Da li je istočni greh zaista prestao sa Adamom? 1. deo
Pobijanje još jedne muslimanske laži
Uobičajeno je da muslimanski polemičari tvrde kako islam ne veruje u „istočni greh“, već u „istočni oproštaj“. Pod tim podrazumevaju da je Alah navodno oprostio Adamu i Evi njihove grehe, nasuprot biblijskom učenju koje kaže da ih je Bog kaznio za njihovu neposlušnost tako što je i njih i njihovo potomstvo predao pod uticaj i vlast greha i Satane:
„Zato kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše. Jer grijeh bješe na svijetu do zakona, ali se grijeh ne računa kada nema zakona. Ali smrt carova od Adama do Mojseja i nad onima koji ne sagriješiše sličnim prijestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći. Ali blagodatni dar nije tako kao prijestup, jer ako prijestupom jednoga pomriješe mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čovjeka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prijestupom kroz jednoga; jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prijestupa. Jer ako se prijestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim prije će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista. Tako, dakle, kao što jednim prijestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čovjeka postaše mnogi grješni, tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni.“ Rimljanima 5:12-19
„No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli. Jer pošto je kroz čovjeka smrt, kroz čovjeka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživjeti. No svaki u svome redu: prvenac Hristos, potom, o njegovu dolasku, oni koji su Hristovi;“ 1. Korinćanima 15:20-23
„Jer znamo da je zakon duhovan, a ja sam tjelesan, prodan u ropstvo grijehu. Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da je zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego grijeh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest, u tijelu mojemu; jer htjeti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, nego zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već ne činim to ja, nego grijeh koji živi u meni. Nalazim, dakle, zakon: kada hoću dobro da činim, zlo mi je prisutno. Jer se radujem zakonu Božijemu po unutarnjem čovjeku; Ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom grijeha koji je u udima mojim. Ja jadni čovjek! Ko će me izbaviti od tijela smrti ove? Blagodarim Bogu kroz Isusa Hrista Gospoda našega.“ Gospoda.Tako „Tako, dakle, ja sam umom služim zakonu Božijemu, a tijelom zakonu grijeha.“ Rimljanima 7:14-25
„A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajući da rađaju svađe; Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv, Koji sa krotošću kara one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, I da se izbave iz zamke đavola, koji ih je žive ulovio da vrše volju njegovu.“ 2. Timoteju 2:23-26
„A pošto ta djeca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udjela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, I da izbavi one koji iz straha od smrti cijeloga života bijahu krivci za svoje robovanje.“ Jevrejima 2:14-15
Ovi polemičari često navode sledeći kuranski tekst kako bi dokazali svoju tvrdnju:
„I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On je, zaista, Onaj Koji stalno prima pokajanja, Milostivi.“ S. 2:37 Hilali-Kan
Sledeći blog tekstovi ilustruju način na koji ovi muhamedanci argumentuju:
„Istočni oproštaj“ (http://bloggingtheology.net:80/2015/11/06/original-forgiveness/).
„Istočni greh je prestao sa Adamom“ (http://bloggingtheology.net/2015/11/08/3755/).
Odlučili smo da odgovorimo na ovo prilično očigledno izvrtanje i iskrivljavanje onoga što islam zapravo uči o ovom pitanju, budući da će činjenice pokazati da je Muhamed ZAISTA verovao u „istočni greh“, tj. da je Adamov greh gurnuo čovečanstvo u očaj i bedu, ali uz jednu dodatnu ogradu. Muhamed je takođe objavio da je Adamu bilo predodređeno da prouzrokuje izgnanstvo celog čovečanstva iz vrta, jer ga je na greh protiv Alaha u suštini prinudio sam Alah!
KURAN
Kuran je izričito jasan u pogledu uloge koju su Adam i Eva odigrali u tome što je čovečanstvo zapalo u svu grešnost i bedu. Pažljivo obratite pažnju na sledeći odlomak, koji koristi arapsku množinu, a koja se odnosi na više od dvoje, da bi opisao pad prvog ljudskog para:
„Ali, Sotona ih navede na greh zbog drveta i izvede ih iz Raja u kojem su bili. Mi rekosmo: „Siđite!“ (ihbitoo)„jedni drugima ćete biti neprijatelji“ (ba’dukum)„je vaše“ (wa lakum) „Do određenog vremena na Zemlji je vaše boravište i neko vreme uživanja." I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On je, zaista, Onaj Koji stalno prima pokajanja, Milostivi. Mi rekosmo: "Silazite iz njega svi!“ (ihbitoo jami’an)„Od Mene će vam Uputa dolaziti“ (yatiyannakum) „a oni koji Uputu Moju budu sledili, ničega se neće bojati“ (alayhim) „niti će za bilo čim tugovati“ (hum yahzanoona). S. 2:36-38
Sledeći stih takođe koristi množinu:
„„Silazite!“ Reče On.“ (ihbitoo)„Jedni“ (ba’dukum) „drugima bićete neprijatelji! Na Zemlji ćete“ (wa lakum) „da boravite i do određenog vremena ćete da uživate.““ S. 7:24
Reči koje smo napisali velikim slovima i kurzivom sve stoje u množini, a ne u dvojini. To pokazuje da je Adamov greh negativno uticao na sve buduće naraštaje čovečanstva.
