Greška u Bibliji: Koliko je godina imao Ohozija?
Pokojni dr Gleason L. Archer razmatrao je pitanje Ohozijine vladavine i uzrasta, budući da 2. Carevima 8:26 navodi da je imao 22 godine, dok 2. Dnevnika 22:2 navodi da ih je imao 42.
Kada je Ohozija ben Joram postao car?
- Carevima 8:25 kaže da je Ohozija, sin Jorama Judinog, postao car dvanaeste godine Jorama, sina Ahavovog, cara Izrailjevog. Ipak, u 2. Carevima 9:29 stoji da je to bilo njegove jedanaeste godine. Šta je tačno? Zar tu nema nesaglasnosti od godinu dana?
Odgovor je da je Ohozija ben Joram postao car 841. godine pre Hrista, što je prema sistemu bez pristupne godine ispalo dvanaesta godina Jorama ben Ahava, ali je prema sistemu sa pristupnom godinom bila njegova jedanaesta godina. U 2. Carevima 8:25 korišćen je sistem bez pristupne godine, a u 2. Carevima 9:29 sledio se sistem sa pristupnom godinom. Zbunjujuće?
Stvar, međutim, stoji ovako: Severno carstvo je sledilo sistem bez pristupne godine od 930. do 798. godine pre Hrista, ali je od 798. (početak vladavine Joasa ben Joahaza) do pada Samarije 722. godine pre Hrista prešlo na sistem sa pristupnom godinom. Južno carstvo je, s druge strane, koristilo sistem sa pristupnom godinom od 930. do početka vladavine Jorama ben Josafata (848–841), ili možda koju godinu ranije, 850. godine pre Hrista, pre nego što je Josafat umro. Oko 850. južno carstvo Judino prešlo je na sistem bez pristupne godine i ostalo pri njemu do kraja vladavine Joasa ben Ohozije (835–796) — kada se konačno vratilo na sistem sa pristupnom godinom (tj. prva zvanična godina vladavine počinjala je tek na Novu godinu one godine koja sledi za godinom u kojoj je novi car stupio na presto). Stoga je, po sistemu sa pristupnom godinom, ono što je bila jedanaesta godina Joramova bilo dvanaesta godina po sistemu bez pristupne godine, tj. 841. godina pre Hrista. Nema nesaglasnosti!
Koliko je godina imao Ohozija kada je počeo da vlada (upor. 2. Carevima 8:26 sa 2. Dnevnika 22:2) i Joahin kada je počeo da vlada (upor. 2. Carevima 24:8 sa 2. Dnevnika 36:9-10)?
Prepisivači su bili skloni dvema vrstama pisarskih grešaka. Jedna se ticala pisanja vlastitih imena (naročito nepoznatih vlastitih imena), a druga brojeva. U idealnom slučaju, možda bismo poželeli da je Sveti Duh sprečio sve prepisivače Svetog pisma tokom vekova da prave bilo kakve greške; ali bezgrešan prepis bi zahtevao čudo, a stvari se nisu tako odigrale.
Iznad je sposobnosti bilo koga da izbegne baš svaki omašaj pera pri prepisivanju stranice za stranicom iz bilo koje knjige — svete ili svetovne. Ipak, možemo biti sigurni da je izvorni rukopis svake knjige Biblije, budući neposredno nadahnut od Boga, bio slobodan od svake greške. Isto tako je istina da nijedna dobro posvedočena varijanta u rukopisnim prepisima koji su do nas dospeli ne menja nijedno učenje Biblije. Bar u toj meri, Sveti Duh je vršio uzdržavajući uticaj nadgledajući prenošenje teksta.
Ova dva primera brojčane nesaglasnosti tiču se desetice u datom broju. U 2. Dnevnika 22:2 kaže se da je Ohozija imao četrdeset dve godine; u 2. Carevima 8:26 kaže se da ih je imao dvadeset dve. Srećom, u biblijskom tekstu ima dovoljno dodatnih obaveštenja koja pokazuju da je tačan broj dvadeset dva. 2. Carevima 8:17 kaže nam da je Ohozijin otac Joram ben Ahav imao trideset dve godine kada je postao car, i da je umro osam godina kasnije, u četrdesetoj godini. Prema tome, Ohozija nije mogao imati četrdeset dve godine u vreme očeve smrti u njegovoj četrdesetoj godini!
