Hadis o kozi i dojenju odraslih

U ovom tekstu ću se pozabaviti slabašnim pokušajem pojedinih muhamedanskih učenjaka i apologeta da ospore predanje od Aiše prema kome je ovca proždrala jedini primerak koji je sadržao stihove o kamenovanju preljubnika i o ženama koje doje muškarce. O ovom konkretnom pitanju sam već pisao, a taj tekst je dostupan ovde: (/2019/09/28/a-docile-beast-falsifies-the-quran-how-a-sheep-trumped-allah-and-his-messenger/).

Evo šta jedan veoma popularan selefijski sajt tvrdi u pogledu hadisa o kozi koja je pojela list sa stihovima o dojenju odraslih i o kamenovanju:

Pitanje

Postoji jedan hadis koji izvesni hrišćanin objavljuje na internet forumima. To je hadis br. 1944 u Sunenu Ibn Madže, Kitab en-Nikah, koji govori o kozi koja je pojela Kuran. Objavljen je na forumu za raspravu između muslimana i hrišćana. Želeo bih da saznam celu priču o ovoj stvari i njenu istoriju…

Sve verzije hadisa počivaju na sledećem lancu prenosilaca:

Abdulah ibn Abi Bekr ibn Hazm, od Amre bint Abd ar-Rahman, od Aiše. Isnad se završava kod nje i ne seže do Proroka.

Hadis je od Abdulaha ibn Abi Bekra preuzeo veći broj prenosilaca, a njihova predanja glase ovako…

Preneo ga je imam Malik. Njegova verzija glasi: Među onim što je objavljeno u Kuranu bio je i propis da je onih deset izvesnih dojenja potrebno da bi se uspostavio odnos mahrema, a zatim je to derogirano i zamenjeno sa pet izvesnih dojenja. Kada je Alahov Poslanik umro, to je bilo među onim što se učilo u Kuranu.

Ovo je preneo Malik u el-Muvetti (Kitab er-Rida, hadis br. 17), a preko njega imam Muslim (1452) i drugi. Ovde možemo primetiti da ni predanje imama Malika od Abdulaha ibn Abi Bekra ne sadrži nikakav pomen priče o kozi ili pitomoj ovci koja je pojela nešto od Mushafa. Naprotiv, njemu je na kraju dodata samo jedna rečenica: Kada je Alahov Poslanik umro, to je bilo među onim što se učilo u Kuranu.

3. Preneo ga je Muhamed ibn Ishak. Njegova verzija glasi: Objavljen je stih o kamenovanju i o dojenju odrasle osobe deset puta, i bio je zapisan na listu koji je čuvan ispod postelje u mojoj [Aišinoj] kući. Kada se Alahov Poslanik razboleo, bili smo zaokupljeni njegovim stanjem, a jedna naša životinjica je ušla i pojela ga.

Ovo je preneo imam Ahmed u el-Musnedu (43/343) i Ibn Madže u es-Sunenu (br. 1944); ova druga verzija kaže: Kada je Alahov Poslanik umro, bili smo zaokupljeni njegovom smrću, a pitoma ovca je ušla i pojela ga.

Kao što možete videti, ova verzija zaista sadrži čudnovatu formulaciju koja predstavlja dodatak onome što su preneli dvojica velikih imama, Jahja ibn Seid el-Ensari i Malik ibn Enes. Na to je pitalac ukazao u svom pitanju. U ovoj verziji hadisa stoji da je pitoma ovca – a to je ovca koju ljudi hrane u svojim domovima – ušla i pojela stranicu koja je sadržala stih o kamenovanju i stih o dojenju odrasle osobe.