Evo još jedne verzije, koja zapravo koristi i dvojinu i množinu zajedno!
„A Adamu smo odmah u početku naredili, ali on je zaboravio i nije odlučan bio. A kad smo kazali anđelima: „Poklonite se Adamu!“ Oni svi ničice padoše, osim Sotone koji je to odbio. „O Adame!“ Rekli smo, „ovaj je zaista neprijatelj tebi i tvojoj ženi, zato nikako ne dozvoli da zbog njega budete isterani iz Raja, pa da se onda mučiš. U Raju nećeš nikad ogladniti niti go biti, niti ćeš u njemu ožedniti, niti vrelinu osetiti.“ Ali Sotona poče da ga nagovara i govori: „O Adame, hoćeš li da ti pokažem drvo besmrtnosti i carstvo koje neće da nestane?“ I njih dvoje pojedoše sa drveta i ukazaše im se njihova stidna mesta pa počeše da stavljaju po njima rajsko lišće. Adam nije svoga Gospodara poslušao, pa je skrenuo. Posle ga je njegov Gospodar izabranikom učinio, i oprostio mu je, i na Pravi put uputio. „Napustite Raj svi“, reče Allah,“ (ihbita)„svi“ (jami’an)„jedni drugima ćete da budete neprijatelji“ (ba‘dukum liba‘din)„Od Mene će da vam dolazi Uputa, i onaj ko bude sledio Moju Uputu neće da zaluta i neće da bude nesrećan.“ S. 20:115-123 J. Ali
Reč ihbita jeste glagol u imperativu, drugo lice muškog roda dvojine, dok je ba‘dukum prisvojna zamenica u drugom licu muškog roda množine.
Kontekst čini izvesnim da Satana ne može biti uključen u upotrebu množine, jer je već bio izbačen iz raja i osuđen na pakao. On, dakle, neće slediti uputstvo koje će od Alaha doći onima koji su izgubili njegovu naklonost. U svetlu ove činjenice, množina se mora odnositi na celu ljudsku vrstu, na sve Adamovo potomstvo, čime se podrazumeva da je Adam stajao na mestu celog čovečanstva kao njihov otac i predstavnik.
Drugim rečima, prema Kuranu, kada je Adam sagrešio, sagrešilo je i njegovo još nerođeno potomstvo. A kada je on bio izgnan iz vrta, izgnani su i oni.
Zapravo, upravo su tako neki tumači objasnili upotrebu množine u ovim odlomcima. Na primer, evo komentara Ibn Kesira o K. 2:38-39:
Alah obaveštava o svom upozorenju upućenom Adamu, njegovoj ženi i Satani, NJIHOVOM POTOMSTVU, kada im je naredio da ONI siđu iz Raja. Kaže da će poslati poslanike sa Pismima, znacima i dokazima… (Tafsir Ibn Kathir, Part 1, Surah Al-Fatiah Surah Al-Baqarah, ayat 1 to 141, skratio šejh Nasib Ar-Rafa‘i [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 109-110; isticanje velikim slovima moje)
Pokojni Abdulah Jusuf Ali rekao je nešto slično povodom K. 2:36:
„… Zapazite prelaz u arapskom sa jednine u ii. 33, na dvojinu u ii. 35,i na množinu ovde [2:36], što sam na engleskom označio izrazom ‘All ye people’ (‘Svi vi ljudi’).Očigledno je Adam tip celog čovečanstva, i polovi idu zajedno u svim duhovnim stvarima. Štaviše, izgnanstvo se odnosilo na Adama, Evu i Satanu, a arapska množina je prikladna za svaki broj veći od dva.“ (IZVOR: http://www.quran4u.com:80/Tafsiraya/002%20Baqarah.htm; podebljanje i isticanje velikim slovima moje)
A evo šta je Ibn Kesir napisao o K. 2:34:
Ovaj ajet pominje veliku čast koju je Alah ukazao Adamu, i Alah je na tu činjenicu podsetio Adamovo potomstvo. Alah je naredio anđelima da padnu ničice pred Adamom, kao što svedoče ovaj ajet i mnogi hadisi, poput hadisa o zauzimanju o kojem smo govorili. Postoji hadis o Musaovoj molbi: „O Gospode moj! Pokaži mi Adama koji je prouzrokovao da i mi i on budemo izbačeni iz Raja.“ Kada je Musa sreo Adama, rekao mu je: „Jesi li ti Adam koga je Alah stvorio svojim rukama, udahnuo mu život i naredio anđelima da padnu ničice pred njim?“ (Tafsir Ibn Kathir (Abridged) (Surat Al-Fatihah to Verse 252 of Surat Al-Baqarah), skratila grupa učenjaka pod nadzorom šejha Safijur-Rahmana Al-Mubarakpurija [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Hjuston, Njujork, Lahore; prvo izdanje: januar 2000], prvi i drugi deo, tom 1, str. 193; podebljanje i podvlačenje moje)
O ovom navodnom sukobu između Adama i Mojsija reći ćemo više u sledećem delu našeg pobijanja.
