Kuran odgovara potvrdno: svi muslimani će sasvim sigurno ući u pakao, bez ikakve garancije da će iz njega izaći!

Odgovor na to što jedan muslimanski davagandista poriče ovu činjenicu

Bassam Zawadi je napisao članak u kojem poziva u pomoć svog salafijskog šeiha Jalala Abualruba kako bi se uhvatio ukoštac s pitanjem da li je, prema Kuranu 19:71-72, svaka osoba dužna da ode u pakao.

Prema Zawadiju, postoje tri mišljenja o tumačenju ovog odlomka. To su:

Prvo mišljenje: stih tvrdi da će svi ljudi, uključujući i vernike, ući u pakao.

Kao što ćemo videti, ovo je jedino tumačenje koje ima smisla u kontekstu Kurana 19:71.

Drugo mišljenje: stih govori samo o nevernicima, a ne o vernicima.

Zawadi odbacuje ovo mišljenje i kaže da je slabo jer protivreči autentičnim hadisima koji tvrde da će čak i vernici učiniti wurood pakla.

**
Most i obilje protivrečnosti!**

Treće i najjače mišljenje: stih tvrdi da će svi ljudi proći pored pakla i biti izloženi njemu.

Zawadi smatra da Kuran 19:71 tvrdi da će svi (a naročito muslimani) preći preko pakla hodajući mostom koji se zove sirat.

Prema Zawadiju, sirat bi trebalo da bude most iznad pakla ili na njegovim gornjim granicama, kojim će muslimani hodati dok prelaze preko pakla. Zawadi tvrdi da muslimani, hodajući siratom, tehnički čine wurud, odnosno ulaze u pakao. On tvrdi da je to zapravo najjače mišljenje.

Zawadi se slaže da možda ima muslimana koji će biti zgrabljeni u sam pakao kako bi tamo privremeno bili kažnjeni za svoje grehe, i kao dokaz za ovo tumačenje aludira na sledeće hadise:

„Zatim će im Alah doći u obliku koji poznaju i reći će: ’Ja sam vaš Gospod.’ Oni će reći: ’(Nesumnjivo) Ti si naš Gospod’, i slediće Ga. Zatim će preko (paklene) Vatre biti postavljen most.“ Alahov apostol je dodao: „Ja ću prvi preći preko njega. A molitva apostolâ toga Dana biće: ’Allahukka Sallim, Sallim (O Alahu, spasi nas, spasi nas!)’, a nad tim mostom biće kuke slične trnju As-Sa'dana (trnovitog drveta). Zar niste videli trnje As-Sa'dana?“ Ashabi rekoše: „Jesmo, o Alahov apostole.“ On dodade: „Dakle, kuke nad tim mostom biće poput trnja As-Sa'dana, samo što veličinu njihove ogromnosti zna jedino Alah. Te kuke će grabiti ljude prema njihovim delima. Neki ljudi biće upropašćeni zbog svojih zlih dela, a neki će biti isečeni na komade i pašće u Pakao, ali će potom biti spaseni, kada Alah završi sudove nad svojim robovima i bude nameravao da iz Vatre izvede onoga koga želi da izvede između onih koji su svedočili da niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha.

„Naredićemo anđelima da ih izvedu, a anđeli će ih prepoznati po tragovima padanja ničice (na njihovim čelima), jer je Alah zabranio vatri da proguta tragove padanja ničice na telu Adamovog sina. Tako će ih izvesti, a do tada će već izgoreti (kao ugalj), i onda će na njih biti izlivena voda zvana Maul Hayat (voda života), i oni će niknuti kao što niče seme na obali potoka kišnice, i ostaće jedan čovek koji će biti okrenut licem prema (paklenoj) Vatri i reći će: ’Gospode! Njena (paklena) para me je otrovala i zadimila, a njen plamen me je spržio; molim te, okreni moje lice od Vatre.’ On će nastaviti da priziva Alaha sve dok Alah ne kaže: ’Možda ćeš, ako ti dam ono što tražiš, tražiti još nešto?’ Čovek će reći: ’Neću, tako mi Tvoje moći, neću Te tražiti ništa drugo.’

„Zatim će Alah okrenuti njegovo lice od Vatre. Čovek će nakon toga reći: ’Gospode, primakni me kapiji Raja.’ Alah će mu reći: ’Zar nisi obećao da nećeš tražiti ništa drugo? Teško tebi, sine Adamov! Kako si podmukao!’ Čovek će nastaviti da priziva Alaha sve dok Alah ne kaže: ’Ali ako ti to dam, možda ćeš od mene tražiti još nešto.’ Čovek će reći: ’Neću, tako mi Tvoje moći. Neću tražiti ništa drugo.’ Daće Alahu svoj savez i obećanje da nakon toga neće tražiti ništa drugo. Tako će ga Alah primaći kapiji Raja, a kada vidi šta je u njemu, ćutaće koliko Alah bude hteo, a onda će reći: ’Gospode! Pusti me da uđem u Raj.’ Alah će reći: ’Zar nisi obećao da od Mene nećeš tražiti ništa osim toga? Teško tebi, sine Adamov! Kako si podmukao!’ Na to će čovek reći: ’Gospode! Ne učini me najbednijim od Tvojih stvorenja’, i nastaviće da priziva Alaha sve dok se Alah ne OSMEHNE, a kada se Alah zbog njega OSMEHNE, tada će mu dozvoliti da uđe u Raj, a kada uđe u Raj, biće mu rečeno: ’Poželi to i to.’ On će želeti sve dok mu se sve želje ne ispune, a onda će Alah reći: ’Sve ovo (tj. ono što si poželeo) i još toliko uz to pripada tebi.’“

Abu Huraira je dodao: Taj čovek biće poslednji od stanovnika Raja koji će ući (u Raj). (Sahih al-Bukhari, tom 8, knjiga 76, broj 577)

Samo bi ovaj ummet (islama) ostao iza i u njemu bi bilo i licemera. Alah bi im tada došao u obliku drugačijem od Njegovog vlastitog Oblika, njima prepoznatljivom, i rekao bi: Ja sam vaš Gospod. Oni bi rekli: Utičemo se Alahu od tebe. Ostaćemo ovde dok nam ne dođe naš Gospod. A kada bi naš Gospod došao, prepoznali bismo Ga. Zatim bi im Alah došao U SVOM VLASTITOM OBLIKU, njima prepoznatljivom, i rekao: Ja sam vaš Gospod. Oni bi rekli: Ti si naš Gospod. I sledili bi Ga, a most bi bio postavljen nad Paklom; i ja (Sveti Prorok) i moj ummet bismo prvi prešli preko njega; i niko osim poslanika ne bi govorio toga dana, a molitva poslanikâ toga dana bila bi: O Alahu! podari sigurnost, podari sigurnost. U Paklu bi bili dugački šiljci poput trnja Sa'dana. On (Sveti Prorok) reče: Jeste li videli Sa'dan? Odgovorili su: Jesmo, Alahov poslaniče. On reče: Zaista, te (kuke) bile bi poput trnja Sa'dana, ali njihovu veličinu ne zna niko osim Alaha. One bi grabile ljude zbog njihovih rđavih dela. Neki od njih bi umakli zbog svojih (dobrih) dela, a neki bi bili nagrađeni za svoja dela sve dok ne zadobiju spasenje. Kada bi Alah završio suđenje svojim robovima i iz svoje milosti odlučio da iz Pakla izvede one koje On hoće, naredio bi anđelima da izvedu one koji nisu ništa pridruživali Alahu; one kojima je Alah odlučio da ukaže milost, one koji bi govorili: Nema boga osim Alaha. Oni (anđeli) bi ih prepoznali u Vatri po tragovima padanja ničice, jer će paklena vatra proždrati sve (udove) sinova Adamovih osim tragova padanja ničice. Alah je zabranio vatri da proguta tragove padanja ničice. Biće izvedeni iz Vatre pošto su izgoreli, i preko njih će biti izlivena voda života, i oni će niknuti kao što niče seme u mulju koji nanese poplava. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0349)

(Napomena sa strane – zanimljivo je kako ovi hadisi ne samo da kažu da Alah može poprimiti različite forme ili oblike, nego i tvrde da on ima svoju sopstvenu, osobenu formu ili oblik po kojem su drugi u stanju da ga prepoznaju!)

U svojoj revnosti da odbrane islam i objasne Kuran, Zawadi i njegov učitelj arapskog nisu uspeli da uvide kako njihova objašnjenja uvode nekoliko krupnih problema i pokazuju da je Kuran krajnje nekoherentan i nerazumljiv.

