Egzegeza Mateja 25:41

U ovom kratkom članku navodićemo različite izvore, kako drevne tako i savremene, o značenju Isusovih reči u Mateju 25:41 da je pakao zapravo stvoren za đavola i njegove anđele.

„A drugima kaže: Idite od mene, prokleti (više ne 'od Oca mojega'; jer nije On stavio kletvu na njih, nego njihova sopstvena dela), u oganj večni, pripremljen, ne za vas, nego za đavola i njegove anđele. Jer kada je o carstvu govorio i rekao: Dođite, nasledite carstvo, dodao je: pripremljeno vam pre postanja sveta; a kada je o ognju reč, više nije tako, nego: pripremljen za đavola. Ja sam, kaže On, pripremio carstvo za vas, ali oganj više ne za vas, nego za đavola i njegove anđele; a pošto ste sami sebe bacili u njega, pripišite to sebi. I ne samo na taj način, nego i onim što sledi, kao da im se opravdava, On iznosi uzroke.“ (Jovan Zlatousti, Besede na Jevanđelje po Mateju, Beseda 79; podebljanje naše)

Origen: Kao što je pravednima rekao "Dođite", tako zlima kaže "Idite", jer oni koji drže Božju zapovest blizu su Reči i pozvani su da budu još bliži; a daleko su od nje, mada može izgledati da stoje sasvim uz nju, oni koji ne vrše Njegove zapovesti; zato im se kaže "Idite", da oni koji su izgledali kao da žive pred Njim, više ne budu viđeni.

Treba primetiti da, iako je svetima rekao "Vi blagosloveni Oca mojega", sada ne kaže "Vi prokleti Oca mojega", jer je Otac začetnik svakog blagoslova, a svaki čovek je izvor sopstvene kletve kada čini ono što zaslužuje kletvu. Oni koji odlaze od Isusa padaju u večni oganj, koji je sasvim druge vrste od ognja kojim se mi služimo. Jer nijedan oganj koji mi imamo nije večan, niti je ma koliko dugog trajanja.

I zapazi da ne kaže "carstvo pripremljeno za anđele", kao što kaže "večni oganj pripremljen za đavola i njegove anđele"; jer On, koliko je do Njega, nije stvorio ljude za propast, nego se grešnici sami sprežu sa đavolom, tako da se, kao što se spaseni izjednačuju sa svetim anđelima, oni koji propadaju izjednačuju sa đavolovim anđelima. (Toma Akvinski, Zlatni lanac – komentar na jevanđelja; podebljanje naše)

41–43.] Veoma je važno zapaziti razliku između blagoslova u Mateju 25:34 i kletve ovde. „Blagosloveni — Oca mojega“ — ali ne „prokleti od Oca mojega“, jer je svo čovekovo spasenje od Boga — a sva njegova osuda od njega samog. „Carstvo, pripremljeno vama“; ali „oganj, koji je pripremljen za đavola i njegove anđele“ (obratite pažnju na τὸ πῦρ τὸ αἰών. τὸ ἡτοιμ … veća određenost nije se mogla dati: taj određeni oganj, taj večni oganj, stvoren za posebnu svrhu) — ne za vas: jer postoji izabranje za život — ali nema odbacivanja na smrt: — postoji knjiga Života — ali nema knjige Smrti; nema pakla za čoveka — jer je krv Isusova kupila život za sve: ali oni koji hoće da služe đavolu, moraju na kraju deliti sudbinu s njim. (Henri Alford, Greek Testament Critical Exegetical Commentary; podebljanje naše)

„… Njegovi glasnici, njegove sluge, ili oni anđeli koje je svojom pobunom odvukao s neba i koje je upotrebio kao svoje 'glasnike' da čine zlo. Reč se može odnositi i na sve njegove sledbenike – pale anđele ili ljude. Postoji upadljiva razlika između načina na koji će biti oslovljeni pravednici i načina na koji zli. Hristos će jednima reći da je carstvo pripremljeno za njih; a drugima, da oganj nije bio pripremljen za 'njih', nego za drugu vrstu bića. Oni će ga naslediti zato što imaju isti karakter 'kao đavo' i zato su prikladni za isto mesto – ne zato što je izvorno bio 'pripremljen za njih'.“ (Albert Barne’s Notes on the Whole Bible; podebljanje naše)

„… Đavo i njegovi anđeli sagrešili su pre stvaranja sveta i mesto muke tada je bilo pripremljeno za njih: ono nikada nije bilo namenjeno ljudskim dušama; ali pošto zli učestvuju sa đavolom i njegovim anđelima u njihovim bezakonjima, u njihovoj pobuni protiv Boga, pravo je da s njima budu sudeonici i u kazni. Ovde jasno vidimo zašto grešnici bivaju uništeni: ne zato što za njih nije bilo spasenja, nego zato što su propustili da prime dobro i da čine dobro. Kao što nisu primili Hrista koji im je bio ponuđen, tako nisu mogli da vrše delo pravednosti koje se od njih tražilo. Prokleti su zato što su odbili da budu blagosloveni; i osuđeni su zato što su odbili da budu spaseni.“ (Adam Clarke Commentary; podebljanje naše)

