Božji Sin u Targumu Neofiti: ponovo razmotreno
Ovo je nastavak mog članka u kojem raspravljam o Trojstvu u Targumu Neofiti (skraćeno TN): TROJSTVO U TARGUMU NEOFITI.
TN sadrži izuzetnu parafrazu Postanja 1:1, u kojoj se izričito kaže da JHVH ima Sina koji je mudrošću izveo stvaranje:
Od početka, mudrošću, Sin Gospodnji (bara da-YYY’) stvori nebesa i zemlju. Postanje 1:1 (Targum Neofiti, str. 497 https://archive.org/details/neofiti1genesis/Neofiti%201%20-%20G%C3%A9nesis%20-%20Translation-English/page/n3/mode/2up; podebljanje je moje)
Dovoljno je reći da je ovo čitanje zbunilo naučnike, pa su neki od njih pribegli konjekturalnoj emendaciji, tj. ispravljanju teksta prema onome što misle da je u njemu prvobitno pisalo:
Targum Neofiti 1 (prevod: Alexander (2009), str. 11 i dalje; samo Post. 1:1) Od početka, mudrošću, sin Gospodnji usavrši nebesa i zemlju [Ili, prema obnovljenom [sic] tekstu: Od početka, mudrošću, Reč Gospodnja stvori i dovrši nebesa i zemlju.] (Scripture Study & Scholarship, G. G. Bolich i G. C. Kenney [lulu.com; ilustrovano izdanje, 2015], str. 164; podebljanje je moje)
Od početka mudrošću Memra Gospodnja stvori i usavrši nebesa i zemlju A zemlja beše pusta i bezoblična, bez čoveka i životinje, bez gajenih biljaka i drveća, i tama beše razastrta nad licem bezdana; i duh milosti od Gospoda lebdeše nad površinom voda.
b Tekst: „mudrošću sin Gospodnji (br’ dyyyy) usavrši.“ Tekst je, međutim, u samom rukopisu ispravljen posle brisanja; „i“ iz originala vidi se ispred reči „usavrši“. To prvobitno čitanje VEROVATNO je glasilo: „Gospod (ili: Memra Gospodnja) stvori (br’) i usavrši“; vidi P Nfmg: „mudrošću Gospod stvori“ (up. VN).
2 „Memra Gospodnja“; tekst Nf ima: „sin Gospodnji“, br’dYYY, (vidi Aparat, napomena b \ što se NAJVEROVATNIJE duguje kasnoj ispravci, čak iz šesnaestog veka. Međutim, u hrišćanskoj tradiciji se od najranijih vremena početna reč Postanja shvatala u značenju „u Sinu“ (= Isus, Reč); vidi Jeronim, Hebr. quaest., uz Post. 1:1 (CCL 72, 3, gde se citira Rasprava Jasona i Papiska; Tertulijan i Ilarije. Prvobitni palestinski Targum VEROVATNO je glasio: „Od početka mudrošću Memra Gospodnja stvori“; vidi takođe 2. Jezdrina 6:38,43: „U početku (latinski prevod: Od početka) stvaranja izgovorio si reč… i tvoja reč usavrši (tj. izvrši, dovrši) delo.“ O mogućem odnosu 2. Jezdrine prema pal. Tg., vidi D. Munoz Leon, 1974B, 1975, naročito 1975,52-61; isti, 1974A (Dios Palabra), 162-164. O Memri i stvaranju, D. Munoz Leon, isto (1974A) 607-611; R. Hayward, 1974, 1981. O upotrebi Memra dYYY u Nf kao prevoda hebrejskog ’Ihym i YHWH, i o mogućnosti razvoja te upotrebe, vidi B. Barry Levy, Targum Neophyti 1. A Textual Study 1: Introduction, Genesis, Exodus, 1986, 41-43. (Martin McNamara, The Aramaic Bible – Targum Neofiti 1. Genesis, Volume 1A [Liturgical Press, izdanje 1A, 1991], tom 1a, str. 52; podebljanje i velika slova su moji)
Kao što čitaoci mogu da vide, naučnici poput McNamare predlažu da je, umesto „Sin JHVH-a“, u Targumu zapravo stajalo Memra, što je aramejski za „Reč“. To jest, Reč JHVH-a je ta koja je usavršila nebesa i zemlju — emendacija koja se i dalje savršeno slaže sa učenjem [N]ovog [Z]aveta da je Isus večna Reč kojom je Bog stvorio sve stvari i koja je zatim, u određenom trenutku vremena, postala ljudsko biće:
„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima.“… „Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“… „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“… „Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi.“ Jovan 1:1-4, 9-10, 14, 18 William Mounce Reverse New Testament (MOUNCE)
Međutim, kao što i sam McNamara priznaje, čitanje koje se nalazi u TN glasi „Sin JHVH-a“, i nikakva tekstualna emendacija ne može promeniti tu činjenicu.