Kao prvo, iste zbirke navodno autentičnih predanja tvrde da će Alah baciti Jevreje i hrišćane u pakao umesto muslimana:

Poglavlje 8: BACANJE NEVERNIKA U PAKLENU VATRU UMESTO VERNIKA KAO BOŽANSKA MILOST I MILOSRĐE

Abu Musa je preneo da je Alahov poslanik rekao: Kada nastupi Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu predati jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: To je tvoj SPAS od paklene Vatre. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6665)

Abu Burda je preneo, na osnovu autoriteta svog oca, da je Alahov apostol rekao: Nijedan musliman neće umreti a da Alah UMESTO NJEGA ne uvede u paklenu Vatru jednog Jevrejina ili hrišćanina. 'Umar b. Abd al-'Aziz se zakleo: Onim osim koga nema drugog boga do Njega, tri puta, da mu je njegov otac to preneo od Alahovog poslanika. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6666)

Abu Burda je preneo da je Alahov poslanik rekao: Na Dan vaskrsenja doći će među muslimanima ljudi sa GRESIMA TEŠKIM KAO PLANINA, a Alah će IM OPROSTITI i UMESTO NJIH ĆE STAVITI Jevreje i hrišćane. (Koliko mislim), Abu Raub reče: Ne znam ko je taj koji sumnja. Abu Burda reče: Ispričao sam to 'Umaru b. 'Abd al-'Azizu, na šta je on rekao: Da li ti je tvoj otac to preneo od Alahovog apostola? Rekoh: Da. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6668)

432. Abu Musa al-Ash'ari je preneo da je Alahov poslanik rekao: „Na Dan proživljenja, Alah će svakom muslimanu predati jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: ’Evo tvog iskupljenja od Vatre’.“ [Muslim]

U drugoj verziji od njega stoji da je Prorok rekao: „Neki od muslimana biće dovedeni na Dan proživljenja sa gresima velikim poput planina, a Alah će im oprostiti.“ (Al-Imam Abu Zakariya Yahya bin Sharaf An-Nawawi Ad-Dimashqi, Riyad as-Salihin (Livade pravednika), 51. poglavlje: O nadi; kurziv naš)

Ovo otvara nekoliko pitanja. Ako će Jevreji i hrišćani biti poslati u pakao umesto muslimana, kao otkup za zlo koje su počinili Muhamedovi sledbenici, zašto onda Alah uopšte šalje ijednog muslimana u pakao? Kakav je to otkup ako muslimani i dalje moraju da trpe muke u paklu zbog svojih zločina i zlih dela?

Zar to ne znači da Alah zapravo zahteva dvostruku isplatu za grehe koje su počinili muslimani, tj. iako će Jevreji i hrišćani biti mučeni umesto muslimana, ovi potonji ipak moraju da pretrpe stradanje zbog svojih zločina? Ili je to Alahov način da spase muslimane od toga da moraju da iskuse večno mučenje, npr. iako ovi muslimani zaslužuju da budu večno mučeni, biće im dozvoljeno da izbegnu kaznu nakon što provedu izvesno vreme u paklu, budući da će ostatak njihove kazne potom izdržati Jevreji i hrišćani?

Zar ovo takođe ne pokazuje da Alah kažnjava Jevreje i hrišćane i za njihove sopstvene grehe i za grehe drugih? Ako je tako, kako to može biti pravedno? Gde je pravda u mučenju pojedinaca zbog njihovih sopstvenih prestupa i zbog nedela koja su počinili drugi?

Kao drugo, Kuran tvrdi da je napisan na jasnom arapskom jeziku kako bi sve učinio razgovetnim da bi ga ljudi mogli razumeti.

„O vi kojima je data Knjiga, došao vam je Naš Poslanik da vam ukaže na mnogo šta što vi iz Knjige krijete, a preko mnogo čega će i da pređe. A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna.“; S. 5:15 Sher Ali

„A na Dan kada iz svakog naroda dovedemo po jednog svedoka koji će da svedoči protiv svog naroda, a tebe dovedemo kao svedoka protiv ovih! Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objašnjenje za sve i kao uputu i milost i radosnu vest za one koji jedino u Njega veruju.“ S. 16:89 Arberry

„Mi dobro znamo da oni govore:“Poučava ga jedan čovek!” Jezik onog zbog koga oni krivo govore je jezik nearapina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku.“ S. 16:103

Međutim, u svetlu činjenice da postoje sva ta raznolika i protivrečna objašnjenja Kurana 19:71, zar to zapravo ne dokazuje da je Kuran sve samo ne jasan? Umesto da unesu jasnoću i pruže valjane odgovore, zar sva ta različita tumačenja ne pokazuju da je Kuran zapravo nekoherentna knjiga koja izaziva zbunjenost i stvara probleme?

Kao treće, islamsko pismo dalje tvrdi da je knjiga koja u potpunosti objašnjava sve svoje stihove:

„On vam kao primer navodi vas same: jesu li oni koji su u posedu vašem izjednačeni s vama u onom što vam Mi dajemo, pa ste u tome isti, i bojite li ih se kao što se vi jedni drugih bojite? Tako Mi, podrobno, izlažemo dokaze Naše ljudima koji razmišljaju.“ S. 30:28 Hilali-Khan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ - S. 41:3 Y. Ali

Obratite pažnju na to kako su sledeći muslimani preveli baš ovaj stih:

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Hilali-Khan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Sher Ali

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Khalifa

Ovi odlomci otvaraju i dodatne probleme. Pre svega, pošto islamsko pismo kaže da su njegovi stihovi potpuno detaljno objašnjeni, to znači da nema nikakve potrebe da se okrećemo hadisima kako bismo razumeli odlomke poput Kurana 19:71. Uostalom, Kuran je sam po sebi dovoljan da objasni samoga sebe.

Ovo nas vodi do drugog problema. Očekivali bismo da knjiga koja tvrdi da u potpunosti objašnjava svoje stihove pruži dovoljno detalja koji bi muslimanima pomogli da ispravno razumeju i pravilno protumače tekst Kurana 19:71, naročito kada je reč o odlomku koji se bavi tako važnim pitanjem kao što je večna sudbina čoveka. Zašto onda Kuran nije pomenuo most kojim će muslimani hodati dok prelaze preko pakla? Ako bi trebalo da pruži potpune detalje u objašnjavanju svojih stihova, onda bismo sasvim sigurno očekivali da pomene nešto tako važno kao što je most.

U svetlu ovoga očigledno je zašto Kuran nije pomenuo most... takav most ne postoji!

Međutim, ako su hadisi u pravu da postoji most koji će muslimani preći, onda to pokazuje da Kuran greši, jer nije potpuno detaljan i ne objašnjava u potpunosti svoje stihove. Islamsko pismo propušta da pomene nešto toliko važno što bi muslimanima pomoglo da ispravno razumeju i protumače Kuran 19:71. Taj detalj bi takođe sprečio svu onu masovnu zbunjenost i protivrečnost koju nalazimo unutar islamskog korpusa u vezi sa objašnjenjem ovog teksta.

Ovo nas sada vodi do četvrtog problema sa Zawadijevim objašnjenjem. Očigledno se ni Zawadi ni njegov šeih nisu potrudili da pažljivo pročitaju Kuran 19:71-72. Prema kontekstu, svi moraju sići u pakao da bi tamo bili spaljeni:

„Kunem se Sobom, da ćemo da skupimo i nevernike i đavole, zatim ćemo da ih dovedemo da kleče na kolenima oko Pakla, a onda ćemo iz svake grupe da izdvojimo one koji su prema Svemilosnom bili najdrskiji, jer Mi najbolje znamo one koji su najviše zaslužili da u njoj gore. I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče.“ S. 19:68-72 Arberry

Iz konteksta je jasno da se vernici otkupljuju iz samog pakla, jer tekst izričito kaže da će Alah izbaviti bogobojazne, a zlotvore ostaviti da tamo šepaju. To pokazuje da će i bogobojazni i zlotvori ući u isto mesto, a da će samo jedni od njih odatle izaći.

Ovo, dakle, pobija sledeću tvrdnju:

Dakle, ako neko želi da tvrdi da ulazak u pakao znači prelazak preko sirata, koji je iznad pakla i za koji bi se tehnički moglo tvrditi da je u paklu, onda je to u redu. Međutim, tvrditi da ulazak u pakao znači ići duboko unutar pakla — to je suprotno dokazima.

Odlomak je nedvosmislen: svi će sići u pakao, a izaći će samo bogobojazni.

Međutim, pretpostavimo da su Zawadi i njegov vodič kroz arapski jezik u pravu i da waariduha zapravo znači da će muslimani proći ili preći preko pakla po siratu, ali ne nužno i ući u njega. Ovo sada uvodi novi problem.

Ako waariduha, kako predlažu Zawadi i njegov imam, znači preći preko, onda to znači da će svi, a ne samo muslimani, preći preko pakla hodajući mostom. Uostalom, stih je jasan da nema nijedne osobe koja ne waariduha pakao, pa će stoga svi morati da pređu preko tog mosta — a taj stav Zawadi prihvata.

Problem je u tome što ovo nema baš nikakvog smisla, jer implicira da će Alah zapravo ostaviti zlotvore da šepaju na kolenima ne u paklu NEGO NA SAMOM MOSTU!

Evo, još jednom, tog odlomka u prevodu Hilali-Khana, kako bi čitaoci jasnije uvideli problem:

„I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče.“

Ako se waariduha odnosi na most, onda to znači da odlomak zapravo ne govori ništa o tome da iko ulazi u pakao. Onako kako stoji, tekst govori samo o ljudima koji prelaze preko njega.

Stoga, kada kaže da će Alah ostaviti zlotvore da tamo šepaju, to mora da se odnosi na ljude ostavljene na mostu, jer taj navod, kako ga objašnjavaju Zawadi i njegov imam, uopšte ne pominje da bilo ko silazi u pakao.

Zapravo, ovo tumačenje se ogleda i u sledećem engleskom prevodu jednog hadisa iz Sahih Muslima koji je Zawadi citirao:

Umm Mubashshir je prenela da je čula Alahovog apostola kako u prisustvu Hafse kaže: Ako Bog da, ljudi Drveta, oni koji su pod njim položili zakletvu vernosti, nikada neće ući u vatru Pakla. Ona reče: Alahov poslaniče, zašto ne? On ju je prekoreo. Hafsa reče: A nema nijednog među vama koji neće morati da pređe preko TOGA (uskog Mosta). Na to Alahov apostol reče: Alah, Uzvišeni i Slavni, rekao je: Izbavićemo one koji su svesni Boga, a nasilnike ćemo ostaviti tamo njihovoj sudbini (xix. 72). (Sahih Muslim, knjiga 031, broj 6090)

Obratite pažnju na to kako je engleski prevodilac razumeo da je reč „to“ upućivanje na most, npr. svi će preći preko uskog mosta.

