Da li Kuran odbacuje večno rađanje Hrista? 1. deo
U ovom tekstu ću pobiti uobičajenu muhamedansku tvrdnju da Kuran razmatra i odbacuje istorijsko hrišćansko učenje o večnom rađanju Sina.
Odlomak na koji se najčešće ukazuje jeste sledeći:
„Nije rodio i rođen nije,“ S. 112:3 Muhamed Asad
Prema muslimanskim polemičarima, ovaj stih pobija hrišćansko verovanje da je Hristos rođen od Oca u bezvremenom činu, budući da Sin nije stvorenje koje je dovedeno u postojanje. Evo primera:
Stih 3 — „Nije rodio i rođen nije,“; lam yalid wa-lam yūlad — jeste obrnuti odjek Nikejskog simvola vere; on nedvosmisleno odbacuje naglašenu potvrdu Hristovog sinovstva — rođen, a ne stvoren; gennêthenta, ou poiêthenta — koristeći naglašenu dvostruku negaciju i uspostavljajući apofatičku (negativnu) teologiju inverzijom Nikejskog simvola. Ono što je upadljivo jeste to da Kuran deluje potpuno svestan apsurdnosti takvog Boga koji bi mogao biti „rođen“ (gennaō – G1080, koje se drugde u grčkom Novom zavetu koristi za čin žena koje rađaju decu, up. Jovan 3:4). Da i ne pominjemo unutrašnju logičku protivrečnost teksta sa svojstvom da nije „stvoren“ (poieō). Budući da ništa božansko ne može biti „rođeno“, ovo učenje je kompromitovalo monoteizam (Šema), i zato što je sve što je rođeno uzrokovano, a sve što je uzrokovano nije večno. Uostalom, hrišćani pod tim podrazumevaju da je Sin stvarno različit od Oca (a ne tek različit u mišljenju), pa nema načina da hrišćani izbegnu ovu prilično problematičnu implikaciju da Bog „stvara“ boga. Daleko od toga da ga pogrešno razume, Kuran u potpunosti shvata hrišćansku veroispovednu izjavu i namerno negira ideju sinovstva i očinstva podjednako, ne nužno u biološkom/prokreativnom smislu, već upravo u onom diskursu kako ga simvol vere postavlja. (Eric bin Kisam, Da li Kuran pogrešno razume Trojstvo? [Analiza sure al-Ihlas])
Već sam na drugom mestu dokumentovao da je ova sura jedno od najnekoherentnijih i najnerazumljivijih poglavlja Kurana, budući da su muslimanski učenjaci bili potpuno podeljeni u pogledu razumevanja tačnih značenja izraza upotrebljenih u ovom poglavlju, kao što su ahad i samad:
As-Samad: kuransko učenje o islamskom monoteizmu
Ahad: monoteizam nasuprot elokvenciji Kurana
Ovde ću pokazati da, suprotno tvrdnji ovog konkretnog muhamedanca, Kuran 112:3 nema nikakve veze sa večnim rađanjem Sina. Obratite ponovo pažnju na tekst:
„Nije rodio i rođen nije,“
I dobro obratite pažnju na to kako razne verzije Kurana prenose ovaj odlomak:
„Nije rodio i rođen nije,“ (dr Laleh Bakhtiar https://www.islamawakened.com/quran/112/st46.htm)
„Nije rodio i rođen nije,“ (Syed Vickar Ahamed https://www.islamawakened.com/quran/112/st28.htm)
„Nije rodio i rođen nije,“ (Ali Bakhtiari Nejad https://www.islamawakened.com/quran/112/st65.htm)
„Nije rodio i rođen nije,“ (Muhammad Ahmed – Samira https://www.islamawakened.com/quran/112/st19.htm)
Kada ispitamo kako Kuran upotrebljava tu reč, vidimo da se ona odnosi na fizičko rađanje, kao i na roditelje koji fizički začinju decu ili na decu koja su polnim putem začeta.
