Isa Ruhulah
ALAHOV NESTVORENI DUH POSTAJE ČOVEK
Kuran svedoči da je Isus Alahova sopstvena preegzistentna Reč koja je izašla od Alaha kao Duh i ušla u Mariju sa izričitom svrhom da postane čovek:
„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ S. 4:171 (Aiša Bevli https://www.islamawakened.com/quran/4/st6.htm)
Obratite pažnju na to kako neki drugi prevodi prenose upravo ovaj tekst. Svako podebljano i/ili verzalno isticanje je moje:
„… Isus Mesija, sin Marijin, bio je Alahov poslanik, Njegova Reč UDAHNUTA U Mariju, i duh koji PROISHODI od Njega…“ (Linda „iLHam“ Barto https://www.islamawakened.com/quran/4/st79.htm)
„… Mesija, Isa sin Merjemin, bio je plemeniti Alahov poslanik, Njegova reč, koju je udahnuo u Merjemu, i duh od Njega…“ (Mušaraf Husein https://www.islamawakened.com/quran/4/st77.htm)
„… Hristos Isus, sin Marijin, nije bio ništa više do Božji poslanik i Njegova reč koju je bacio u Mariju, i duh [koji ishodi] od Njega…“ (T. B. Irving https://www.islamawakened.com/quran/4/st47.htm)
„… Mesija, Isus, sin Marijin, nije bio ništa više od Alahovog poslanika i Njegove Reči ’Budi’ koju je podario Mariji, i Duha od Njega koji je poprimio oblik deteta u njenoj utrobi…“ (Faruk Malik https://www.islamawakened.com/quran/4/st32.htm)
„… Bez sumnje, Al-Mesih, Isa, Ibn-e-Merjem, jeste Rasulullah (Alahov poslanik) i Njegova Kelima, koju je podario Merjemi, i Ruh (Duh) koji ishodi od Njega…“ (Dr Kamal Omar https://www.islamawakened.com/quran/4/st48.htm)
Upravo zato islamska tradicija Isusa označava i kao Alahovu Reč (Kalimatullah) i kao Alahov Duh (Ruhullah), što potvrđuju svi sledeći izvori:
Ruh-Ullah – Duh Božji, poseban naziv koji je prorok Muhamed dao Isusu (A. A.) (M. A. Qazi, Concise Dictionary of Islamic Terms [Kazi Publications, Chicago IL, 1979], str. 57; podebljano isticanje je moje)
(T. preko Salama: Poslanik je poslao ’Amra b. Umeju al-Damrija Nedžašiju u vezi sa Džaferom b. Ebu Talibom i njegovim drugovima, i po njemu poslao pismo… ’Od Muhameda, poslanika Božjeg, Nedžašiju al-Ashamu, kralju Abisinije. Mir. Hvalim ti Alaha, Kralja, Svetoga, Mir, Vernoga, Čuvara, i svedočim da je Isus, sin Marijin, DUH BOŽJI i Njegova reč koju je bacio Mariji Devici, dobroj, čistoj, tako da je začela Isusa. Bog ga je stvorio od svoga duha i svoga daha, kao što je stvorio Adama svojom Rukom i svojim dahom. Pozivam te Bogu Jedinome, bez saputnika, i poslušnosti Njemu, i da me slediš i poveruješ u ono što mi je došlo, jer ja sam poslanik Božji. Poslao sam ti svoga bratanca Džafera sa određenim brojem muslimana, pa kada ti dođu, ugosti ih bez oholosti, jer pozivam tebe i tvoje vojske Bogu. Izvršio sam (svoje delo) i svoje opomene, pa primi moj savet. Mir svima onima koji slede istinsko vođstvo.’ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karachi, deseti otisak 1995], str. 657; podebljano i verzalno isticanje je moje)
„… Otići će ’Isau i reći: ’O ’Isa! Ti si Alahov poslanik i Njegova Reč koju je bacio Merjemi, i duh od Njega. Govorio si ljudima dok si bio u kolevci. Zauzmi se kod svoga Gospoda za nas. Zar ne vidiš šta trpimo?’ ’Isa će reći: ’Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada više’, A NIJE POMENUO NIKAKAV GREH. ’O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Muhamedu.’ (Aiša Bevli, The Sahih Collection of al-Bukhari, poglavlje 68. Knjiga tefsira (https://aishabewley.netlify.app/bukhari30); podebljano, verzalno i podvučeno isticanje je moje)
