Da li se Alah ipak kaje? · Apologetizam by Sam Shamoun

Razotkrivanje novih laži i obmana Ibn Anwara

Vodeći muslimanski takijista Ibn Anwar ponovo je pokušao da odbrani svog boga i svoje pismo tako što je sastavio „odgovor“ na moj članak o Alahovom pokajanju i promeni mišljenja. Njegovo nedavno „pobijanje“ veoma liči na njegov sramotan i neuspeo pokušaj da objasni činjenicu da njegov bog obožava i moli se. Slično je i njegovom jadnom naporu da druge ubedi da Kuran ne poistovećuje pogrešno Isusovu majku sa Mojsijevom sestrom.

Ono što ovaj konkretni „odgovor“ čini prilično zanimljivim jeste to što on propušta da navede link ka mom članku, koji bi njegovim čitaocima omogućio da vide koliko je njegov odgovor zaista očajan i slab. Niti se trudi da pomene činjenicu da sam napisao nekoliko članaka u kojima uobičajeni muslimanski napad na biblijski prikaz Boga koji se „kaje“ okrećem protiv islamskog korpusa, kao i da se bavim jadnim pokušajima drugih muslimanskih apologeta koji su, poput Ibn Anwara, pokušali (ali nisu uspeli) da dokažu da Alah nije nesavršeno biće koje se kaje i menja mišljenje baš kao što to čine stvorenja:

Takijista zatim kreće u tiradu napadajući moj karakter, lažno me označavajući kao kolovođu Answering Islama, kako bi zatrovao bunar. Dalje smišlja izgovore zašto on i njegovi sadruzi davagandisti biraju da se ne upuštaju u raspravu sa našim sajtom, što je jednostavno njegov posredan način da prizna da nije sposoban da pruži smislena i uverljiva pobijanja naših argumenata. Ibn Anwar shvata da mora da pribegne ovom nivou ad hominem napada kako bi prikrio svoja prilično nevešta pobijanja, koja su ga uvalila samo u još veću nevolju, budući da pružaju jasan dokaz da ovaj takijista nema šta da traži u apologetici ili polemici. Zapravo, Ibn Anwar je mnogo bolje dokazivao da je Muhamed lažni prorok, a islam lažna religija, nego što brani laži islama, kao što pokazuju sledeći snimci:

Ibn Anwar jednu stvar pogađa, a ipak je užasno u zabludi, OPET! 1/4, 2/4, 3/4, 4/4.

Dakle, kada Ibn Anwar odluči da ponovo otpadne od islama, moći će da se vrati dokazivanju da je Muhamed bio varalica poslat da odvede ljude od istinitog Boga. Bar će tako imati više izgleda da ljudi njegove argumente shvate ozbiljno.

Još jedna laž koju Ibn Anwar pokušava da podmetne svojim čitaocima jeste svrstavanje mog članka o Alahovom pokajanju u tu quoque argument, čime ostavlja pogrešan utisak da, umesto da odgovorim na muslimanske napade na Sveto pismo, samo okrećem argument prosto napadajući Kuran. Da se ova laž lako pobija vidi se iz činjenice da je članak na koji Ibn Anwar navodno odgovara zapravo bio drugi deo mog odgovora jednom drugom muslimanskom takijisti po imenu MENJ, koji vodi sajt Bismikaallahuma. Prvi deo mog pobijanja opširno se bavio MENJ-ovom lažnom tvrdnjom da je biblijski Bog nesavršen jer se za njega kaže da menja mišljenje: Da li Jahve menja mišljenje i može li da laže?

Da li je Ibn Anwar zaista mislio da će mu proći tako bezočna laž?

Za ovog takijistu stvari postaju mnogo gore, budući da ostatak njegovog članka nije ništa drugo do udžbenički primer pozivanja na autoritet, kao i argumentacije protiv slamnatog čoveka.