Da sumiramo probleme sa Zawadijevim omiljenim tumačenjem.

Prema Zawadiju i njegovom verskom alimu, waariduha u Kuranu 19:71 znači preći preko pakla hodajući mostom koji se zove sirat.
Kuran 19:71 kaže da će svi morati da waariduha pakao.
To znači da će, prema egzegezi Zawadija i njegovog vodiča, čak i nevernici preći preko pakla hodajući mostom.
Međutim, Kuran 19:72 takođe kaže da će Alah spasti bogobojazne, dok će nevernike ostaviti da šepaju „tamo“.
Reč „tamo“ u kontekstu upućuje nazad na prethodni stih, gde stoji da će svi waariduha pakao.
Pošto Zawadi i Abualrub tvrde da se waariduha odnosi na most kojim će svi hodati dok prelaze preko pakla, to znači da će Alah zapravo ostaviti nevernike da šepaju na kolenima na samom mostu!

Očigledno, ovo je besmisleno tumačenje.

Međutim, pošto tekst kaže da će svi učiniti wurood pakla, to mora imati isto značenje za sve uključene strane. Drugim rečima, pošto se waariduha koristi za istu grupu unutar potpuno istog konteksta, mora značiti istu stvar. Ne može imati dva različita i odvojena značenja. Dakle, ili znači da svi ulaze u pakao, ili da svi prelaze preko njega hodajući mostom. A ako je ovo potonje tumačenje tačno, onda to znači da će Alah ostaviti nevernike da šepaju na kolenima ne u paklu, nego na mostu!

U svetlu ovoga, Zawadi ne može i ovce i novce. Ne može učiniti da reč znači šta god on hoće, nego mora izabrati ono jedno određeno tumačenje koje najbolje odgovara kontekstu.

**
Ali gde su mrtvi sada?**

Stvari postaju još zbunjujuće. Kuran implicira da nevernici koje Alah uništi završavaju tako što odlaze pravo u pakao:

„I Allah ga je sačuvao od zala onog što su spletkarili, a faraonove pristalice zla patnja zadesi. Oni će se ujutru i naveče u vatri pržiti. A kad nastupi Čas:“Uvedite faraonove ljude u patnju najtežu!”“ S. 40:45-46 Hilali-Khan

„Noje reče: „Gospodaru moj, oni me ne slušaju i povode se za onima čija bogatstva i deca samo njihovu propast uvećavaju i spletke velike spremaju. I govore: 'Nikako svoja božanstva ne ostavljajte, i nikako, ni Veda, ni Suva'a, a ni Jegusa, ni Jeuka, ni Nesra ne napuštajte!' a već su mnoge doveli u zabludu, pa Ti nepravednima samo zabludu povećaj!“ I oni su zbog svojih greha potopljeni i u Vatru će da budu uvedeni i nikoga sebi, mimo Allaha, kao pomagača neće naći.“ S. 71:21-25

Kuran takođe tvrdi da pravednici, posebno mučenici, odlaze u raj kada umru:

„Nikako ne smatraj mrtvima one koji su poginuli na Allahovom putu. Ne, oni su živi i opskrbljeni su kod svoga Gospodara. Radosni su zbog onoga što im je Allah dao iz Svoga obilja, i veseli zbog onih koji im se još nisu pridružili, za koje neće da bude nikakvog straha i koji ni za čim neće da tuguju.“ S. 3:169-170 – upor. S. 2:154

Hadisi potvrđuju da pravednici odlaze u raj ili na nebo, dok zli završavaju u paklenoj vatri:

Prenosi Abbas bin Malik:

Malik bin Sasaa je rekao da im je Alahov apostol opisao svoje Noćno putovanje rekavši: „Dok sam ležao u Al-Hatimu ili Al-Hijru, iznenada mi je neko prišao i rasekao mi telo odavde dovde.“ Upitao sam Al-Jaruda, koji je bio pored mene: „Šta on time misli?“ On reče: „To znači od njegovog grla do stidnog predela“, ili je rekao: „Od vrha grudi.“ Prorok je dalje rekao: „Zatim mi je izvadio srce. Onda mi je donet zlatni poslužavnik Vere, i moje srce je oprano i ispunjeno (Verom), a potom vraćeno na svoje mesto. Zatim mi je dovedena bela životinja, manja od mazge a veća od magarca.“ (Na to je Al-Jarud upitao: „Da li je to bio Burak, o Abu Hamza?“ Ja (tj. Anas) sam potvrdno odgovorio.) Prorok reče: „Korak te životinje (bio je toliko širok da je) dosezao do najdalje tačke dokle je dopirao njen vid. Bio sam nošen na njoj, a Gavrilo je krenuo sa mnom sve dok nismo stigli do najbližeg neba.

Kada je zatražio da se kapija otvori, upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je Muhamed pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Tada je rečeno: ’Dobrodošao je. Kako je izvrsna njegova poseta!’ Kapija je otvorena, a kada sam prešao na prvo nebo, tamo sam video Adama. Gavrilo mi reče: ’Ovo je tvoj otac Adam; pozdravi ga.’ Pozdravio sam ga i on mi je uzvratio pozdrav i rekao: ’Dobrodošao si, o pobožni sine i pobožni Proroče.’ Zatim se Gavrilo uspeo sa mnom sve dok nismo stigli do drugog neba. Gavrilo zatraži da se kapija otvori. Upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Tada je rečeno: ’Dobrodošao je. Kako je izvrsna njegova poseta!’ Kapija je otvorena.

Kada sam prešao na drugo nebo, tamo sam video Yahyu (tj. Jovana) i 'Isu (tj. Isusa), koji su bili rođaci jedan drugome. Gavrilo mi reče: ’Ovo su Jovan i Isus; pozdravi ih.’ Pozdravio sam ih i obojica su mi uzvratila pozdrav i rekla: ’Dobrodošao si, o pobožni brate i pobožni Proroče.’ Zatim se Gavrilo uspeo sa mnom do trećeg neba i zatražio da se njegova kapija otvori. Upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Tada je rečeno: ’Dobrodošao je, kako je izvrsna njegova poseta!’ Kapija je otvorena, a kada sam prešao na treće nebo, tamo sam video Josifa. Gavrilo mi reče: ’Ovo je Josif; pozdravi ga.’ Pozdravio sam ga i on mi je uzvratio pozdrav i rekao: ’Dobrodošao si, o pobožni brate i pobožni Proroče.’ Zatim se Gavrilo uspeo sa mnom do četvrtog neba i zatražio da se njegova kapija otvori. Upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Tada je rečeno: ’Dobrodošao je, kako je izvrsna njegova poseta!’

Kapija je otvorena, a kada sam prešao na četvrto nebo, tamo sam video Idrisa. Gavrilo mi reče: ’Ovo je Idris; pozdravi ga.’ Pozdravio sam ga i on mi je uzvratio pozdrav i rekao: ’Dobrodošao si, o pobožni brate i pobožni Proroče.’ Zatim se Gavrilo uspeo sa mnom do petog neba i zatražio da se njegova kapija otvori. Upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Tada je rečeno: Dobrodošao je, kako je izvrsna njegova poseta! Pa kada sam prešao na peto nebo, tamo sam video Haruna (tj. Arona). Gavrilo mi reče: ’Ovo je Aron; pozdravi ga.’ Pozdravio sam ga i on mi je uzvratio pozdrav i rekao: ’Dobrodošao si, o pobožni brate i pobožni Proroče.’ Zatim se Gavrilo uspeo sa mnom do šestog neba i zatražio da se njegova kapija otvori. Upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Rečeno je: ’Dobrodošao je. Kako je izvrsna njegova poseta!’

Kada sam prešao (na šesto nebo), tamo sam video Mojsija. Gavrilo mi reče: ’Ovo je Mojsije; pozdravi ga.’ Pozdravio sam ga i on mi je uzvratio pozdrav i rekao: ’Dobrodošao si, o pobožni brate i pobožni Proroče.’ Kada sam ga napustio (tj. Mojsija), on je zaplakao. Neko ga upita: ’Zašto plačeš?’ Mojsije reče: ’Plačem zato što je posle mene poslat (kao Prorok) mladić čiji će sledbenici ući u Raj u većem broju nego moji sledbenici.’ Zatim se Gavrilo uspeo sa mnom do sedmog neba i zatražio da se njegova kapija otvori. Upitano je: ’Ko je to?’ Gavrilo odgovori: ’Gavrilo.’ Upitano je: ’Ko je s tobom?’ Gavrilo odgovori: ’Muhamed.’ Upitano je: ’Da li je pozvan?’ Gavrilo potvrdno odgovori. Tada je rečeno: ’Dobrodošao je. Kako je izvrsna njegova poseta!’