Prenosi se od Ubade b. Samita da je Alahov poslanik rekao: Ko kaže: „Nema boga osim Alaha, On je Jedan i nema saučesnika, i da je Muhamed Njegov sluga i Njegov poslanik, da je Hristos sluga i sin Njegove robinje i da je on (Hristos) NJEGOVA REČ koju je saopštio Mariji i da je NJEGOV DUH, da je Raj činjenica i da je Pakao činjenica“ — Alaha bi ga uveo u Raj kroz bilo koja od njegovih osam vrata koja bi izabrao. (Sahih Muslim, knjiga 1, Broj 0043)
A evo i nekoliko islamskih bajki o Isusu u kojima se on izričito naziva Alahovim Duhom:
„Isus je nastavio svoju misiju, potpomognut božanskim čudima. Neki kuranski komentatori kažu da je Isus vratio u život četvoro ljudi: svoga prijatelja po imenu Al-’Azam, sina jedne starice i jedinicu jedne žene. Ovo troje umrlo je za njegovog života. Kada su Jevreji to videli, rekli su: ’Ti oživljavaš samo one koji su nedavno umrli; možda su samo bili onesvešćeni.’ Zatražili su od njega da vrati u život Sama [sic] Ibn Noja.
„Kada je od njih zatražio da mu pokažu njegov grob, ljudi su ga tamo otpratili. Isus je zazvao Alaha Uzvišenoga da ga vrati u život i gle, Sam [sic] Ibn Noje izašao je iz groba sed. Isus ga upita: ’Kako si osedeo, kada u tvoje vreme nije bilo starenja?’ On odgovori: ’O, Duše Alahov, mislio sam da je došao Dan vaskrsenja; od straha od toga dana kosa mi je posedela.’“ (Stories of the Prophets by Ibn Kathir, preveo šeik Muhamed Mustafa Geme’a, Kancelarija velikog imama, šeik Al-Ahzar, uredio Aelfwine Acelas Mischler [El-Nour For Publishing and Distribution and Translation Est.; 38 Al-Madina Al-Monawara St., Toryl Al-Gadida], str. 347-348; podebljano isticanje je moje)
I:
„Isus se iznenada poklonio ničice, a sa njim i njegovi učenici. Osetili su miris kakav nikada ranije nisu omirisali. Isus reče: ’Neka onaj ko je najpobožniji i najpravedniji otkrije trpezu, da bismo jeli sa nje i zahvalili Alahu za nju.’ Oni rekoše: ’O Duše Alahov, ti si najdostojniji.’
„Isus ustade, potom obavi abdest i pomoli se pre nego što je otkrio trpezu, i gle, na njoj beše pečena riba. Učenici rekoše: ’O Duše Alahov, da li je to hrana ovoga sveta ili Raja?’ Isus reče svojim učenicima: ’Zar vam Alah nije zabranio da postavljate pitanja? To je božanska moć Alaha Svemogućega koji reče: „Budi“, i bi. To je znak od Svemogućeg Alaha koji upozorava na veliku kaznu za nevernike ovoga sveta. To je srž stvari.’
„Kaže se da su hiljade ljudi jele od nje, a ipak je nikada nisu iscrple. Dodatno čudo bilo je to što su slepi i gubavi bili izlečeni.
„Dan trpeze postao je jedan od svetih dana za Isusove učenike i sledbenike. Kasnije su učenici i sledbenici zaboravili pravu suštinu tih čuda, pa su počeli da obožavaju Isusa kao boga.“ (Isto, str. 351; podebljano isticanje je moje)
I najzad:
„Dok su bili na putu, iznenada naiđoše na ogromnog lava nasred puta, i uplašiše se. Ali im Isus reče: ’Stavite me pred njega.’ Kada su ga posadili pred lava, on uhvati lava za uho i reče: ’Zbog čega si ovde seo?’
„Lav reče: ’O Duše Božji, čekam da mi dođe vo da bih ga pojeo.’
