Enoh, smrt, zagrobni život i pakao

Sledeći odlomci su preuzeti iz Knjige Enohove, odeljak I, i usredsređeni su na to kako ta knjiga gleda na smrt, zagrobni život, pakao i kaznu nepravednika.

Evo još jednog linka ka engleskom prevodu Enoha: Indeks Knjige Enohove. Svako isticanje je moje.

[Poglavlje 14]

1 Knjiga reči pravednosti i ukora večnih Stražara u skladu 2 sa zapovešću Svetoga Velikoga u onoj viziji. Video sam u snu ono što ću sada reći jezikom od tela i dahom svojih usta: koje je Veliki dao ljudima da 3 njime razgovaraju i razumeju srcem. Kao što je stvorio i dao čoveku moć razumevanja reči mudrosti, tako je stvorio i mene i dao mi moć da ukorim 4 Stražare, decu neba. Zapisao sam vašu molbu, i u mojoj viziji se pokazalo ovako: da vam molba neće biti uslišena kroz sve dane večnosti i da je sud 5 konačno izrečen nad vama: da, (vaša molba) vam neće biti uslišena. I odsad se nećete uzdići na nebo u svu večnost, i izašla je odluka 6 da budete svezani okovima zemlje za sve dane sveta. I (da) ćete pre toga videti uništenje svojih voljenih sinova i nećete imati radosti u njima, nego će pasti pred 7 vama od mača. I vaša molba za njih neće biti uslišena, ni ona za vas same: čak i ako plačete i molite se i izgovarate sve reči sadržane u spisu koji sam 8 napisao. I vizija mi je bila pokazana ovako: Gle, u viziji su me oblaci pozvali i magla me je prizvala, i tok zvezda i munje su me požurivali i gonili, a vetrovi u 9 viziji učiniše da poletim i podigoše me uvis i poneše me na nebo. I ušao sam sve dok se nisam približio zidu koji je sagrađen od kristala i okružen jezicima plamena: i poče da me 10 plaši. I uđoh u jezike plamena i približih se velikoj kući koja je bila sagrađena od kristala: i zidovi kuće behu kao mozaični pod (načinjen) od kristala, a njen temelj beše 11 od kristala. Njen svod beše kao put zvezda i munja, a između njih behu 12 ognjeni heruvimi, i njihovo nebo beše (bistro kao) voda. Plamteći oganj okruživaše zidove, a njena 13 vrata plamtela su ognjem.

I uđoh u tu kuću, i beše vrela kao oganj i hladna kao led: u njoj 14 ne beše naslada života: strah me prekri i drhtavica me obuze. I dok sam se tresao 15 i drhtao, padoh ničice. I ugledah viziju, i gle! beše druga kuća, veća 16 od prve, i čitav ulaz stajaše otvoren preda mnom, i beše sagrađena od plamenova ognja. I u svakom pogledu toliko je nadmašivala sjajem i veličanstvom i prostranstvom da vam ne mogu opisati 17 njen sjaj i njeno prostranstvo. I pod joj beše od ognja, a iznad njega behu munje i put 18 zvezda, a i svod joj beše plamteći oganj. I pogledah i videh u njoj uzvišen presto: izgled mu beše kao kristal, a točkovi njegovi kao sunce koje sija, i beše tu viđenje 19 heruvima. A ispod prestola izlažahu potoci plamtećeg ognja tako da nisam mogao da gledam 20 u njega. I Velika Slava sedaše na njemu, i odežda Njegova sijaše jače od sunca i 21 beše belja od svakog snega. Nijedan anđeo ne mogaše ući niti gledati lice Njegovo zbog 22 veličanstva i slave, i nijedno telo ne mogaše Ga gledati. Plamteći oganj beše svuda oko Njega, i veliki oganj stajaše pred Njim, i niko unaokolo ne mogaše Mu prići: deset hiljada puta 23 deset hiljada (stajaše) pred Njim, a Njemu ipak ne beše potreban savetnik. A najsvetiji koji behu 24 blizu Njega ne odlažahu noću niti se udaljavahu od Njega. A do tada sam ležao ničice, drhteći: i Gospod me pozva svojim ustima i reče mi: ' Dođi ovamo, 25 Enoše, i čuj moju reč.' I jedan od svetih dođe k meni i probudi me, i učini da ustanem i priđem vratima: i ja oborih lice nadole.