On navodi spisak engleskih prevoda kako bi pokazao da nijedan od njih nije preveo arapske reči taba i tawwab onako kako sam ih ja preveo. Ono što ovo čini prilično ironičnim, ako ne i potpuno komičnim, jeste to što muslimani često gunđaju o tome kako se Kuran može razumeti i objasniti jedino na osnovu arapskog jezika, pošto je to jezik na kome je navodno „objavljen“. I nikada se ne umore od podsećanja da engleski prevod nije Kuran, niti se uopšte može nazvati prevodom, jer je muslimansko pismo u suštini neprevodivo. Zbog toga takve prevode nazivaju tumačenjem značenja Kurana.

Činjenica je da su upravo te arapske reči one koje označavaju pokajanje i promenu mišljenja i/ili načina postupanja, kao što potvrđuje sledeći leksički izvor:

= Ta-Waw-Ba = VRATITI SE; POKAJATI SE; OKRENUTI SEBE NA POKAJNIČKI NAČIN (sa ila ili bez toga), OKRENUTI SE sa milošću (sa ala), PRILAGODITI.

taba vb. (1)

perfekat, aktiv: [2:37, 2:54, 2:160, 2:187, 2:279, 3:89, 4:16, 4:18, 4:146, 5:34, 5:39, 5:71, 6:54, 7:143, 7:153, 9:3, 9:5, 9:11, 9:117 (x2), 9:118, 11:112, 16:119, 19:60, 20:82, 20:122, 24:5, 25:70, 25:71, 28:67, 40:7, 46:15, 58:13, 73:20]

imperfekat, aktiv - [2:160, 3:128, 4:17 (x2), 4:26, 4:27, 5:39, 5:74, 9:15, 9:27, 9:74, 9:102, 9:106, 9:118, 9:126, 25:71, 33:24, 33:73, 49:11, 66:4, 85:10]

imperativ - [2:54, 2:128, 11:3, 11:52, 11:61, 11:90, 24:31, 66:8, glagolska imenica - 3:90, 4:17, 4:18, 4:92, 9:104, 40:3, 42:25, 66:8, aktivni particip - 9:112, 66:5]

matab, imenica muškog roda - [13:30, 25:71]

tawwab, imenica muškog roda - [2:37, 2:54, 2:128, 2:160, 2:222, 4:16, 4:64, 9:104, 9:118, 24:10, 49:12, 110:3]

Lane's Lexicon, tom 1, strana: 358 (Project Root List; isticanje velikim slovima naše)

Sve što čitaoci treba da urade jeste da jednostavno pređu preko spiska odlomaka i vide da Kuran koristi ove izraze da opiše okretanje od nečega i/ili okretanje ka nečemu drugom. Jedini put kada muslimani ove reči često prevode tako da znače nešto drugo osim pokajanja ili promene mišljenja/postupaka jeste onda kada se one koriste u vezi sa Alahom!

Ovo me dovodi do sledeće tačke. Takijista navodi prevode koji ove arapske izraze radije prenose rečima kao što su popuštanje ili okretanje, kao da to nekako pobija činjenicu da se Alah, prema Kuranu, zaista kaje!

Zar ovaj davagandista ne shvata da govoriti o tome kako Alah popušta ili se okreće od nekoga i/ili ka nekome podrazumeva da je Alah promenio mišljenje i/ili način postupanja?

Zapravo, neki od upravo onih prevoda koje je takijista naveo samo delimično potvrđuju da ovi izrazi znače baš to, kad god Kuran govori o Alahovom popuštanju ili okretanju:

„Narode moj, vi ste zaista sebi nepravdu učinili uzevši tele; zato se Stvoritelju svome pokajte i između vas prestupnike smrću kaznite! To vam je kod vašeg Stvoritelja bolje, pa će pokajanje da vam prihvati. Zaista On stalno prima pokajanja, Milostivi.“ S. 2:54 Sale

Da li čitaoci vide kako se reč „okrenuti (se)“ primenjuje i na Alaha i na stvorenja, i to u istom kontekstu u kome Alah zahteva od pojedinaca da se pokaju, odnosno da se okrenu od svoje zloće i da se okrenu njemu u veri? Da li bi iko poricao da je taj čin okretanja jasan čin pokajanja?