Peter Schäfer, koji se danas smatra vodećim svetskim stručnjakom za rabinski judaizam i rani jevrejski misticizam, takođe priznaje da je to čitanje prvobitnog rukopisa i ističe muke koje naučnici imaju sa njim.
U svom tumačenju Siraha 24:23, Schäfer primećuje:
„Sve ovo“ odnosi se na sve što je prethodno rečeno o mudrosti; sve to se sada tumači kao Knjiga saveza između Boga i njegovog naroda Izrailja – to jest, kao Tora (grčki nomos). Mudrost, Božji personifikovani glasnik na zemlji, sada je otelovljena u knjizi, u knjizi Tore. Ovo preosmišljavanje biblijske mudrosti utrlo je put kojim će poći klasični rabinski judaizam: od personifikovane Mudrosti do knjige Tore, koju treba tumačiti. Otuda takozvani Fragmentarni Targum, jedan od najstarijih palestinskih targuma na Toru, prevodi stih Postanje 1:1 be-reshit Elohim ne kao „u početku stvori Bog nebo i zemlju“, nego kao „kroz/pomoću mudrosti (be-hokhmah)8 Bog stvori i usavrši nebo i zemlju“.9 „Mudrost“ ovde naravno znači „Tora“, kao što je izričito objašnjeno u midrašu Genesis Rabbah:10
Tora objavljuje: be-reshit Bog [nebo i zemlju] (Post. 1:1), a reshit se odnosi na Toru, kao što je rečeno: „Gospod me je imao u početku puta svojega“ (Priče Sol. 8:22)
Ovde se reshit iz Postanja 1:1 tumači kroz Priče Solomonove 8:22. Tamo Mudrost o sebi kaže da je ona početak (reshit) njegovog puta – to jest, njegovog čina stvaranja; shodno tome, reshit u Postanju 1:1 mora se odnositi na mudrost: be-reshit znači, kao i u targumu, „kroz/pomoću mudrosti“. Istovremeno, iz Isusa Siraha 24:23 znamo da je ta mudrost istovetna Tori, pa stih u Postanju 1:1 prema ovom rabinskom tumačenju znači „kroz/pomoću Tore Bog stvori nebesa i zemlju“. Tako, za razliku od kanonske i nekanonske mudrosne tradicije, Tora nije samo prvo stvoreno delo stvaranja nego i Božje oruđe stvaranja. Kao što jedna parabola u midrašu dalje izlaže, Bog je gledao u Toru dok je stvarao svet – to jest, koristio ju je, takoreći, kao nacrt za svoje stvaranje. Nasuprot tome, novozavetno hrišćanstvo nastavlja liniju personifikovanog (muškog) Logosa, primenjujući ga na Isusa: „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“ (Jovan 1:1).