„’Taj vo možda pripada sirotim ljudima’, reče Isus. ’Idi na to i to mesto, gde ćeš naći kamilu. Nju pojedi, a vola ostavi njegovim vlasnicima.’ I lav ode u pravcu planine.“ (Muhamed ibn ’abd Alah al-Kisai, Tales of the Prophets (Qisas al-anbiya’), preveo Wheeler M. Thackson Jr. [Great Books of the Islamic World, Inc., 1997], 86. Isus sin Marijin, str. 330; podebljano isticanje je moje)
Sledeći islamolog pruža dodatne dokaze da se jedino Isus na jedinstven način naziva Duhom Alahovim — naziv koji nije dat nikome drugom:
Činjenica je da su muslimanski pisci govorili o Isusu kao o ’Duhu’ i ’Duhu Božjem’. Ibn Ishak je naveo pismo koje je Muhamed poslao Nedžašiju Abisinije, u kome prorok kaže: ’Svedočim da je Isus, sin Marijin, duh Božji i njegova reč koju je bacio Mariji devici.’ Ibn Arabi je rekao da je Bog Isusu pridržao to da bude Duh i da mu je dao taj dodatni dar životvornog daha.
U kasnijoj muslimanskoj priči učenici pitaju Isusa: ’Objasni nam, o Duše Božji, razliku između ljubavi prema svome prijatelju i ljubavi prema svome Gospodu’; i opet: ’O Duše Božji, opiši nam Božje prijatelje’. Taj naziv se javlja u raznim pripovestima, od kojih jedna dobro poznata govori o Isusu koji razgovara sa lobanjom, a ona mu uzvraća: ’O Duše Božji, bio sam kralj . . . O Duše Božji, pripadao sam narodu na koji je Bog bio gnevan.
… O Duše Božji, imenovao si najbolje od imena’. Iz drugog muslimanskog izvora potiče priča o tome kako Isus šalje Jakova, Tomu i Petra da najave njegov dolazak kralju Nasibina. Ušli su u grad i povikali: ’Isus, prorok Božji i Duh Božji, došao je u grad’.
Ranije je rečeno da je u spiskovima proroka koji su doneli nove objave Isus imao poseban naziv Duh Božji. To nije samo prošli običaj, već i sadašnja praksa. Gospođica Padvik je sakupila uzorke popularnih molitava-spiskova koje redom hvale proroke, i u ’omiljenoj i beskrajno preštampavanoj pobožnosti indijskih muslimana’ redovno se pominje Duh Božji. Mnoge druge molitve-spiskovi prizivaju blagoslov na proroke ’i na Duha Božjeg, ’Isaa Vernoga’…
Neki savremeni pisci ukazali su na blisku vezu između Duha i Zapovesti ili Stvari (amr) Božje:
17,87185: Pitaju te o Duhu; reci: „Duh pripada stvari moga Gospoda“ ’ (ili ’ Duh je od naredbe moga Gospoda ’).
16,2: ’On šalje anđele sa duhom (koji je) deo njegove stvari onome kome hoće od svojih slugu’ (ili ’on šalje anđele sa Duhom svoje zapovesti’).