Evo još nekoliko prevoda:

Gore navedeno glasi isto kao i prethodna dva prevoda. I:

Primetite, još jednom, da ovi prevodi govore o okretanju i Alaha i stvorenja, pri čemu ova druga to čine u pokajanju i uz priznanje svojih grehova, dok prvi to čini iz blagosti. To podrazumeva da je, baš kao što su oni koji su se okrenuli od svojih grehova morali da promene mišljenje i način postupanja da bi to učinili, na sličan način i Alah morao da promeni mišljenje i način postupanja koji je nameravao da preduzme protiv onih koji su grešili protiv njega. Od ovoga jednostavno nema izlaza.

Konačno:

„I kada je Mojsije svom narodu rekao: „Narode moj, vi ste zaista sebi nepravdu učinili uzevši tele; zato se Stvoritelju svome pokajte i između vas prestupnike smrću kaznite! To vam je kod vašeg Stvoritelja bolje, pa će pokajanje da vam prihvati. Zaista On stalno prima pokajanja, Milostivi.“ Ahmed Ali

Opet, činjenica da se za Alaha kaže da je omekšao prema onima koji su mu se pokajali podrazumeva promenu osećanja i postupanja. Ona pokazuje da je Alah prešao iz stanja u kome nije bio blag u stanje u kome to jeste, tj. Alah je od gneva prema tim ljudima prešao na samilost i milost.

Navedeni prevodi preuzeti su sa ovog linka.

Davagandista postaje još očajniji kada navodi autoritete koji tvrde da taba i tawwab zapravo znače da Alah oprašta i da prihvata pokajanje svojih stvorenja!

Sa ovim argumentom postoje dva velika problema. Prvo, ti isti autoriteti otvoreno priznaju da ove reči zaista znače pokajanje:

Hrišćanski poznavalac arapskog jezika Edward William Lane u svojoj leksikografskoj odrednici daje sledeće sveobuhvatno objašnjenje:

„(M.)- تاب الله عليه Bog SE VRATIO oproštaju prema njemu; PONOVO MU JE POSTAO onaj koji oprašta: (T: ) ili raspoložio ga, ili prilagodio ga, za pokajanje, ili VRAĆANJE OD greha ili neposlušnosti: (S, K: ) ili PREŠAO JE SA strogosti na blagost prema njemu: ili VRATIO MU SE svojom naklonošću, ili milošću, i svojim prihvatanjem, ili odobravanjem; PONOVO MU JE POSTAO naklonjen: (A, K: ) sva ova značenja su ispravna: (TA: ) ili Bog mu je oprostio i sačuvao ga od dela neposlušnosti: (Msb: ) ili prihvatio je njegovo pokajanje: (Jel u ii. 35 itd. : ) ili SE VRATIO NJEMU sa milošću i prihvatanjem pokajanja. (Bd ibid.)

…

تواب**,** kada se primenjuje na čoveka, [Onaj ko SE KAJE mnogo ili često;] KOJI SE VRAĆA IZ neposlušnosti u poslušnost [Bogu] (M, K, TA) mnogo ili često. (TA.) – A kada se primenjuje na Boga, Onaj KOJI SE VRAĆA [MNOGO ILI ČESTO] oproštaju prema svome sluzi koji se vraća Njemu__: (T: ) ili koji [često] raspolaže, ili prilagođava, za pokajanje, ili VRAĆANJE OD greha ili neposlušnosti; ili PRELAZI SA strogosti na blagost; ili VRAĆA SE svojom naklonošću ili milošću, itd. : (A, K : [vidi 1, poslednja rečenica: ]) ili koji mnogo oprašta i spasava od dela neposlušnosti. (Msb.)“ [34] (Isticanje velikim slovima naše)

