Epifanije o Marijinom uznesenju
U ovoj objavi podeliću nešto duži Epifanijev komentar u kome on aludira na uznesenje blažene Majke poredeći je sa Ilijom, i to u kontekstu osude jeretičke grupe zvane koliridijanci, koji su obožili Mariju i prinosili joj žrtve kao boginji. Čitaoci će dalje videti kako se Epifanije izjasnio i protiv toga da žene budu episkopi i sveštenici koji upravljaju Crkvom.
3,1 Ali ću preći i na Novi zavet.
Da je Bog odredio da žene prinose žrtve ili da vrše bilo kakvu kanonsku službu u crkvi, sama Marija bi, ako iko, morala da vrši svešteničku službu u Novom zavetu. Ona je udostojena da u sopstvenoj utrobi nosi Cara svih, nebeskog Boga, Sina Božjeg. Njena utroba je postala hram i, po Božjoj dobroti i po strašnoj tajni, bila je pripremljena da bude prebivalište ljudske prirode Gospodnje.
Ali nije bilo Božje volje [da ona bude sveštenik].
(2) Njoj čak nije bilo povereno ni vršenje krštenja — jer je Hrista mogla krstiti ona, a ne Jovan.
Ali Jovan, sin Zaharijin, prebivao je u pustinji i njemu je bilo povereno krštenje za oproštenje grehova, dok je njegov otac prinosio žrtvu Bogu i video viđenje u vreme kađenja.
3,3 Petar i Andrej, Jakov i Jovan, Filip i Vartolomej, Toma, Tadej, Jakov Alfejev, Juda Jakovljev i Simon Zilot, i Matija, koji je izabran da popuni broj Dvanaestorice — svi oni izabrani su da budu apostoli i da „prinose jevanđelje“3 < po celom > svetu, zajedno sa Pavlom, Varnavom i ostalima, i sa Jakovom, bratom Gospodnjim i episkopom Jerusalima, [izabrani su] da predsedavaju tajnama.
3,4 Naslednike episkopstva i prezviterstva u domu Božjem postavili su ovaj episkop i ovi apostoli, i nigde nije bila postavljena žena.
(5) Sveto pismo kaže: „I ovaj imaše četiri kćeri djevojke koje proricahu.“4 ali one zasigurno nisu bile sveštenici.
I „Ana proročica, kći Fanuilova“5 ali joj sveštenstvo nije bilo povereno.
Jer su reči „proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši vidjeće viđenja i starci vaši sanjaće snove.“6 morale da se ispune.
3,6
Jer je uredba discipline i dobrog poretka u crkvi razumno i dobro zaštićena merilom našeg pravila.
Iz istog razloga reč Božja ne dopušta ženi ni da „govori“7 u crkvi, niti da „gospodari nad mužem“.8
A o tome bi se moglo reći još mnogo toga
4,6 Da, naravno, Marijino telo je bilo sveto, ali ona nije bila Bog.
Da, Devica je zaista bila devica i kao takva poštovana, ali nam nije data da je obožavamo; ona obožava Onoga koji je, iako rođen od njenog tela, došao s neba, iz naručja svoga Oca.
(7) I jevanđelje nas stoga štiti govoreći nam to prilikom kada je sam Gospod rekao: „Šta hoćeš od mene, ženo? Još nije došao čas moj.“11 < Jer >da niko ne bi pomislio, zbog reči „Šta hoćeš od mene“ da je sveta Devica išta više [od žene], nazvao ju je „ženo“ kao po proroštvu, zbog raskola i sekti koje je trebalo da se pojave na zemlji.
Inače bi neki, iz preteranog strahopoštovanja prema svetiteljki, mogli da se spotaknu o besmislicu ove sekte.
5,1 Jer ono što ova sekta govori potpuna je besmislica i, da tako kažemo, babska priča.
Koje Sveto pismo je o tome govorilo? Koji je prorok dopustio obožavanje čoveka, a kamoli žene?
(2) Sasud je izabran, ali je žena, i po prirodi se ne razlikuje [od drugih].
Ipak, kao i tela svetitelja, i ona je poštovana zbog svog karaktera i razumevanja.
A ako bih rekao još nešto njoj u pohvalu, [ona je] KAO ILIJA, koji je bio devstven od utrobe svoje majke, koji je to uvek i ostao, I KOJI JE UZNET I NIJE VIDEO SMRT.