[Poglavlje 15]

1 I On odgovori i reče mi, i ja čuh glas Njegov: 'Ne boj se, Enoše, ti pravedni 2 čoveče i pisaru pravednosti: priđi ovamo i čuj glas moj. I idi, reci Stražarima nebeskim, koji su te poslali da posreduješ za njih: "Vi treba da posredujete" za ljude, a ne ljudi 3 za vas: Zašto ste ostavili visoko, sveto i večno nebo, i legli sa ženama, i oskvrnili se kćerima ljudskim i uzeli sebi žene, i činili kao deca 4 zemlje, i rodili divove (kao svoje) sinove? I premda ste bili sveti, duhovni, živeći večnim životom, oskvrnili ste se krvlju žena, i rodili (decu) krvlju tela, i, kao deca ljudska, žudeli ste za telom i krvlju kao što čine i oni koji umiru 5 i propadaju. Zato sam i njima dao žene da ih oplode i da 6 rode decu sa njima, kako im tako ništa ne bi nedostajalo na zemlji. Ali vi ste ranije bili 7 duhovni, živeći večnim životom, i besmrtni za sve naraštaje sveta. I zato vam nisam odredio žene; jer što se tiče duhovnih bića neba, njihovo je prebivalište na nebu. 8 A sada, divovi, koji su nastali od duhova i tela, zvaće se zli duhovi na 9 zemlji, i na zemlji će biti njihovo prebivalište. Zli duhovi izašli su iz njihovih tela; jer su rođeni od ljudi, a od svetih Stražara je njihov početak i prvobitno poreklo; 10 biće zli duhovi na zemlji, i zvaće se zli duhovi. [Što se tiče duhova neba, na nebu će biti njihovo prebivalište, ali što se tiče duhova zemlje koji su rođeni na zemlji, na zemlji će biti njihovo prebivalište.] A duhovi divova muče, tlače, uništavaju, napadaju, ratuju i vrše razaranje na zemlji, i izazivaju nevolje: ne uzimaju hranu, ali ipak 12 gladuju i žeđaju, i izazivaju sablazni. I ti duhovi ustaće protiv dece ljudske i protiv žena, jer su iz njih izašli.

[Poglavlje 16]

1 Od dana pokolja i uništenja i smrti divova, iz duša čijeg su tela duhovi izašli, oni će uništavati a da ne podležu sudu — tako će uništavati do dana svršetka, velikog suda u kojem će se vek 2 dovršiti, nad Stražarima i bezbožnicima, da, biće potpuno dovršen." A sada, što se tiče stražara koji su te poslali da posreduješ za njih, koji su nekada bili na nebu, (reci 3 im): "Bili ste na nebu, ali vam sve tajne još ne behu otkrivene, a znali ste bezvredne, i te ste u tvrdoći svojih srca obznanili ženama, i kroz te tajne žene i ljudi čine mnogo zla na zemlji." 4 Zato im reci: " Nemate mira."'

[Poglavlje 17]

1 I uzeše me i odvedoše na mesto na kojem oni koji behu tamo behu kao plamteći oganj, 2 a kada bi hteli, javljahu se kao ljudi. I odvedoše me na mesto tame, i na goru čiji je vrh doticao nebo. I videh mesta svetlila i riznice zvezda i groma, i u najdubljim dubinama, gde behu 4 ognjeni luk i strele i njihov tobolac, i ognjeni mač i sve munje. I odvedoše 5 me do živih voda i do ognja zapada, koji prima svaki zalazak sunca. I dođoh do reke ognja u kojoj oganj teče kao voda i uliva se u veliko more prema 6 zapadu. Videh velike reke i dođoh do velike reke i do velike tame, i otidoh 7 na mesto kuda nijedno telo ne hodi. Videh gore zimske tame i mesto 8 odakle teku sve vode bezdana. Videh ušća svih reka zemlje i ušće bezdana.

[Poglavlje 18]

1 Videh riznice svih vetrova: videh kako je njima opremio celu tvorevinu 2 i čvrste temelje zemlje. I videh kamen temeljac zemlje: videh četiri 3 vetra koji nose [zemlju i] nebeski svod. I videh kako vetrovi razapinju nebeske svodove i imaju svoje mesto između neba i zemlje: to su stubovi 4 neba. Videh vetrove nebeske koji okreću i dovode kolo sunčevo i 5 sve zvezde do njihovog zalaska. Videh vetrove na zemlji koji nose oblake: videh puteve 6 anđela. Videh na kraju zemlje nebeski svod gore. I nastavih i videh mesto koje gori dan i noć, gde se nalazi sedam gora od veličanstvenog kamenja, 7 tri prema istoku i tri prema jugu. A što se tiče onih prema istoku, beše od obojenog kamena, i jedna od bisera, i jedna od jacinta, a one prema jugu od crvenog kamena. 8 Ali srednja dosezaše do neba kao presto Božji, od alabastera, a vrh 9,10 prestola beše od safira. I videh plamteći oganj. A iza tih gora nalazi se predeo, kraj velike zemlje: tamo se nebesa dovršavaju. I videh duboki bezdan, sa stubovima nebeskog ognja, i među njima videh kako padaju stubovi ognja, koji behu bez mere kako u 12 visinu tako i u dubinu. I iza tog bezdana videh mesto koje nemaše nebeskog svoda iznad sebe, ni čvrsto utemeljene zemlje pod sobom: na njemu ne beše vode, ni 13 ptica, nego beše pusto i užasno mesto. Videh tamo sedam zvezda kao velike goruće gore, 14 a meni, kada sam raspitivao o njima, anđeo reče: 'Ovo mesto je kraj neba i zemlje: ovo je postalo tamnica za zvezde i vojsku nebesku. A zvezde koje se kotrljaju preko ognja jesu one koje su prestupile zapovest Gospodnju na početku 16 svoga uzlaska, jer nisu izašle u određeno im vreme. I On se razgnevi na njih i sveza ih do vremena kada se njihova krivica dovrši, (i to) na deset hiljada godina.'