Ovo hristološko tumačenje nalazi se, i to baš, u NAJSTARIJEM potpunom palestinskom targumu na Petoknjižje koji poznajemo: u takozvanom Kodeksu Neofiti. U aramejskom prevodu Kodeksa Neofiti, Postanje 1:1 glasi: Mileqadmin be-hokhmah bera de-YYY’ shakhlel yat shemayya we-yat ar’a,11 što se doslovno može prevesti jedino kao: „U početku, pomoću mudrosti, sin Božji usavrši nebo i zemlju. Ova verzija spaja dve varijante Fragmentarnog Targuma (mileqadmin, „u/na početku“, i be-hokhmah, „kroz/pomoću mudrosti“), i umetanjem partikule **„de“** ispred YYY’****, pretvara glagol bera (stvori) u imenicu bera (sin): „sin Božji/Božji sin“. Pošto glagola bera više nije bilo, a shakhlel (usavrši) ostao je kao jedini glagol, kopula we– (i) ispred shakhlel (koja postoji i u Fragmentarnom Targumu) više nije imala smisla, pa ju je redaktor izbrisao, kao što se lako vidi na fotokopiji rukopisa.12 Drugim rečima, ko god da je izbrisao kopulu we– ispred shakhlel, želeo je da rečenici, koja je zbog partikule de– ispred YYY’ postala nerazumljiva, da jasno značenje – naime, da je sin Božji, Logos Novog zaveta, taj koji je kroz mudrost Božju usavršio stvaranje.
Nažalost, ne znamo kako bi trebalo datovati ovo hristološko tumačenje prvog stiha Postanja. Kodeks Neofiti je jedini sačuvani rukopis ovog targuma, a kolofon datuje rukopis u 1504. godinu. Sam targum je njegov otkrivač, Alejandro Diez Macho, datovao u prvi vek n. e.,13 ali to rano datovanje nije naišlo na opšte prihvatanje. Danas se pretpostavlja da je napisan u četvrtom veku.14 Ali koja je bila prvobitna verzija Postanja 1:1? Ono we– ispred shakhlel svakako je bilo u prvobitnom tekstu rukopisa, ali je isto tako tačno da je i partikula de****– YYY’****, koja čini NEMOGUĆIM da se bera čita KAO GLAGOL i unosi zabunu u sintaksu rečenice, TAKOĐE BILA U PRVOBITNOM TEKSTU RUKOPISA. Najverovatnije i teološki najmanje uznemirujuće objašnjenje sačuvane verzije Postanja 1:1 jeste da je jasno hristološko tumačenje delo ranonovovekovnog hrišćanskog redaktora.15 S druge strane, ne može se sasvim isključiti ni to da je čitanje bera de-YYY’ (sin Božji) bilo namerno u prvobitnom tekstu targuma, i da je prepisivač rukopisa početkom šesnaestog veka nastavio sa we-shakhlel (i usavrši), zato što mu je to bilo poznato iz drugih verzija targuma (kao što je posvedočeno u Fragmentarnom Targumu). U tom slučaju, ovde bismo imali tumačenje prvog stiha Postanja koje je posve jedinstveno u rabinskoj tradiciji,16 koje, međutim, na pozadini ovde razmatranih ranojevrejskih svedočanstava ne izgleda tako usamljeno kao što bi na prvi pogled moglo delovati. (Two Gods in Heaven: Jewish Concepts of God in Antiquity [Princeton University Press, 2020], 2. The Personified Wisdom in the Wisdom Literature, str. 29-32; podebljanje i velika slova su moji)
12. Anonimno, The Palestinian Targum to the Pentateuch: Codex Vatican (Neofiti 1) (Jerusalem; Makor, 1970), 2. Otuda je stih Postanje 1:1 prvobitno glasio ovako: Mileqadmin be-hokmah bera de-YYY’ we-shakhlel shemayya ve-yat ar’a…
15. Ovo objašnjenje je već predložio Diez Macho, Neophyti 1, 3, kritički aparat uz Post. 1:1. Vidi takođe McNamara, Targum Neofiti, 52n2. (Isto, str. 146)
Fragmentarni Targum (FT) odnosi se na Jerusalimski Targum, koji glasi:
I. Na početku (min avella) Gospod stvori nebesa i zemlju. A zemlja beše praznina i pustoš, bez sinova ljudskih i bez ijedne životinje; i tama beše nad licem bezdana, a Duh milosrđa ispred Gospoda dahnu nad licem voda.
