimani!
Da bismo stekli predstavu o vrsti bola koju će Jevreji i hrišćani morati da podnesu zbog zla i pokvarenosti koje su počinili muhamedanci, obratimo pažnju na to kako sledeći stihovi prikazuju kaznu pakla:
„Zaista, one koji ne veruju u reči i dokaze Naše Mi ćemo u Vatru baciti, pa kada god im se kože ispeku, zamenićemo ih drugim kožama, kako bi patnju osetili. Allah je, doista, silan i mudar.“ S. 4:56 Hilali-Khan
„Pred njim će da bude Pakao - i on će da bude napajan tečnošću od sukrvice. Mučiće se da je proguta, ali nikako neće moći da je proždere i smrt će sa svih strana da mu prilazi, ali on neće da umre; a nakon toga ga čeka još teža patnja.“ S. 14:16-17 Hilali-Khan
Prema ovim sadističkim tekstovima, Jevrejima i hrišćanima će se kože iznova i iznova peći, biće primorani da piju ključalu vodu i da zauvek podnose druge vrste sadističkih i varvarskih mučenja — zbog greha koje su počinili drugi!
Sve prethodno pokazuje da, nasuprot tvrdnji muslimanskih teologa i/ili apologeta, i Kuran i hadisi potvrđuju da Muhamedovo božanstvo doista zahteva pomirenje/okajanje radi oproštenja greha.
Ima još. Muhamed je dalje učio da bi smrt muslimanske dece izbavila njihove roditelje od pakla:
Prenosi Ebu Seid: Žene su zamolile Poslanika: „Odredi nam, molimo te, jedan dan.“ Tako im je Poslanik propovedao i rekao: „Žena kojoj umru troje dece biće njima ZAKLONJENA od Paklene vatre.“ Čuvši to, jedna žena upita: „A ako umru dvoje?“ Poslanik odgovori: „I dvoje (bi je zaklonilo od (Paklene) vatre).“ A Ebu Hurejra dodade: „Ta deca treba da budu mlađa od uzrasta polne zrelosti.“ (Sahih al-Bukhari, tom 2, knjiga 23, broj 341 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=23&translator=1&start=0&number=341)
Prenosi Enes bin Malik: Alahov Poslanik je rekao: „Svakom muslimanu kome umru troje dece pre uzrasta polne zrelosti Alah će podariti Raj zbog svoje milosti prema njima.“ (Sahih al-Bukhari, tom 2, knjiga 23, broj 463 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=23&translator=1&start=0&number=463)
4314. Prenosi se da je Abdulah rekao: Alahov Poslanik je rekao: Bilo kojim dvoma muslimanima kojima umru troje dece pre nego što dostignu polnu zrelost, ona će im biti snažna zaštita od Vatre.“ Ebu Zer reče: Meni su umrlo dvoje dece, o Alahov Poslaniče. On reče: „I dvoje.“ Ubej Ebul-Munzir, prvak istaknutih učača Kurana, reče: Meni je umrlo jedno dete, o Alahov Poslaniče. On reče: „I jedno, ali to (tj. nagrada) važi samo (za strpljenje) kada nesreća prvi put pogodi.“
Komentari: [Sahih zbog potkrepljujućih dokaza, a njegov isnad je daif jer je prekinut] (English Translation of Musnad Ahmad Bin Hanbal: Hadith No. 2823 to 4376, preveo Nasiruddin Al-Khattab, uredila Huda Al-Khattab [Darussalam Publishers, 2012], tom 3, str. 578; naglasak podvlačenjem naš)
I da će onaj ko umre kao mučenik u islamu spasiti sedamdeset članova porodice svojim posredovanjem:
Prenosi Ebu Derda:
Poslanik je rekao: Posredovanje mučenika biće prihvaćeno za sedamdeset članova njegove porodice. Ocena: SAHIH (Al-Albani) (Sunan Abu Dawud, knjiga 14, broj 2516 https://sunnah.com/abudawud/15/46; naglasak velikim slovima i podvlačenjem naš)
Sunan Ibn Madže
Poglavlja o džihadu
Prenosi se od Mikdama bin Ma'dikariba da je Alahov Poslanik rekao:
„Mučenik ima šest stvari (pripremljenih) kod Alaha: oprošteno mu je od prve kapi njegove prolivene krvi; pokazano mu je njegovo mesto u Raju; pošteđen je patnje u grobu; sačuvan je od Velikog Užasa; ukrašen je odorom vere; oženjen je (ženama) iz reda krupnookih hurija; i dopušteno mu je da posreduje za sedamdeset svojih srodnika.“
Ocena: Hasan (Darussalam)
Engleska referenca: tom 4, knjiga 24, hadis 2799
Arapska referenca: knjiga 24, hadis 2905 (sunnah.com https://sunnah.com/urn/1276480)
Ovo naglašava delotvornu i zamensku prirodu muslimanove smrti, utoliko što će Alah oprostiti i spasiti jednu dušu na račun i radi drugoga koji umre na njegovom putu.