Ova razlika bila je dovoljna učenjacima hadisa da presude da je verzija koju prenosi Muhamed ibn Ishak daif (slaba), te da je treba odbaciti i smatrati čudnovatom. Po njihovom shvatanju, čudnovat hadis je svaki hadis u kome se pouzdan prenosilac razlikuje od onoga što su preneli drugi pouzdani prenosioci koji su bili tačniji od njega u prenošenju ili brojniji od njega. To je zdravo naučno načelo, jer kako jedan prenosilac može imati dodatne reči u hadisu koji su i drugi preneli od izvornih prenosilaca, kada su ti drugi brojniji, tačniji u pamćenju i prenošenju i višeg položaja u poznavanju hadisa? Zašto i oni nisu preneli tu dodatnu ili drugačiju građu? Postoji li ijedan drugi način da se razume šta se dogodilo, osim pozivanjem na to pravilo kako bi se znalo gde su se neki prenosioci razišli u svom prenošenju i uneli u njega nešto čudnovato? Ako to nije slučaj (i ako ne želite da se pozovete na to pravilo), kako bi nas onda ovaj polemičar ubedio da je Muhamed ibn Ishak saznao iz Aišinog hadisa ono što su i Jahja ibn Seid el-Ensari i Malik ibn Enes zaboravili, kada su obojica bili vodeći učenjaci i prvaci u svojoj oblasti? Štaviše, Sufjan es-Sevri je rekao: Jahja ibn Seid el-Ensari je, po mišljenju stanovnika Medine, u oblasti hadisa bio na višem nivou od ez-Zuhrija. Ali ibn el-Medini ga je smatrao jednim od najverodostojnijih i najpouzdanijih prenosilaca hadisa, i jednim od onih prema čijim hadisima čovek ne oseća nikakvu nelagodu. Ahmed ibn Hanbel je o njemu rekao: On je jedan od najtačnijih u prenošenju. Vuhejb je rekao: Došao sam u Medinu i nisam video nikoga kod koga se ne bi osećali spokojno prema nečemu što prenosi, a imali zadršku prema drugim njegovim predanjima, osim Malika i Jahje ibn Seida (tj. sva njihova predanja mogla su se prihvatiti bez zadrške).

Vidi: Tehzib et-Tehzib (11/223)…

Jahja ibn Mein ga je u jednom predanju koje se od njega prenosi ocenio kao daifa. En-Nesai je rekao: On nije kavijj (jak). Ed-Darekutni je rekao: Vodeći učenjaci su se razišli u pogledu njega, i on nije autoritet; njegovo predanje se pre može uzeti u obzir (uz druga).

Vidi: Tehzib et-Tehzib (9/45)…

Ono što će stvar učiniti jasnijom jeste činjenica da je el-Kasim ibn Muhamed, kao i Abdulah ibn Abi Bekr, preneo hadis bez dodatka Muhameda ibn Ishaka.

Et-Tahavi je preneo u Šerh Muškil el-Asar (11/486): Kazivao nam je Muhamed ibn Huzejme: kazivao nam je el-Hadžadž ibn Minhal: kazivao nam je Hammad ibn Seleme, od Abd ar-Rahmana ibn el-Kasima, od el-Kasima ibn Muhameda, od Amre, da je Aiša rekla: Među onim što je objavljeno u Kuranu, pa zatim derogirano, bilo je i to da se odnos mahrema ne može uspostaviti osim sa deset dojenja, a zatim je posle toga objavljeno: ili pet dojenja.

Ukratko, priča o ovci koja je pojela stranicu Časnog Kurana u Aišinoj kući jeste daif (slaba) i nije dokazana…

Kraj citata iz Te'vil Muhtelif el-Hadis (str. 443)

Komentatori Musneda imama Ahmeda rekli su:

Njegov isnad je daif zato što ga je preneo jedino Muhamed ibn Ishak, a njegov tekst sadrži nešto čudnovato.

Kraj citata iz izdanja Mu'esseset er-Risala (43/343)

El-Alusi je rekao:

Što se tiče toga da se dodatna građa nalazila na listu koji je čuvan kod Aiše i koji je pojela pitoma ovca, tvrdnja jeretika da je to izgubljeno usled toga što ga je pojela pitoma ovca, a da nije bilo derogirano, jeste izmišljotina i laž. To je ono što stoji u el-Keššafu.