Vodeći nemački arabista Hahns [sic] Wehr daje sledeću definiciju:

„(توب) تاب taba u **(**توب taub, توبة tauba, متاب matab) POKAJATI SE, BITI POKAJNIK, činiti pokoru; sa عن: OKRENUTI SE OD (greha), BITI OBRAĆEN OD, odreći se, zakleti se da se odriče nečega; (rečeno za Boga) vratiti u Svoju milost, oprostiti (على nekome) |…“ [35] (podebljano isticanje dodato) (Isticanje velikim slovima naše)

Konačno:

Abu Ja’far je, objašnjavajući Alahove reči (Zaista je On onaj koji mnogo prašta i koji je milostiv), rekao da to znači da je Alah Bog [sic] koji najviše prašta onima koji žele da mu se pokaju tako što mu iskazuju punu poslušnost i izbegavaju pobunu protiv njega. To je značenje TAWBE SLUGE prema svome Gospodu. Dok je značenje ALAHOVE TAWBE nad njegovim slugom to da mu on oprašta i štiti ga/čuva od svoga gneva/kazne.“ (Isticanje velikim slovima naše)

Primetite kako sopstveni izvori Ibn Anwara otvoreno priznaju da dotične arapske reči zaista znače pokajati se, vratiti se, preokrenuti se, okrenuti se od, biti obraćen od itd., čak i kada se primenjuju na Alaha, te da i Alah i stvorenja zaista vrše tawbah! A ipak, neki od tih autoriteta žele da poverujemo da te iste reči odjednom znače nešto sasvim drugo kada se primene na Alaha, a da pri tom ne pružaju nikakvo čvrsto objašnjenje niti egzegetske razloge zašto bismo to trebalo da prihvatimo.

Očigledno je da se takve tvrdnje ne zasnivaju ni na čemu drugom do na kružnom rezonovanju, pošto ti autoriteti pretpostavljaju određeno viđenje Alaha, tj. da je nepromenljiv i savršen u svom znanju, koje potom učitavaju natrag u Kuran kako bi objasnili činjenicu da ga islamsko pismo nedvosmisleno opisuje kao nesavršeno i hirovito biće.

Drugo, postoje i druge reči koje su mogle biti upotrebljene ako je smisao ovih stihova bio da se jednostavno istakne činjenica da je Alah bog koji oprašta i koji prihvata pokajanje svojih slugu. Evo spiska samo nekih od tih izraza:

Al-Ghâfir, Al-Ghafûr; Al-Ghaffar: Onaj koji oprašta, Onaj koji uvek oprašta,
Onaj koji beskrajno oprašta

Al-Ghafir jeste onaj koji oprašta određeni greh; Al-Ghafur jeste onaj koji ima običaj da oprašta grehe i da ih pokriva; Al-Ghaffar jeste onaj koji ne prestaje da ih prašta, jedan za drugim. Ghafr u korenu znači pokriti, zastreti, dakle učiniti skrivenim (za razliku od 'afw, izbrisati), ne kazniti, učiniti da ostanu neotkriveni. Onaj koji pokriva i oprašta grehe svojih slugu.

Al-Ghafur i Al-Ghaffur jesu dva od Devedeset devet imena…

As-Sâtir, As-Sattâr: Onaj koji zastire

Onaj koji često zastire grehe, a takođe ih ostavlja nekažnjenim; Zaštitnik

U hadisu: „Alah je Živi i Onaj koji zastire i voli zaštitni veo.“…

Al-'Afuw: Onaj koji sve prašta

Onaj koji čini da nestane, koji briše; takođe ima značenje fadl, suvišno, pa tako liči na Al-Wahhab i Al-Jawad. On mnogo prašta. Prelazi preko pogrešnih dela i oprašta greške. Dalekosežnije od Al-Ghafur, koje je zastiranje. 'Afw jeste brisanje.