Islamski izvori dalje uče da pojedinci mogu činiti dobra dela u ime drugih — pravedna dela koja će Alah pripisati nekom drugom — kao što je hadž po zastupništvu (Hadž-e-Bedel):
Prenosi Abdulah bin Abas: El-Fadl (njegov brat) jahao je iza Alahovog Poslanika, kad dođe jedna žena iz plemena Hasam, i El-Fadl poče da je gleda, a ona poče da gleda njega. Poslanik okrenu El-Fadlovo lice na drugu stranu. Žena reče: „O Alahov Poslaniče! Obaveza hadža, koju je Alah propisao svojim poklonicima, dospela je na mog oca, a on je star i slab i ne može čvrsto da sedi na jahalici; smem li da obavim hadž U NJEGOVO IME?“ Poslanik odgovori: „Da, smeš.“ To se dogodilo tokom Hadž-el-Vide (Poslanikovog oproštajnog hadža). (Sahih al-Bukhari, tom 2, knjiga 26, broj 589 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=26&translator=1&start=0&number=589)
Prenosi Abdulah bin Abas: El-Fadl bin Abas jahao je iza Poslanika kao njegov saputnik na zadnjem delu njegove kamile na Dan Nahra (klanja žrtve, 10. zul-hidžeta), a El-Fadl je bio naočit čovek. Poslanik se zaustavi da narodu daje odgovore. U međuvremenu dođe lepa žena iz plemena Hasam, tražeći odluku Alahovog Poslanika. El-Fadl poče da je gleda jer ga je njena lepota privukla. Poslanik pogleda unazad dok ju je El-Fadl gledao; pa Poslanik pruži ruku unazad i uhvati El-Fadla za bradu i okrenu mu lice (na drugu stranu, kako ne bi zurio u nju). Ona reče: „O Alahov Poslaniče! Obaveza obavljanja hadža, koju je Alah propisao svojim poklonicima, dospela je (postala obavezna) na mog oca, koji je star čovek i koji ne može čvrsto da sedi na jahaćoj životinji. Hoće li biti dovoljno da ja obavim hadž U NJEGOVO IME?“ On reče: „DA.“ (Sahih al-Bukhari, tom 8, knjiga 74, broj 247 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=74&translator=1&start=0&number=247)
Prenosi Ibn Abas: Jedna žena iz plemena Džuhejna dođe Poslaniku i reče: „Moja majka se zavetovala da će obaviti hadž, ali je umrla pre nego što ga je obavila. Smem li da obavim hadž U IME SVOJE MAJKE?“ Poslanik odgovori: „Obavi hadž U NJENO IME. Da je na tvojoj majci bio dug, da li bi ga ti platila ili ne? Zato plati Alahov dug, jer On ima veće pravo da mu se plati.“ (Sahih al-Bukhari, tom 3, knjiga 29, broj 77 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=29&translator=1&start=0&number=77)
Prenosi Ibn Abas: Jedan čovek dođe Poslaniku i reče mu: „Moja sestra se zavetovala da će obaviti hadž, ali je umrla (pre nego što ga je ispunila).“ Poslanik reče: „Zar ne bi platio njene dugove da ih je imala?“ Čovek reče: „Da.“ Poslanik reče: „Zato plati Alahova prava, jer On je više dostojan da primi svoja prava.“ (Sahih al-Bukhari, tom 8, knjiga 78, broj 690 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=78&translator=1&start=0&number=690)
Prenosi Ebu Razin: Jedan čovek iz Benu Amira reče: Alahov Poslaniče, moj otac je veoma star, ne može sam obaviti hadž ni umru, niti može da jaše na jahalici. On reče: Obavi hadž i umru U IME SVOGA OCA. (Sunan Abu Dawud, knjiga 10, broj 1806 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=10&translator=3&start=0&number=1806)
Ibn Abas prenosi: Jedan čovek dođe Alahovom Poslaniku (mir neka je na njega) i reče: Alahov Poslaniče, moja majka je umrla (u stanju) da je trebalo da isposti postove jednog meseca (ramazana). Treba li da ih dovršim u njeno ime? Nato on (Sveti Poslanik) reče: Zar ne bi platio dug da je tvoja majka umrla (a da ga nije platila)? On reče: Da. On (Sveti Poslanik) reče: Alahov dug još više zaslužuje da bude plaćen. (Sahih Muslim, knjiga 006, broj 2555 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=006&translator=2&start=0&number=2555)
Ibn Abas prenosi: Jedna žena dođe Alahovom Poslaniku i reče: Alahov Poslaniče, moja majka je umrla, a na njoj je ostao dug posta po zavetu; treba li da postim u njeno ime? Nato on reče: Šta misliš, da je tvoja majka umrla u dugu, zar ne bi bio plaćen u njeno ime? Ona reče: Da. On (Sveti Poslanik) reče: Onda posti u ime svoje majke. (Sahih Muslim, knjiga 006, broj 2557)
Abdulah b. Burejda prenosi na osnovu predanja svoga oca: Dok smo sedeli sa Alahovim Poslanikom, dođe mu jedna žena i reče: Poklonila sam svojoj majci robinju, a ona (majka) je sada umrla. Nato on (Sveti Poslanik) reče: Za tebe je sigurna nagrada, a ona (robinja) ti je vraćena kao nasledstvo. Ona (ta žena) opet reče: Na njoj je ostao post jednog meseca (ramazana); treba li da ga obavim u njeno ime? On (Sveti Poslanik) reče: Posti u njeno ime. Ona (opet) reče: Nije obavila hadž; treba li da ga obavim u njeno ime? On (Sveti Poslanik) reče: Obavi hadž u njeno ime. (Sahih Muslim, knjiga 006, broj 2558)
Aiša prenosi da je jedan čovek rekao Alahovom Poslaniku: Moja majka je iznenada umrla, i mislim, da je (mogla) da progovori, dala bi (oporuku) o sadaki. Hoću li imati nagradu ako u njeno ime dam milostinju? On (Sveti Poslanik) reče: Da. (Sahih Muslim, knjiga 013, broj 4002 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=013&translator=2&start=0&number=4002)