Obratite pažnju na sledeće slučajeve:
„i roditeljem i onim koga je rodio.“ S. 90:3
Evo različitih prevoda ovog teksta:
„i roditeljem i onim koga je rodio.“ Khalifa
„i roditeljem i onim koga je rodio.“ Rodwell
A evo i još nekih primera:
„Majke neka doje svoju decu pune dve godine, ako žele da dojenje bude potpuno! Očevi su dužni da ih hrane i odevaju na lep i uobičajen način. Niko se ne zadužuje iznad mogućnosti svojih: majka ne sme da našteti ocu deteta zbog deteta svoga, a ni otac majci deteta zbog deteta svoga! Naslednik ima iste obaveze. Zato, ako njih dvoje na lep način i po dogovoru odluče da odbiju dete od dojenja, nisu grešni! A ako zaželite svojoj deci da nađete dojilje, nije vam greh ako im, kako je uobičajeno, date ono što hoćete da date. Bojte se Allaha i znajte da Allah dobro vidi šta radite!“ S. 2:233
„Onima koji ne veruju, kod Allaha sigurno neće koristiti imeci njihovi, a ni deca njihova, i oni će biti gorivo za Vatru.“ S. 3:10 – Up. Kuran 3:116
„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110 Y. Ali
„„Jadna ja!“ Reče, „zar da rodim ovako stara, a i ovaj moj muž je star?! Ovo je zaista nešto neobično!““ S. 11:72
„Gospodaru naš, oprosti meni, i mojim roditeljima i svim vernicima – na Dan kad se bude polagao račun!““ S. 14:41
„Neka su mir i spas nad njim na dan kad se rodio i na dan kad je umro i na dan kad bude iz mrtvih ustao!“ 19:15
„i da majci svojoj budem dobar, a neće mi dopustiti da budem drzak i nepristojan.“ S. 19:32 Pickthall
„I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem proživljen iz mrtvih.““ S. 19:33
„O ljudi, bojte se svoga Gospodara i strahujte od Dana kad roditelj svome detetu neće moći nimalo da pomogne, niti će dete moći svome roditelju imalo da pomogne! Allahova pretnja je istinita, pa neka vas nikako ovosvetski život ne zavara i neka vas u Allaha đavo ne pokoleba.“ S. 31:33
„Oni od vas koji svojim ženama kažu da su im zabranjene poput njihovih majki, a one nisu njihove majke - njihove majke su samo one koje su ih rodile, oni, zaista, govore strašne reči i neistinu - a Allah, zaista, grehe poništava i oprašta.“ S. 58:2
„jer ako ih ostaviš, oni će Tvoje sluge u zabludu da zavode i samo će grešnika i nevernika da rađaju!“ S. 71:27
Poslednji primer pomaže da se sve ovo sagleda u pravoj perspektivi:
„On je Stvoritelj nebesa i Zemlje, bez prethodnog primera. Otkud Njemu dete kad nema žene?! On sve stvara, i samo On sve zna.“ S. 6:101
Islamsko božanstvo nema decu zato što nema saputnicu, što znači da ni sa kim nema polni odnos kojim bi mogao da rodi dete. Ovo ističe činjenicu da Kuran pod walad jasno misli na polno rađanje.