Ovi učenjaci nisu bili jedini koji su množinu tumačili u vezi sa Adamom, Evom i njihovim potomstvom:
Zatim ih je Satana, Iblis, naveo da posrnu, učinio je da budu uklonjeni (fa-azallahumā: varijantno čitanje glasi fa-azālahumā: učinio je da budu udaljeni od toga) odatle, to jest iz Vrta, kada im je rekao: „Hoću li vam pokazati drvo večnosti“ [up. K. 20:120], i zakleo im se Bogom da im samo daje dobar savet, pa su jeli s njega; i izveo ih je iz onoga u čemu su bili, iz blaženstva; i rekosmo: „Siđite, na zemlju, oboje I SVI ONI KOJE OBUHVATA VAŠE SEME; jedni od vas, od vašeg potomstva, neprijatelji drugima, zbog nepravde koju činite jedni drugima; i na zemlji će vam biti boravište, mesto nastanjenja, i uživanje, u onome od njenog rastinja u čemu možete uživati, za neko vreme“, [dok] se ne navrše vaši rokovi [života]. (Tafsir al-Jalalayn, K. 2:36 http://altafsir.com:80/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=2&tAyahNo=36&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje i isticanje velikim slovima moje)
I:
Reče On: „Siđite, to jest Adam i Eva, SA SVIMA KOJE OBUHVATATE SVOJIM SEMENOM, svako od vas, svako seme, neprijatelj drugome, zbog nepravde koju jedni drugima čine. Biće vam na zemlji boravište, mesto nastanjenja, i uživanje za neko vreme“, [dok] se ne ispune vaši rokovi [života]. (Tafsir al-Jalalayn, K. 7:24 http://altafsir.com:80/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=7&tAyahNo=24&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje i isticanje velikim slovima moje)
Štaviše, obratite pažnju na to šta je Ibn Kesir napisao:
Komentarišući ovaj ajet (7:172), At-Tirmizi je zabeležio da je Ebu Hurejre rekao da je Alahov poslanik rekao…
((… Tako je Adam to porekao i NJEGOVO POTOMSTVO JE UČINILO ISTO (poričući Alahov savez), Adam je zaboravio i NJEGOVO POTOMSTVO JE ZABORAVILO, Adam je pogrešio i NJEGOVO POTOMSTVO JE GREŠILO.))
At-Tirmizi je rekao: „Ovaj hadis je hasan sahih, i prenet je različitim lancima prenosilaca preko Ebu Hurejrea od Proroka. Al-Hakim ga je takođe zabeležio u svom Mustedreku i rekao: sahih prema Muslimovim kriterijumima, a oni ga nisu zabeležili.“
Ovi i slični hadisi svedoče da je Alah, Uzvišeni i Najčasniji, izveo Adamovo potomstvo iz njegovih bedara i razdvojio stanovnike Raja od stanovnika Vatre… (Tafsir Ibn Kathir (Abridged) (Surat Al-A‘raf to the end of Surah Yunus), prvo izdanje: maj 2000, tom 4, str. 201-203 http://www.qtafsir.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1038&Itemid=62; podebljanje i isticanje velikim slovima moje)
O ovom stihu:
„I kad je Gospodar tvoj od Adamovih sinova, iz njihovih kičmi, izveo njihovo potomstvo i zatražio od njih da posvedoče protiv sebe: „Zar nisam Ja vaš Gospodar?“ Oni su odgovarali: „Jesi, mi svedočimo“, i zato da na Sudnjem danu ne kažete: „Mi o ovome nismo ništa znali.““ S. 7:172 Hilali-Kan
Adamovo potomstvo prinuđeno je da trpi zaboravnost, greške i poricanje svojih zakletvi isključivo zbog Adamove sopstvene zaboravnosti, njegovih grešaka i poricanja! Dakle, dopadalo se to muslimanu ili ne, ovo predanje jasno potvrđuje da Adamovo potomstvo deli krivicu i odgovornost za Adamove prestupe.
Kao takvo, ovo bi trebalo da dovoljno pobije često ponavljanu laž da Kuran uči „istočni oproštaj“. Uostalom, ako je Alah zaista oprostio Adamu, zašto mu onda nije dozvolio da ostane u Raju, ili ga bar u njega vratio? Zašto ga je ipak izgnao, zajedno sa njegovim potomstvom, na zemlju? Da li je zaista čin oproštaja kada neko, ko je svoje dete izbacio iz kuće kao kaznu za neku vrstu neposlušnosti, kaže tom detetu da mu je oprošteno, ako mu roditelj nikada ne dozvoli da ostane ili da se vrati kući?
Muslimanske nevolje daleko su od kraja, kao što ćemo videti u sledećem delu našeg pobijanja ( https://answeringislamblog.wordpress.com/2018/11/20/original-forgiveness-did-original-sin-really-end-with-adam-pt-2/).