Kraj citata iz Ruh el-Meani (11/140) (Islam Question & Answer, „Hadis o ovci koja je pojela stranicu sa stihom o kamenovanju i dojenju u Aišinoj kući nije sahih“ https://islamqa.info/en/answers/175355/the-hadith-about-the-sheep-eating-the-page-containing-the-verse-about-stoning-and-breastfeeding-in-the-house-of-aaishah-is-not-saheeh; podvlačenje je moje)

Tri glavna prigovora protiv verodostojnosti predanja Ibn Ishaka o pitomoj kozi koja je proždrala jedini pisani primerak stihova o kamenovanju i o dojenju odraslih jesu:

1. Za predanje se tvrdi da je slabo ili izmišljeno.

2. Ibn Ishak je sporan kada je reč o prenošenju hadisa.

3. Drugi pouzdaniji prenosioci hadisa i muslimanski učenjaci nisu pomenuli niti uvrstili ovaj dodatak kada su navodili Aišin hadis o dojenju.

Pozabaviću se svakom od ovih tačaka kako bih pokazao da ništa od onoga što ovi autoriteti tvrde nije dovoljno da pobije istinitost ovog predanja, niti time rešavaju problem koji ono pokreće u pogledu očuvanja Kurana.

Pre svega, nasuprot tvrdnji da je ovo predanje ocenjeno kao daif („slabo“), pa čak i kao lažno, postoje određeni muslimanski učenjaci koji su ga svrstali među sahih („verodostojne“) i hasan („dobre“). Pogledajte, na primer, šta kaže sledeći hadis:

Sunan Ibn Madže

Poglavlja o braku

Prenosi se da je Aiša rekla:

„Objavljen je stih o kamenovanju i o dojenju odrasle osobe deset puta1, i list je bio kod mene pod jastukom. Kada je Alahov Poslanik umro, bili smo zaokupljeni njegovom smrću, a pitoma ovca je ušla I POJELA GA.“

1: Ovi stihovi su derogirani u učenju, ali ne i u propisu. Drugi hadisi utvrđuju da je broj za dojenje pet.

Ocena: HASAN (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 9, hadis 1944

Arapska referenca: knjiga 9, hadis 2020 (sunnah.com https://sunnah.com/urn/1262630; velika slova i podvlačenje su moji)

Sledi engleski prevod jedne arapske onlajn fetve koja se bavi pitanjem ovog konkretnog predanja:

Pitanje:

Kazivao nam je Ebu Selema Jahja ibn Halef, kazivao nam je Abdul-Ala od Muhameda ibn Ishaka, od Abdulaha ibn Abi Bekra, od Amre, od Aiše, i Abd ar-Rahman ibn Kasim od svog oca od Aiše. Ona je rekla: „Objavljen je stih o kamenovanju i o dojenju odrasle osobe deset puta, i bio je na listu ispod moje postelje kada je Alahov Poslanik umro. A mi smo bili zaokupljeni njegovom smrću. Ušla je živina (dadžin) i pojela ga.“

Želim ocenu ovog hadisa i njegovo objašnjenje, jer mi ga je jedan nemusliman poslao kao dokaz da je Kuran nepotpun i nepouzdan. Neka vas Alah nagradi.

Fetva:

Ovaj hadis su preneli imam Ibn Madže 1/625 i el-Darekutni: 4/179, Ebu Ali u svom Musnedu 8/64, et-Taberani u svom rečniku 8/12 i Ibn Kutejbe u svom tumačenju spornih hadisa, a njegov koren je u Sahihajnu, i Ibn Hazm ga je pomenuo u el-Muhali 11/236 i rekao je da je ovo VERODOSTOJAN (SAHIH) hadis…

A njene reči: (I bio je…), to jest Kuran nakon što je prepisan iz učenja (na listu ispod moje postelje), a živina (dadžin): ovca koju ljudi hrane iz svojih domova, a može biti i nešto drugo osim ovce što zalazi u domove, od ptica i ostalog…

Ibn Kutejbe je rekao…

A ako se čudite ovci – ovca je najbolja od stoke, pa nije čudno što je ovca pojela stranicu. A miš je najgori među zemaljskim nametnicima, koji glođe stranice i mokri po njima. A da je vatra spalila stranicu ili da su je licemeri odneli – čuđenje bi bilo manje. (Islamweb https://www.islamweb.net/ar/fatwa/12905/)