Muslimansko tumačenje ovog konkretnog stiha dodatno potkrepljuje takav zaključak, budući da islamski komentatori tvrde da je Kuran 112:3 sastavljen da bi pobio ideju o tome da Alah nastaje i potom umire, slično ljudima:
Objavljena u Meki
Razlog objave ove sure i njene vrline
Imam Ahmed je zabeležio od Ubeja ibn Ka`ba da su idolopoklonici rekli Poslaniku: „O Muhamede! Reci nam rodoslov svoga Gospodara.“ I tako je Alah objavio… (Tefsir Ibn Kesir http://www.alim.org/library/quran/AlQuran-tafsir/TIK/112/0)
(„Reci: „On je Allah - Jedan! Allah je Utočište svakom.“) [112:1-4]. Katade, ad-Dahak i Mukatil rekoše: „Grupa Jevreja otišla je Poslaniku i rekla mu: ’Opiši nam svoga Gospodara, jer je On objavio svoj opis u Tori. Reci nam: od čega je sazdan? I kojoj vrsti pripada? Da li je od zlata, bakra ili srebra? Da li jede i pije? Od koga je nasledio ovaj svet? I kome će ga ostaviti u nasleđe?‘ I tako je Alah, slavljen i uzvišen, objavio ovu suru. To je Alahov specifični rodoslov. Abu Nasr Ahmed ibn Ibrahim al-Mihradžani nas je obavestio> ‘Ubejd Alah ibn Muhamed al-Zahid> Abu’l-Kasim ibn Bint Mani’> njegov deda Ahmed ibn Mani’> Abu Sa’d al-Sagani> Abu Dža’fer al-Razi> al-Rebi’ ibn Enes> Abu’l-‘Alija> Ubej ibn Ka’b, koji je preneo da su idolopoklonici rekli Alahovom Poslaniku: „Kakav je rodoslov tvoga Gospodara?“ i tako je Alah, uzvišen je On, objavio („Reci: „On je Allah - Jedan! Allah je Utočište svakom.“). Onaj kome se svi večno obraćaju (al-Samad) jeste Onaj koji („Nije rodio i rođen nije,“), jer svako ko je rođen sigurno će umreti, a ko umre biva nasleđen. Alah ne umire niti biva nasleđen. („i niko Mu ravan nije!“), On nema nikoga ko Mu je sličan ili Mu je nalik („Ništa nije kao On!“) [42:11]. Abu Mansur al-Bagdadi nas je obavestio> Abu’l-Hasan al-Saradž> Muhamed ibn ‘Abd Alah al-Hadrami> Surejdž ibn Junus> Isma’il ibn Mudžalid> Mudžalid> al-Ša’bi> Džabir, koji je rekao: „Poslanik je bio upitan: ’O Alahov Poslaniče, reci nam o rodoslovu svoga Gospodara!‘ I tako je objavljena ova sura („Reci: „On je Allah - Jedan!“)“. (‘Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=112&tAyahNo=3&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; isticanje masnim slovima je moje)
I:
TUMAČENJE stiha „Nije rodio i rođen nije,“
On kaže: On ne iščezava u ništavilo, jer nema ničega što rađa a da iščezava u ništavilo i propada, niti je [On] rođen. Nije doveden u postojanje iz nepostojanja, jer sve što je rođeno biva dovedeno u postojanje nakon što nije postojalo i nastaje pošto pre toga nije postojalo. Naprotiv, On (uzvišeno je sećanje na Njega) jeste večan (qadim), neprolazan, trajan (da’im). On nikada ne propada, nikada ne prestaje i nikada ne iščezava u ništavilo. (Tabari: Selections from The Comprehensive Expositions of the Interpretations of the Verses of the Qur’an, preveo Scott C. Lucas [The Royal Aal al-Bayt Institute for Islamic Thought & The Islamic Texts Society, 2017], tom II, str. 434; isticanje masnim slovima je moje)
Najzad:
Što se tiče povoda objave**, Ubej ibn Ka‘b prenosi da su idolopoklonici upitali Poslanika: „Kakav je rodoslov tvoga Gospodara?**“ i tako je Bog objavio ovu suru, koja počinje rečima: „Reci: „On je Allah - Jedan! Allah je Utočište svakom.“ Onaj koji je večno samodovoljan jeste Onaj koji „Nije rodio i rođen nije,“, jer svako ko je rođen sigurno će umreti, a samo za one koji umiru može se govoriti o rodoslovu. Prema drugim predanjima, ova sura je objavljena kao odgovor grupi Jevreja koji su Poslanika pitali za „rodoslov Njegovog Gospodara“ (R, Ṭ, Ṭ s). Treće gledište kaže da je objavljena povodom sličnog pitanja koje je postavila grupa hrišćana (R). (The Study Quran: A New Translation and Commentary [HarperOne; ponovljeno izdanje 2015], str. 1447; isticanje masnim slovima je moje)