Pa kada sam prešao (na sedmo nebo), tamo sam video Avraama. Gavrilo mi reče: ’Ovo je tvoj otac; pozdravi ga.’ Pozdravio sam ga i on mi je uzvratio pozdrav i rekao: ’Dobrodošao si, o pobožni sine i pobožni Proroče.’ Zatim sam uzdignut do Sidrat-ul-Muntahe (tj. Lotosovog drveta krajnje granice). Gle! Njegovi plodovi bili su poput ćupova iz Hajra (tj. mesta blizu Medine), a njegovi listovi bili su veliki kao uši slonova. Gavrilo reče: ’Ovo je Lotosovo drvo krajnje granice).’ Gle! Tekle su četiri reke, dve skrivene i dve vidljive. Upitah: ’Kakve su to dve vrste reka, o Gavrilo?’ On odgovori: ’Što se tiče skrivenih reka, to su dve reke u Raju, a vidljive reke su Nil i Eufrat.’

Zatim mi je pokazan Al-Bejt-ul-Ma'mur (tj. Sveta kuća), i doneseni su mi sud pun vina, drugi pun mleka i treći pun meda. Uzeh mleko. Gavrilo primeti: ’Ovo je islamska vera koju ti i tvoji sledbenici sledite.’ Zatim su mi propisane molitve: bilo ih je pedeset dnevno. Kada sam se vraćao, prošao sam pored Mojsija, koji me upita: ’Šta ti je naređeno da činiš?’ Odgovorih: ’Naređeno mi je da obavljam pedeset molitvi dnevno.’ Mojsije reče: ’Tvoji sledbenici ne mogu podneti pedeset molitvi dnevno, a tako mi Alaha, ja sam iskušavao ljude pre tebe i dao sam sve od sebe sa Bani Israilom (uzalud). Vrati se svome Gospodaru i zatraži smanjenje kako bi olakšao teret svojim sledbenicima.’ Tako se vratih, i Alah mi smanji deset molitvi. Zatim ponovo dođoh Mojsiju, ali on ponovi isto što je već rekao. Onda se opet vratih Alahu i On smanji još deset molitvi. Kada se vratih Mojsiju, on reče isto; vratih se Alahu i On mi naredi da obavljam deset molitvi dnevno. Kada se vratih Mojsiju, on ponovi isti savet, pa se vratih Alahu i bi mi naređeno da obavljam pet molitvi dnevno.

Kada se vratih Mojsiju, on reče: ’Šta ti je naređeno?’ Odgovorih: ’Naređeno mi je da obavljam pet molitvi dnevno.’ On reče: ’Tvoji sledbenici ne mogu podneti pet molitvi dnevno, i bez sumnje, ja imam iskustva sa ljudima pre tebe, i dao sam sve od sebe sa Bani Israilom, pa se vrati svome Gospodaru i zatraži smanjenje kako bi olakšao teret svojim sledbenicima.’ Rekoh: ’Toliko sam tražio od svoga Gospodara da se stidim, ali sada sam zadovoljan i predajem se Alahovoj naredbi.’ Kada sam otišao, čuh glas koji reče: ’Sproveo sam Svoju naredbu i olakšao teret Svojim obožavaocima.“ (Sahih al-Bukhari, tom 5, knjiga 58, Broj 227)

Takođe:

Poglavlje 86: ONAJ KO JE UMRO U NEVERSTVU BIĆE (BAČEN) U VATRU, ZAGOVOR MU NEĆE KORISTITI, NITI ĆE MU KORISTITI SRODSTVO SA NJEGOVIM MILJENICIMA

Anas prenosi: Zaista, jedan čovek reče: Alahov Poslaniče, gde je moj otac? On reče: (On) je u Vatri. Kada se ovaj okrenuo da ode, on (Sveti Prorok) ga pozva i reče: Zaista, moj otac i tvoj otac su u Vatri. (Sahih Muslim, knjiga 001, Broj 0398)

Ponovo:

Jedan predanjar koji je to čuo od onoga ko je čuo od poslanika ispričao mi je da je ovaj rekao: ’Svi anđeli koji su me sreli kada sam ušao u najniže nebo osmehnuli su se u znak dobrodošlice i poželeli mi svako dobro, osim jednoga koji je rekao isto što i ostali, ali se nije osmehnuo niti pokazao onaj radosni izraz koji su drugi imali. A kada sam upitao Gavrila za razlog, rekao mi je da bi se, da se ikada ranije nekome osmehnuo ili da će se ikada ubuduće nekome osmehnuti, osmehnuo meni; ali on se ne osmehuje jer je on Malik, Čuvar Pakla. Rekoh Gavrilu, koji pred Bogom ima onaj položaj koji ti je opisan „tamo poslušan, pouzdan“: „Zar mu nećeš narediti da mi pokaže pakao?“ A on reče: „Svakako! O Maliče, pokaži Muhamedu Pakao.“ Nato on ukloni njegov pokrov i plamenovi buknuše tako visoko u vazduh da pomislih da će sve progutati. Zato zamolih Gavrila da mu naredi da ih vrati na njihovo mesto, što on i učini. Učinak njihovog povlačenja mogu uporediti jedino sa padanjem senke, sve dok se plamenovi ne povukoše onamo odakle su i došli, a Malik na njih stavi njihov pokrov.’

U svom predanju Abu Sa‘id al-Hudri je rekao da je poslanik rekao: ’Kada sam ušao u najniže nebo, video sam čoveka kako tamo sedi, a duše ljudi prolazile su pred njim. Jednome bi rekao lepu reč i radovao mu se govoreći: „Dobar duh iz dobrog tela“, a za drugoga bi rekao „Fuj!“ i namrštio se, govoreći: „Zao duh iz zlog tela.“ Na moje pitanje Gavrilo mi reče da je to naš otac Adam koji pregleda duše svoga potomstva; duh vernika izazivao je njegovo zadovoljstvo, a duh nevernika njegovo gnušanje, pa je govorio upravo navedene reči.

’Zatim videh ljude nalik porodici faraonovoj,4 sa takvim trbusima kakve nikada nisam video; preko njih su prelazile kao kamile pomahnitale od žeđi kada su bačeni u pakao, gazeći ih, a oni se nisu mogli skloniti s puta. To su bili lihvari.

’Zatim videh ljude pred kojima je bilo dobro, masno meso, a pored njega mršavo, smrdljivo meso, kako jedu ovo drugo a ostavljaju ono prvo. To su oni koji napuštaju žene koje im je Bog dozvolio i idu za onima koje im je zabranio.

’Zatim videh žene obešene za dojke. To su bile one koje su svojim muževima podmetale kopilad.’

Ja‘far b. ‘Amr mi je preneo od al-Kasima b. Muhameda da je poslanik rekao: ’Velik je Božji gnev na ženu koja u svoju porodicu unese kopile. On lišava prave sinove njihovog dela i saznaje tajne harima.’ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, sedamnaesto izdanje 2004], str. 185-186; podebljanje naše)

4. Aluzija se odnosi na Suru 40:49 „I oni koji će da budu u Vatri govoriće čuvarima Pakla: „Zamolite svoga Gospodara da nam bar jedan dan ublaži patnju!““. (Isto, str. 185)

Konačno:

Predanje `Abdulaha bin `Abasa

Imam Ahmed je zabeležio da je Ibn `Abas rekao: „One noći kada je Alahov Poslanik povučen na svoje Noćno putovanje, ušao je u Raj, i u nekom njegovom delu čuo je zvuk. Reče: `O Džibrile, šta je ovo?' On reče: `Ovo je Bilal, mujezin.' Kada se Prorok vratio ljudima, rekao je…

<<Bilal je uspeo, video sam da će imati to i to.>> Njega [Proroka ] sreo je Musa, koji ga pozdravi dobrodošlicom i reče: `Dobro došao, Nepismeni Proroče.' Bio je visok, taman čovek ravne kose koja mu je padala do ušiju ili iznad ušiju. Reče: `Ko je ovo, o Džibrile?' On reče: `Ovo je Musa.' Zatim je nastavio i sreo časnog, uglednog starca, koji ga pozdravi dobrodošlicom i nazva mu selam, a svi su ga pozdravljali. Reče: `Ko je ovo, o Džibrile?' On reče: `Ovo je tvoj otac Ibrahim.' Zatim je pogledao u Pakao i video neke ljude kako jedu pokvareno meso. Reče: `Ko su ovi ljudi, o Džibrile?' On reče: `To su oni koji su jeli meso ljudi [tj. ogovarali].' Video je čoveka koji je bio veoma crven i tamnoplav, i reče: `Ko je ovo, o Džibrile?' On reče: `Ovo je onaj koji je zaklao kamilu (Salihovu).' … (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 17:1)

Ovo nas vodi u izvesnu zbrku. Ako su vernici i nevernici već na svojim određenim mestima kada umru, kakva je onda potreba da Alah sve pošalje u pakao? Kakva je svrha uzimanja vernika koji su već bili u raju ili na nebu i njihovog slanja u vatru? Zar sama činjenica da su pravednici već na nebu ne ukazuje na to gde će prebivati kroz svu večnost? Ako je tako, zašto ih onda spuštati u pakao ako to nije radi mučenja i zastrašivanja?