A evo i njihovog odgovora sa engleske verzije sajta:

Pitanje:

Es-selamu alejkum, čitao sam jedan članak u kome je pomenut sledeći hadis, Sunan Ibn Madže, Knjiga o nikahu, hadis br. 1934. Taj hadis pominje da su postojali stihovi iz Kurana zapisani na komadu papira koji je Aiša stavila pod svoju postelju, a onda je ušla koza i pojela taj papir sa stihovima, te su oni izgubljeni. Moje pitanje je: da li je ovaj hadis istinit?

Fetva:

Ovaj hadis su preneli Ibn Madže i drugi, a šejh el-Albani ga je svrstao KAO HASAN [DOBAR].

Ovde treba primetiti da neki pozivači u zabludu navode ovaj hadis kao dokaz da je Kuran nepotpun. Kao što je u hadisu pomenuto, papir je sadržao dva stiha: stih o dojenju i stih o kamenovanju. Dakle, ti pozivači u zabludu imaju zlu nameru navodeći ovaj hadis kao dokaz da je Kuran nepotpun; ali njihova namera je propala, hvala Alahu.

Doista, učenjaci su pobili takve zablude; na primer, Ibn Hazm je rekao: „Potvrđeno je da su reči ova dva stiha derogirane i da je papir na kome su bile zapisane pojela koza, kako je Aiša izjavila. Doista, za njim nije bilo potrebe….“ Zatim je rekao: „Dokaz za to jeste da su ih (ta dva stiha) naučili napamet, a da im je bilo poznato da su i dalje deo Kurana, činjenica da je taj papir pojela koza ne bi ih sprečila da ih upišu u sabrani primerak Kurana.

Međutim, ta dva pomenuta stiha su derogirana: stih o dojenju je derogiran i u pogledu učenja i u pogledu propisa, dok je stihu o kamenovanju derogirano učenje, a propis je ostao na snazi. Iz tog razloga ih ashabi nisu upisali u sabrani primerak Kurana. To je ono što je Ibn Hazm mislio.

Alah najbolje zna.

Na fetvu odgovorio: Centar za fetve na Islamwebu

http://www.islamweb.net (https://www.islamweb.net/emainpage/PrintFatwa.php?lang=E&Id=182309&lang=E&Id=182309; velika slova i podvlačenje su moji)

Ironično, Ibn Hazma navodi i Islam Question & Answer u svojoj raspravi o ovom predanju:

Ibn Hazm je rekao:

Dokazano je da su reči derogirane, ali je list na kome su bile zapisane ostao, kako je Aiša rekla – a zatim ga je pojela pitoma ovca; ali njega (taj stih) niko ne treba. Nešto slično može se reći i za stih o dojenju, i nema razlike između njih dvoje. Dokaz za to jeste da su ga (taj stih) naučili napamet, kao što smo pomenuli. Dakle, da je bio potvrđen kao deo Kurana, činjenica da ga je ovca pojela ne bi izmenila to da je bio deo Kurana, s obzirom na to da su ga naučili napamet.

Stoga sa sigurnošću možemo zaključiti da se nijedna dvojica muslimana ne razilaze u pogledu činjenice da je Alah, neka je uzvišen, naložio svome Poslaniku dostavljanje poruke, i da ju je on dostavio onako kako mu je naloženo. … A možemo zaključiti, u pogledu stihova koji su izgubljeni, da bi ih Alahov Poslanik dostavio da mu je bilo naloženo da ih dostavi, a da ih je dostavio, bili bi naučeni napamet, a da su bili naučeni napamet, onda smrt Proroka (blagoslov i mir Alahov neka su s njim) ne bi nimalo uticala na stvar, baš kao što njegova smrt nije uticala ni na šta drugo od onoga što je dostavio od Kurana.

Kraj citata iz el-Muhale (12/177) (Islam Question & Answer)

Uskoro ću se pozabaviti tvrdnjama Ibn Hazma.