Ona je kao Jovan koji je bio naslonjen na grudi Gospodnje, „učenika njegovih, koga Isus ljubljaše“12
Ona je kao sveta Tekla; a Marija je još više poštovana od nje, zbog promisla koji joj je udeljen.
(3) Ali Ilija ne treba da bude obožavan, iako je živ.
Ni Jovan ne treba da bude obožavan, iako je sopstvenom molitvom — ili tačnije, primivši milost od Boga — svoje usnuće učinio nečim strašnim.13
Ali ni Tekla se ne obožava, niti bilo ko od svetitelja.
Jer drevna zabluda zaboravljanja živoga Boga i obožavanja njegovih stvorenja neće me savladati.
(4) „poštovaše i poslužiše tvari nego Tvorcu“ i „poludješe“14
Ako nije njegova volja da se anđeli obožavaju, koliko više žena rođena od Ane,15 **koju je Ani dao Joakim**16 i koja je svome ocu i majci darovana po obećanju, posle molitve i svakog truda? Ona zacelo nije rođena drugačije nego uobičajeno, nego od muškog semena i ženske utrobe, kao i svi ostali.
(5) Jer iako priča i predanja o Mariji kažu da je njenom ocu Joakimu u pustinji rečeno: „Tvoja žena je začela“,17 to nije bilo zato što se ovo dogodilo bez bračnog sjedinjenja ili muškog semena.
Anđeo koji mu je bio poslat prorekao je događaj koji dolazi, da ne bi bilo sumnje.
Stvar se zaista dogodila, Bog ju je već odredio i bila je obećana pravednima.
6,1 I svuda vidimo da Sveto pismo govori
Isaija je prorekao ono što će se ostvariti u Sinu Božjem i rekao: „eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo“18
(2) I pošto je žena koja ga je rodila bila devica, a ime < tog > deteta koje je žena začela značilo je „Bog je s nama“, prorok ih je video u viđenju i Sveti Duh ga je primorao da ih opiše, kako ne bi posumnjao u smisao istine.
Rekao je: „pristupih k proročici“ Opisivao je Gavrilov ulazak u jevanđelju, koji je od Boga bio poslat da objavi ulazak u svet Jedinorodnog Sina Božjeg i njegovo rođenje od Marije.
I Isaija je rekao: „ona zatrudnje i rodi sina“ (3) „A Gospod mi reče: Nadjeni mu ime: Brz na plijen, hitar na grabež. Jer prije nego dijete nauči vikati: Oče moj i majko moja, odnijeće se blago Damaštansko i plijen Samarijski pred carem Asirskim.“19 i tako dalje.
A sve ove stvari još uvek nisu bile ispunjene.
Ali ovo će se ostvariti u Sinu Božjem i ispuniti oko 1600 godina kasnije. (sic)
(4) A prorok je video ono što će se < dogoditi > nakon toliko naraštaja kao da se već dogodilo.
Da li je to onda bila laž? Nikako!
Božji promisao je objavljen sa pouzdanjem kao da se već zbio, kako se u istinu ne bi sumnjalo i kako dolazak tako zapanjujućeg, strašnog događaja ne bi u proroku izgledao neizvestan.
Da li je to onda bila laž? Nikako!
Božji promisao je objavljen sa pouzdanjem kao da se već zbio, kako se u istinu ne bi sumnjalo i kako dolazak tako zapanjujućeg, strašnog događaja ne bi u proroku izgledao neizvestan.
6,5 Ili zar ne vidiš samu sledeću izjavu, kako sam sveti Isaija kaže: „kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih. Od tjeskobe i od suda uze se, a rod njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živijeh i za prijestupe naroda mojega bi ranjen. Odrediše mu grob sa zločincima“20 i tako dalje.
I vidi kako on ranije događaje opisuje kao da su usledili kasnije, a kasnije objašnjava kao da su se već zbili, govoreći: „kao jagnje na zaklanje vođen bi“
(6) Jer se za ovo kaže da je prošli događaj; nije rekao „vodi se“, a onaj o kome Isaija govori tek je trebalo da bude vođen.
Ali proroku je ovo rečeno kao da se već dogodilo.
Božje otkrivenje bilo je nepromenljivo.
Ali kada je nastavio, više nije govorio kao o prošlim događajima, da i sam ne bi izazvao zabludu, nego je rekao: „se istrže iz zemlje živijeh“
On istinu iznosi na dva načina, jer je „vođen bi“ već bilo izvršeno, a „uze se“ izvršeno je kasnije.