[JERUSALIMSKI TARGUM. U [putem] mudrosti (be-hukema) Gospod stvori. A zemlja beše praznina i pustoš, i bez sinova ljudskih, i bez ijedne životinje; i Duh milosrđa ispred Gospoda dahnu nad licem voda.] (The Targums of Onkelos and Jonathan Ben Uzziel On the Pentateuch With The Fragments of the Jerusalem Targum From the Chaldee, J. W. Etheridge, M.A., prvo izdanje 1862, Postanje, 1-6; podebljanje je moje)
Evo još jednog prevoda:
Fragmentarni Targum P (prevod: Klein (1980), str. 3)
Mudrošću Gospod stvori i usavrši (wa-shakhlel) nebesa i zemlju. A zemlja beše bezoblična i prazna, pusta od ljudi i bez ikakvog dela; i tama beše razastrta nad površinom bezdana; i milostivi vetar ispred Gospoda dizaše se nad površinom vode.
(Marginalna glosa nudi varijantnu verziju):
Od početka Gospod stvori i usavrši nebesa i zemlju.
Fragmentarni Targum VNL (prevod: Klein (1980), str. 90)
Mudrošću Gospod stvori nebesa i zemlju. A zemlja beše bezoblična i prazna, pusta od ljudi i bez ikakvih životinja; i milostivi vetar ispred Gospoda dizaše se nad površinom vode. (Bolich i Kenney, Scripture Study & Scholarship, str. 164; podebljanje je moje)
Da sada sažmemo tvrdnju koju Schäfer iznosi, kako bi čitaoci mogli da prate njegove argumente: reči bara de-‘YYY nalaze se u prvobitnom primerku TN, ali se u njemu nalazi i wa-shakhlel. Kombinacija tih izraza čini stih nerazumljivim, budući da bi stih doslovno glasio: „U početku, mudrošću Sin JHVH-a i usavrši nebesa i zemlju.“
Schäfer predlaže da je pisar/prepisivač uneo wa ispred shakhlel zato što mu je bilo poznato kako glase neki drugi targumi, naročito FT, pošto i on sadrži ta dva izraza. To je dovelo do toga da je prepisivač ili redaktor stvorio nekoherentno, besmisleno čitanje.
Ipak, kako god bilo, ova činjenica je jasna: ne postoji nikakav tekstualni dokaz da je „Sin JHVH-a“ kasnija interpolacija nekog prepisivača ili hrišćanskog redaktora.
Sledeći evangelikalni naučnik iznosi neke od razloga zbog kojih ovo nije hrišćanska interpolacija:
Još izuzetniji od FT jeste čuveni Targum Neofiti (TN). Ovaj Targum, još opširniji od FT, sadrži i treće tumačenje reči reshit: „U početku, mudrošću, Sin GOSPODNJI****7 **stvori nebesa i zemlju.“**8 Mnogim savremenim čitaocima ovo izvanredno predhrišćansko tumačenje deluje maštovito. Nekoliko linija dokaza, međutim, ukazuje na to da ovaj Targum nudi tumačenje koje je pažljivo prema pojedinostima Post. 1:1 unutar konačne kompozicije Petoknjižja, i koje je istovetno tumačenju izveštaja o stvaranju koje pruža knjiga Priča Solomonovih.
Postoje najmanje četiri tekstualna činioca koja podupiru tumačenje Post. 1:1 u TN: (1) pesničke i književne odlike Post. 1:1 pogoduju pesničkom tumačenju;9 (2) rishonah („najpre“), a ne reshit („početak“), jeste prava hebrejska reč za uvođenje vremenskog niza u hebrejskom;10 (3) pojavljivanje reči reshit u pesničkim eshatološkim šavovima Petoknjižja (Post. 49:3; Br. 24:20; Pnz 33:21); i konačno, (4) tumačenje Post. 1:1 koje nudi knjiga Priča Solomonovih. Raši, sledeći tradiciju targuma, u svom tumačenju Post. 1:1 upućuje na Priče Sol. 8:22. On piše: „Radi Tore [Torom] Bog stvori nebesa i zemlju.“11 Priče Solomonove 8:22 ostavile su neizbrisiv trag na jevrejsko tumačenje izveštaja o stvaranju. Priče Solomonove 8 pokazale su se i kao važan odlomak za hristologiju ranih crkvenih otaca. Među crkvenim ocima koji su Priče Sol. 8:22-31 shvatali kao upućivanje na Sina Božjeg jesu Justin Mučenik, Atinagora, Tertulijan, Origen, Evsevije Kesarijski, Atanasije, Ilarije iz Poatjea i Avgustin.12… (Seth D. Postell, „Proverbs 8: The Messiah: Personification of Divine Wisdom“, The Moody Handbook of Messianic Prophecies: Studies and Expositions of the Messiah in the Old Testament, ur. Michael Rydelnik i Edwin Blum [Moody Publishers, Chicago, IL 2019], str. 740-741; podebljanje je moje)
7. Neki su tvrdili da je „Sin Božji“ hrišćanska glosa, ali pažljiv pogled na sam rukopis TN pokazuje da je to neodrživo. Razmaci u stihu otkrivaju (1) da je da („od“) izvorno; (2) da je wa („i“) očigledno bilo glosa koja je kasnije izbrisana zato što nije bila izvorna.