[Poglavlje 19]

1 I Urijel mi reče: 'Ovde će stajati anđeli koji su se sjedinili sa ženama, i njihovi duhovi, uzimajući mnoge različite oblike, skvrne čovečanstvo i zavodiće ih da prinose žrtve demonima kao bogovima, (ovde će stajati) do dana velikog suda u 2 kojem će im biti suđeno dok ne budu dokrajčeni. A i žene anđela koji 3 zalutaše postaće sirene.' I ja, Enoh, sam videh viziju, krajeve svih stvari: i nijedan čovek neće videti kao što sam ja video.

[Poglavlje 20]

1,2 A ovo su imena svetih anđela koji straže. Urijel, jedan od svetih anđela, koji je 3 nad svetom i nad Tartarom. Rafael, jedan od svetih anđela, koji je nad duhovima ljudi. 4,5 Raguel, jedan od svetih anđela koji se sveti svetu svetlila. Mihailo, jedan 6 od svetih anđela, naime, onaj koji je postavljen nad najboljim delom čovečanstva i nad haosom. Sarakael, 7 jedan od svetih anđela, koji je postavljen nad duhovima koji greše u duhu. Gavrilo, jedan od svetih 8 anđela, koji je nad Rajem i zmijama i Heruvimima. Remijel, jedan od svetih anđela, kojeg je Bog postavio nad onima koji ustaju.

[Poglavlje 21]

1,2 I nastavih tamo gde beše haos. I videh tamo nešto užasno: ne videh ni 3 nebo gore ni čvrsto utemeljenu zemlju, nego mesto haotično i užasno. I tamo videh 4 sedam zvezda nebeskih svezanih zajedno u njemu, kao velike gore i kako gore ognjem. Tada 5 rekoh: 'Zbog kog greha su svezane i zbog čega su bačene ovamo?' Tada progovori Urijel, jedan od svetih anđela, koji beše sa mnom i beše starešina nad njima, i reče: 'Enoše, zašto 6 pitaš i zašto žudiš za istinom? Ove su od broja zvezda nebeskih, koje su prestupile zapovest Gospodnju, i ovde su svezane dok se ne navrši deset hiljada godina, 7 vreme koje njihovi gresi povlače.' I odande otidoh na drugo mesto, koje beše još užasnije od prethodnog, i videh užasnu stvar: veliki oganj tamo koji je goreo i plamteo, i mesto beše rascepljeno sve do bezdana, puno velikih stubova ognja koji su se spuštali: 8 niti sam mogao da vidim njegovo prostranstvo ili veličinu, niti sam mogao da naslutim. Tada rekoh: 'Kako 9 je strašno ovo mesto i kako je grozno gledati ga!' Tada mi odgovori Urijel, jedan od svetih anđela koji beše sa mnom, i reče mi: 'Enoše, zašto imaš takav strah i užas?' A 10 ja odgovorih: 'Zbog ovog strašnog mesta i zbog prizora bola.' I on mi reče: 'Ovo mesto je tamnica anđela, i ovde će biti zatočeni doveka.'

[Poglavlje 22]

