Ibn Kesir o Kuranu kao muhajminu u Kuranu 5:48
Navodim Ibn Kesirovo tumačenje pojma muhajmin u kontekstu Kurana 5:48, gde se za Kuran kaže da je čuvar/svedok prethodnih Svetih pisama.
„obećanje našeg Gospodara se ispunilo“ (108) [El-Isra] To jest: Ako se ispuni ono što nam je Bog obećao preko jezika Svojih prethodnih poslanika u vezi sa dolaskom Muhameda; to jest: da to bude neizbežno i izvesno.
A reči Uzvišenoga: „da nad njima bdi“ Sufjan es-Sevri i drugi rekoše, prenoseći od Ebu Ishaka, a on od [et-Temimija](1), a on od Ibn Abasa: to znači, poverenik nad njim(2).
Ali ibn Ebi Talha reče, prenoseći od Ibn Abasa: El-Muhajmin: pouzdani. Reče: Kuran je pouzdan nad svakom knjigom koja je došla pre njega(3).
Preneseno je od Ikrime, Seida ibn Džubejra, Mudžahida, Muhameda ibn Kaba, Atijje, El-Hasana, Katade, Ataa el-Horasanija, Es-Sudija i Ibn Zejda nešto slično tome(4),
Ibn Džurejdž reče: Kuran je poverenik nad knjigama koje su došle pre njega. Ono što se s njim slaže jeste istina, a ono što mu protivreči jeste laž(5).
Prenosi se od El-Valibija, a on od Ibn Abasa: „da nad njima bdi“ znači: svedok (6), a isto rekoše Mudžahid, Katada i Es-Sudi(7).
El-Avfi reče, prenoseći od Ibn Abasa: „da nad njima bdi“ znači: sudija nad knjigama koje su došle pre njega(8).
Sve ove izjave bliske su po značenju, jer ime El-Muhajmin obuhvata sve to. On je pouzdan, svedok i sudija nad svakom knjigom pre njega. Bog je ovu veliku knjigu, koju je objavio, učinio poslednjom od knjiga i njihovim pečatom, najsveobuhvatnijom, najvećom i najpotpunijom među njima, jer je u njoj sabrao vrline onoga što je došlo pre nje i dodao joj savršenstva kojih nema ni u čemu drugom. Zbog toga ju je učinio svedokom, pouzdanikom i sudijom nad svima njima, a On, Uzvišeni, zajemčio je njeno očuvanje Svojim vlastitim uzvišenim bićem. On, Uzvišeni, reče: „Mi, uistinu, Kur'an objavljujemo i zaista ćemo Mi da ga sačuvamo.“(9) [El-Hidžr: 9].
Što se tiče onoga što je Ibn Ebi Hatim preneo od Ikrime, Seida ibn Džubejra, Ataa el-Horasanija i Ibn Ebi Nedžiha, a ovaj od Mudžahida, da su rekli o Njegovim rečima: „da nad njima bdi“, naime: Muhamed je poverenik nad Kuranom(9)****. Ovo je ispravno.
Po značenju, ali postoji razilaženje u pogledu tumačenja ovoga, a postoji i razilaženje u pogledu njegove primene na njega sa stanovišta arapskog jezika. Ukratko, prvo je ispravno.
Ebu Džafer ibn Džerir reče, nakon što je preneo svoje kazivanje od Mudžahida: „Ovo tumačenje daleko je od razumevanja arapskog jezika; zaista, ono je greška. To je zato što je ‘el-muhajmin’ (Čuvar) povezano sa ‘el-musaddik’ (Potvrđivač), pa može biti samo svojstvo onoga čije je svojstvo ‘el-musaddik’. Reče: Da je stvar onakva kako je Mudžahid rekao, bilo bi rečeno: ‘I objavili smo ti Knjigu s istinom, potvrđujući je.’”
(1) Tako u (Ham) i (Muh). U izvornom tekstu: „et-Tejmi”, što je prepisivačka greška, jer je et-Temimi Arbeda, poznat po svom tumačenju.
(2) Et-Taberi ga je preneo putem nekoliko lanaca prenosilaca od es-Sevrija, a njegov lanac prenosilaca je verodostojan.
(3) Et-Taberi i Ibn Ebi Hatim preneli su ga verodostojnim lancem prenosilaca od Ibn Ebi Talhe.
(4) Spomenuli su ga, prigovarajući Ibn Ebi Hatimu da je izostavio lanac prenosilaca.
(5) Et-Taberi ga je preneo slabim lancem prenosilaca od Ibn Džurejdža, a ono što mu prethodi potkrepljuje ga.
(6) Et-Taberi ga je preneo verodostojnim lancem prenosilaca od Ibn Ebi Talhe el-Valibija.
(7) Katadinu izjavu preneo je et-Taberi verodostojnim lancem prenosilaca od Seida ibn Ebi Arube, a izjavu es-Sudija preneo je et-Taberi verodostojnim lancem prenosilaca od Esbata.
(8) Et-Taberi ga je preneo slabim lancem prenosilaca od el-Avfija.
(9) Mudžahidovu izjavu preneo je Ibn Ebi Hatim verodostojnim lancem prenosilaca od Ibn Ebi Nedžiha. Ostali komentatori spomenuli su je bez lanca prenosilaca. (Knjiga Tefsir Ibn Kesira – izdanje Ibn el-Dževzija: https://shamela.ws/book/1503/1619)
Za dalje čitanje
Kuran kao čuvar Biblije: ponovno razmatranje značenja pojma muhajmin