Sličan je slučaj Joahina, čiji uzrast pri stupanju na presto 2. Dnevnika 36:9-10 navodi kao osam, a 2. Carevima 24:8 kao osamnaest godina. U kontekstu ima dovoljno obaveštenja koja pokazuju da je osam pogrešno, a osamnaest tačno. Naime, Joahin je vladao samo tri meseca; ipak je očigledno tada bio odrastao čovek koji odgovara za sebe, jer je „činio što je zlo pred Gospodom“ i bio je zbog toga osuđen.
Zapazite da u svakom slučaju varira broj desetica. U Ohozijinom slučaju to je četrdeset dva naspram dvadeset dva. U Joahinovom slučaju bilo je osam naspram osamnaest. Poučno je zapaziti da se brojčano beleženje koje su koristili jevrejski doseljenici u Elefantini u vreme Jezdre i Nemije (srećom, imamo veliku zbirku dokumenata na papirusu iz tog izvora) sastojalo od vodoravnih kukica koje su predstavljale desetice. Tako bi osam bilo /III IIII, ali bi osamnaest bilo /III IIII, sa vodoravnom kukicom iznad slova I. Slično tome, dvadeset dva bilo bi I, praćeno dvema vodoravnim kukicama, jednom iznad druge; ali bi četrdeset dva bilo /I, praćeno dvama skupovima vodoravnih kukica, sa po jednom kukicom iznad druge u svakom skupu. Ako je, dakle, rukopis koji se prepisivao bio zamućen ili umrljan, prepisivač je mogao da previdi jednu ili više oznaka za desetice.
Isto je verovatno bilo i sa datumom Senahiribovog upada u Judeju 701. godine pre Hrista. U 2. Carevima 18:13 navodi se da se to dogodilo „četrnaeste“ godine Jezekijine, što podrazumeva da je Jezekija morao započeti svoju vladavinu 715. godine. Ipak, ostalih šest mesta koja se u 2. Carevima odnose na Jezekijinu hronologiju jasno pokazuju da je bio krunisan za pomoćnog cara 728. i da je postao samostalni car 725. godine. Budući da Senahirib nije postao car u Asiriji sve do 705. godine, a upad se dogodio četvrte godine njegove vladavine, 701. godina kao datum upada potpuno je sigurna. Stoga „četrnaest“ u 2. Carevima 18:13 treba da razumemo kao pogrešno prepisano izvorno „dvadeset četiri“. Razlika u hebrejskom beleženju bila bi sledeća: četrnaest je bilo /III, sa vodoravnom kukicom iznad slova I, a dvadeset četiri je bilo /III, sa dve vodoravne kukice iznad slova I, jednom iznad druge. Zamućen rukopis verovatno je zbunio pisara Isaije 36:1, koji je začeo grešku; a moglo se dogoditi da je potonji pisar 2. Carevima 18 bio toliko pod utiskom broja četrnaest, koji mu je bio poznat iz Isaijinog teksta, da je odlučio da „ispravi“ 13. stih kako bi se s njim složio. Bar je to najverovatnije objašnjenje koje znam. (Vidi takođe raspravu o Senahiribovom upadu u četrnaestoj godini Jezekijinoj uz 2. Carevima 18:13.) (Encyclopedia of Bible Difficulties [Zondervan Publishing House, Grand Rapids, MI, 1982], str. 205-207)
Kao potkrepljenje Archerovog usaglašavanja, postoje prepisi grčke i sirijske verzije 2. Dnevnika 22:2 koji zaista glase 22, a ne 42:
2. Dnevnika 22:2 tc Hebr. „četrdeset dve“, ali neki rukopisi Septuaginte i sirijski prevod, zajedno sa uporednim mestom u 2. Carevima 8:26, glase „dvadeset dve“. (New English Translation Bible)
„Imaše Ohozija četrdeset i dvije godine kad poče carovati, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu bješe ime Gotolija, kći Amrijeva.“
2. Dnevnika 22:2 Neki rukopisi Septuaginte i sirijski prevod (vidi takođe 2. Carevima 8:26); hebrejski četrdeset dve. (New International Version)
Dalje čitanje
Greška u Bibliji: Koji Zaharija?
JOŠ JEDNA GREŠKA U BIBLIJI: UZETI ŠTAP ILI NE?
JEREMIJA ILI ZAHARIJA: GREŠKA KOD MATEJA?