Aiša prenosi da je jedan čovek došao Alahovom Poslaniku i rekao: Alahov Poslaniče, moja majka je iznenada umrla, ne ostavivši nikakvu oporuku. Mislim, da je (mogla) da progovori, dala bi sadaku. Bi li za nju bilo ikakve nagrade ako u njeno ime dam milostinju? On (Sveti Poslanik) reče: Da. (Sahih Muslim, knjiga 013, broj 4003)
Ibn Abas prenosi da je Sad b. Ubada zatražio od Alahovog Poslanika odluku o zavetu koji je dala njegova majka, a umrla pre nego što ga je ispunila. Alahov Poslanik reče: Ispuni ga u njeno ime. (Sahih Muslim, knjiga 014, broj 4017 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=014&translator=2&start=0&number=4017)
Budući da je Muhamed verovao da će njegov bog pripisati pravedna dela jednog pojedinca drugome, pa čak i da spasava ili pomiluje pojedince zbog smrti nekog drugog — na kojoj teološkoj i/ili racionalnoj osnovi muslimani odbacuju biblijsko svedočanstvo da Bog pripisuje savršenu pravednost i zamensku smrt svoga voljenog Sina onima koji polože svoje pouzdanje u njega?
Na kraju krajeva, ako Alah dopušta mučenicima da posreduju i spasavaju pojedince zato što su položili svoje živote na njegovom putu, koliko će više jedini istiniti Bog prihvatiti savršenu i dobrovoljnu žrtvu svoga voljenog Sina, kao i njegovo posredovanje za svakog grešnika koji svoju veru položi u Hrista?
„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45
„I kad jeđahu uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im; i piše iz nje svi; I reče im: Ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge.“ Marko 14:22-24
„Ovo je hljeb koji silazi s neba: da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću ja dati za život svijeta. Judejci se pak prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama tijelo svoje da jedemo? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:50-54
„Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bijasmo grješnici, Hristos umrije za nas. Mnogo ćemo, dakle, prije biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već pomireni, spasti životom njegovim. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje. Zato kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše. Jer grijeh bješe na svijetu do zakona, ali se grijeh ne računa kada nema zakona. Ali smrt carova od Adama do Mojseja i nad onima koji ne sagriješiše sličnim prijestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći. Ali blagodatni dar nije tako kao prijestup, jer ako prijestupom jednoga pomriješe mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čovjeka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prijestupom kroz jednoga; jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prijestupa. Jer ako se prijestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim prije će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista. Tako, dakle, kao što jednim prijestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čovjeka postaše mnogi grješni, tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni.“ Rimljanima 5:8-19
„Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji svoga Sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s njime i sve ne daruje? Ko će optužiti izabrane Božije? Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa još i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas.“ Rimljanima 8:31-34
„I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a riječ zakletve, poslije Zakona, postavlja Sina vavijek savršenoga.“ Jevrejima 7:23-28
„Ali kad je došao Hristos, Prvosveštenik budućih dobara, kroz veću i savršeniju skiniju, nerukotvorenu, to jest ne od ove tvorevine, Ne sa krvlju jarčijom ni junčijom, nego sa svojom krvlju uđe jednom za svagda u Svetinju izvršivši vječno iskupljenje. Jer ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad se krope nečisti osvećuje ih da budu tjelesno čisti, Koliko li će više krv Hrista, koji Duhom vječnim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savjest vašu od mrtvih djela, da biste služili Bogu živome i istinitome. I zato je On posrednik Novoga Zavjeta, da poslije njegove smrti za iskupljenje od prestupa u prvome zavjetu, prizvani prime obećano vječno nasljedstvo.“ Jevrejima 9:11-15
U svetlu takvih islamskih učenja, muslimani nemaju nikakvog racionalnog, teološkog, istorijskog i/ili filozofskog osnova da odbace nadahnuto svedočanstvo Svetog pisma da Bog pripisuje savršenu pravednost i zamensku smrt svoga Sina na račun svih onih koji se uzdaju u Hrista. Jedini razlog koji imaju za poricanje ove činjenice otkrivenja jeste njihova nespremnost da prihvate da je Isus umro na krstu i bio sahranjen, da bi ponovo ustao trećeg dana. Ali to je tema za neki drugi put.