Al-'Afuw jeste jedno od Devedeset devet imena…

At-Tawwâb: Onaj koji se uvek vraća

Alahovo OKRETANJE ka čoveku jeste u tome što mu oprašta; Onaj KOJI SE ČESTO VRAĆA oproštaju prema svome sluzi KOJI SE VRAĆA NJEMU, onaj koji mnogo prašta i spasava od dela neposlušnosti, KOJI PRELAZI SA STROGOSTI NA BLAGOST ILI SE VRAĆA SVOJOJ NAKLONOSTI. On vraća blagoslove onima koji se od pogrešnih dela okrenu njemu, iz čiste darežljivosti i brige. On prihvata tawba svojih robova.

At-Tawwab jeste jedno od Devedeset devet imena…

Qâbil at-Tawb: Onaj koji prihvata pokajanje

(Aisha Bewley, Divine Names; isticanje velikim slovima naše)

Primetite kako se čak i ovaj muslimanski izvor slaže da at-tawwab opisuje Alaha kao onoga koji se često okreće i vraća, kao i kao nekoga ko preokreće svoj stav!

Kao što gornji spisak božanskih imena pokazuje, postojalo je mnoštvo drugih reči koje je muslimansko pismo moglo upotrebiti da označi činjenicu da je Alah biće koje oprašta i koje prihvata pokajanje svojih slugu — fraza i izraza koji se čak pojavljuju i u samom Kuranu:

„Izuzetak su oni koji se pokaju posle toga i poprave, a Allah je, zaista, Onaj Koji oprašta grehe i milostiv je.“ S. 3:89 Hilali-Khan

„Ja ću sigurno da oprostim onome ko se pokaje i bude vernik i radi dobra dela, a zatim ustraje na Pravom putu.“ S. 20:82 Arberry

„Eto tako! A onom ko istom merom uzvrati za učinjeno zlo i kome opet nepravda bude učinjena, Allah će, sigurno, da mu pomogne - Allah, zaista, stalno briše grehe i oprašta.“ S. 22:60 Aisha Bewley

„Koji oprašta grehe i prima pokajanje, Koji strahovito kažnjava i obilno nagrađuje. Drugog istinskog boga osim Njega nema, Njemu se sve vraća.“ S. 40:3 Pickthall

Ipak, nažalost po ovog takijistu, Kuran je izabrao da upotrebi reči koje uvek znače pokajati se, promeniti mišljenje/postupanje itd., prikazujući time muslimanskog boga kao nesavršeno biće koje menja mišljenje i kaje se zbog onoga što je prvobitno želeo da učini.

Primeri stihova u kojima se pokajanje pripisuje i Alahu i stvorenjima

Sada ćemo navesti nekoliko primera u kojima Kuran koristi iste reči za pokajanje i za Alaha i za stvorenja:

Stvorenja

„Zašto se oni ne pokaju Allahu i ne zamole Njegov oprost, a Allah oprašta grehe i milostiv je.“ S. 5:74 Arberry

Alah

„i odstraniće srdžbu iz njihovih srca. A Allah će da primi pokajanje od onoga od koga On hoće; Allah sve čuje i mudar je.“ S. 9:15 Rodwell

„Allah je posle toga onom kome je hteo oprostio. A Allah prašta i samilostan je.“ S. 9:27 Arberry

Stvorenja

„A ono dvoje koji to učine, izgrdite ih, pa ako se pokaju i poprave, onda ih na miru ostavite. Allah, zaista, stalno prima pokajanja i milostiv je.“ S. 4:16 Pickthall

„Ali oni koji su se pokajali, i verovali, i radili dobra dela, njima se neće nikakva nepravda učiniti, i oni će u Raj ući.“ S. 19:60 Pickthall