1 I odande otidoh na drugo mesto, i gora [i] od tvrde stene. 2 I beše u njoj četiri udubljena mesta, duboka i široka i vrlo glatka. Kako su glatka ta udubljena mesta i duboka i tamna za gledanje. 3 Tada odgovori Rafael, jedan od svetih anđela koji beše sa mnom, i reče mi: 'Ova udubljena mesta stvorena su upravo zato da bi se duhovi duša umrlih 4 u njima sabirali, da, da bi se sve duše dece ljudske ovde sabirale. I ova mesta su načinjena da ih prime do dana njihovog suda i do određenog im razdoblja [do razdoblja koje je određeno], dok veliki sud (ne dođe) na njih.' Videh (duh) mrtvog čoveka kako se tuži, 5 i glas njegov izlažaše na nebo i tužaše se. I upitah Rafaela anđela koji beše 6 sa mnom, i rekoh mu: 'Ovaj duh koji se tuži, čiji je, čiji glas izlazi i tuži se nebu?' 7 **I on mi odgovori govoreći: '**Ovo je duh koji je izašao iz Avelja, koga je ubio njegov brat Kain, i on se tuži protiv njega dok se seme njegovo ne uništi sa lica zemlje i dok se seme njegovo ne istrebi iz semena ljudskog.' 8 Tada upitah o tome i o svim udubljenim mestima: 'Zašto je jedno odvojeno od drugog?' 9 I on mi odgovori i reče mi: 'Ova tri su načinjena da bi duhovi mrtvih bili odvojeni. I takva podela je načinjena (za) duhove pravednika, u kojoj je svetli izvor 10 vode. A takvo je načinjeno za grešnike kada umru i budu sahranjeni u zemlju a sud nad njima nije izvršen za njihovog 11 života. Ovde će njihovi duhovi biti izdvojeni u ovoj velikoj muci do velikog dana suda i kazne i mučenja onih koji proklinju doveka i odmazde za njihove duhove. Tamo 12 će ih vezati zauvek. I takva podela je načinjena za duhove onih koji se tuže, koji obelodanjuju svoje uništenje, kada su bili pobijeni u dane 13 grešnika. Takvo je načinjeno za duhove ljudi koji ne behu pravedni nego grešnici, koji behu potpuni u prestupu, i biće drugovi prestupnika: ali njihovi duhovi neće biti pobijeni u dan suda niti će biti podignuti odande.' 14 Tada blagoslovih Gospoda slave i rekoh: 'Blagosloven da je Gospod moj, Gospod pravednosti, koji vlada doveka.'

[Poglavlje 23]

1,2 Odande otidoh na drugo mesto na zapad od krajeva zemlje. I videh goruć 3 oganj koji je tekao bez počinka i nije zastajao sa svoga toka ni danju ni noću, nego je (tekao) pravilno. I 4 upitah govoreći: 'Šta je ovo što ne počiva?' Tada mi Raguel, jedan od svetih anđela koji beše sa mnom, odgovori i reče mi: 'Ovaj tok ognja koji si video jeste oganj na zapadu koji goni sva svetlila nebeska.'

[Poglavlje 24]

1 I odande otidoh na drugo mesto na zemlji, i on mi pokaza planinski venac od 2 ognja koji je goreo dan i noć. I prođoh dalje i videh sedam veličanstvenih gora, sve različite jedna od druge, i kamenje (njihovo) beše veličanstveno i lepo, veličanstveno u celini, slavnog izgleda i lepe spoljašnjosti: tri prema istoku, jedna utemeljena na drugoj, i tri prema jugu, jedna na drugoj, i duboke neravne gudure, od kojih se nijedna 3 nije spajala sa drugom. A sedma gora beše usred njih, i nadmašivaše ih 4 visinom, nalikujući sedištu prestola: i mirisno drveće okruživaše presto. I među njima beše drvo kakvo nikada dotad nisam omirisao, niti beše ijedno među njima niti drugde slično njemu: imalo je miris iznad svakog mirisa, a lišće i cvetovi i drvo njegovo ne venu doveka: 5 i plod njegov je lep, a plod njegov liči na urme palme. Tada rekoh: 'Kako je lepo ovo drvo, i mirisno, i lišće mu je krasno, a cvetovi mu vrlo divni na izgled.' 6 Tada odgovori Mihailo, jedan od svetih i časnih anđela koji beše sa mnom i beše njihov vođa.

[Poglavlje 25]

1 I on mi reče: 'Enoše, zašto me pitaš za miris drveta, 2 i zašto želiš da saznaš istinu?' Tada mu odgovorih govoreći: 'Želim da 3 znam o svemu, ali naročito o ovom drvetu.' I on odgovori govoreći: 'Ova visoka gora koju si video, čiji je vrh kao presto Božji, jeste Njegov presto, gde će Sveti Veliki, Gospod Slave, Večni Car, sesti kada siđe da poseti 4 zemlju sa dobrotom. A što se tiče ovog mirisnog drveta, nijednom smrtniku nije dopušteno da ga dotakne do velikog suda, kada će se osvetiti svima i privesti (sve) svom svršetku 5 zauvek. Tada će biti dato pravednima i svetima. Plod njegov biće hrana izabranima: biće presađeno na sveto mesto, u hram Gospoda, Večnog Cara.

7 Tada blagoslovih Boga Slave, Večnog Cara, koji je pripremio takve stvari za pravednike, i stvorio ih i obećao da će im ih dati.

Dodatna literatura

Da li su pakao i ognjeno jezero isto mesto? (https://www.samshmnthelogy.net/post/are-hell-the-lake-of-fire-the-same-place)

Starozavetni stihovi o paklu u Bibliji kralja Džejmsa (https://www.samshmnthelogy.net/post/ot-verses-on-hell-in-the-king-james-bible)