Naposletku, jednostavno nema nikakvog smisla slati ih u vatru osim ako to nije radi ponižavanja i zastrašivanja vernika. Zapravo, upravo tako su se osećali neki Muhamedovi sopstveni saputnici kada su se suočili sa smrću:

Prema Ibn Humajdu – Salami – Muhamedu b. Ishaku – Muhamedu b. Dža‘feru b. al-Zubejru – ‘Urvi b. al-Zubejru, koji reče: Božji Poslanik poslao je svoju ekspediciju na Mu’tu u džumadi I osme godine. Na čelo ljudi postavio je Zejda b. Harisu i rekao: „Ako Zejd b. Harisa bude ubijen, Dža‘fer b. Abi Talib neka bude zapovednik ljudi; ako Dža‘fer bude ubijen, ‘Abdalah b. Revaha neka bude zapovednik… Kada se ‘Abdalah b. Revaha opraštao zajedno sa ostalim zapovednicima Božjeg Poslanika koji su to činili, ZAPLAKAO JE. Rekoše mu: „Zašto plačeš, Ibn Revaha?“ On reče: „Tako mi Boga, ne volim ovaj svet niti vas prekomerno volim, ali sam čuo Božjeg Poslanika kako uči stih iz Božje Knjige u kome se spominje Vatra [Pakla] - „I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao!“ - A JA NE ZNAM KAKO MOGU IZAĆI NAKON ŠTO SIĐEM.“ Muslimani rekoše: „Neka te Bog prati, brani i vrati nam te u dobrom zdravlju.“ … (The History of Al-Tabari: The Victory of Islam, preveo Michael Fishbein [State University of New York Press (SUNY), Albany 1997], tom VIII (8), str. 152-153; podebljanje i verzal naši)

Takođe:

Takođe prenosi Abdel Razak, prenosi Ibn Ajena, prenosi Ismail Ibn Abu Halid, prenosi Kajs Ibn Abu Hazem, koji reče da je Abdalah Ibn Revaha položio glavu u krilo svoje žene I POČEO DA PLAČE, pa je i njegova žena počela da plače. Tada je upita: „Zašto plačeš?“ Ona odgovori: „Videla sam te kako plačeš pa sam i ja počela da plačem.“ On reče: „Setio sam se reči Alaha – slavljenog i uzvišenog – „I svaki od vas će do Pakla da stigne!“ (Kuran 19:71), A NE ZNAM DA LI ĆU BITI SPASEN OD TOGA ILI NE.“ U drugom predanju dodaje se izraz: ’ovo je rekao dok je bio bolestan.’

Takođe prenosi Ibn Džerir, prenosi Abu Kurejb, prenosi Ibn Jaman, prenosi Malik Ibn Magul, prenosi Ibn Ishak, koji reče: „Kad god bi Abu Mejsara legao u svoju postelju, rekao bi: ’VOLEO BIH DA ME MAJKA NIKADA NIJE RODILA.’ I ONDA BI POČEO DA PLAČE. Kada bi ga upitali zašto plače, odgovorio bi: ’REČENO NAM JE DA ĆEMO UĆI U PAKAO, ALI NAM NIJE REČENO DA ĆEMO IZ NJEGA IZAĆI.’“

Takođe prenosi Abdalah Ibn Al-Mubarak, prenosi Al-Hasan Al-Basri, koji reče: „Neki čovek reče svome bratu: ’Da li ti je rečeno da ćeš ući u pakao?’ Brat odgovori: ’DA.’ Zatim ga upita: ’Da li ti je takođe rečeno da ćeš iz njega izaći?’ Brat odgovori: ’NE.’ Onda ga upita: ’Pa čemu onda smeh?’ Brat odgovori: ’Nisam video da se čovek smeje sve dok se nije sastao sa Alahom.’“ (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 19:71)

Sam Kuran priznaje da Alah zastrašuje svoje robove opisima paklene vatre kako bi ih naterao da ga se boje:

„a vi, pored Njega, obožavajte koga hoćete!“ Reci: „Gubitnici su, uistinu, oni koji na Sudnjem danu izgube i sebe i svoje porodice. Zaista je to očigledan gubitak!“ Nad njima će da budu naslage od vatre, a i ispod njih naslage; time Allah plaši Svoje sluge. O sluge Moje, bojte se Mene!“ S. 39:15-16

Ali zašto bi svemilosrdni bog, kakvim muslimani tvrde da je Alah, želeo da bilo koga muči ili zastrašuje? Zašto bi bog koji je beskrajno pun ljubavi želeo da protiv svojih vernih sledbenika koristi takvu taktiku zastrašivanja, naročito kada ih je već uveo u raj?

Štaviše, ako je značenje Kurana 19:71 to da će svako hodati mostom sirat, zašto bi se onda to zahtevalo od nevernika kada su oni već bili u paklu i stoga znaju da je to njihovo večno odredište? Ima li ikakvog smisla da Alah izvede narod iz pakla, natera ga da hoda mostom, samo da bi ponovo završio u paklu?

**
Još protivrečnosti i zbrke iz Kurana, hadisa i muslimanskih učenjaka**

Zavadi navodi izvesne hadise kako bi dokazao da je prvo tumačenje, koje kaže da će svako ući u pakao, slabo:

Džabir prenosi da je jedan Hatibov rob došao Alahovom Poslaniku žaleći se na Hatiba i rekao: Hatib će sigurno otići u Pakao. (Ali) Alahov Poslanik reče: Lažeš; on u njega neće ući, jer je učestvovao na Bedru i u (pohodu na) Hudejbiju. (Sahih Muslim, knjiga 031, Broj 6089)

Takođe:

Um Mubašir prenosi da je čula Alahovog Poslanika kako u Hafsinom prisustvu kaže: Ako Bog da, ljudi Drveta nikada neće ući u paklenu vatru, niko od onih koji su pod njim položili zakletvu vernosti. Ona reče: Alahov Poslaniče, zašto ne? On je prekori. Hafsa reče: „I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao!“. Nato Alahov Poslanik reče: Alah, Uzvišeni i Slavni, rekao je: „Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče.“ (xix. 72). (Sahih Muslim, knjiga 031, Broj 6090)

Zavadi unapred pretpostavlja ono što tek treba da dokaže, jer uzima zdravo za gotovo da ovi izveštaji pojašnjavaju i objašnjavaju značenje Kurana 19:71, dok u stvarnosti oni samo protivreče Kuranu.

Činjenica je da je Hafsa bila u pravu, a Muhamed u zabludi, jer stih koji je ona navela ne pravi apsolutno nikakve izuzetke. On ne kaže da će svako ući u pakao OSIM onih koji su se borili na Bedru ili koji su se zakleli na vernost Muhamedu. Štaviše, stih koji je Muhamed naveo ne podupire njegovo objašnjenje, već ga pobija. Evo teksta još jednom:

Iz konteksta je više nego jasno da Alah ne spasava muslimane time što ih sprečava da siđu u pakao, već time što ih odatle izvodi. Stoga je Hafsa bila u pravu, a Muhamed u krivu.

Zavadi zatim spominje da većina muslimanskih učenjaka veruje (i verovala je), pa čak i koristi (i koristila je) sledeća predanja da bi potvrdila da Kuran 19:71 zaista kaže da svako mora stvarno ući u pakao:

Prenosi Abu Hurejra:

Alahov Poslanik reče: Nijedan musliman koji je izgubio troje svoje dece neće biti dotaknut Vatrom osim onoga što će ispuniti Alahovu zakletvu. (Sahih al-Bukhari, tom 8, knjiga 78, Broj 650)

Prenosi Abu Hurejra:

Prorok reče: „Nijedan musliman kome je umrlo troje dece neće otići u Vatru osim zbog Alahove zakletve.“ (Sahih al-Bukhari, tom 2, knjiga 23, Broj 342)

Zavadi otvoreno priznaje da,

Izraz „osim onoga što će ispuniti Alahovu zakletvu“ prema VEĆINI UČENJAKA odnosi se na Alahovo obećanje da će svako izvršiti wurood u pakao. (Podebljanje i verzal naši)

Takođe:

Sada, ako su oba ova izraza zaista povezana sa Alahovom zakletvom, onda se moraju razumeti u svetlu wurood u kuranskom stihu. Međutim, neki zastupnici stanovišta da Kuran govori o ljudima koji ulaze u pakao tvrde da tamussuhu al naar i yaliju al naar podupiru njihov stav, jer JEZIČKI ZNAČE NEPOSREDAN DODIR SA vatrom I ULAZAK U nju. Međutim, da li je to nužno slučaj? (Podebljanje i verzal naši)

I zaista jeste nužno slučaj, kao što dokazi koje ćemo sada izneti uverljivo pokazuju.

Međutim, Zavadi misli da ima odgovor, jer kaže:

Ovde, dakle, nalazimo da prva verzija kaže „dotaknut Vatrom“, što se sa arapskog transliteriše kao tamussuhu al naar, dok druga verzija kaže „otići u vatru“, što se sa arapskog transliteriše kao yaliju al naar. Korenski derivat reči yaliju jeste wulooj, što najčešće označava ulazak.

Zavadi zatim navodi ovaj hadis:

Anas ibn Malik reče:

Alahov Poslanik reče: Neće yalij zidove Kudsa (tj. raja) oni koji su odani alkoholu, neposlušni svojim roditeljima ili se hvale svojom darežljivošću. (Musnad Ahmad, hadis br. 12881; Reč Kuds tehnički znači „blagoslovljeno područje“, ali znamo da se ovo odnosi na raj zbog drugih predanja koja imamo, kao što je ono koje prenosi Al-Bazzar, a koje glasi لا يلج جنات الفردوس „on neće ući u vrtove Firdevsa“. Vidi takođe šejha Al-Albanija, Silsila Al-Ahaadeeth Al-Saheeha, hadis br. 2161.)

I zaključuje:

Očigledno je da ovde yalij ne znači doslovno da bi neko ušao unutar zidova raja, već da bi kroz njih prošao u raj. Šejh Al-Albani je lanac ovog predanja proglasio slabim u svom delu Silsila Al-Ahaadeeth Al-Saheeha, hadis br. 673, ali je rekao da ono ima potkrepljujućeg svedoka iz verodostojnog lanca u knjizi Ibn Huzejme Kitab Al-Tawheed.