[6.] Ako već moraju biti osuđeni na takvo stanje beskrajne bede, zar tamo ne mogu imati bar neko dobro društvo? Ne, nikakvo osim đavola i njegovih anđela, svojih zakletih neprijatelja, koji su pomogli da budu dovedeni u tu bedu i koji će u njoj likovati nad njima. Služili su đavolu dok su živeli i zato su pravedno osuđeni da budu tamo gde je i on, kao što se oni koji su služili Hristu uzimaju da budu s Njim gde je On. Strašno je boraviti u kući koju pohode zli dusi; šta li će tek biti zauvek im biti saputnik? Zapazi ovde, prvo, Hristos daje do znanja da postoji jedan koji je knez zlih duhova, kolovođa pobune, i da su ostali njegovi anđeli, njegovi glasnici, čijim delovanjem on održava svoje carstvo. Hristos i njegovi anđeli će toga dana pobediti aždaju i njene, Otkrivenje 12:7,8. Drugo, za oganj se kaže da je pripremljen, ne prvenstveno za zle, kao što je carstvo pripremljeno za pravedne, nego je izvorno bio namenjen đavolu i njegovim anđelima. Ako se grešnici, povlađujući svojim požudama, udružuju sa Satanom, mogu zahvaliti sami sebi ako postanu sudeonici u onoj bedi koja je bila pripremljena za njega i njegove drugove. Kalvin o ovome primećuje da se zato za muku prokletih kaže da je pripremljena za đavola i njegove anđele, da bi se odsekla svaka nada u bekstvo od nje: đavo i njegovi anđeli već su zatočenici u bezdanu, pa kako da se crvi zemaljski nadaju da će umaći. (Matthew Henry’s Complete Commentary on the Bible; podebljanje naše)

„… Zapazi (Origen) da, iako je carstvo pripremljeno za vas (Matej 25:34), večni oganj nije pripremljen za vas, nego je pripremljen za đavola i njegove anđele; zli odlaze da dele strašnu sudbinu palih anđela, odlaze sopstvenim pokretom u ono što je bilo pripremljeno za druge. I ne kaže se da 'nasleđuju' večni oganj, nego navlače kaznu svesnim grehom i odbacivanjem Spasitelja.“ (John Broadus’ Commentary on Matthew; podebljanje naše)

„Vredno je pažnje, nasuprot fatalističkom shvatanju večne kazne, da večni oganj (3:12; 13:42, 50; 18:8-9) nije pripremljen za one s careve leve strane, nego za đavola i njegove anđele, koji su očigledno demoni. Takođe, za razliku od carstva u 25:34, za mesto večnog ognja se ne kaže da je pripremljeno od stvaranja sveta.“ (Dejvid L. Terner, Matthew: Baker Exegetical Commentary on the New Testament [Baker Academic, Grand Rapids, MI 2008], str. 609; podebljanje naše)

„… Dok je 'carstvo' u 34. stihu bilo pripremljeno za blagoslovene, oganj ovde nije pripremljen za proklete, nego za đavola i njegove anđele; prokleti odlaze u sudbinu koja nije bila namenjena njima.“ (R. T. Frans, The Tyndale New Testament Commentaries – The Gospel According to Matthew: An Introduction and Commentary [Wm. B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI 1985], str. 358; podebljanje naše)

„… Dok je carstvo bilo pripremljeno za pravednike i oni ga nasleđuju, večni oganj je bio pripremljen za Đavola i njegove anđele, a nesledbenici u njega odlaze – ne zato što je bio pripremljen za njih kao nasleđe, nego zato što su 'sinovi zloga [„Đavola“ (13:38-39)]'. Njegovi anđeli su suprotnost anđelima Sina Čovečijeg, a to što je večni oganj već pripremljen znači da kazna nesledbenika već postoji. Ona samo čeka njihov ulazak. Carstvo je pravednicima pripremljeno 'od postanja sveta', ali se za večni oganj ne kaže da je od tada pripremljen. Zašto? Zato što je Božja prvobitna, prvenstvena namera bila večni život; ali je zlo Đavola i njegovih anđela, a sada i nepravednih, dovelo do pripremanja večnog ognja za kasniju, drugotnu svrhu kazne. (Robert H. Gandri, Commentary on the New Testament: Verse-by-Verse Explanations with a Literal Translation [Baker Academic, Grand Rapids, MI 2010], str. 114; podebljanje naše)

„… Neka jevrejska predanja (poput kumranskog Svitka o ratu) izveštavaju da je Belijal (*Satana) bio stvoren za bezdan; uništenje nije bilo Božja prvobitna namera za ljude (4. Jezdrina 8:59-60). U mnogim jevrejskim predanjima demoni su bili pali anđeli (up. komentar na 2. Petrova 2:4). Jevrejsko predanje bilo je podeljeno oko trajanja pakla; to što ga ovaj odlomak opisuje kao 'večni' zacelo nije bio tek ustupak nekoj opšteprihvaćenoj slici u judaizmu.“ (Krejg S. Kiner, The IVP Bible Background Commentary: New Testament [InterVarsity Press, Downers Grove, Il 1994], str. 118-119; podebljanje naše)

„… Prizor se ponavlja s jarcima. To su ljudi osuđeni na večnu kaznu. Kao što je carstvo bilo pripremljeno, tako i oganj. Ali je zanimljivo da oganj nije bio pripremljen za jarce, nego za pobunjene anđele. Niti se kaže da je pripremljen 'od stvaranja sveta' (34. stih). Te razlike podupiru sublapsarijansku teologiju, u kojoj Bog u svojim stvaralačkim namerama izvorno nije predvideo ni izgubljene ljude ni pakao, ali kada su ljudi slobodno izabrali pobunu, tada je mesto kazne bilo pripremljeno. Nijedno mesto u Svetom pismu ne ukazuje na to da su pali anđeli imali ikakvu naknadnu priliku za pokajanje. Ali ljudi je imaju. Stoga niko ne mora da se pridruži demonima u tom ognju. Ipak, neki će se opredeliti za pakao odbacujući Hrista. Kada to učine, nemaju koga da krive osim sebe.“ (Krejg L. Blomberg, The New American Commentary Volume 22 – Matthew [Holman Reference; First Edition 1992], str. 378-379; podebljanje naše)