Drugo, iako je Ibn Ishak možda smatran slabim, on nije bio potpuno nepouzdan, zbog čega ga muslimanski učenjaci nikada nisu odbacili u potpunosti niti su odbijali da bilo šta prenesu od njega.

To je činjenica koju priznaje i sam sajt Islam Question & Answer:

3. Njegov naučni položaj

Ibn Ishak je bio na visokoj ceni među učenjacima svoga vremena, zbog prostranstva svoga znanja. Imam ez-Zehebi je o njemu rekao: On je prvi zapisao znanje u Medini; to je bilo pre Malika i Davajha. Bio je poput čudesnog okeana znanja, ali nije bio toliko precizan koliko je trebalo da bude.

Stoga je pohvala učenjaka njemu bila postojana od najranijih vremena.

Ali ibn el-Medini je rekao: Hadis Alahovog Poslanika prenela su uglavnom šestorica – i pomenuo ih je, a zatim rekao: A znanje te šestorice završilo je kod dvanaestorice, od kojih je jedan Muhamed ibn Ishak.

Imam ez-Zuhri je rekao: U Medini ima obilje znanja sve dok je Ibn Ishak među njima.

4. Njegovo prostrano znanje o megazima (Prorokovi vojni pohodi) i sijerima (Prorokova biografija)

Muhamed ibn Ishak je poznat po svom snažnom zanimanju za poznavanje megaza (Prorokovih vojnih pohoda), budući da je bio prvi koji je predanja o megazima sabrao u knjigu. Imam eš-Šafi'i je o njemu rekao: Ko želi da stekne podrobno znanje o megazima nema drugog izbora nego da se osloni na Muhameda ibn Ishaka. Ibn Adijj je rekao: Da Ibn Ishak nema druge vrline osim činjenice da je vladare odvratio od bavljenja knjigama iz kojih se ništa ne može naučiti ka bavljenju vojnim pohodima Alahovog Poslanika, time kako je njegova misija počela i početkom stvaranja, ta vrlina bi bila dovoljna da ga stavi ispred drugih. Imam ez-Zehebi je rekao: On je bio veliki učenjak megaza…

6. Pohvala učenjaka njegovom hadisu

Šu'be ibn el-Hadžadž je o njemu rekao: On je bio emir el-mu'minin u hadisu.

Ebu Muavija ed-Darir je rekao: Ibn Ishak je bio jedan od ljudi s najboljim pamćenjem. Ako je neki čovek imao pedeset ili više hadisa, pa ih je ostavio kod Ibn Ishaka, rekao bi: Zapamti ih za mene, pa ako ih zaboravim, ti si mi ih sačuvao.

Sufjan es-Sevri je rekao: Sedeo sam sa Ibn Ishakom pre sedamdesetak godina, i niko od stanovnika Medine nije protiv njega izneo nikakvu optužbu niti rekao išta loše o njemu.

Ali ibn Abdulah je rekao: Pogledao sam u knjige Ibn Ishaka i nisam našao ništa prema čemu bih imao zadršku, osim dva hadisa, ali i oni su možda ipak bili ispravni i sahih…

Jakub ibn Šejbe je rekao: Pitao sam Alija – tj. ibn el-Medinija –: Kakav je po tvom mišljenju hadis Ibn Ishaka – da li je sahih?

Rekao je: Da, njegov hadis je po mom mišljenju sahih…

Imam ez-Zehebi je rekao: Ne tvrdimo da su vodeći učenjaci el-džerha vet-ta'dila (procene prenosilaca hadisa) bili nepogrešivi i da povremeno nisu grešili ili oštro govorili o onima prema kojima je postojala izvesna netrpeljivost ili neprijateljstvo. Poznato je da se mnogo toga što savremenici govore jedni o drugima zanemaruje i ne vredi ništa, naročito ako čoveka pouzdanim smatra skupina učenjaka koji zvuče pravično u onome što govore. Ova dvojica – tj. Malik i Ibn Ishak – kritikovali su jedan drugoga, ali ono što je Malik rekao o tome da je Muhamed pomalo neprecizan u prenošenju imalo je uticaja na ugled Ibn Ishaka, dok ono što je Muhamed rekao o Maliku nije imalo nikakvog uticaja. Malik se uzdigao do visokog položaja i postao poput zvezde, a onaj drugi – tj. Ibn Ishak – takođe je dostigao relativno visok položaj, naročito u oblasti biografije…