Međutim, verodostojnost ovog predanja ovde zapravo nije ono što je važno. Važno je uvideti da je gramatički moguće koristiti reč yalij u značenju „proći pored“.

Ovo nije ništa drugo do lažna analogija, iz prostog razloga što hadis o kome je reč pruža dovoljno pojedinosti koje pokazuju da yalij ne znači ući u ili sići u, naime spominjanje zidova raja. Kao takvo, ovo predanje nije paralelan primer hadisu o kome je reč, jer taj konkretan izveštaj ne spominje nikakav prolazak kroz zidove, kapije itd.

Međutim, čak i ovaj konkretan izveštaj dokazuje da će svako morati da prođe KROZ vatru, a ne PREKO nje; npr. vernici u ovom hadisu nisu prešli PREKO zidova raja, već su ušli KROZ njih da bi stigli u raj. Na sličan način, vernici i nevernici moraće da prođu kroz paklenu vatru. Neće je samo preći, već moraju doslovno ući u nju da bi kroz nju prošli.

A da je Zavadi zaista bio zainteresovan da pronađe primere u kojima se yalij koristi u istom smislu u kojem ga koristi hadis o čoveku koji je izgubio troje dece, onda je trebalo da navede sledeće:

„Zaista, onima koji Naše reči i dokaze budu poricali i prema njima se budu oholo odnosili - nebeske kapije se neće otvoriti, niti će oni u Raj da uđu sve dok se kamila kroz iglene uši ne provuče! Eto tako ćemo Mi prestupnike da kaznimo.“ (yalija) „kroz iglene uši ne provuče! Eto tako ćemo Mi prestupnike da kaznimo.“ S. 7:40 Y. Ali

„On zna šta u zemlju ulazi“ (yaliju) „a šta iz nje izlazi, i šta se s neba spušta, a šta se na njega uspinje; On je samilostan i On prašta grehe.“ S. 34:2 Shakir

„On je stvorio i nebesa i Zemlju za šest dana, a zatim se uzvisio nad svojim Prestolom; On zna šta ulazi“ (yaliju) „u zemlju i šta izlazi iz nje i šta silazi sa neba i šta se diže prema njemu, On je sa vama gde god bili, i sve što radite Allah vidi.“ S. 57:4 Y. Ali

Iz konteksta ovih stihova jasno je da yalij znači proći kroz, ući, sići itd. Stoga bi trebalo da dopustimo da ovi konkretni tekstovi oblikuju naše razumevanje gorenavedenog hadisa, koji istim glagolom opisuje one koji neće ući u vatru osim da bi se ispunila Alahova zakletva.

Zavadi zatim navodi autoritete kako bi dokazao da se drugo predanje, koje kaže da vernik koji je izgubio troje dece neće biti „dotaknut Vatrom“, ne mora odnositi na stvarni fizički dodir, tj. da musliman neće zaista morati fizički da dodirne ili oseti vatru. Reč „dodir“ (tamassuhu) prema Zavadiju može značiti da musliman koji je izgubio troje dece neće biti priveden blizu vatre.

Nasuprot Zavadijevoj tvrdnji, može se snažno argumentovati da upotreba reči yalij i tamassuhu zapravo ide u prilog stanovištu da je Alah odredio da svako mora ući u vatru kako bi osetio njene plamenove.

Već smo videli da yalij znači doslovno ući u ili proći kroz. Evo kako leksikon definiše korensko značenje reči tamassuhu:

Miim-Siin-Siin = Susresti se sa nečim ili dodirnuti ili opipati nešto rukom, dodirnuti nešto bez posredovanja ili mešanja, udariti ili pogoditi, zadesiti ili snaći, biti mučno ili teško za ostvarenje.

massa vb. (1)
perf. act. 2:214, 3:140, 7:95, 7:188, 7:201, 8:68, 10:12, 10:12, 10:21, 11:10, 12:88, 15:54, 16:53, 17:67, 17:83, 21:46, 21:83, 24:14, 30:33, 38:41, 39:8, 39:49, 41:49, 41:50, 41:51, 50:38, 70:20, 70:21
impf. act. 2:80, 2:236, 2:237, 3:24, 3:47, 3:120, 3:140, 3:174, 5:73, 6:17, 6:17, 6:49, 7:73, 10:107, 11:48, 11:64, 11:113, 15:48, 19:20, 19:45, 24:35, 26:156, 33:49, 35:35, 35:35, 36:18, 39:61, 56:79
n.vb. 2:275, 54:48

massa vb. (3)
n.vb. 20:97

tamassa vb. (6)
impf. act. 58:3, 58:4 (Project Root List; podvlačenje naše)

A evo kako Kuran koristi taj glagol:

„Oni koji svojim ženama kažu da su im zabranjene poput njihovih majki, a onda se povrate u onome što su kazali, dužni su, pre nego što jedno drugo dodirnu, jednog roba ropstva da oslobode. To je ono što vam se naređuje - a Allah u potpunosti zna šta vi radite.“ (yatamassa) „To je ono što vam se naređuje - a Allah u potpunosti zna šta vi radite. Onaj koji ne nađe, dužan je da posti dva meseca uzastopno pre nego jedno drugo dodirnu.“ (yatamassa) „A onaj ko ne može, dužan je da nahrani šezdeset siromaha, zato da biste potvrdili da u Allaha i Njegovog Poslanika verujete – to su Allahovi propisi. A nevernike čeka bolna kazna.“ S. 58:3-4 Hilali-Khan

Dakle, baš kao što glagol ovde znači doslovno, fizički dodirnuti ženu, tako treba da razumemo da upotreba istog glagola u onom konkretnom hadisu dokazuje da će se od muslimana zahtevati da doslovno, fizički dodirnu vatru. Drugim rečima, Alah je odredio da muslimani moraju osetiti vatru kako bi iskusili izvestan bol.

Ovo ne samo da pobija Zavadijev argument u vezi sa značenjem ovih konkretnih reči, već i pokazuje zašto je sledeće objašnjenje jednostavno pogrešno:

Ovo [naime, da svako mora ući u pakao prema Kuranu 19:71] jeste mišljenje nekolicine učenjaka I IZVESNOG BROJA SAPUTNIKA. Možemo videti da se za jednog od saputnika u delu Musnad Ahmad prenosi da je izjavio kako se ovaj stih odnosi na „ulazak“. (Lanac je Saheeh prema hadiskom učenjaku Ahmadu Šakiru, tom 6, br. 84)

Međutim, oni koji zastupaju ovo stanovište rekli bi da, iako će pravedni vernici (ne oni grešni koji bi bili privremeno kažnjeni) ući u pakao, oni neće osetiti bol. To je zato što bi vatra za njih bila hladna i bezopasna, baš kao što je bila za proroka Avrama (mir neka je s njim), jer je tako rekao prorok Muhamed. (Al Bejhaki je rekao da je isnad ovog hadisa Hasan u svom delu Shu'b Al-Eemaan, tom 1, str. 282; Al-Munziri je rekao da su ljudi u lancu pouzdani u svom Al-Targheeb wal-Tarheeb, tom 4, str. 317; Ibn Kesir je rekao da je hadis hasan u svom Al-Bidaayah Wal-Nihaayah, tom 2, str. 93; Al-Hejsami je rekao da su ljudi u lancu pouzdani u svom Majma' Al-Zawaaid, tom 10, br. 363; Al-Hejsami Al-Meki je u svom Al-Zawaajir, tom 2, str. 247, rekao da je isnad Hasan) Međutim, šejh Al-Albani je s pravom proglasio ovo predanje slabim u svom Silsila Al-Ahaadeeth Al-Da'eefa, br. 4761, zbog prisustva nepoznatog prenosioca u lancu. (Izvor) (Verzal i podvlačenje naši)

Dokazi koje smo prikupili pokazuju da će muslimani ući u pakao radi toga da osete bol i patnju. Oni tuda ne prolaze prosto ne osećajući ništa.

Uostalom, ima li uopšte smisla da Alah pošalje muslimane u pakao a da im ne dozvoli da osete ikakav bol ili muku? Čemu ih uopšte slati tamo ako neće osetiti baš nikakav bol?

Ali još je zbunjujuća Muhamedova tvrdnja da musliman koji izgubi troje dece neće otići u pakao osim zbog Alahove zakletve. Budući da se Alahova zakletva očigledno odnosi na odredbu spomenutu u Kuranu 19:71, da svako mora ući u pakao, na koji je to način od ikakve koristi verniku koji je izgubio nekoliko dece?

Ovo ima smisla samo ako pretpostavimo da Alah obećava verniku koji izgubi troje dece da, iako mora ući u pakao, tamo neće ostati trajno. Alah će ga izvesti iz pakla kao nagradu za gubitak njegove dece.

Ako je to značenje, onda to jednostavno pruža dodatnu potvrdu da prema Kuranu 19:71-72 svaki pojedinac mora ući u sam pakao ne znajući da li će ikada izaći.

Međutim, zbrka i protivrečnost daleko su od kraja, jer priča ima još mnogo toga.