8. Alejandro Díez Macho, Neophyti 1: Targum Palestinense MS de la Biblioteca Vaticana, Tomo I, Génesis (Madrid: Consejo Superior de Investigaciones Cientícas, 1968), 3 (naglasak dodat).
9. O književnim odlikama Post. 1:1 vidi Gordon Wenham, Genesis 1–15, Word Biblical Commentary, tom 1 (Waco, TX: Word Books, 1987), 6; Shimon BarEfrat, Narrative Art in the Bible (Sheffield, England: Sheffield Academic Press, 1984), 203; i John Sailhamer, Genesis, Expositor’s Bible Commentary, tom 2 (Grand Rapids: Zondervan, 1990), 35.
10. Vidi Rašijeve komentare u Miqraoth Gedoloth.
- Miqraoth Gedoloth (reči u zagradama dodate).
12. Vidi J. Robert Wright, ur., Proverbs, Ecclesiastes, Song of Solomon, Ancient Christian Commentary on Scripture: Old Testament, tom 9 (Downers Grove, IL: InterVarsity, 2005), 59–71. (Isto, str. 745; podebljanje je moje)
MUDROST KAO BOŽJE VEČNO ROĐENO DUHOVNO POTOMSTVO
Imajući ovo u vidu, možda postoji objašnjenje kako je jevrejski pisac mogao doći do spoznaje da Bog ima Sina koga je odredio da stvori sve stvari.
Kao što targumi pokazuju, jevrejski pisari su hebrejski izraz iz Postanja 1:1, be-reshit („U/kroz/sa početkom“), shvatali kao aluziju na Priče Solomonove 8:22, gde se izraz reshit upotrebljava u vezi sa tim da je Božja Mudrost postavljena pre stvaranja:
„Ne viče li mudrost? I razum ne pušta li glas svoj? Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji, Kod vrata, na ulasku u grad, gdje se otvoraju vrata, viče:“… „Ja mudrost boravim s razboritošću, i razumno znanje nalazim.“… „Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije vijekova postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje. Kad još ne bijaše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatijeh vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila; Još ne bješe načinio zemlje ni polja ni početka prahu vaseljenskom; Kad je uređivao nebesa, ondje bijah; kad je razmjeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krijepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovijesti njegove, kad je postavljao temelje zemlji. Tada bijah kod njega hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda; Veseljah se na vaseljeni njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim. Tako dakle sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže putova mojih. Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti. Blago čovjeku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih. Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda. A ko o mene griješi, čini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.“ Priče Solomonove 8:1-3, 12, 22-36 New International Version 1984 Edition (NIV1984)
Na drugom mestu nam se kaže da je JHVH sve stvari stvorio svojom Mudrošću:
„Kako je mnogo djela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga tvojega.“ Psalam 104:24 NIV1984
„A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car vječni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gnjeva njegova ne mogu podnijeti narodi. Ovako im recite: Bogova koji nijesu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba. On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vaseljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa;“ Jeremija 10:10-12 NIV1984
Tako je Mudrost prikazana kao sustvoritelj, kao veliki majstor, koji je pomogao Bogu da stvaranje dovede u postojanje.