3 Ovaj stih su neki čitali kao dva stiha (Āl, Ṭ s). On kategorički poriče svaki oblik božanskog potomstva i ga stoga ogromna većina muslimana vidi kao odbacivanje svih takvih tvrdnji. Iako se ovaj stih tumači kao poricanje da je Isus „Sin Božji“ (vidi 4:171; 9:30; 19:35, 91–92), treba primetiti da hrišćanski pojam sinovstva nije isti kao onaj koji su imali paganski Arapi, koji se u drugim stihovima kritikuju zato što Bogu pripisuju potomstvo (obično kćeri), kao u 16:57: „Oni Allahu pripisuju kćeri“ (vidi i 6:100; 43:16). Pokušaji da se ovaj stih poveže sa raspravama o hrišćanstvu STOGA SU PRILIČNO KLIMAVI, a najbolje ga je razumeti u vezi sa mogućim povodima objave pomenutim u uvodu u suru i sa kuranskom kritikom paganskih arapskih predstava o božanskom rađanju, kao u 37:149–53: „A upitaj ih: „Zar su za tvoga Gospodara - kćeri, a za njih sinovi?“ Zar smo u njihovom prisustvu anđele kao žene stvorili? Oni, sigurno, izmišljajući govore: „Allah je rodio!“ - A zaista su oni lažljivci. Zar je On kćeri sinovima pretpostavio?!“ (vidi i 39:2–3; 52:39). Takve predstave razlikuju se od hrišćanskog shvatanja božanskog sinovstva utoliko što se značenje reči „sin“ u izrazu „Sin Božji“, upotrebljenom u hrišćanskom simvolu vere, VEOMA RAZLIKUJE od značenja reči „sin“ u Kuranu. Za hrišćanstvo, izraz „Sin Božji“ odnosi se na Isusa kao pretvremenu, nestvorenu Reč Božju koja je rođena od Oca pre vremena. Za paganske Arape, međutim, Božje potomstvo imalo je izrazito vremensku i fizičku konotaciju; vidi 4:171c. (Isto, str. 1449; isticanje masnim i velikim slovima je moje)
Kako to pronicljivo kažu naučnici koji stoje iza The Study Quran, Kuran 112:3 ni izbliza ne pobija istorijsko hrišćansko shvatanje večnog rađanja Hrista, budući da je napisan da bi se pozabavio sasvim drugim pitanjem. Kako su islamski tumači primetili, Muhamed je sastavio ovaj stih da bi odgovorio na pitanje da li njegov gospodar ima fizički rodoslov i da li je rođen i/ili može umreti, te da li se od njega može naslediti — a ništa od toga nema veze sa gledištem rane Crkve o večnom rađanju Sina Božjeg. Zapravo, Kuran u stvari potvrđuje večno rađanje Hrista, što ću pokazati u sledećem delu svog pobijanja (https://www.samshmnthelogy.net/post/does-the-quran-reject-christ-s-eternal-generation-pt-2).(1)
Napomena
(1) Ironično je što muslimanski komentatori tvrde da je 112. poglavlje Kurana formulisano da bi pobilo ideju o tome da Alah zaista nasleđuje ili biva nasleđen, budući da nije ni od koga rođen niti rađa ili umire. Razlog zbog kojeg je to prilično ironično jeste taj što islamsko pismo izričito svedoči da muhamedansko božanstvo zaista nasleđuje, jer je ono naslednik svega što stvorenja poseduju!
„I samo Mi dajemo život i smrt, i Mi ćemo sve naslediti“ S. 15:23 Pickthall
„Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj da nasledimo i Nama će oni da se vrate.“ S. 19:40 Pickthall
„a ono o čemu on govori - nasledićemo i sam lično će da Nam se vrati.“ S. 19:80 Pickthall
I baš tako se dešava da je jedno od devedeset devet Alahovih imena al-Warith, „Naslednik“!
Stoga, budući da Alah nasleđuje, to znači da je morao biti rođen prema Muhamedovom odgovoru, jer on nije porekao rezonovanje svojih sagovornika da je onaj ko je nekome rođen upravo onaj ko nasleđuje.
Za više o ovom pitanju i o problemu koji nasleđivanje islamskog boga predstavlja za muslimansko verovanje u Alahov asejtet, preporučujem sledeći članak: Pitanje nasleđivanja i Alahovog asejteta.