Prema nekoliko drugih „verodostojnih“ hadisa, Alah će paklenu vatru učiniti potpuno zabranjenom za svakog muslimana koji umre iskreno ispovedajući shahadah:

Prenosi 'Utban bin Malik Al-Ansari:

koji je bio jedan od ljudi plemena Bani Salim: Alahov Poslanik dođe mi i reče: „Ako na Dan vaskrsenja dođe bilo ko ko je rekao: La ilaha illallah, iskreno, sa namerom da zadobije Alahovo zadovoljstvo, Alah će mu paklenu vatru učiniti zabranjenom.“ (Sahih al-Bukhari, tom 8, knjiga 76, Broj 431)

Prenosi se od Sunabihija da je otišao Ubadi b. Samitu kada je ovaj bio na samrti. Briznuh u plač. Nato mi on reče: Dozvoli mi malo vremena (da porazgovaram s tobom). Zašto plačeš? Tako mi Alaha, kada bih bio zamoljen da svedočim, svakako bih posvedočio za tebe (da si vernik). Kada bih bio zamoljen da posredujem, svakako bih posredovao za tebe, i kada bih imao moć, svakako bih ti učinio dobro, a zatim primeti: Tako mi Alaha, nikada nisam čuo ništa od Alahovog Poslanika što bi ti moglo biti od koristi a da ti to nisam preneo, osim ovog jednog hadisa koji nameravam da ti ispričam danas, budući da ću uskoro izdahnuti. Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Ko posvedoči da nema boga osim Alaha i da je Muhamed Alahov poslanik, Alah će mu zabraniti paklenu vatru. (Sahih Muslim, knjiga 001, Broj 0045)

Međutim, ova predanja protivreče sledećim izveštajima, koji potvrđuju da će biti muslimana koji ne samo da će ući u pakao, već će ih njegova vatra i spaliti i ozlediti!

Prenosi Anas bin Malik:

Prorok reče: „Neki ljudi izaći će iz Vatre pošto ih Vatra dotakne i promeni im boju, i ući će u Raj, a stanovnici Raja nazvaće ih ’Al-Džehenemijin’, ljudi (paklene) Vatre.“ (Sahih al-Bukhari, tom 8, knjiga 76, Broj 564)

Abu Hurejra prenosi: Ljudi rekoše Alahovom Poslaniku: Alahov Poslaniče, hoćemo li videti svoga Gospodara na Dan vaskrsenja? Alahov Poslanik reče… Oni će reći: Ti si naš Gospodar. I slediće Ga, a most će biti postavljen preko Pakla; i ja (Sveti Prorok) i moj umet bićemo prvi koji će preko njega preći; i niko osim poslanika neće govoriti toga dana, a molitva poslanika toga dana biće: O Alahu! Podari spas, podari spas. U Paklu će biti duga koplja poput trnja sa Sa'dana. On (Sveti Prorok) reče: Jeste li videli Sa'dan? Odgovoriše: Jesmo, Alahov Poslaniče. Reče: Zaista, te (kuke) biće poput trnja sa Sa'dana, ali niko ne zna njihovu veličinu osim Alaha. One će hvatati ljude zbog njihovih nedela. Neki od njih izbeći će zahvaljujući svojim (dobrim) delima, a neki će biti nagrađeni za svoja dela dok ne dobiju spasenje. Kada Alah završi suđenje Svojim robovima i iz Svoje milosti odluči da iz Pakla izvede one koje želi. On će narediti anđelima da izvedu one koji nisu ništa pridruživali Alahu; one kojima je Alah odlučio da ukaže milost, one koji govore: Nema boga osim Alaha. Oni (anđeli) prepoznaće ih u Vatri po tragovima padanja ničice, jer će paklena vatra progutati sve (udove) sinova Adamovih osim tragova padanja ničice. Alah je zabranio Vatri da proždere tragove padanja ničice. Biće izvedeni iz Vatre POŠTO SU IZGORELI, i preko njih će biti izlivena voda života, i niknuće kao što seme niče u mulju koji nanese poplava.

Zatim bi Alah završio suđenje među svojim robovima; ali čovek koji će poslednji ući u Raj ostaće okrenut licem prema Paklu i reći će: O Gospodaru moj, okrećem svoje lice od Pakla, jer me je njegov vazduh otrovao i njegov plamen me je sažegao… Zatim bi rekao: O Gospodaru moj, uvedi me u Raj. Alah, Blagosloveni i Uzvišeni, rekao bi: Zar nisi dao zavete i obećanja da nećeš tražiti ništa više od onoga što sam ti darovao? Teško tebi! Sine Adamov, kako si samo podmukao! A on bi rekao: O Gospodaru moj, ne želim da budem najbedniji od Tvojih stvorenja. Nastavio bi da priziva Alaha sve dok se Alah, Blagosloveni i Uzvišeni, ne bi nasmejao. Kada bi mu se Alah nasmejao, rekao bi: Uđi u Raj… (Sahih Muslim, Knjiga 001, Broj 0349)

Zapazite da će, prema ovom poslednjem hadisu, Alah izvesti iz pakla one koji su ispovedili šehadu, što znači da su ti muslimani bili istinski vernici. Stoga ove predaje jasno protivreče drugim izveštajima koji tvrde da Alah neće dozvoliti nijednom muslimanu koji iskreno ispoveda šehadu da uđe u paklenu vatru, a kamoli da u njoj izgori!

Neće biti od koristi tvrditi da su to bili neiskreni vernici, jer bi to značilo da će Alah zapravo spasti ljude koji u njega nisu istinski verovali, već su se samo pretvarali da su muslimani!

Evo sažetka svih protivrečnosti koje smo do sada otkrili:

Prema Kuranu 19:71-72, Alah je odredio da svakoga pošalje u pakao i odande će izvesti samo bogobojazne. To znači da nijedan musliman ne može sa sigurnošću znati da li će ikada biti spasen iz pakla, budući da nikada ne može znati da li je bio dovoljno bogobojazan.
Nekoliko „verodostojnih“ hadisa protivreči Kuranu tvrdeći da će biti muslimana koji uopšte neće ući u pakao.
Zapravo, postoje konkretni izveštaji koji izričito kažu da paklena vatra neće dotaći nijednog muslimana koji iskreno ispoveda šehadu.
Međutim, postoje druge „verodostojne“ predaje koje ovome odlučno protivreče, jer tvrde da će biti muslimana koji jesu ispovedili šehadu, a koji će ipak završiti u paklu! Ti isti hadisi takođe kažu da će te muslimane vatra zaista sažeći.

**
Zawadijeve lažne analogije**

Zawadi se poziva na određene tekstove u kojima se reč waarid koristi u značenju „videti“ ili „približiti se“, kako bi ustanovio da Kuran 19:71 ne mora nužno da znači da će ljudi morati da uđu u pakao. Međutim, primeri koje navodi zapravo dokazuju upravo suprotno.

Zawadi citira Kuran 28:23:

„A kad stiže do medenske vode, zateče oko nje grupu ljudi kako napajaju stoku“

Walamma warada maa madyana wajada AAalayhi ommatan mina alnnasi

I tvrdi da Mojsije nije mogao ući u vodu, budući da se voda nalazila u bunaru. Mojsije je zapravo stajao na zemlji na kojoj se bunar nalazio.

Problem sa ovim primerom jeste u tome što kontekst jasno pokazuje da waarid ne može imati značenje ulaska u nešto ili silaska u nešto, zbog činjenice da su se vode nalazile u bunaru. Očigledno je da Mojsije nije ulazio u bunar da bi zahvatio vodu!

Međutim, u kontekstu Kurana 19:71 nema ničega što bi ukazivalo na to da ljudi neće ući ili sići u sam pakao. Stih ne pominje ništa o tome da se ljudi približavaju kapijama pakla ili da prelaze preko mosta. Zapravo, kao što smo već videli, neposredni kontekst dokazuje da će ljudi doslovno ući u sam pakao.

Zapazite, još jednom, neposredni kontekst:

Kontekst se odnosi na one koje će Alah provoditi kroz pakao dok pužu na kolenima. Zatim nastavlja da govori o onima koji ulaze u pakao i koji će tamo biti ostavljeni da pužu na kolenima. U svetlu toga očigledno je da Kuran 19:71 ne govori o ljudima koji se približavaju paklu, koji prelaze preko pakla, koji se primiču paklu, VEĆ O ONIMA KOJI ZAISTA ULAZE U PAKAO!

Ako je Zawadi zaista tragao za odlomcima u kojima se waarid koristi u kontekstima sličnim Kuranu 19:71, onda je trebalo da pomene sledeće stihove:

„Na Sudnjem danu on će svoj narod da predvodi i u Pakao da ga uvede, a užasno je mesto u koje će da bude doveden!“ Kuran 11:98

„a kad u Pakao poteramo žedne nevernike,“ Kuran 19:86 Rodwell

„I vi, i oni koje pored Allaha obožavate, bićete gorivo u Paklu, a u njemu ćete sigurno da uđete.“ Kuran 21:98 Rodwell

Ovi stihovi su gotovo istovetni Kuranu 19:71, jer govore o pojedincima koji silaze u sam pakao ili u njega ulaze, baš kao što to čini i Kuran 19:71. Stoga, budući da su konteksti isti, trebalo bi da dopustimo da tekstovi poput navedenih oblikuju naše razumevanje i tumačenje Kurana 19:71.

Zapravo, upravo su to bili odlomci koje je Ibn Abas citirao da bi dokazao kako će prema Kuranu 19:71 svako ući u pakao, ali bez ikakve sigurnosti da će ikada izaći!