Alah

„Mislili su da neće na muke da budu stavljeni, pa su bili i slepi i gluvi, i onda kad je Allah primio njihovo pokajanje, mnogi od njih su opet bili i slepi i gluvi; a Allah dobro vidi ono šta oni rade.“ S. 5:71

„Allah je oprostio Verovesniku, i iseljenicima iz Mekke, i stanovnicima Medine, koji su ga sledili u teškom času, u vreme kada su se srca nekih od njih umalo pokolebala: On je posle i njima oprostio. On je prema njima, zaista, milosrdan i milostiv.“ S. 9:117 Palmer

Stvorenja

„On prima pokajanje od Svojih slugu i prašta loše postupke i On zna šta radite;“ S. 42:25 Pickthall

Alah

„Zar ne znaju oni da jedino Allah prima pokajanje od slugu Svojih i da samo On prihvata milostinju, i da Allah stalno prima pokajanja, i da je On Milostiv?“ S. 9:104 Pickthall

„A oprostio je i onoj trojici čije je pokajanje bilo odloženo tako da im je Zemlja, koliko god da je bila prostrana, postala tesna, i u dušama njihovim im je bilo stisnuto, i shvatili su da nema utočišta od Allaha nego samo kod Njega. On im je posle oprostio, kako bi se i ubuduće kajali, a Allah, uistinu, stalno prima pokajanja, i milostiv je.“ S. 9:118 Pickthall

Ova mesta pokazuju da Alah vrši taba i tawwab, umnogome onako kako to čine stvorenja.

Dakle, Kuran prikazuje Alaha kao biće koje se kaje kao što to čine stvorenja, koje se okreće ili menja mišljenje i/ili način postupanja kao što to čine stvorenja, pa se čak i moli i obožava kao što to čine stvorenja!

Jedini način da se ove činjenice zaobiđu jeste da se jednostavno porekne da to znače ove reči ili ovi stihovi, uz obrazloženje da je Alah savršeno božanstvo koje zna sve stvari i da stoga nema potrebe da se doslovno kaje i/ili menja mišljenje. Međutim, takav način argumentovanja nije ništa drugo do pretpostavljanje onoga što tek treba dokazati, kao i ejsegeza, pošto se u muslimansko pismo učitavaju kasnije teološke formulacije i pretpostavke muslimanskih klerika o tome kakav bi islamski bog navodno trebalo da bude.

Ako je to put kojim takijisti poput Ibn Anwara žele da idu, onda treba da budu iskreni prema svojim čitaocima i priznaju da se ne bave egzegezom, tj. tumačenjem Kurana u njegovom sopstvenom svetlu, već ga izvrću kako bi ga naterali da se složi sa njihovim verovanjima. Treba dalje da priznaju da Kuran nije rečito remek-delo, kako tvrde, već nerazumljiva i haotična knjiga koja muslimansko božanstvo prikazuje u veoma nepovoljnom svetlu.

Takijista treba da se suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da Kuran, u obliku u kome danas postoji, prikazuje Alaha kao nesavršeno biće, a ne kao boga kakvog prikazuje kasnija islamska teologija.

Međutim, da bismo stvari stavili u pravu perspektivu, moramo ponoviti sledeće: cilj naših članaka i pobijanja nije bio da dokažemo da se Alah zaista kaje i menja mišljenje. Naprotiv, naša poenta je bila da pokažemo muslimanima šta se dešava kada njihovo kritičko čitanje Svetog pisma primenimo na njihove sopstvene verske tekstove. Ako ti davagandisti insistiraju na nenaklonjenom čitanju Svetog pisma kako bi ga prikazali u najgorem mogućem svetlu, onda treba da budu dosledni i da isto to učine sa svojim verskim tekstovima, naročito kada su isti oni „problemi“ koje zamišljaju u Svetom pismu prisutni i u njihovim sopstvenim izvorima.