Tako ćeš iz njegove prošlosti spoznati istinu i pouzdanost Božjeg obećanja, a iz njegove budućnosti zamisliti vreme otkrivenja tajni.
7,1 Tako je i u Marijinom slučaju.
Anđeo je prorekao šta će njen otac primiti od Boga po povratku kući — milost koju su njen otac i majka izmolili u molitvi: „Gle, žena tvoja začela je u utrobi svojoj“,21 kao pouzdano ispunjenje, po obećanju, namere vernog čoveka.
Ali je za neke ovo postalo povod zablude.
Niko na svetu ne može biti rođen drugačije nego na uobičajen ljudski način.
Jedino je < Sin* > bio podoban <za to*>; priroda je to dopustila samo njemu.
(2) Kao Tvorac i Gospodar onoga [što treba da bude načinjeno], on je sebe oblikovao od device kao od zemlje — Bog došao s neba, Reč koja je uzela telo od svete Device.
Ali svakako ne od device koja se obožava, niti da se ona učini Bogom, niti da mi prinosimo prinose u njeno ime, niti, opet, da se posle toliko naraštaja žene čine sveštenicama.
(3) Nije bila Božja volja da se to učini sa Salomom, niti sa samom Marijom.
Nije joj dopustio da vrši krštenje ili da blagosilja učenike, niti joj je rekao da vlada na zemlji, nego samo da bude sveto svetilište i da bude udostojena njegovog carstva.
(4) Nije naredio ženi koja se naziva Rufovom majkom da napreduje < do* > ovog čina22 niti ženama koje su za Hristom išle iz Galileje, niti Marti, sestri Lazarevoj, i [njenoj sestri] Mariji, niti bilo kojoj od svetih žena koje su imale povlasticu da budu spasene njegovim dolaskom < i > koje su mu pomagale svojim imanjem — niti ženi Hananejki, niti ženi koja je bila isceljena od tečenja krvi, niti bilo kojoj ženi na zemlji.
7,5 Opet, odakle je došla ova sklupčana zmija? Kako se obnavljaju njeni krivudavi saveti?
Mariju treba poštovati, ali Oca, Sina i Svetoga Duha treba obožavati; NIKO NE TREBA DA OBOŽAVA MARIJU.
Ne postoji zapovest da se evharistija < prinosi > ni čoveku, < kao da je > Bogu, a kamoli ženi; ni anđelima nije dopuštena takva slava.
(6) Loš zapis na srcima obmanutih treba izbrisati, a iver izvaditi iz njihovih očiju.
Stvorenje se mora vratiti svome Gospodaru; Eva, sa Adamom, mora se postarati da poštuje samo Boga i da ne bude povedena glasom zmije, nego da se drži Božje zapovesti: „s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi“23
(7) A ipak drvo nije bilo zabluda; neposlušnost zablude došla je preko drveta.
Neka niko ne jede od zablude koja je nastala zbog svete Marije.
Iako je drvo „lepo“24 ono nije za jelo; i iako je Marija sva lepa, i sveta je i poštovana, ONA NE TREBA DA BUDE OBOŽAVANA.
3 Rimljanima 15:16.
4 Dela apostolska 21:9. 5 Luka 2:35.
6 Joil 3:1; Dela apostolska 2:17.
7 1. Timoteju 2:12.
8 1. Timoteju 2:12.
9 πάλιν θήλεος. Eltester smatra da je ovo mesto iskvareno.
10 Jov 2:10. 11 Jovan 2:4.
12 Jovan 13:23.
13 Up. Dela Jovanova 108–115.
14 Rimljanima 1:25; 22.
15 Up. Protojevanđelje Jakovljevo 4.1–3.
16 Up. Protojevanđelje Jakovljevo 4.1–3.
17 Up. Protojevanđelje Jakovljevo 4.2.
18 Isaija 7:14.
19 Isaija 8:3–4.
20 Isaija 53:7; 8; 9.
21 Protojevanđelje Jakovljevo, Kodeks B 4.2.
22 Holl <εἰς τοῦτο>προάγειν, rukopisi τοῦτο ποιεῖν.
23 Postanje 2:17.
24 Postanje 2:9 (The Panarion of Epiphanius of Salamis Books II and III. De Fide (Second, revised Edition), preveo Frank Williams [Brill, Leiden-Boston 2013], tom 79, str. 638-644 https://archive.org/details/EpiphaniusPanarionBksIIIII1; podebljanja, velika slova i podvlačenja su moja)