Ono što ovo čini zanimljivim jeste to što Priče Solomonove 8:24-25 opisuju Mudrost kao rođenu pre stvaranja, u večnosti, i pri tom koriste glagol koji se nalazi na još jednom mestu, gde David govori o tome da je rođen grešan:
„Gle, u bezakonju rodih se, i u grijehu zatrudnje mati moja mnom.“ Psalam 51:5 NIV1984
Čak nam se kaže i odakle je Mudrost rođena, tj. začeta:
„Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razum.“ Priče Solomonove 2:6 NIV1984
Bog je Mudrost izveo iz svojih „usta“, što znači da je Mudrost od večnosti prebivala „u“ Bogu. Ova tačka je izričitije izneta u deuterokanonskim spisima, takozvanim jevrejskim apokrifima:
„Sva mudrost dolazi od Gospoda i s njim je zauvek. Pesak morski, kapi kišne i dani večnosti — ko ih može izbrojati? Visinu neba, širinu zemlje, bezdan i mudrost — ko ih može ispitati? Mudrost je stvorena pre svih stvari, i razborito razumevanje od večnosti. Kome je otkriven koren mudrosti? Njena lukava dela — ko ih poznaje? Jedan je koji je mudar, veoma strašan, koji sedi na prestolu svome. Sam Gospod stvori mudrost; on je vide i razdeli je, izli je na sva dela svoja. Ona prebiva sa svakim telom po daru njegovom, i on je udeli onima koji ga ljube.“ Sirah 1:1-10 Revised Standard Version (RSV)
„Premudrost će proslaviti samu sebe i posred naroda svoga biće hvaljena. Na saboru Višnjega otvoriće usta svoja i naspram sile Njegove biće hvaljena: Ja iz usta Višnjega iziđoh i kao magla pokrih zemlju; Ja se na visinama nastanih, i presto moj je u stubu oblačnom; Krug nebesni jedina obiđoh, i dubine bezdana pohodih. Talasima morskim i svom zemljom, i svakim narodom i plemenom zavladala sam. Sa svima ovima pokoj sam tražila i u čijem nasleđu bih obitavala. Tada mi je zapovijedio Tvorac svih (stvorenja), i Onaj koji me je stvorio, dovede u pokoj šator moj i reče: U Jakovu se nastani i u Izrailju nađi sebi naslijeđe. Prije vijeka od iskoni stvori me, i dovijeka neću nestati. U Šatoru svetom (skiniji) pred Njim služih, i tako se u Sionu utvrdih;“ Sirah 24:1-10 New Revised Standard Version (NRSV)
Dakle, Mudrost nije stvorenje koje je Bog doveo u postojanje ni iz čega, niti iz stvorenog sveta. Naprotiv, Mudrost je nestvorena, budući da je oduvek postojala sa Bogom, tj. u Bogu, kao suštinska, unutrašnja odlika Božjeg beskonačnog i nestvorenog Bića. Bog je zatim prizvao svoju večnu Mudrost da bi ona sve stvari stvorila na mudar i uređen način.
Mudrost se dalje izjednačava sa Božjom Rečju koja, poput Mudrosti, sedi ustoličena sa Bogom na nebu:
„Oni koji ni u šta ne vjerovahu zbog čarobnjaštva, zbog pogibije prvorođenčadi priznaše da je narod – sin Božiji. Jer dok je tiho ćutanje vladalo svime i noć hitro stigla do svoje sredine Svesilna Tvoja riječ sa nebesa od carstvenih prijestola, munjeviti ratnik, usred propale zemlje siđe mač oštri, nelicemjernu Tvoju naredbu, noseći, I stavši, ispuni sve smrću, pri tom se i neba doticala i po zemlji hodila.“ Premudrosti Solomonove 18:13-16 NRSV
„Koji si sve stvorio riječju Svojom, I koji si Premudrošću svojom sazdao čovjeka da vlada Tobom stvorenim tvarima,“… „A sa Tobom je Premudrost koja zna djela Tvoja; prisutna kada si stvarao svijet, kojoj je poznato šta je ugodno u očima Tvojima i šta pravo u zapovijestima Tvojima. Nispošlji nju sa svetih nebesa i sa trona slave Tvoje pošalji je, da bi bila sa mnom i pomogla mi da poznam šta je Tebi ugodno. Jer ona sve zna i razumije, pa će me trezveno voditi u djelima mojim i sačuvati me slavom svojom; I biće primljena djela moja, i sudiću narodu Tvome pravedno i biću dostojan prestola oca mojega.“… „Volju pak Tvoju ko bi poznao, da Ti nisi dao Premudrost i da nisi poslao Svetoga Duha svoga sa visina? I tako biše ispravljene staze onih što su na zemlji i onome što je Tebi ugodno biše ljudi naučeni i Premudrošću spaseni.“ Premudrosti Solomonove 9:1-2, 9-12, 17-18 NRSV
Zanimljivo je da prethodni odlomak opisuje Mudrost koja se šalje zajedno sa Svetim Duhom da čovečanstvu donese vođstvo i spasenje!