Amr je iz istog korena kao hebrejsko memra, koje odgovara grčkom Logos ili Reč. Upotrebljava se u dva smisla: kao zapovest ili odredba, i kao stvar ili predmet. Iako je to istinski arapska reč, kada se upotrebljava u vezi sa naukom o objavi u Kuranu, čini se da je čitava zamisao bila snažno pod uticajem hrišćanske nauke o Logosu, mada bi se reklo da je sama reč proistekla iz targumske upotrebe reči memra. Kasnija složenost upotrebe reči Duh pokazuje koliko je teško izraziti tajnu Boga i njegove objave i delovanja kroz njegovu Reč i kroz njegov Duh. (Džordž Parinder, Jesus in the Qur’an [Oneword Publications, Oxford, England, pretisak 1996], str. 50-51; podebljano isticanje je moje)
A evo i hrišćanskog pisca koji temeljno pobija očajnički muslimanski pokušaj da se potkopa božanska implikacija ovog jedinstvenog opisa Isusa:
Ovaj uzvišeni naziv, kao i naziv ’Reč Božja’, ozbiljno je zbunjivao muslimanske komentatore koji su na razne načine pokušavali da izbegnu prirodan zaključak koji on nameće, naime****, da je Isus božanski. Nazivi dati drugim prorocima, kao što su ’Prijatelj Božji’, ’Izabranik Božji’, ’Prorok Božji’, mogu se primeniti na krhka bića poput nas samih, ali ime ’Duh Božji’, koje muslimani daju Hristu, jasno nagoveštava viši položaj i uzvišenije dostojanstvo i nedvosmisleno svedoči o Njegovoj nadmoći nad svim drugim prorocima. Takva ličnost sasvim opravdano može biti nazvana ’Sinom Božjim’, i hrišćani se često pitaju zašto se njihova muhamedanska braća toliko protive tom drugom nazivu, kada su i sami Isusu dali naziv koji nije ništa manje uzvišen. Iskreni muhamedanski pisci otvoreno priznaju da ovaj naziv ’Duh Božji’ nosi sa sobom nešto osobito, nešto što se ne može reći ni za jednog drugog proroka: tako imam Razi kaže da je On Duh Božji zato što je „Davalac života svetu u njihovim verama“, dok Bejzavi kaže da je On „Onaj koji poseduje duh koji ishodi (صدر) od Boga, ne posredno, već neposredno, kako po poreklu tako i po suštini“, i opet: „Zato što daje život mrtvima i srcima ljudi“. Da, ovaj Duh Božji, upravo zato što je božanski, i dalje je „Davalac života svetu i srcima ljudi“,… Primetite takođe kako se Bejzavijevo izvanredno tumačenje slaže sa rečima Indžila… Neki savremeni muslimani, drago nam je što to saznajemo, priznaju nebesko poreklo Hrista: tako u bengalskom muhamedanskom listu ’Pračarak’ za Poš 1307. čitamo: „Isus nije bio samo zemaljska ličnost; nije rođen iz telesne želje. On je Duh sa neba …. Isus je došao sa velikog nebeskog prestola i, donoseći svetu Božje zapovesti, pokazao je put spasenja.“
Duh Božji mora biti, kao i sam Bog, večan; a kada u Kuranu čitamo da je taj Duh bio „pa smo u nju udahnuli život“ (Sura Al-Anbija 21, stih 91), i da je, kako nam Bejzavi kaže, ’proistekao (صدر) od Boga’, zaključak je neizbežan da ova velika ličnost nije ništa manje nego božanska i da je postojala pre svog ulaska u Mariju. Sve se ovo savršeno slaže sa onim što o Isusu saznajemo u Kuranu kao o večnoj ’Reči Božjoj’. Takvi izrazi ne mogu se upotrebiti ni za jednog pukog ljudskog proroka… U nastojanju da poreknu božanstvo Hrista izvedeno iz naziva ’Duh Božji’, koji su Mu sami muslimani dali, neki muhamedanski pisci pribegli su čudnovatim argumentima u prilog svojoj tvrdnji. Tako nam jedan savremeni bengalski musliman kaže da je „Hristos nazvan Duhom Božjim zato što ga je Bog stvorio“! Takvo rezonovanje teško da će zadovoljiti bilo kog razumnog čitaoca, i većina ljudi biće primorana da upita nismo li svi mi stvoreni od Boga; pa ko bi se ipak usudio da sebi prisvoji naziv ’Duh Božji’? Osim toga, ako reči ’Duh Božji’ znače ’duh koga je Bog stvorio’, onda izraz ’duh čoveka’ mora značiti ’duh koga je čovek stvorio’ — očigledna besmislica. Kada vidimo da SAMO Isusu muslimani daju ovaj uzvišeni naziv ’Duh Božji’, onda je očigledno da je On Duh Božji u posebnom smislu, a odatle je samo korak do punijeg učenja Indžila da je On večni Sin Božji.