Stoga, ako davagandisti odbijaju da dozvole da se biblijski prikazi Boga koji se „kaje“ ili koji tuguje zbog zloće koju čine njegova stvorenja razumeju u celokupnom kontekstu nadahnutog Svetog pisma, koje potvrđuje da je Bog nepromenljiv i da savršeno zna sve stvari, onda ne mogu da se žale kada isti standard i metod tumačenja primenimo na Kuran. Ako žele da insistiraju na tome da takve izjave prikazuju Boga kao nesavršeno biće, onda moraju biti dosledni i pretpostaviti isto za svoga boga, naročito kada njihova sopstvena pisma koriste isti jezik da opišu dela i znanje svog božanstva. Nemaju apsolutno nikakav osnov da kukaju ili se žale kada njihove sopstvene standarde i kritike upotrebimo da utvrdimo da je islamsko božanstvo nesavršeno, hirovito biće koje neprestano menja svoje mišljenje i način postupanja.

Međutim, ako žele da nemuslimani takve odlomke čitaju u svetlu celokupne poruke Kurana da je Alah savršen i da se ne menja, onda moraju činiti isto i kada je u pitanju njihovo čitanje Svetog pisma. Treba da na Sveto pismo primene isti metod egzegeze koji očekuju od drugih kada se radi o tumačenju Kurana. Kao što je jedan od muslimana sa kojima sam raspravljao o ovom pitanju izjavio kao odgovor na moj metod tumačenja islamskog pisma:

Yochana:
U potpunosti se slažem da se razumevanje Boga Biblije ne posmatra kroz [sic] doslovno čitanje stihova. Lično nikada nisam Postanje 6:6 smatrao pravim problemom; na kraju krajeva, u Bibliji ima mnogo stihova u kojima je Bog sveznajući. Zato treba da imamo uravnotežen pogled i da te stihove tumačimo u svetlu jasnih stihova o Božjim svojstvima. Nešto što Sam ne želi da primeni [sic] u svom čitanju islamskih izvora. Prigovorio sam jedino kada Sam koristi Tu Quoque zabludu, pokušavajući da dokaže da se Alah kaje u Kuranu, izvrćući pri tom arapski jezik. Pa i tada nisam odgovorio, ali kada je dr James White pokupio istu grešku, osetio sam da treba da se umešam. Upravo sam im dao lekciju iz osnovnog arapskog.

8. jul 2011. 19:27 (Podebljano isticanje naše)

Ironično je što me je ovaj musliman lažno optužio da problematične odlomke Kurana ne tumačim onako kako bih to činio sa Svetim pismom, kada je čitava poenta mog pobijanja bila da navedem muslimane da učine upravo to isto sa problematičnim tekstovima u Svetom pismu! U slučaju ovog muslimana, moj pristup je uspeo, jer ga je naveo da prizna da odlomke u Svetom pismu koji govore o tome kako se Bog „kaje“ ne treba shvatati doslovno, već ih tumačiti u svetlu jasnih tekstova koji potvrđuju da je Bog sveznajući.

U svetlu prethodnog, očigledno je da duga tirada Ibn Anwara nije ništa drugo do vežba u argumentaciji protiv slamnatog čoveka, pošto moja svrha nikada nije bila da dokažem da se Alah doslovno kaje ili menja mišljenje. Naprotiv, cilj mog pobijanja bio je da muslimanima pružim ukus njihovog sopstvenog leka, kako bih im pokazao šta bi se desilo kada bismo iste napade i kritike upućene Božjoj nadahnutoj Reči, Svetom pismu, primenili na njihove tekstove. Kao što je i sam Ibn Anwar mogao da vidi, rezultati ne bi bili baš dobri, jer njihov bog ne bi ispao savršeno, nepromenljivo biće kakvim ga smatraju.

Toliko o pobijanju Ibn Anwara.