Mudrost je dalje prikazana kao ona koja poseduje sve suštinske, nepriopštive Božje atribute, kao što su svemoć, sveznanje, sveprisutnost, svedobrota itd.:
„Jer u njoj je Duh razuma, sveti, jedinorodni, mnogostrani, tanani, blagoljetni, svijetli, čisti, jasni, nezlobivi, dobrotoljubivi, prodorni, Neodoljivi, dobrotvorni, čovjekoljubivi, tvrdi, krepki, bezbrižni, svesilni, svevideći i sve duhove prožimajući umne, čiste, svetanane. Jer Premudrost je pokretljivija od svakog pokreta, a prožima i proniče sve i sva čistotom; Jer ona je dah Sile Božje i izliv čisti Svedržitelja slave; zato se nje ništa nečisto ne dotiče. Jer ona je odbljesak svjetlosti vječne i ogledalo čisto Božanskog djejstva i slika Njegove dobrote. Jedna je ona, a sve može, i obitavajući u sebi samoj – sve obnavlja, i pokoljenjima se useljavajući u duše svetih, prijatelje Božje i proroke stvara. Zaista, Bog jedino ljubi onoga koji sa Premudrošću zajedno živi. Jer ona je od sunca blagolikija i od svih zvijezda uzvišenija. I u poređenju sa svjetlošću prvijenstvo ima; Jer ovu smjenjuje noć, a Premudrost ne nadvladava zloba.“ Premudrosti Solomonove 7:22-30 NRSV
Prethodno nam pomaže da razumemo kako je i zašto jevrejski pisar mogao doći do spoznaje da Bog ima jedinstvenog Sina koji je bio određen da stvori sve stvari.
Tekstovi koje smo razmotrili opisuju Mudrost kao rođenu od Boga, što bi jevrejskom čitaocu značilo da je Mudrost Božje duhovno Potomstvo. Odatle nije teško zamisliti kako je jevrejski sastavljač mogao pretpostaviti da je upravo to božansko Potomstvo stvorilo sve stvari u mudrosti — mudrosti koju je posedovao zajedno sa svojim božanskim Roditeljem.
SVETI IZRAILJEVI: BOG I NJEGOV NEDOKUČIVI SIN
Ovo me dovodi do mog poslednjeg argumenta.
U istoj knjizi Priča Solomonovih kaže se da Bog ima Sina koji je isto tako nedokučiv kao i on, i koji čini ono što je jedino Bog kadar da čini:
„Niti sam učio mudrosti, niti znam svetijeh stvari. Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vjetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako mu je ime? I kako je ime sinu njegovu? Znaš li?“ Priče Solomonove 30:3-4 Young’s Literal Translation (YLT)
Gornji navod opisuje Boga i njegovog Sina kao Svete koji su utemeljili i održavaju stvaranje, a to su božanska dela koja pokazuju da oni poseduju prirodu („ime“) koja prevazilazi ljudsko shvatanje.
Štaviše, ovde je očigledna aluzija na Priče Solomonove 8:22-31, budući da se i tamo pominje kako Bog izvodi stvaranje i postavlja mu granice.
U svetlu navedenog, razumno je pretpostaviti da taj nedokučivi Sin, koji je onaj drugi Sveti što postoji zajedno sa Bogom, nije niko drugi do sama božanska Mudrost. A oni jevrejski pisari/rabini koji su svoju Bibliju čitali pomno, sa velikom pažnjom prema pojedinostima, primetili bi te veze i stoga došli do istog zaključka.