Opet, kaže se: „Ako naziv ’Duh Božji’ primenjen na Isusa nagoveštava Njegovo božanstvo, onda moramo isto tako priznati da Kuran uči da su Adam i drugi proroci božanski, jer je u Kuranu zapisano: „I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.“““ Nije nam jasno kako nas ovaj kuranski stih obavezuje da verujemo da je Adam božanski; jer Adam se ovde ne naziva ’Duhom Božjim’, već se o njemu govori kao o čoveku u koga je Bog udahnuo svoj Duh: a to je sasvim druga stvar. Takav se govor nigde u Kuranu ne upotrebljava za Isusa; ali se upotrebljava za Mariju, majku Isusovu. Tako u Suri Al-Anbija (21), stih 91, stoji zapisano: „I spomeni onu koja je sačuvala čednost - svoje devičanstvo, pa smo u nju udahnuli život, i nju i njenog sina smo učinili da budu svim svetovima znamenje.“ Kada bi hrišćani, zbog jezika ovog stiha, rekli da je Marija božanska, onda bi naši muhamedanski prijatelji s pravom mogli uzvratiti da, budući da se isti jezik koristi za Adama, hrišćani treba dalje da priznaju da je i Adam bio božanski; ali hrišćani ne gledaju na Mariju kao na božansku; niti Kuran prosto kaže da je Bog udahnuo svoj Duh u Hrista; naprotiv, muslimani samog Hrista nazivaju ’Duhom Božjim’, što je sasvim druga stvar. Na isti način, u Svetom pismu stoji da je Bog dao svoj Duh određenim osobama; ali ih to ne čini božanskima; naprotiv, to dokazuje da su bile nešto različito od Duha Božjeg. Ako kažemo da je neko dao pet rupija prosjaku, da li bi iko priseban iz toga zaključio da je prosjak bio pet rupija?
Stoga ponovo tvrdimo da naziv ’Duh Božji’, koji muslimani primenjuju na Hrista, Ga stavlja visoko iznad svih drugih proroka i nagoveštava veliku nauku o Njegovom božanstvu, koja se tako jasno uči u Indžilu. (Prečasni Vilijam Goldsak, Christ in Islam: The Testimony of the Qur’an to Christ, 5. Hristos, Duh Božji; podebljano i verzalno isticanje je moje)
Dakle, nasuprot tvrdnjama pojedinih muslimanskih polemičara, sam Hristos jeste onaj večni Duh koga je Alah udahnuo, tj. poslao, u Mariju sa izričitom svrhom da postane čovek.
Ovo tumačenje postaje još očiglednije u svetlu sledećih tekstova, koji prikazuju Isusa kako stvara pticu od gline i udahnjuje joj život:
„I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ S. 3:49 Quran: A Reformist Translation (QRT)
„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110 QRT
Ono što ovo čini prilično zapanjujućim jeste to što Hristos stvara na potpuno isti način na koji je Alah stvorio i oživeo Adama!
„A još pre smo stvorili duhove od užarene vatre. I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.“ Pa su se svi anđeli skupa poklonili. osim Sotone; on je odbio da se pokloni. „O Sotono“, upita On, „zašto se nisi poklonio sa onima koji su se poklonili?““Ne priliči mi”, reče,“da se poklonim čoveku koga si stvorio od ilovače, od blata ustajalog.” „Onda izlazi iz Raja“, naredi Allah, „zaista si proklet! I neka se prokletstvo zadrži na tebi do Dana sudnjeg!““ S. 15:27-35 N. Dž. Davud
Kuran, dakle, otvoreno svedoči da Isus poseduje sposobnost da izdahne život baš kao i Alah. A razlog zbog koga Hristos to može da učini jeste to što je on upravo životvorni Duh Alahov koji je postao telo.
Otuda i muslimansko sveto pismo i Muhamedova predanja svedoče o činjenici da Isus poseduje dve različite prirode, jer je i božanski i ljudski. Pa ipak, time što ga označava kao nestvorenu Reč i Duh Alahov koji je postao ljudsko biće, islamska tradicija na kraju protivreči samoj sebi, budući da na drugim mestima pokušava da Isusa svede na puku ljudsku sluge i poslanika (up. K. 5:75; 43:57-59).
DODATNO ČITANJE
ŠTA JE SA ISUSOM? OTKRIVANJE ISLAMSKOG DRUGOG ILAHA PORED ALAHA
Kuran svedoči: Isus je večna stvaralačka Reč Božja
Kuran potvrđuje predljudsko postojanje i ovaploćenje Hrista
Da li Kuran odbacuje večno rođenje Hrista? 3. deo
Muhamed je to ponovo uradio! Još dokaza da je Isus ovaploćeni Bog, 1. deo