Irinej, Isusove godine i apostolska Tradicija
Navodim odeljak iz Adversus haereses („Protiv jeresi“) svetog Irineja, gde on izričito tvrdi da su starešine/episkopi lično primili i bili poučeni predanjem od apostola, poput Jovana, da je naš Gospod bio stariji od trideset godina i da je zapravo bio u svojim četrdesetim kada se okončala njegova zemaljska služba. Sveti Irinej čak navodi Jovan 8:57 kako bi dokazao da je to predanje utemeljeno i u Svetom pismu i u Tradiciji. Sav naglasak je moj.
4. Budući da je imao trideset godina kada je došao da se krsti, i posedujući tada puni uzrast Učitelja, došao je u Jerusalim, kako bi ga svi ispravno priznali kao Učitelja. Jer nije izgledao kao jedno dok je bio drugo, kao što tvrde oni koji ga opisuju kao čoveka samo po izgledu; nego ono što je bio, to je i izgledao da jeste.
Budući, dakle, Učitelj, posedovao je i uzrast Učitelja, ne prezirući niti izbegavajući ijedno stanje ljudske prirode, niti ukidajući u sebi onaj zakon koji je odredio za ljudski rod, nego posvećujući svako doba onim razdobljem sopstvenog života koje mu odgovara. Jer došao je da spase sve kroz sebe samoga — sve, kažem, koji se kroz njega ponovo rađaju Bogu — odojčad, i decu, i dečake, i mladiće, i starce.
On je stoga prošao kroz svako doba, postavši odojče za odojčad, posvećujući tako odojčad; dete za decu, posvećujući tako one koji su tog uzrasta, postavši im u isto vreme primer pobožnosti, pravednosti i pokornosti; mladić za mladiće, postavši primer mladićima i posvećujući ih tako Gospodu. Isto tako bio je starac za starce, da bi bio savršen Učitelj za sve, ne samo u pogledu izlaganja istine, nego i u pogledu uzrasta, posvećujući u isto vreme i stare, i postavši i njima primer.
Zatim je, najzad, došao i do same smrti, da bi bio „Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.“, Kološanima 1:18 „Načelnika života“, Dela apostolska 3:15 koji postoji pre svih i ide pred svima.
5. Oni, međutim, da bi utvrdili svoje lažno mišljenje o onome što je pisano, „da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju.“, tvrde da je propovedao samo jednu godinu, i da je zatim postradao u dvanaestom mesecu. [Govoreći tako,] zaboravljaju na sopstvenu štetu, uništavajući čitavo njegovo delo i lišavajući ga onog doba koje je i potrebnije i časnije od svakog drugog; mislim na ono zrelije doba tokom kojeg je i kao učitelj nadmašivao sve ostale.
Jer kako bi mogao imati učenike da nije poučavao? I kako bi mogao poučavati da nije dostigao uzrast Učitelja? Jer kada je došao da se krsti, još nije bio navršio tridesetu godinu, nego je počinjao da ima oko trideset godina (jer tako je to izrazio Luka, koji je pomenuo njegove godine: „sam Isus imaše oko trideset godina kad poče“, Luka 3:23 kada je došao da primi krštenje); i, [prema tim ljudima,] propovedao je samo jednu godinu računajući od svog krštenja.
Navršivši tridesetu godinu, postradao je, budući zapravo još uvek mlad čovek, koji nikako nije dostigao poodmaklo doba. A da prvo razdoblje mladosti obuhvata trideset godina i da se ono proteže dalje do četrdesete godine, svako će priznati; ali od četrdesete i pedesete godine čovek počinje da se približava starosti, u kojoj je bio naš Gospod dok je još vršio službu Učitelja, kao što svedoče jevanđelje i sve starešine; oni koji su se u Aziji družili sa Jovanom, učenikom Gospodnjim, [potvrđuju] da im je Jovan preneo to obaveštenje. A on je ostao među njima sve do vremena Trajana.
Neki od njih su, štaviše, videli ne samo Jovana, nego i druge apostole, i čuli su od njih potpuno isti izveštaj, i svedoče o [ispravnosti] te tvrdnje****. Kome onda pre treba da verujemo? Takvim ljudima kao što su ovi, ili Ptolemeju, koji nikada nije video apostole i koji nikada ni u snovima nije dosegao ni najmanji trag apostola?
6. Ali, osim toga, upravo oni Jevreji koji su tada raspravljali sa Gospodom Isusom Hristom najjasnije su ukazali na istu stvar. Jer kada im je Gospod rekao: „Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio?“ Jovan 8:56-57 Takav govor prikladno se odnosi na nekoga ko je već prešao četrdesetu godinu, a još nije dostigao pedesetu, ali nije daleko od tog poslednjeg razdoblja. Ali nekome ko ima samo trideset godina nesumnjivo bi bilo rečeno: Nemaš još četrdeset godina****. Jer oni koji su hteli da ga uhvate u laži zacelo ne bi broj njegovih godina protegli daleko preko uzrasta koji su videli da je dostigao; nego su naveli razdoblje blisko njegovim stvarnim godinama, bilo da su to zaista utvrdili iz upisa u javnom registru, bilo da su naprosto pretpostavili na osnovu onoga što su zapazili — da je bio stariji od četrdeset godina i da svakako nije imao samo trideset.
Jer sasvim je nerazumno pretpostaviti da su se prevarili za dvadeset godina, kada su hteli da dokažu da je mlađi od vremena Avrama. Jer ono što su videli, to su i izrazili; a onaj koga su gledali nije bio puka utvara, nego stvarno biće od krvi i mesa.
Tada mu, dakle, nije mnogo nedostajalo do pedeset godina; i u skladu s tom činjenicom, rekli su mu: „Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio?“ Nije, dakle, propovedao samo jednu godinu, niti je postradao u dvanaestom mesecu godine. Jer razdoblje između tridesete i pedesete godine nikada se ne može smatrati jednom godinom, osim ako, među njihovim eonima, nisu tako duge godine dodeljene onima koji sede u svojim redovima sa Vitosom u Pleromi; o kojima je govorio i pesnik Homer, nesumnjivo nadahnut Majkom njihovog [sistema] zablude:—
Οἱ δὲ θεοὶ πὰρ Ζηνὶ καθήμενοι ἠγορόωντο
Χρυσέῳ ἐν δαπέδῳ:
što možemo ovako prevesti:
Bogovi sedeše unaokolo, dok Zevs predsedavaše,
I razgovor vođahu na zlatnom podu. (Knjiga II, Poglavlje 22 Trideset eona nije prikazano činjenicom da je Hristos kršten u svojoj tridesetoj godini: nije postradao u dvanaestom mesecu nakon svog krštenja, nego je imao više od pedeset godina kada je umro)