Sledeći naučnik pomaže da se svi podaci iz jevrejskog Svetog pisma i aramejskih targuma povežu, i pokazuje kako se sve to uklapa u novozavetno propovedanje Isusa Hrista:
1. Postanje 1:1. Targum Neofiti glasi: mileqadmin be-hokmah bara de-YYY shakhlel shemayya ve-yat ar’a („U početku, mudrošću, Sin Jahvin stvori nebesa i zemlju“). Targum nije usamljen u tome što mudrost označava kao sredstvo kojim je Bog stvarao. Jeremija 10:12; 51:15 kaže da je on utemeljio svet (tebel) svojom mudrošću (ba-hakamato). U Ps. 104:24 psalmista kaže: „Kako je mnogo djela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga tvojega.“ Priče Solomonove 8:22–31 kažu da je mudrost bila uz Gospoda kao „majstor-graditelj“ (amon) kada su nebesa utemeljena.
Targum i unutar knjige Priča Solomonovih nalazi potvrdu za svoje razumevanje Sinove uloge u stvaranju. Priče Solomonove 30:4 otkrivaju da onaj koji je utemeljio sve krajeve zemlje ima Sina. Teško je reći kakav je odnos Targuma prema Pričama Sol. 30:4, ali ono što izgleda izvesno jeste da se Targum bavi fascinantnom egzegezom reči bara. U hebrejskom tekstu Post. 1:1 bara jasno znači „on stvori“. Ali na aramejskom bara može biti i bar („sin“) plus sufigirani određeni član a („taj“). Targum se opredeljuje za tu aramejsku mogućnost i dodaje shakhlel za „on stvori“ (ili „on dovrši/ukrasi“).
Novozavetna hristologija prihvata nit gorenavedenih tekstova. Na primer, 1. Kor. 1:30 kaže da je Hristos „nam postade premudrost od Boga“. 1. Korinćanima 8:6 govori o Hristu kao onome „kroz kojega je sve“. Kološanima 1:15 naziva Sina Božjeg (Kol. 1:13) „Prvorođeni prije svake tvari“. Baš kao što mudrost u Pričama Sol. 8:22 kaže: „Gospod me je stvorio reshit“, tako se Kol. 1:18 na Sina odnosi kao na „početak“. Jevrejima 1:2 kaže da je Bog kroz Sina stvorio svet.
Ali možda više od svih ovih novozavetnih tekstova, upravo početak Jovanovog prologa najbolje prolazi kao stvarno upućivanje na Post. 1:1.41 Jovan 1:1 to signalizuje izrazom en arche („u početku“). Izraz se ponavlja u Jovanu 1:2, gde se ponovo kaže da je Reč u početku bila sa Bogom (up. Priče Sol. 8:22–31). McNamara je sproveo istraživanje pojmovnog uticaja targuma na Jovanov prolog, sa naročitim osvrtom na način na koji targumi koriste izraze „Reč“ (Memra), „Prebivalište“ (Shekinta) i „Slava“ (Yeqara) kao zamene za „Gospod“.42 McNamara primećuje:
Današnji naučnici skloni su da odbace targumsku Memru kao pozadinu, ili kao činilac koji je doprineo Jovanovom učenju o Logosu. Njega radije vide pripremljenim u proročkoj reči (dabar) i u mudrosnoj književnosti. Ovo zanemarivanje targumskih svedočanstava je nesrećno. Iako je tačno da je Memra Boga i Gospoda samo drugi način da se kaže ’Bog’ ili ’Gospod’, iz toga nikako ne sledi da Jovan nije bio pod uticajem targumske upotrebe pri izboru reči Logos kao oznake za Hrista. Jer i za Jovana „Logos bješe Bog“ (Jov. 1:1). Jovan je svoje učenje o prirodi Logosa dobio iz novozavetnog otkrivenja. Pitanje koje je za nas sporno jesu izvori iz kojih je crpeo pojmove i izraze kojima ga je izrazio.43
Za Jovana je Reč takođe Sin Božji (Jovan 1:14; 3:16). Tako i Targum Neofiti uz Post. 1:1 i Jovan 1:1–3 poistovećuju Sina sa vršiocem stvaranja u Post. 1:1. (Michael B. Shepherd, Targums, the New Testament, and Biblical Theology of the Messiah [Cedarville University, mshepherd@cedarville.edu], str. 51-52; podebljanje je moje)