Ibn Adijj je rekao: Podrobno sam ispitao njegov hadis, i nisam našao nijedan njegov hadis koji bi nekoga naveo da kategorički ustvrdi da je on daif. Ali on može pogrešiti, ili se ponekad zbuniti, kao što su i drugi grešili, ali pouzdani prenosioci i vodeći učenjaci nisu se ustezali da prenose od njega, i s njim nema ničeg lošeg. (Isto, Položaj Muhameda ibn Ishaka, prenosioca el-Megazija, po mišljenju učenjaka hadisa https://islamqa.info/en/answers/148009/status-of-muhammad-ibn-ishaaq-the-narrator-of-al-maghaazi-in-the-view-of-hadith-scholars; podebljanje je moje)

Uz sve to, čak i kada bismo ostavili po strani dodatak Ibn Ishaka, Aišino predanje je ipak porazno, jer njene reči neoborivo dokazuju da je Kuran doista iskvaren.

Pogledajte, ponovo, šta se prenosi da je rekla Muhamedova nevesta-dete:

Aiša je prenela da je bilo objavljeno U Časnom Kuranu da deset izvesnih dojenja čini brak nedozvoljenim, a zatim je to derogirano (i zamenjeno) sa pet dojenja, i Alahov Poslanik je umro, a to se pre tog vremena (nalazilo) U ČASNOM KURANU (i muslimani su ga učili). (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3421 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=008&translator=2&start=0&number=3421; podebljanje, velika slova i kurziv su moji)

Amra je prenela da je čula Aišu kako raspravlja o dojenju koje (brak) čini nedozvoljenim; a ona (Aiša) je rekla: Bilo je objavljeno U Časnom Kuranu deset izvesnih dojenja, a zatim pet izvesnih (dojenja). (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3422 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=008&translator=2&start=0&number=3422; podebljanje, velika slova i kurziv su moji)

Jahja mi je preneo od Malika, od Abdulaha ibn Abi Bekra ibn Hazma, od Amre bint Abd ar-Rahman, da je Aiša, Prorokova žena, rekla: „Među onim što je objavljeno od Kurana bilo je i ’deset poznatih dojenja čini haram’ – a zatim je to derogirano sa ’pet poznatih dojenja’. Kada je Alahov Poslanik umro, to je bilo ono što se sada uči od Kurana.“ Jahja je rekao da je Malik rekao: „Po ovome se ne postupa.“ (Malikova Muvetta, knjiga 30, broj 30.3.17 https://sunnah.com/urn/413120)

Bulug el-Meram

8 Knjiga o braku

Prenosi [Aiša]:

Među onim što je objavljeno u Kuranu bilo je i ’deset poznatih dojenja činilo je brak nedozvoljenim’. Nakon toga su derogirana sa ’pet poznatih’. Zatim, kada je Alahov Poslanik umro, te reči su bile među onim što se učilo u Kuranu. [Prenosi Muslim].

Sunnah.com referenca: knjiga 8, hadis 195

Engleska referenca: knjiga 8, hadis 1142

Arapska referenca: knjiga 8, hadis 113 (sunnah.com https://sunnah.com/bulugh/8/195; podvlačenje je moje)

Sunan Ibn Madže

Poglavlja o braku

Prenosi se da je Aiša rekla:

„Jedna od stvari koje je Alah objavio U Kuranu, a zatim derogirao, jeste da ništa ne čini brak zabranjenim osim deset dojenja ili pet dobro poznatih (dojenja).“

Ocena: Sahih (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 9, hadis 1942

Arapska referenca: knjiga 9, hadis 2018 (sunnah.com https://sunnah.com/urn/1262610; velika slova i podvlačenje su moji)