Prenosi Abdel Razak, prenosi Ibn Ajena, prenosi Amru, koji nam je kazao da je čuo Ibn Abasa kako se prepire sa Nafijem Ibn Al-Azrakom oko značenja izraza „Ulazak (Al-wurood).“ Rekao je da to znači „Ulazak (u Pakao),“ ali se Nafi nije složio. Tako je Ibn Abas pročitao: „I vi, i oni koje pored Allaha obožavate, bićete gorivo u Paklu, a u njemu ćete sigurno da uđete.“ (Kuran 21:98), i upitao: „Da li su ušli ili nisu?“ Pročitao je i: „Na Sudnjem danu on će svoj narod da predvodi i u Pakao da ga uvede, a užasno je mesto u koje će da bude doveden!“ (Kuran 11:98). DA LI SU UŠLI ILI NISU? Što se tebe i mene tiče, MI ĆEMO UĆI U NJEGA, ali da vidimo da li ćemo iz njega izaći; a ja ne vidim da te Alah iz njega izvodi, jer lažeš (u pogledu njegovog značenja).“ Nafi se tada nasmejao.

Prenosi Ibn Džerir, prenosi Ata, koji je izjavio da je Abu Rašid Al-Haruri, koga nazivaju Nafi Ibn Al-Azrak, rekao: „Oni (vernici) neće čuti hujanje pakla.“ Na to je Ibn Abas odgovorio: „Teško tebi! Jesi li poludeo? Šta je onda sa Alahovim stihom: „Na Sudnjem danu on će svoj narod da predvodi i u Pakao da ga uvede“ (Kuran 11:98), a takođe i sa stihom: „a kad u Pakao poteramo žedne nevernike“ (Kuran 19:86). I takođe sa stihom: „I svaki od vas će do Pakla da stigne!“ (Kuran 19:71). Alaha mi, molitva onih koji su živeli pre nas glasila je: „O Alahu, IZVEDI ME IZ PAKLENE VATRE u miru i dopusti mi da pobedonosno uđem u raj.““

Prenosi Ibn Džerir, prenosi Muhamed Ibn Ubaid Al-Mihrabu, prenosi Asbat, prenosi Abdel Malik, prenosi Ubaid Alah, prenosi Mudžahid, koji je rekao: „Bio sam u društvu Ibn Abasa kada je došao čovek po imenu Abu Rašid, poznat i kao Nafi Al-Azrak, i upitao Ibn Abasa: ’Jesi li razmotrio Alahove reči: „I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao!“?’ (Kuran 19:71). Ibn Abas je odgovorio: ’Što se tebe i mene tiče, o Abu Rašide, MI ĆEMO UĆI U NJEGA (pakao), ali da vidimo DA LI ćemo iz njega izaći ili ne.’“ …

Takođe prenosi Al-Awfi, prenosi Ibn Abas, koji je rekao: „„I svaki od vas će do Pakla da stigne!“ (Kuran 19:71), znači da će i pravednik i grešnik (ući u pakao). Jer zar ne čuješ šta je Alah rekao faraonu: „Na Sudnjem danu on će svoj narod da predvodi i u Pakao da ga uvede“ (Kuran 11:98), a takođe i stih: „a kad u Pakao poteramo žedne nevernike“ (19:86). Tako je ’prolazak’ (Wird) nazvao ULASKOM U PAKAO, A NE IZLASKOM IZ NJEGA.“ (Tafsir Ibn Kesir, Kuran 19:71)

Dakle, da je Zawadi upotrebio ove konkretne stihove kako bi oblikovao svoje razumevanje Kurana 19:71, bio bi primoran da prihvati činjenicu da svako, a naročito Muhamed (pri čemu je Isus jedini izuzetak [up. Kuran 3:55; 4:158]), mora ući u pakao bez ikakve garancije da će ikada iz njega izaći!

Zaključno, ispitali smo Zawadijev slučaj i našli ga manjkavim. Dokazi u ogromnoj meri podupiru stanovište da svaki pojedinac, a naročito muslimani, mora ući u sam pakao, bez ikakve garancije da će ikada izaći. Ustanovili smo da mišljenje po kome „ulazak“ u pakao znači da će muslimani ući u sam pakao na potpuno isti način kao i nevernici nije samo najjače mišljenje, već i jedino valjano i dosledno tumačenje konteksta.

Zawadijev članak nam je takođe omogućio da dokumentujemo grube, nepomirljive protivrečnosti koje se nalaze u svim primarnim izvorima islama, tj. u Kuranu, hadisima, mišljenjima muslimanskih učenjaka itd. Zbog toga smo iskreno zahvalni na prilici koju nam je Zawadi pružio da dokumentujemo ove ogromne greške i zablude.

Jasno je da islam nije religija upute, jer ne uspeva da pruži prosvetljenje i razumevanje koji su neophodni za spasenje. Mnoštvo protivrečnosti i različita, međusobno sukobljena mišljenja koja nalazimo pokazatelj su da je islam zapravo religija zbunjenosti i haosa.

Islam takođe ne uspeva da pruži istinski mir uma koji dolazi iz sigurnosti spasenja. Njegova pretnja paklom i sukobljena mišljenja o večnoj sudbini muslimana vode u očajanje i bedu. Musliman mora da provede ostatak svog života u strahu od smrti i suda, jer nikada ne može znati da li je Alah zaista zadovoljan njime.

Srećom, za muslimane postoji nada i njeno ime je Gospod Isus Hristos. Za razliku od Alaha i Muhameda, Gospod Isus daje vernicima sigurnost da ih Bog toliko voli da mogu sa izvesnošću znati da su spaseni i da su im gresi potpuno oprošteni. Gospod Isus je uzeo na sebe kaznu koju smo mi zaslužili, kako bismo bili pošteđeni Božjeg gneva i zadobili večno spasenje kroz veru u Hrista i kroz ispovedanje da je on vaskrsli Gospod i večni Sin Božji:

„Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni. Jer ne posla Bog Sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroz njega. Koji u njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuđen, jer nije vjerovao u ime Jedinorodnoga Sina Božijega.“ Jovan 3:16-18

„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“… „Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i svijet me više neće vidjeti, a vi ćete me vidjeti, jer ja živim, i vi ćete živjeti.“… „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svijet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji.“ Jovan 14:1-6, 18-19, 27

„Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobijedio svijet.“ Jovan 16:33

„Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bijasmo grješnici, Hristos umrije za nas. Mnogo ćemo, dakle, prije biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već pomireni, spasti životom njegovim. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje.“ Rimljanima 5:8-11

„Jer oni sami pričaju o nama kako nas vi dočekaste, i kako se od idola obratiste Bogu, da služite Bogu živom i istinitom, I da očekujete Sina njegova s nebesa, kojega podiže iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gnjeva koji dolazi.“ 1. Solunjanima 1:9-10

„Jer nas Bog ne odredi za gnjev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda našega Isusa Hrista, Koji umrije za nas da bismo mi, bilo da bdimo ili da spavamo, zajedno s njim živjeli. Zato se tješite uzajamno, i izgrađujte jedan drugoga, kao što i činite.“ 1. Solunjanima 5:9-11

„Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovijesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše,“ 1. Timoteju 1:1

„A privremeno manjim od anđela vidimo Isusa, zbog stradanja sve do smrti, ovjenčanoga slavom i čašću, da bi po blagodati Božijoj okusio smrt za sve. Jer je prikladno Bogu, za Kojega je sve i kroz Kojega je sve, Koji privede mnoge sinove u slavu, da Čelnika spasenja njihova učini savršenim kroz stradanje. Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga; zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći: Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pjesmom ću te veličati. I opet: Ja ću se uzdati u Njega. I opet: Evo ja i djeca koju mi dade Bog. A pošto ta djeca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udjela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, I da izbavi one koji iz straha od smrti cijeloga života bijahu krivci za svoje robovanje. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini sjemenu Avraamovu. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i vjeran Prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grijehe naroda. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.“ Jevrejima 2:9-18

„Imajući, dakle, Prvosveštenika Velikoga, koji je prošao nebesa, Isusa Sina Božijega, treba da se držimo čvrsto vjere koju ispovijedamo. Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao sastradati nemoćima našim, nego Prvosveštenika koji je u svemu kušan kao i mi, ali bez grijeha. Stoga pristupajmo smjelo prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za blagovremenu pomoć.“ Jevrejima 4:14-16

„Iako bijaše Sin, preko stradanja nauči se poslušnosti, I pokazavši se savršen, postade svima koji su mu poslušni uzrok spasenja vječnoga, Narečen od Boga Prvosveštenik po činu Melhisedekovu.“ Jevrejima 5:8-10

„I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a riječ zakletve, poslije Zakona, postavlja Sina vavijek savršenoga.“ Jevrejima 7:23-28

„Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je predobrazac istinske, nego u samo Nebo, da se sada pojavi pred licem Božijim radi nas; Niti ulazi mnogo puta da prinosi samoga sebe, kao što prvosveštenik ulazi u Svetinju svake godine sa tuđom krvlju; Inače bi On morao mnogo puta stradati počev od postanja svijeta; a sada na svršetku vijekova, javi se jednom za svagda da svojom žrtvom uništi grijeh. I kao što ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud (Božiji), Tako i Hristos jedanput prinese sebe na žrtvu da ponese grijehe mnogih. A drugi put će se pojaviti ne zbog grijeha, nego za spasenje onih koji ga čekaju.“ Jevrejima 9:24-28

Pozivamo muslimane poput Zawadija da napuste očajanje i strah koje islam donosi, radi mira i nade večnog života koji dolazi jedino kroz veru u Isusa Hrista, njihovog Gospoda i Spasitelja, kao i našeg. Amin.