Aiša izričito kaže da je Kuran prvobitno sadržao zapovest da se odrastao muškarac doji deset puta, kao i potonji propis koji je taj broj smanjio na pet dojenja. Pa ipak, nijedan od ta dva stiha ne nalazi se ni u jednom sačuvanom primerku Kurana. Zapravo, za razliku od stiha o kamenovanju, koji se doista navodi u hadiskoj književnosti,

Sunan Ibn Madže

Poglavlja o zakonskim kaznama

Prenosi se od Ibn Abasa da je Omer ibn Hatab rekao:

„Bojim se da će, nakon što prođe dugo vremena, neki reći: ’Ne nalazim (kaznu) kamenovanja u Alahovoj Knjizi’, pa će zalutati napuštajući jednu od obaveza koje je Alah propisao. Naprotiv, kamenovanje je obavezno ako je čovek oženjen (ili je ranije bio oženjen) i ako je uspostavljen dokaz, ili ako dođe do trudnoće, ili ako to prizna. Ja sam to čitao (u Kuranu). ’A ako starac i starica počine preljubu, kamenujte ih oboje.’ Alahov Poslanik je kamenovao (preljubnike), a i mi smo kamenovali (njih) posle njega.’“

Ocena: Sahih (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 20, hadis 2553

Arapska referenca: knjiga 20, hadis 2650 (sunnah.com https://sunnah.com/urn/1268700; podvlačenje je moje)

Nijedan musliman ne može da nam kaže kakve su tačno reči derogirajućih i derogiranih tekstova, jer od njih nije sačuvan nikakav trag.

Ova predanja ispadaju prilično neprijatna za muslimane, jer nije nestao samo derogirani stih, već je nestalo i ono što ga je derogiralo!

Moramo se, dakle, zapitati: gde su nestali svi oni primerci koji su sadržali ove propise? Zašto kodeksi koji su uključivali ove stihove nisu sačuvani? Da li su prosto iščezli ili su uništeni? Ako su uništeni, ko ih je tačno uništio i iz kog razloga?

Jednostavna činjenica jeste da ova Aišina kazivanja dokazuju da Alah nije sačuvao ove propise koji ženama dopuštaju da doje odrasle muškarce. U najmanju ruku, Alah je trebalo da očuva derogirajući tekst netaknutim kako bi ga drugi mogli i sami pročitati, naročito kada je Aiša odlučno posvedočila da su se te zapovesti nalazile unutar samog islamskog pisma i da su ih muslimani učili.

Štaviše, ništa u predanju Ibn Ishaka ne protivreči bilo čemu što su naveli drugi muhadisun (sakupljači/učenjaci hadisa). Prosto je reč o tome da drugi sakupljači nisu uvrstili ovaj deo kazivanja, bilo zato što za njega nisu znali, bilo zato što ih je on posramljivao (ovo drugo je verovatnije).

To me dovodi do sledeće tačke. Očigledno je zašto priča o pitomoj životinji koja je proždrala deo Kurana nije uvrštena u sve verzije predanja od Aiše. Kao što prigovori sajta Islam Question & Answer pokazuju, ovo predanje predstavlja veliki problem za navodno savršeno očuvanje Kurana.

Drugim rečima, muslimani nisu odbacili ovo predanje zbog manjka istorijske istinitosti. Naprotiv, ono je odbačeno zato što pokazuje da islamsko pismo nije sačuvano u potpunosti, budući da postoje zapovesti i propisi koji su odavno nestali bez traga.

Stoga, nasuprot prigovorima muslimanskih učenjaka kakav je Ibn Hazm, Aišine izjave pokazuju da muslimansko božanstvo nije uspelo da sačuva svoje takozvano otkrivenje, što zauzvrat znači da je sledeća tvrdnja Kurana,

„Mi, uistinu, Kur'an objavljujemo i zaista ćemo Mi da ga sačuvamo.“ S. 15:9 Hilali-Khan

očigledno neistinita.

Samim tim, Alah ne može biti Bog, muslimansko pismo ne može biti objavljena reč istinitog Boga, a Muhamed nije mogao biti istinski prorok.